Дискусије : Фотографија

Коментар
Sto teh. modernija to fotograf nesposobniji
sa_strane
15. април 2014. у 07.21
Naisao sam slučajno na ovaj tekst i mislim da je korisno procitat..
-

„Tehnologija stalno napreduje. Pogotovo u fotografskoj industriji. To pak rezultira time da proizvođači fotografske opreme svakim danom izbacuju nove modele, a ti novi modeli fotoaparata u sebi sadrže sve više i više novih ”pametnih tehnologija„. Problem sa tim novim tehnologijama, je taj što ljudi, koji su skloni robovati tehnologiji, odjednom ne mogu više bez dotičnih, a ono što je nekad (dok dotilčnih tehnologija nie bilo) bila sasvim normalna stvar odjednom postaje ili problem ili nepoznanica...

-Autofokus
Kada se pojavio autofokus, bio je veliki hit, s obzirom da fotograf više nije morao ”gubiti vrijeme„ na ručno fokusiranje. Bilo je dovoljno pritisnuti okidač na pola da aparat sam fokusira na željeno mjesto. No bez obzira na svoju brzinu, autofokus nije nepogrešiv (dovoljna je mala nepažnja da promaši fokus).

Kako je danas ovo najčešća tehnologija ugrađena u sve aparate, rijetko koji fotograf (tj. onaj tko sebe naziva fotografom) uopće zna što je to hiperfokalna udaljenost, skala dubinske oštrine, a još manje zna kako se to koristi prilikom fotografiranja, ako autofokus nije dostupan...

-Stabilizacija slike
Kada se pojavila tehnologija stabilizacije slike, koja je omogućavala oštre slike ”iz ruke„ na manjim brzinama zatvarača, odjednom je svima bilo bitno da im aparat i objektiv imaju ugrađenu dotčnu stabilizaciju, vjerujući kako će im to osigurati oštrije slike.

No, zapravo je u dosta slučajeva rezultiralo upravo suprotnim - ljudi su sve manje počeli voditi računa o tome kako drže fotoaparat dok okidaju, kako dišu, da li su stabilni i jesu li im mirne ruke, već se oslanjaju upravo na tu stabilizaciju da ”napravi posao„ umjesto njih.

-Live view
Svi digitalni fotoaparati imaju na svojoj pozadini display. originalno, ovaj je prvotno služio da se može odmah vidjeti snimljena fotografija. Međutim pojavom live view tehnologije, koja je omogućavala na displayu direktan prikaz onoga što aparat vidi, sve manje ljudi je koristilo optičko tražilo, tako da je na mnogim apaeratima (osim SLR-a) ono čak i izbačeno!

Danas gotovo svi oni koji su naviknuti na display, kada dobiju u ruke SLR aparat sa optičkim tražilom, ne znaju kako se dotična stvar korisiti!!

-Geottaging
Nedavno se pojavio geotagging; mogućnost da se u fotografiju automatski prilikom snimanja upisuju podaci o geografskom položaju (geografska dužina i širina) gdje je fotografija snimljena. Osim što ovo troši resurse (jer zahtjeva dodatnu komunikaciju između aparata/modbitela i GPS satelita), i zapravo je totalno nebitna stvar onima koje zanima samo ono što se nalazi na slici, tj. u kadru. Pogotovo kad je slika isprintana na papir.

-Zaključak?
Ako su te tehnologije toliko važne, trebalo bi se svakako zapitati kako su uopće prije izuma svih tih ”pametnih i modernih tehnologija„ ljudi bili u stanju fotografirati!?? A svi veliki fotografi poput Bressona, Cape, Doisneau, Adamsa i njima sličnih, koji su snimili mnoge vrhunske fotografije, snimali su na film, potpuno mehaničkim aparatima.

Čini kako sve te ”pametne tehnologije„ zapravo ljude sve više pretvaraju u prirodne nesposobnjakoviće. Štoviše, danas mnogi smatraju da će dobre slike nastati samo zahvaljujući svim tim silnim tehnologijama ukorporiranim u njihove fotoaparate, a bez imalo njihovog truda..”

-
sa_strane
15. април 2014. у 07.29
Ovdje je pomenuta „hiperfokalna udaljenost” važna stvar kod slikanja pejzaža.
Profi ovo znaju ali radi amatera i početnika možda da netko objasni „hiperfokalnu udaljenost” i o cemu se kod fotografije tu radi. Neki će reci ima google sto je tačno ali ima i fotodiskusija :))

-
linea
(MCSE)
15. април 2014. у 13.00


Seeb,

Lepo si ti to napisao ali... Pitam se da li bi
Bresson, Adams i velikani danas u naše vreme
slikali sa njihovim starim aparatima ili bi
koristili neki Nikon D800 E i sl.
Verujem da bi i oni shvatili kolika je prednost
raditi sa takvom jednom babarogom od masine.

Evo da ne idemo ni tako daleko. Sony je ne
tako davno izbacio RX10 model koji je po meni
idealan aparat za veliku većinu fotografa.
Ima Carl Zeiss staklo od 24-200mm sa fiksnim
f/2.8. Senzor mu je 20MP a snima i RAW fajle.
ISO od 125 do 12800, pokretni LCD ekran.
Sve manualne postavke i HD video je deo paketa.
Ima mikrofonski ulaz, izlaz za monitor slusalice..
I sve to za $1000 (ebay)

I kažeš tehnologija pravi losije fotografe.
Po meni uvek je bilo i uvek će biti Bresona,
Adamsa i ostalih a izbor njihovog alata zavisi
šta im se dopada.

______________linea_________________________
505
(Senior)
15. април 2014. у 23.04
Amateri danas imaju najmanji problem sa hiperfokalom, mnogo manji
nego u vreme filma velikog formata, manualne blende I fokusa.
Svi dig. aparati malih senzora u rukama amatera I situaciji „pejsaz”
su uglavnom na automatici koja će postaviti visoku blendu i odraditi ostro.
DSLR će u polozaju P ili Auto, takodjer odreagovati isto.
Ap. pr. suter pr. i Manual mode traže poznavanje ovog pitanja.
Šta ciniti da obavezno sve bude ostro, a šta selektivno, DOF .
sa_strane
16. април 2014. у 07.36
Da u pravu si i pitanje je koliko amateri vide razliku uopce..
A i ne samo amateri, evo ovaj nas Maestro je profi i ima opremu koju nemaju ni neki ozbiljniji fotografi. Ima objektiv nad objektivima, blicevi vrhunske kategorije.. pa me takav bas iznenadi kad recimo ovdje postavi slike portreta i stavi sivu za pozadinu kod zenskog portreta u boji.. al dobro možda stvar ukusa..

Ali 505 kod ovog kako kažeš se nebi slozio oko hiperfokalne
„DSLR će u polozaju P ili Auto, takodjer odreagovati isto.”

Recimo primjer, postavi se kamera na stativ i želi snimit neki pejzaz.
Ispred kamere je povrsina nekog cvijeca koje pocinje recimo na 2,5m od kamere. Povrsina cvijeca je duga 2,5m, dakle zavrsava na 5m udaljenosti od kamere.
Sad na opciji „P” kamera će obično Aut. fokusirat objekte koji su najblizi objektivu, dakle na početak cvijeca na 2,5m sto je pogresno ako se ide da snimak po čitavom kadru bude sto ostriji.
Ako imamo neki pejzazni objektiv recimo 35mm i početak kadra od objektiva na 2,5m onda 2x(2,5m)=5m nam daje hiperfokalnu udaljenost od 5m tj. gdje trebamo fokusirat. U tabeli pogledamo koja blenda je najbolja kod ove kombinacije 35mm i hiperfokalna od 5m pa nam kaže da je to blenda f/8..

-
505
(Senior)
16. април 2014. у 19.28
Ej Seb ti spustio aparat u travu!
Za pejsaz sam mislio nešto sire sa nebom itd...
Nikon DSLR u „P” najpre uzme maksimalno moguć ISO, Blendu 7 pa na vise
pa tek onda exp. U „P” zadnje sto radi je otvaranje maksimalne blende.
Kod blende 11, 22 hiperfokala je u optickom smislu maksimalana, ostaje
ti malo za kreciju, stvarno zavisno od kompozicije kadra.
O AF I njegovom ponasanju smo već govorili, nije uvek blizi predmet
u prioritetu, najveci ubica AF tacnosti je jak reflex,
jaka svetla kontrasna povrsina i sl, iritanti blize centru,
pa zbog toga radi pravilno i izuzetno dobro samo u umerenim tonovima,
Pejsazi najcesce podrazumevaju jako dnevno svetlo, a na takvom svetlu
vecina aparata u automatici koristi I visoku blendu.
Kod blende 32 i vece si u najvecoj hiperfokali, ali diskutabilne su
opticke greške ogiba svetlosti zbog malog otvora..
O ovom delu fotografske nauke se danas I ne diskutuje mnogo, jer je
automatika dobrim delom odradila svoje, a ako se setimo amatera
koji su nekad na 35mm greškom slikali pejsaz sa f5.6,
rezultati su bili drugaciji.
Razvoj najnovih aparata I najvece profesionalce odmara od razmišljanja
u eksterijerima, danju ili nocu, instant dig rezultat je najbrza skola.

505
(Senior)
16. април 2014. у 19.30
greška
zadnje sto radi je ZAtvaranje maksimalne blende.
sa_strane
18. април 2014. у 11.28
Evo jedna u tom stilu..
https://www.flickr.com/photos/53858780@N08/13916662245/in/photostream/

-
Radio_Bemba
(Muzicar)
18. април 2014. у 11.31
Ljudi pa vi ste u pravu zavisno iz kog ugla se to posmatra. Nisam skolovan fotograf a i nemam toliko slobodnog vremena da upisem neki kurs iz fotografije. Pa mi i ne ostaje drugo nego knjige , google i forumi u vezi fotografije.
Pošto ste se dotakli teme @505 i @seeb imam pitanje za vas u vezi „hiperfokalne udaljenosti” t.j. objektiva. Kod fiksnih je malo lakse izracunati udaljnenost.
Ali kod tele objektiva recimo imam 17-50 mm, ako slikam sa 17mm zarisne duzine. Da li i istu i koristim u proracunu 17 mm bez obzira na to da je objektiv 17-50 mm?
Izgleda logicno i meni da bi trebao da koristim tu duzinu na koju i slikam ali nisam bas sto posto siguran u vezi ovog.

Formule tabele i programe za proracun „hiperfokalne udaljenosti” sam nasao i proucio mislim da mi je jasno kako se koriste.
Dodatni problem je da objektivi koje ja imam imaju samo skalu „udaljenosti” obelezenu do 3 metara .
Tu se snalazim na razne nacine ali to je možda za drugu temu ptianje.

Nadam se da imate vremena i volje da odgovorite na prvo pitanje.

Pozdrav

sa_strane
18. април 2014. у 17.51
505 je ovo struka pa neka ipak prvo strucnije to objasni, ako je raspoložen naravno..

Danas sam htio malo ići slikat, stavim Hasselblad u auto i za par minuta poce kisa, još uvijk pada.
Možda će sutra bit ljepse pa da se neka slika uradi..

-

505
(Senior)
18. април 2014. у 18.48
„Ali kod tele objektiva recimo imam 17-50 mm,
ako slikam sa 17mm zarisne duzine.
Da li i istu i koristim u proracunu 17 mm bez obzira na to
da je objektiv 17-50 mm”
-
Pravilo strogo vazi zaizabranu vrednost na ZOOMu, nije ni slučajno isto 17 ili 50mm.
Morali bi disktovati o konkretnom primeru, u protivnom
teško je reci ukratko.
Kratak zakljucak je, za sto veću hiperfokalu, mali otvor blende, siri objektiv,
I izbegavanje blizine prednjeg plana.
Osim ovog generalnog pravila, i ne znam ko se danas bavi ovim merama.
Znam da je u kinematografiji često važno znati kolika je zona
ostrine, napr. kretanja glumca, itd

Radio_Bemba
(Muzicar)
18. април 2014. у 20.49
@505
>Pravilo strogo vazi zaizabranu vrednost na ZOOMu, nije ni slučajno isto 17 ili 50mm.<To je to prijatelju , znaci koristim 17mm u proracunu ako snimam sa 17mm. Imam i program na "smartphone" koji koristim za proracune. Preko ove adrese sam dosao do njega

http://www.dofmaster.com/hyperfocal.html

Tamo ima i formule za izracunavaje , tabele su vise za fiksne objektive. Sad znam da je sve ovo relativno i da zavisi od mnogo čega. Znam i da ima vise nacina aa se ovo izracuna. Objektiv koji koristim je Tamron AF SP 17-50/2,8 , imam i fiksni f50 ali nameravam da koristim Tamron prvenstveno. Jer tako i planiram da slikam od17mm do 24mm.

@505>Osim ovog generalnog pravila, i ne znam ko se danas bavi ovim merama.<

heh ima i nas koji nememo pametnijeg posla. Salim se naravno, možda bi te zacudilo ali ima puno ljudi koje ovo interesuje. Uglavnom su to amateri, video sam i po drugim forumima pitanja u vezi ovog.
Hvala svakako na odogovoru jer ovo me je malo bunilo.

Pozdrav

Radio_Bemba
(Muzicar)
18. април 2014. у 21.26
@505 Nadam se da ne zameras.

Da te podestim šta kaže tvoj bivši ucitelj, definicja foto-amatera. Milan Fizi Knjiga - Fotografija

„Foto-amater u početku fotografiranja ima određeni cilj: snima razne osbe, djecu, svoje bliznje,grupe na izletima, stvara uspomene. U početku se zadovoljava snimkama koje su tačno eksponirane, raduje se kad postigne bistre slike, divi se objektivnoj reprodukciji stvarnosti i savrsenoj ostrini crteza. Nakon pet stotoina snimaka - među kojima ima dobrih i loših - obično je već stekao toliko iskustva da mu je savrsena ostrina i donosenje svih pojedinosti postalo samo po sebi razumljivo. Jedni na tome ostaju, a drugi žele u fotografiji napredovati i postici još vise.”

Nije da moramo ali kao ljudi smo razliciti i ako ostajemo na amaterskom nivou neki bi hteli da nauce ponesto novo. Jeste da postoji „automatika” i za to sam zahvalan ali volim i da probam ponesto za mene novo.

Pozdrav
sa_strane
22. април 2014. у 18.26
505 „Pravilo strogo vazi zaizabranu vrednost na ZOOMu, nije ni slučajno isto 17 ili 50mm.”
-

-Da jer hiperfokalna se racuna na osnovu zarisne duljine i blende (isto treba uzet u obzir velicinu senzora/filma).

Pa kod tako jako sirokih objektiva kao sto je tu zarisna duljina 17mm možda ovo i nema nekog velikog značaja.
Ali za one koji možda ne razumiju naslikao sam 20mm objektiv gdje se može vidjet o cemu se tu radi

https://www.flickr.com/photos/53858780@N08/13974211965/

Slike prikazuju hiperfokalnu kod bledne f/11
-lijevo je pikazana dubinska ostrina od ca. 1,3m do beskonacno
-desno, ako rucno (AF iskljucen) beskonacnu oznaku pomaknemo na 11 onda se ostrina povecava do ca. 0,5m (u tabelama može tačno da se vidi). Dakle dobije se oko 0,8m dubinske ostrine.
Ali pogledao sam na Hasselblad objektivu 80mm (srednji format) gdje se za istu situaciju (blenda f/11) dobije čak 5m.

Za siroke objektive je važno znati da obično na blendi f/8 i f/11 pokazuju najbolju dubinsku ostrinu. To su isto tipicne bledne za pejsaze.
Za one koji neznaju, radi se o optimalnim vrijednostima i prihvatljivoj ostrini. Jer ako se ide na daljnje zatvaranje bledne (f/16 f/22..) onda dolazi do pojacanog loma (otklona) svjetla na lamelama bledne pa se gubi ostrina.
Opcenito objektivi najvece poboljsanje kvaliteta slike pokazuju kod prve blende, daljnjim zatvaranjem pokazuju isto ali ne toliko kao na prvoj bledni.
Fiksni objektivi f/2,8 obično najkvalitetniju sliku daju na f/5,6 i f/8. Recimo visoko kvalitetni Leica M-objektivi imaju optimim još blize skroz otvorenoj blendi.

Inače hiperfokalna osim za slikanja pejsaza koriste i fotoreporteri kad slikaju recimo nekog poznatog u grupi ljudi ili drže kamere iznad i ne mogu vidjet gdje će bit tačno autofokus onda rucno odrede max dubinsku ostrinu pa na odabranoj udaljenosti imaju sigurno ostre slike..

-

Коментар Запамти ову тему!
Looking for Tassel Keychain ?
.