Гледам ревију моде на београдском аеродрому - то лепе жене, згодне, дотеране...

Ја иначе за Далмацију путујем аутобусом, комбијем, у новије време и колима са БГ-таблама.

Комби обиђе рецимо Јужни Банат и Београд, покупи заинтересоване, па их у Крајини и Далмацији оставља од врата до врата. Најчешће се негде изнад Задра сретну 2-3 комбија (из Баната, Бачке, Срема)па испомењају своје путнике - ко би за Бенковац, Книн, Шибеник.

То су се сад досетили и аутобуси, па мењају трасу према интересентима, стају код сваке бандере. Посебно на наоплатној рампи Рума - где пола путника оде у непознатом правцу.

Путници (копнени-прашинари, не оне ваздухопловне снаге) су првенствено жене, у мало зрелијој фази, када већ смеш да је пустиш саму, без бојазни да ће јој неко досађивати. Махом скромно обучене, у хеланкама, са пар кг вишка, недотеране - јер тако захтева естетика њихвог родног краја и друге отаџбине. Иду да помогну „старима” око маслина, вишања, прериљају башчу и њивице. Ако више нема старих - онда да проветре, истерају змије, спреме кућу за унуке који ће можда налето ту да спавају, а у Водицама да се купају. Или на Слаповима.

У ишчекивању да то поново постане српско.