Ne znam koliko vremena sam provela na ovim diskusijama. Ne znam koliko stimulacija, transfera, neuspeha i trudnoća oplakala sto suzama radosnicama sto onim grkim sa ukusom neuspeha. Milion puta se pitala zašto bas mi. Inseminacija bezbroj, 3 laparaskopije, histeroskopija, 2 IVF-a...i sada dva decaka. Danas smo se upisali u skolu. Druge briige, drugo vreme...ali ono vreme nikad zaboravila nisam i sad znam zašto bas mi. Nikad, nikad ne odustajte!
Ljubimo vas moji prvaci i ja!