Drage moje dame,

Gledam ove neke starije diskusije I ne mogu da vjerujem da će još malo biti 2 godine otkako mi se rodio moj divni sin. On mi je bio prvi IVF pokusaj I iz prvog sam puta ostala trudna. Tada su mi ostala 2 embriona koje su zamrznuli. U junu sam krenula sa FEt-om. Prvo me neka cista kocila, onda pobacaj tj kako kažu „chemical pregnancy”. Beta mi je bila 35 I spustila se poslije toga, ali eto racunam da sam bila trudna te „4 sedmice”. Odmah poslije toga sam pokusala još jednom. Taman mi je transfer trebao biti sad u petak. Kad ono, mene stefila ovulacija iako sam mjesec dana bila na estrogenu. To su ustanovili jer mi je progesteron bio povecan tako da su otkazali ciklus. Sad cekam da dobijem pa će me ovaj put dodatno još staviti I na Lupron koji je valjda jači od samog estrogena. Postajem očajna, depresivna..Znam da sad imam dijete I da nije sve tako crno. Sjetim se kad nisam imala nijedno I osjetim se jako krivom jer ispada da ne cijenim ovo sto imam. Ali jednosatvno hoću da sinu podarim brata ili sestru, zapela sam sad za to I nema nazad...Cekanje me ubija. Izgleda da će mi novi FET transfer biti tek u Oktobru (dok ispucam BCP tablete, Lupron, itd..) Ko će docekati :-( Eto samo toliko da vas sve pozdravim, često dolazim na ovaj forum tek tako da vidim šta ima novo, da li se nekome posrecilo da se usreci sa bebicom I bude mi drago da vidim neke lijepe vijesti. Želim vam svima svo dobro ovog svijeta I da vam se svima ostvari san da postanete majke.