Da podijelim sa vama..
nijesvetakocrno
11. август 2014. у 17.07
Drage mamice,
Meni jedna jako draga i bliska osoba je prvi put trudna. U braku je 12 godina, i prošla je mnoooooooogo neuspjelih vantjelesnih, ali nije odustajala. I kad je radila poslednju u julu rekla je - to je poslednja, neću vise. Ja sam bila ubijedjena da će da uspije i bila sam „uz” nju 24 sata iako nas dijeli atlanski okean. Naravno uspjelo je. Ona još uvjek govori „ne vjerujem dok ne vidim bebu na uz”. Ali danas se desilo nešto cudno. Probudila me je u 1 sat po mom vremenu (7 po njenom) i rekla mi da joj je muka. Ja sam pocela da se smijem i rekla PA SUPER. Međutim ona je mizerna čitav dan ima mucnine i ništa ne može da jede a ja se smijem čitav dan. Prvo se smijem sto sam srećna jer je ona trudna, a drugo mi smijesna njena reakcija, pogotovo zato što ima još tri mladje sestre koje imaju po troje djece i ona je bila uz njih kroz svaku trudnoću... A sad kad je ona trudna, cudno joj sto ima mucninu... Ja čitav dan skakucem i mislim bolje mucnina nego menstruacija... Kako ste vi reagovale na prvu trudnoću? Ja sam znala jer sam i ja radila VTO pa me ništa nije iznenadilo... Samo kad nisam mogla da dohvatim ves iz masine od velikog stomaka...