Дискусије : Труднице и мамице

Коментар
Pedofili oko nas
SarenaLazaOriginal
24. новембар 2013. у 00.34
Pošto ću da napisem 'roman', da pocnem sa glavnom porukom. PRICAJTE DJECI O PEDOFILIMA, pricajte od malih nogu, od kad pocnu da kontaju bilo šta, pricajte im šta su 'privatni dijelovi tijela' i kako NIKO osim mame i tate ne smije da ih dira, da nije važno ko je to, da to može biti neko blizak, bilo ko!!!

Nama je dan poceo normalno, vodili djecu na klizanje i posto je muž poveo kcerku i njenu prijateljicu, ja u drugom autu sa sinovima, 15tak minuta kasnije. Dodjemo pred klizaliste, izadju djecaci i ja za njima i prolazim pored auta u kome se nalazi stariji covjek, kasne 40te/rane 50te i djevojcica, tinejdzer. Ona gleda naprijed a on se naslonio na svoj prozor i pusi. Kad sam bila taman prošla PORED auta, vidim njemu ruka među njenim nogama i trlja joj butine. Ja kako sam napravila sledećih par koraka pa ne mogu da vjerujem svojim ocima. Nazovem policiju, prijavim auto, i stojim ispred zgrade. Tu postane mala pometnja, moj najmladji trckara okolo, muž trazi da udjemo da mu pomognem sa starijim sinom (ne konta šta je bilo a ja ne mogu do rijeci doći jer sam na telefonu sa policijom). Udjemo mi u zgradu, ovi su ostali u autu, ne znam smijem li organizovati par muskaraca da ode do auta, nego tako cekamo policiju. Vidim 4-5 minuta kasnije ulazi taj tip iz auta u zgradu i djevojcica ide sa njim. Skontam da je on u stvari otac jedne druge djevojcice koja tu uzima redovno casove klizanja. Sjednu oni za sto, dvije prijateljice (jedna ta sto je bila u autu) i ova kcerka i ta zivotinja sjedi sa njima. Dosla policija, pokazem im na tog covjeka, oni odu, razdvoje je za razgovor, sa njim, pa sa njom, i naravno, djevojcica u plac, pa nije ništa bilo, djevojcica se uplasila, i ne znam kako je to zavrsilo na kraju (jer takve stvari ne pricaju oni dalje samo zato što sam ja prijavila).
Sjednem u auto nakon klizanja i sve od reda krenem da pricam kcerki i prijateljici. Cijeli dan mi je bio pod tim utiskom, prijateljicin tata zlostavlja prijateljicu, svi naravno 'normalno' izgledaju, itd.

Cijeli dan ne mogu da sebi da dodjem od ovoga ali da vam kažem da to nije ni početak price.

Dodjem kuci i dodje nasa dadilja i prica sledeću pricu. Moja veoma bliska prijateljica ima 3 djece. Još jutros sam pricala sa prijateljicom ali su djeca bila oko nje i nije mogla ništa da kaže a vidim da je htjela da dodjem (Samo sto nisam sastavila kockice). Troje djece, sina od 11 godina, sina od 7 godina i kcerku od 3.5 godine. Moja veoma bliska prijateljica, jer i ona ima dijete sa posebnim potrebama, 10 godina se družimo intenzivno. Porodica divna, žive u divnom dijelu grada, strasno brizni roditelji, divna djeca, itd. Ona ne radi van kuce za sada, pa je kuci sa ovom najmladjom dok su stariji u skoli.
Nedavno su imali neku nezgodu oko kuce, palo drvo na kucu zbog nevremena, pa su se bavili time da se to popravi. Prije 3 dana, moja prijateljica i kcerka (od 3.5 godine), dosle kuci odnekle, radnici radili svoje na krovu, prodju kroz jedan dio kuce ali veoma malo i rijetko. Usle one u kucu, u sred dana, prijateljica raspremala neke stvari u kuhinji a djevojcica otisla u svoju sobu da se presvuce.
Jedan od radnika, oko 60+ godina, je izgleda djevojcicu pratio i usao u njenu sobu i poceo da je dira. Sreća je u tome da je djevojcica dovoljno mala da nema stida pa je djevojcica rekla 'NO, you can't touch my private parts, that's not right' (onako glasno i navukla u šta se presvlacila). Sve u svemu, ovaj se malo spetljao i djevojcica je izasla iz sobe, onako malo placljivo i stidljivo i rekla mami 'he touched my private parts'. Sva sreća da tata nije bio kuci, ubio bi covjeka. Zivotinja (posto covjek ne može biti) nije prezala ni od čega. Ona je dijete od 3.5 godine!!!!!!!!!!!!!!! i mama je bila samo 20tak metara daleko, u drugoj prostoriji.
I ništa nije hvala Bogu vise bilo. Oni su postupili po pravilima, vodili je ljekaru, zvali policiju, itd. Sve će se to rijesiti, djevojcica je mala, zaboravit će vjerovatno, bila je naucena dobro da zna šta su 'private parts', jedino će roditejli da polude u ovom procesu, sebe da krive kako je nisu mogli vise zastititi, itd.

Nego, poenta moje poruke je da meni danasnji dan neda mira!!!! Ove zivotinje, ljigavci, ima ih svuda oko nas. Kad god sam pricala na ovu temu sa nekim od žena, nisam još nasla NI JEDNU JEDINU da nije imala neko loše iskustvo sa nekim na sličnu temu. Mene je nastavnik gitare u muzickoj skoli htio poljubiti, ja sam imala 10tak godina. Mami nisam rekla dok nisam odrasla, ja sam ga odgurnula, ništa vise nije bilo ali poenta je u tome da ja nisam nikome ništa rekla godinama. Bila me sramota. Sestra je imala slično iskustvo sa nekim 'pipljivim' nastavnikom u petom razredu. Ma covjek je imao 'reputaciju' a opet je radio svoj posao. Nasa dadilja prica o ujaku neke prijateljice, kako je stavio ruku na dupe, itd. Sve price koje ja znam su tako 'male', ništa se nije desilo, al' svaka je imala neki dodir sa nepojmljivim.

Zato žene, zavrsitu ću ovu pricu ali moja cijela poenta je 'PRICAJTE SA DJECOM, NEMOJTE da mislite da ako pricate, vise ćete ih uplasiti, da mislite da je bolje ne plasiti djecu!!! Pricajte im o ljigavcima, da postoje, da izgledaju svakako, da trebaju i da smiju da vam sve kažu, da vam niko nije važan ko oni, da nikad to nije djecija greška, itd. Ma pricajte, znate i same šta trebate da pricajte, ali ne prestajte sa tom pricom. Ovo nije ništa novo, nije geografski zasticeno, niti generacijski, ima pedofila na svim kontinetima, svim velikim i malim gradovima, i prije 30 godina kad sam ja bila mala i sad kad su moji ovako mali. Pricajte i ne prestajte sa pricom. A ja, ja ne znam kako ovaj svijet pokrenuti da se ovakvi ljigavci UBIJAJU, da nema pomilovanja za njih, nikad!!!!
Namigusa
24. новембар 2013. у 01.08
Moja kcerka koja je imala 15 god tada ( prije 2 god) je sjedila za stolom u kuci njene bliske drugarice koju zna 10 ak god i bezbroj puta je bila gost u njenoj kuci. Preko puta sjedi ocuh drugarice ( oko 40 god) mama i drugarica i mali brat. Moja kcerka slučajno ispod stola dodirne nogama noge ocuha ( nije ni znala cije su tada) i nije ni razmisjljala o tome kao o necem značajnom. PAr dana nakon toga poruka na fb stize od njega koja kaže.. da li sam ja dobio to neki znak od tebe onim dodirom noge da ti se svidjam ili je bilo slučajno... ona tek tada skonta da je to bila njegova noga. Odmah me zvala da procitam poruku i bila je u bvelikom soku.. kaže mama šta da mu kažem?? Ja joj kažem nemoj reci ništa razgovaracemo sa tatom drugarice kojeg poznajemo dosta dobro ( mama i tata se razveli davno mama se preudala imaju i malog djecaka tipicna prica ), Elem ja pokazem tati od drugarice to on pokaze kcerki koja je tada dozivjela da li neko olaksanje ili nešto.. ali je klupko pocelo da se odmotava i djevojcica isprica da isti ocuh nju zlostavlja već par godina..
Kraj price je da su se mama i on razisli on je u zatvoru bio i sada je na slobodi ali pod zabranom prilaska bilo kome od njih, djevojcica ide na razgovore sa psiholozima i dobro je , vraca se osmijeh na njeno lice. Možda moja odluka da kažem prvo tati u tom momentu nije bila bas ispravna ali on mi je bio blizi nego mama, i djevojka je često kod tate i znam da su jako bliski. Sada sam toliko srećna sto je ta situacja pokrenula da se jedna mnogo teza zaustavi.
Potpuno podržavam i slazem se da samo treba pricati i pricati.. i eto moja kcerka nije odlucila sama da rijesi problem sa tim nego se obratila meni sa punim povjerenjem.. valjda sam pricala dovoljno!!! :)
SarenaLazaOriginal
24. новембар 2013. у 02.57
Child Sexual Abuse Myths and Facts
Myth: Child sexual abuse is a rare experience.
Fact: Child sexual abuse is not rare. Retrospective research indicates that as many as 1 out of 4 girls and 1 out of 6 boys will experience some form of sexual abuse before the age of 18. However,
because child sexual abuse is by its very nature secretive, many of these cases are never reported.

Myth: A child is most likely to be sexually abused by a stranger.
Fact: Children are most often sexually abused by someone they know and trust. Approximately three quarters of reported cases of child sexual abuse are committed by family members or other
individuals who are considered part of the victim’s „circle of trust.”

Myth: Preschoolers do not need to know about child sexual abuse and would be frightened if educated about it.
Fact: Numerous educational programs are available to teach young children about body safety skills and the difference between „okay” and „not okay” touches. These programs can help children develop basic safety skills in a way that is helpful rather than frightening. For more information on educating young children, see Let’s talk about taking care of you: An educational book about body safety for young children, available at www.hope4families.com/Lets_Talk_Book_Information.html.

Myth: Children who are sexually abused will never recover.
Fact: Many children are quite resilient, and with a combination of effective counseling and support from their parents or caregivers, children can and do recover from such experiences.

Myth: Child sexual abuse is always perpetrated by adults.
Fact: Twenty-three percent of reported cases of child sexual abuse are perpetrated by individuals under the age of 18.While some degree of sexual curiosity and exploration is to be expected between children of about the same age, when one child coerces another to engage in adult-like sexual activities, the behavior is unhealthy and abusive. Both the abuser and the victim can benefit from counseling.

Myth: Talking about sexual abuse with a child who has suffered such an experience will only make it worse.
Fact: Although children often choose not to talk about their abuse, there is no evidence that encouraging children to talk about sexual abuse will make them feel worse. On the contrary, treatment from a mental health professional can minimize the physical, emotional, and social problems of these children by allowing them to process their feelings and fears related to the abuse.

Tips to Help Protect Children from Sexual Abuse
1. Teach children accurate names of private body parts.
2. Avoid focusing exclusively on „stranger danger.” Keep in mind that most children are abused by someone they know and trust.
3. Teach children about body safety and the difference between
„okay” and „not okay” touches.
4. Let children know that they have the right to make decisions about their bodies. Empower them to say no when they do not want to be touched, even in non-sexual ways (e.g., politely refusing hugs) and to say no to touching others.
5. Make sure children know that adults and older children never need help with their private body parts (e.g., bathing or going to the bathroom).
6. Teach children to take care of their own private parts (i.e., bathing, wiping after bathroom use) so they don’t have to rely on adults or older children for help.
7. Educate children about the difference between good secrets (like surprise parties—which are okay because they are not kept secret for long) and bad secrets (those that the child is supposed to keep secret forever, which are not okay).
8. Trust your instincts! If you feel uneasy about leaving a child with someone, don’t do it. If you’re concerned about possible sexual abuse, ask questions.

The best time to talk to your child about sexual abuse is NOW.
Snezana
24. новембар 2013. у 05.33
Ne znam šta bih rekla na ovu temu jer ja nemam nikakvo iskustvo sa ovim. Da mi neko takne dete na takav način bilo bi mrtvih. Verujem da su ti ljudi bolesni da to teško mogu da kontrolisu ali ne mogu da imam razumevanja niti da prihvatim.
Kod nas je u zadnje vreme mnogo price o decijem pornu, uhvatili su mnogo koji prate decije slike na netu itd.
Pre par dana sam bila u policiji sa jednom odraslom ali mladom curom koja je isla da prijavi jednog matorog debila sto je stavio njene gole slike na internet. Na toj stranici ima na hiljade slika mladih cura sto golih skroz sto u kupacem. Neke su ukradene sa privatnih stranica tipa face itd. a neke su slikali ti matorci nakon što su drogirane ili navucene na pricu bićeš model. Policija je ozbiljno zainteresovana da uhvati ove ali je prilično nemoguće stranica je registrovana ko zna gde u svetu. Ne zna se ni ko je napravio ni ko stavlja slike.

Definitivno se slazem da deci nazalost treba objasniti u kakvom bolesnom svetu živimo i da se nikom ne treba verovati. Nazalost ima dece koju seksualno zlostavljaju i rođeni roditelji.
goffman
(She\'s gone)
24. новембар 2013. у 07.51
boze, uvek se potresem kada procitam ovako nešto. meni se desio jedan incident, kada sam bila na moru sa kcerkom mog brata. ona je imala možda 16/17 godina, mnogo lepo dete. elem, sin je tada imao dve god, i zabava mu je bila da lize kamenje tako da je sva moja paznja bila usmerena na njega. nisam se bas obazirala šta se desava oko mene.. jedno vece, zaustavi me covek na ulici, kaže: video sam vas na plazi, pita da li je ona moja kcerka. nije,pitam da nešto nije u redu? snebiva se covek, vidim neprijatno mu, a rekao bi nešto. pita me da li sam primetila lika koji se suncao u „tangama” i bio predmet sale svima na plazi. da kao kroz maglu, vise sam čula komentare o njemu, od ljudi na plazi, nego sto sam njega registrovala. e on je ljigavac, slikao je nju, i kada se sunca, i kada izlazi iz vode: stalno. kaže covek,ovaj lezi a kameru sakrio ispod peskira pa onako, slika i „privatne delove”. pitam nju, da li je primetila nessto, da li joj je neko rekao/pitao nešto. nije kaže. na svu sreću, ona je stalno bilo sa nama.
a onda, tata mog sina, mrgud od 2 metra 100 kila, krenuo da ga trazi...mislim da ga je nasao razbucao bi ga kao kesu.
posle ga nije niko video, ni u gradu ni na plazi.

ja sam sinom pricam jako često da ne sme da prica sa nepoznatim „tetama i cikama” ; imamo i roll play, ja sam, kao nepoznata teta, pa celi scenarij od slatkisa do kuce, mace- i pratim šta bi on rekao, tako da je prilično jasna granica šta sme a šta ne. a vidim, moracu i o ovome, tj ovoj temi da pricam.
hana-banana
(.)
24. новембар 2013. у 08.45
Čini mi se da sam već ovde spominjala knjige od Gavin De Becker-a, the Gift of Fear i Protecting the Gift, bas o sigurnosti djece, neke stvari mi se bas i nisu citale, neke slike su ostale sa mnom zauvijek, ali sam je procitala da bih znala od čega sve djecu moram cuvati na ovom svijetu.
Taj mit strasnog nepoznatog cudovista, frika u tangama i nekog ociglednog seksualnog manijaka je najopasniji, to je obično neko u nasem okruzenju ko izgleda kao i mi sami.

Druga najveca greška je uciti djecu o „stranger danger” - da ne pricaju sa strancima, da su stranci opasni. Time se djetetu daje poruka da su stranci neki bauci a da svima u svom okruzenju mogu neograniceno vjerovati, sto na zalost nije uvijek tačno. Kažu bolje je uciti dijete da ako se ikada slučajno izgube, da traže pomoć od žene tete sa djecom ili žena uopste. Da ne pametujem, ima dosta super savjeta i natjera covjeka da razmišlja o prakticnim stvarima, a da ujedno vjeruje svojim instinktima o tome šta je u redu a šta nije.

Mi smo već poceli pricu o private parts, role playing je super ideja za sledeći korak.
Grozna tema, ali neophodna, SLO hvala, sigurna sam da ti nije bilo lako!
BEHEPA
24. новембар 2013. у 14.55
Hana_banana, odlicna opaska! Negde sam procitala statistiku da su upravo osobe iz najblizeg okruzenja, šta vise, rodbina kojoj se veruje, oni koji decu iskoriscavaju na ovakav način. Decu treba uciti oprezu. Bez obzira na to o kome se radi, bilo stranac ili neko blizak.
...

Una33
(sanjar)
24. новембар 2013. у 15.22
Sarena, nasla si mi tanku zicu sa ovom temom. Pisala sam gore o dilemi da li mladjeg da stavim u public school system i vjeruj mi, ovo mi je jedan od najvecih strahova. Kako ja njemu da objasnim da treba biti jako obazriv sa stranicima kad on to ne shvata.
A jako je otvoren i druzeljubiv, to me bas plasi.Cekam lift neki dan i stoji covjek , dosao prije nas.Mi se priblizavamo, a moje dijete se zaleti njemu i zagrli ga !! Nije mi uopste bilo jasno zašto i jedina stvar koju sam povezala je da podsjeca na njegovog tetka koga on gotivi.I sav srdacan „ Hi, how are you? ” Covjek se zbunio,nije znao kako da reaguje a ja sam poludjela.
Nije covjek kriv, naravno, ali sam sina zamislila na odmoru u skolici kako on odseta i kako ga može bilo ko sa osmijehom „kupiti”..uzas !

Slazem se sa tobom, treba izlomiti jezik pricajuci i informisati djecu dobro.Bolje je da znaju pa makar imali i strah, nego da budu u situaciji da su žrtve.

Nadam se iskreno da je ta djevojcica ipak smogla snage da prizna ( ko zna cime je djetetu prijetio ).Odrasle i zrele osobe nekad nemaju hrabrosti da se suoce sa tim, mogu samo da zamislim kako je djeci.Lako ih je manipulisati.
Bolesni umovi,koliko je dusa napacenih po svijetu zbog njih.Mislim da je smrna kazna pravedna u takvim slučajevima.

Treba imati puno bolji sistem za one koji su „repeat offenders” , jer ih ima koliko hoćeš. Sto je najgore, oni njih pokusavaju da integrisu u drustvo i opet zavrse u nekom naselju gdje ima djece.Kao kad se narkoman skine sa droge i stavis mu dozu na sto i odes..
uh, iznervirah se.

Librarian
24. новембар 2013. у 16.42
Potpuno razumijem tvoj gnjev.
Ja bih sve njih po kratkom postupku. To nisu ljudi nego zivotinje.
Nisam nikad čula za slično iskutvo u blizoj/daljoj familiji ili kod bliskih prijatelja.
saadet
24. новембар 2013. у 16.53
Ja sam bas od malih nogu sa starijom kceri pocela da pricam o tome, objašnjavam, upozoravam, ucim je kako mislim da je pravilno jer na poslu sam se nagledala silovane dece, strava i uzas :-( imala sam jednu mladu trudnu tinejdzerku od 15 god. bila je trudna od rođenog oca. Ma stomak mi se prevrce kad se setim!
Ja sam što se toga tiče stalno na oprezu.
Lolypopa
24. новембар 2013. у 18.39
Stvarno mi je loše kada čitam o ovome, ali ako mi majke ne pricamo i ne preduzmemo nešto KO CE?
Nedavno pitam prijateljicu zašto u stopu prati decu? Pa reko, opusti se malo, nisu tako mali, u parku smo, tu je bilo još naše dece, roditelja... Kaže „Bojim se tih stranaca pedofila, ti ne možeš da zamislis koliko je toga.” Ma daj, reko' ima ih, ali možda ipak previse panicis? I jaao, kad sam pogledala na nekom sajtu sto mi je rekla koliko ima registrovanih samo u nasem gradu. Umalo me slog nije strefio.
Ali kako malom detetu objasniti loše namere tih ljudi a ne upustati se u pricu o zlostavljanju? Pa samo od price bi imale nocne more. Uzas.
Milica83
(raspevana)
24. новембар 2013. у 18.52
Ja lično nisam imala susretanje kao dete/tinejderka sa takvima, kasnije već kao devojka da. Elem, ja prosto ni ne znam kako bih pokusala da zapocnem taj razgovor sa sinom? Može li neko kratko uputsvo? on jops ni ne konta bas ništa u vezi toga a kamoli da postoje predatori. a što se tiče ucenja o nepoznatim ljudima, mene su moji ucili da je kulturno javljati se na ulici ljudima starijim od sebe, tako da sam ja kao klinka dok sam isla u skolu (jedno 3km peske) susretala razno razne ljude i javljala sam se svima od reda sa dobra dan, u stvari najcudnije je sto postoje još prezivelih sada već bakutanera kojima se od tad javljam.
hana-banana
(.)
24. новембар 2013. у 22.40
Pa sve zavisi od uzrasta djeteta.
Savjet koji se meni svidja i kojim se rukovodim je da djetetu treba objasniti i opisati pogresne postupke, radije nego opasne ljude.
Znaci pogresno je da te neko dira tu i tu, pogresno je da te ciko zove da mu pomognes da uhvati cuku/macu, itd. Prica da ima loših ljudi koji hoće da ih povrijede je u isto vrijeme i previse abstraktna i uliva neosnovan strah bez realne zastite. Kad su djeca starija onda se može unijeti vise objašnjenja i scenarija u pricu.

Mi smo nekako spontano posle kupanja i mazanja kenuli sa pricom da samo mama i tata mogu da je doticu na odredjenim dijelovima tijela i samo kad se kupa, oblaci i da mora odmah da nam kaže ako neko drugi proba da je dira po „private parts”. O ovim horor scenarijima o kojima Saadet prica imam samo da kažem da bi mama svojerucno zaklala tatu kad bi se tako nešto desilo, znam da se i takvi horori dasavaju ali ja to ne mogu ni da zamislim. Čitav dan danas mi se vraca ta zamišljena slika koju je SLO ugledala i MENI zuji u glavi kad pomislim kako bih reagovala.
tamara
25. новембар 2013. у 03.22
zalosno je koliko bolesnika seta ulicama.kod nas je prošle godine auto u nekoliko puta pokusali da uvuku devojcice koje se vracaju iz skole.u sted bela dana pored skole,sto je najgore mnogo kuca,zgrada,prodavnica je tu,uvek neko napolju ali nije im to smetalo.kao na filmovima mesecima posle je policija u civilnom autima kruzila okolo ali kad se malo smiri oni opet pokusaju.decu više ne smemo napolje pustiti same čim prvi mrak padne.
ali tih bolesnika ima i među trenerima,uciteljima a i kad ih uhvate dobiju tako blagu kaznu da je to za plakati.
koliko se bojim nepoznatih možda vise stahujem od poznatih jer je bolestan svet svuda oko nas.
saadet
25. новембар 2013. у 04.52
Mi smo u komsiluku imali jednog pedofila, ali niko nije znao to javno. On je uvek pokusavao da se javlja i da se nasmesi mojoj maloj i ja sam mu na ulici rekla da će ga moj muž ubiti bude li se priblizio mom detetu, rekla sam mu da momentalno prestane da mi se javlja i da mi uopste gleda dete, svasta sam mu rekla. Moja malena je tada imala oko 4 god. i objasnila sam joj da nisu svi ljudi dobri iako se prave ljubazni, objasnila sam joj da taj covek nema dobre namere. Kao i hanna-banana tokom kupanja pricam joj da niko drugi ne sme da je dira, čak ni u skoli i ako je neko dira da pocne da vristi. Takođe kad je krenula u skolu ja je svaki dan pitam sa kime se igrala, šta su radili itd.
Pedofili obično biraju usamljenu decu, decu koja imaju probleme kuci, koja su usamljena i nesigurna. Ja za svaki slučaj mojoj ponavljam ne često ali sa vremena na vreme.
Juče sam bas citala u novinama da su radjena neka istrazivanja sa pedofilima i kažu da dete treba da place i kaže ne jer u suprotnom pedofili tako razmišljaju da ako se dete ne opire onda oni misle da ga ne povredjuju.
Ovde u Holandiji je bio veliki skandal kada su otkrili da je pedofil koji je radio u obdanistu čak i bebe zlostavljao, oko 90 - oro dece je silovao gad.
Isto sam često gledala da ima puno žena pedofila ljudi obično sumnjaju na muskarce.
Ja sam sa oko 15 god. dozivela da nastavnik nešto pokusa i odmah sam prijavila ocu koji je odmah otisao u skolu ali nastavnik nije dobio otkaz čak je u gradu i bio poznat po tome, hvala bogu vremena su ipak drugacija mislim da se sada vise paznje obraca na to.
Nedaj Boze nikome!!
saadet
25. новембар 2013. у 04.54
Ne daj Boze!
maja3s
(diskutant)
25. новембар 2013. у 08.43
u mojoj skoli je bilo dosta pedofila...jedna ucenica je imala djete sa nastavnikom...on je i dalje radio...djevojka je sa sela i vjerovatno nije znala šta da radi...ili je vjerovala da će da je ozeni ili šta već...kažu da nije bila jedina...taj covjek je imao ženu i dvoje djece...ona je bila pra generecija starija od nas...samo smo upozerene da se pazimo njega...
a kasnje smo shvatile a neke i osjetile na svojoj kozi da ima još profa koji su nastrani...profesor fizicke kulture...pa još dvojica koji su predavali strucne predmete...a profesor likovnog da ne pricam...e tu se meni nešto smjesno desilo...ali neću vam pricati...samo je bilo smjesno na sreću mada sam skapirala poslje da je moglo biti i gore...i on je imao ženu i djete...

auuu kad se sjetim čini mi se da su oni sve jedan drugog zaposljavali...sad kad bolje razmislim bude mi fuj...kao zivjeli smo u slobodnoj zemlji...mogao si na klupi da prespavas...ali kad odes u skolu pazi da ne ostanes ni slučajno sama sa profesorom :((

onda i ovdje svasta se nagleda na tvu...a i u stvarnosti čujem da se zatvorio jedan vrtic ovdje i to zato što su djecaci zlostavljali jednu djevojcicu koja je zavrsila u bolnici da pedagozi nisu ni primjetili...pa je zato vrtic zatvoren...u javnosti poznato da je vrtic zatvoren zbog nedostatka djece

pa onda neka familija koja je imala 10 djece i zlostavljala ih...djeca su imala rane na nogama od prljavstine a da socijalci koji su dolazili u kucu nisu ništa primjetili...kuca je srusena majka/maceha pomilovana a otac osuđen čini mi se na samo 4 godine...uzas...fuj...sve je bilo na tvu pa smo gledali

a onda još jedan vrtic gdje su maltene roditelji jedva dokazali da im je djete zlostavljano...a poslje se uspostavilo da nije jedino...i na kraju svu djecu su prebacili u druge vrtice...sefica dobila drugo radno mjesto ( znala je šta se desavalo još kad je primila tog decka da rdai tu) i nikome ime nije javno objavljeno...e to je meni muka...sto nikad ime ne objave ako je već decko osuđen...nego za par godina dobice posao u drugom djelu zemlje da recimo pomaze maloljetnim delikventima jer ima iskustva bio je malo (par godina) i u zatvoru...dokazano da je zlostavljao 12 djece

a onda nađemna internetu...jedno mjesto u kojem sam ja zivjela ovdje u danskoj još kad smo tek dosli u državu...to je bila napustena skola...međutim nedavno tražila ja da vidim kako to izgleda sad i ima šta i da vidim...napravili grupu preko fejsbuka...djeca koja su isla u tu skolu...kako su ih zlostavljali nastavnici tamo...to je bilo internat sa par razreda za djecu kojima je islo teze ucenje u običnoj osnovnoj skoli i djeca razvedenih roditelja...pa ta djeca opisuju i skupljaju podateke ...kažu da mrze tih par godina provedenih tu iz bilo koje generacije...kako su ih tukli i mlatili...i šta su nastavnici radili međusobno i kako su se pokrivali...ma to je uzas

to sa objašnjenjem da niko nesmje da ih dira dole sem mama i tata i to kad ih kupaju je super...djeca to brzo kapiraju...

i djecaci mogu biti žrtve ne samo djevojcice
curice
(trazim informacije)
25. новембар 2013. у 10.07
Tema ti je grozna. Uzasna.
Pogotovo iz moje perspektive, sa dvoje zenske nesposobne djece (nisu ni djecaci postedjeni,znam, ali su zenska djeca ipak u vecem riziku).
Niceg se na svijetu ne plasim osim ovoga. Čak i sama prica na ovu temu, evo i dok čitam ove komentare, stvara mi mucninu u stomaku.
Ja sam ovim jako opterecena, do opsjednutosti:), pogotovo sto moje cure ne govore smisleno, ne bi bilo sanse da nešto kažu ili opisu šta se desilo.
Doduse, i najzdravija djeca ne kažu, a roditelji ne primjete. Evo i ova prica gore kako ocuh zlostavlja dijete, ona ništa ne kaže, a mama ne vidi:(

Moje cure ne bi ni ukapirale ovo sto vi pokusavate svojoj djeci objasniti, nema razgovora na tu temu unaprijed s njima.
Pored toga, one će se do kraja zivota oslanjati na tudju pomoć, pa opcija „plasenja” i nije bas neka pamenta opcija.
Ja sam totalni „control freak” kad je to u pitanju. Kad su posle u skolu virila sam na prozor ucionice, dolazila krisom na odmore da vidim šta rade, kontaktirala sa svim ljudima koji s njima imaju kontakta da moja intuicija procijeni kakvi su. Ova žena iz gornje price iz parka je mala maca šta sam ja:))

Nekad mislim da nisam sva svoja, ali iskreno ne znam da li se vise plasim ovdje u njujorku, gdje nema kakvih nema budala, uprkos tome sto je ova država stroga i kaznjava te budale, ili sam se vise plasila u Bosni, gdje možda (možda?) i nema toga toliko, ali gdje nema ni neke SLO koja će pozvati policiju zbog tako nekoga nepoznatog, a i policija neće bas puno mariti ako ih i pozove.

MOj zakljucak je da treba pricati i paziti, ali i da postoje situacije kad ne možeš ništa uraditi ako ti se budala dohvati djeteta.
Kao u saobracaju, možeš da budes najpazljiviji vozac na svijetu, ali uvijek može budala da se zakuca u tebe i ostavi te trajno onesposobljenog.
hana-banana
(.)
25. новембар 2013. у 10.17
Saadet, upravo tako, postoje tzv. ranjivija djeca koje takvi predatori i traže.

Curice, uopste ne pretjerujes, ja sam skoro takva, a da sam u tvojoj situaciji bila bi i gora čini mi se. Kada sam radila sa djecom sa PP statistika je bila nešto zastrasujuce, čini mi se oko 80% sanse da će biti zlostavljani nekada u toku zivota. Pa to je strasno! Tako da ni jedan stepen predostroznosti nije pretjeran.

Ko je pisao o nastavnicima, ja se sjecam da smo imali profesora u srednjoj skoli koji je odokativno procjenjivao koja je djevojka malo zrelija od nas balavurdije, u dnevniku nadje broj telefona i pocne da zove i obradjuje komplimentima - ti si zrelija od svih, ja sam vidio da si ti posebna...kad su ga neke ucenice prijavile jedinu kaznu sto je dobio je da vise nije imao razrednu nastavu.
Kod nas se ne gleda ozbiljno na taj problem, bar nije kad sam ja zivjela tamo.
curice
(trazim informacije)
25. новембар 2013. у 10.25
Una,
ako ti djecak predje u redovnu skolu, onda trazi da ima asistenta svo vrijeme, neka uvijek postoji neka odrasla osoba koja ga neće ispustati iz vida.
Biraj skolu koja je u bogatijem distriktu, oni imaju veci izbor osoblja jer malo vise placaju, i rade malo detaljniji background check osoba koje će zaposliti. Trazi da asistent ima bar 10ak godina iskustva, ako se niko ni na šta nije zalio u tih 10 godina, trebalo bi da je ok.
Naravno, nisu ovo nikakve garancije, ali malo te umiri kao roditelja, ipak. Ne treba biti ni paranoican, vecina ljudi je ipak normalna i brizna i nije svako pedofil i seksualni manijak
(kažem ti ja, paranoja koja hoda:).

Moje su cure potpuno razlicite kad se radi o fizickom kontaktu.
Jedna nikako ne voli dodir ni ljubakanje, nju i ja moram da molim da je poljubim:). NJu sam rano pocela uciti da kaže - no touch- ako ne želi da je ljubimo i ona to sada odlično koristi, u svakoj prilici kad neće da je neko dodiruje, na bilo koji način.
Druga je, opet, susta suprotnost, ona sviju grli i ljubi, nevjerovatno je umiljata i mazna, poznati, nepoznati sve je njoj isto, ako joj se neko dopada. jedva sam je odvikla da ne sjeda ljudima u krilo:(
Sa njom će biti prava muka...
SLO, svaka tebi cast da si ti reagovala i zvala policiju. Ja se policije ne bih ni sjetila:)), ja bih to sama uzela u svoje ruke:))
curice
(trazim informacije)
25. новембар 2013. у 10.53
Nije se o tome, hana, na našim prostorima (pogotovo prije 10-20 godina) razmišljalo na ovaj način na koji se razmišlja danas.
Kod nas je u osnovnoj skoli bio nastavnik fizickog kod kojeg smo cijele godine preskakale kozlic. Tacnije, djecaci bi dobili loptu i igrali šta god hoće, a djevojcice su preskakale kozlic.
To je izgledalo tako da on stoji sa strane kozlica, pa kad mi preskacemo on nam „pomaze” tako što nas uhvati za guzu i prebaci preko:). Mi imamo 14 i 15 godina tada.
One malo krupnije curice su morale preskakati po nekoliko puta:), navodno nikada nije bilo bas dobro. Imali smo i jednu malu u razredu, sitnu i zgoljavu tada u odnosu na nas, njoj nije nikada „pomagao”, sama se prebacivala:)

Ono sto hoću da kažem jeste da se tada na to potpuno drugacije gledalo, valjda ni svijest nije bila na tom nivou.
Cure su se u svlacionici zalile i salile istovremeno na tu temu.
Bas ta mala sitna jednom mu je pred svima i rekla- meni nikada ne pomazete, a sabinu ste tri puta prebacili preko kozlica:)))
Sjecam se i da smo to pricale nasoj razrednoj, ali ona to uopste nije uzimala za ozbiljno. Bilo je- mora vam pomoći, mozete pasti, povrijediti se, on je samo oprezan.
Ustvari, nije bio sav svoj, svakako, iz ove perspektive i ovog vremena, ali mislim da razredna uopste nije vjerovala da postoje takve budale.
Komunikativna
(($))
25. новембар 2013. у 11.16
Sarena, imaš jednom veceru od mene!

Ja sam se juče celi dan borila sama sa sobom, gutala knedle čitav dan, jer sam procitala odmah ujutru tvoju temu. Ne znam koliko je pametno da ispricam svoju pricu ali hajde, ovako anonimno mi je daleko lakse ali će mi biti bas teško.

Moja majka se razvela i ja sam zakonski kao maloletno dete pripala njoj. Nedugo zatim je pronasla jednog ljigavka koji se posle 2 dana preselio kod nas. Ona je radila, on ne, ja u skolu. Skidao je on njoj i zvezde sa neba, lagao, mazao, pokloncici i tako te gluposti da žena nije znala na kom se nebu nalazi. Elem, jednom pozove on mene posle skole na kafu i ja onako puna poverenja, srećna zbog majcine konacne sreće, odem. Uz pricu hoće on meni da pokaze slike njegove bivše žene, sina itd itd. Uh, i danas mi se zeludac okrece kada se setim svega. Kao fol, sakrije on jednu sliku jer ta nije za mene. Ja, onako naivna navalila pa hajde daj da vidim a on se kao smeska i ustrucava. Djubre ljigavo! Pokaze on meni sliku gde je go sa erekcijom. Ja se izgubila, ne znam gde sam. Majci nisam ništa rekla, jer je ljigavko bio majstor u manipulaciji.

Nedugo zatim, jednog jutra, probude me njegovi dodiri po grudima. Ostala sam neko vreme kao ukocena a onda ustala kao oparena i zakljucala se u drugoj sobi a on kuca i prica, ubeđuje me kako sam ja kriva zbog toga, kako mu ja dajem signale da želim nešto sa njim i kako ništa ne trebam da pricam o tome sa majkom jer mi i ovako neće verovati. Bolesnik odvratni!!! Uh, taj osecaj bezpomocnosti ne želim nikome.

Poverila sam se majcinoj prijateljici i žena je zelela da me primi kod nje da stanujem. Ja sam čak planirala da pobegnem kod nje, da ništa ne pricam majci ali se onda desilo da je ljigavko nekako ukapirao da sam ja sa nekim pricala i sumnjao je na maminu prijateljicu i poceo da izmišlja neke gluposti kako ga je mamina prijateljica zvala da se nadju, da joj se svidja i tako to. Ja sam videla da će tu biti vece guzve jer je njena prijateljica bila ilegalno ovde i plasila sam se da će je to kostati egzistencije i povukla se.

Psihicko i seksualno uznemiravanje je nastavljeno i ta agonija je trajala jedno 4 godine.

Moj oporavak je trajao dugo. To je proces koji još nije okoncan, koji nikada neće biti gotov. Sada imam kosmare. Sanjam da ispoljavam sav svoj bes i MRZNJU prema tom nitkovu. Udaram ali ga ne pogadjam i opet me prati taj osecaj bespomocnosti. Ranije sam zelela da odem kod njega u stan nocu, polijem vrata benzinom i zapalim, da vidi kako izgleda taj osecaj, da si zatvoren, da ti niko ne može pomoći, da se gasis kao osoba, da vristis a da te niko ne cuje... Samo me je Bog spasao od takvih pokusaja.

Imala bih još gomilu toga ispricati, ali ne mogu jer koliko god da je godina od toga prošlo, još uvek boli. Poželim nekada da odem na hipnozu i da mi neko obrise svo to secanje ali je to nemoguće.

the end
svirena
(teaser)
25. новембар 2013. у 11.38
uh najezila sam se od teme i prica, komunikativna, saljem ovako virtuelno jedan veeeliki zagrljaj, i zavidim na hrabrosti i snazi da se suocis sa demonima proslosti.

nemam iskustvo iz blize okoline, jedino sto imam je da sam bila svjedok nedaleko od klizalista koje je SLO spomenula, na glavnom gradskoj fontani koja ljeti sluzi da djeca uzivaju i trce po vodi u kupacim kostimima, bio je neki majmun koji je svaki dan dolazio i krisom fotografisao djecicu, sa teleobjektivom je tu bio (moj muž ga snimio i odmah prijavio policiji). bolestan je svijet oko nas, ja se definitivno vise plasim poznatih ljudi nego nepoznatih, ta prica o strancima mi je malo i smijesna kada se zna da je velika vecina napasnika i predatora neko iz okruzenja (rodbina, prijatelji, obrazovno osoblje, svestena lica, itd)

primijenicu nekoliko dobrih savjeta, role play, a posebno mi se dopada i cinjenica da se ukazuje na pogresne postupke a ne 'nepoznate cike i tete'. ovu temu bi trebalo izdvojiti ovde na nas zidic.
S_Girl
25. новембар 2013. у 12.00
Uhhh ova tema stvori toliki kosmar u meni, muka mi je i na sami pomisao. Za mene takve svinje zasluzuju samo smrtnu kaznu al pre toga da prvo na sebi osete zlostavljanje i kako je to.

Komunikativna bas mi je zao sto si prošla kroz tako grozno iskustvo. Kakvih bolesnika samo ima, strasno!!

SarenaLazaOriginal
25. новембар 2013. у 12.11
Draga moja Komunikativna, ja nemam pravih dobrih rijeci za tebe. Tvoja prica je tako dirljiva, toliko puna bola i toliko cista, djecija. Tvoje iskustvo je nazalost cisti primjer svima nama, da bez obzira koliko djeca treba da znaju da ništa nije njihova greška, da nema toga šta dijete može uraditi da 'zavede' gnjidu od covjeka, u tebi opet ostao osjecaj stida. Ma nema stida Komunikativna, pa ti si bila neduzno dijete, djevojcica, djevojka, nije važno, bila si DIJETE a on GNJIDA, LJIGAVAC, MONSTRUM!!!
Ono najstrasnije je sto tvoj slučaj nije bio izolovano jedno ruzno iskustvo već si morala da budes na oprezu godinama, da ogradis sebe velikim zidom da bi se odbranila od nezeljenih komentara, dodira, spletkarenja a okruzenje nije imalo oci da vidi šta se desava. Zao mi je iz dna duse sto djeca ne govore o ovome, sto je stid veci, strah ogroman, ne znam ni ja vise šta je. Sto je dijete starije, sve će manje reci. U tome je moj strah najveci!!!!!!!!! Svi misle, jao, pa dijete zna da to nije njegova greška, pa pricamo stalno o tome, itd a veooooma je mali procenat djece koji će smoci snage da kažu nešto što ne stima na ovom polju. Sto si blize losem iskustvu, sve ga bolje krijes!

Uuuuh, tema je grozno teska, mucna, ja pricam stalno, ali opet nisam uvijerena da bi recimo moja kcerka SIGURNO rekla. Vidim da bi je bilo stid, to je dijete pametno, zna šta je loše/dobro, ali je u isti mah perfekcionista, poslusna, mislim da bi sebe prvu krivila da joj se nešto ruzno dogodi. Ma grozno i misliti o tome. Zato trubim non stop, u subotu sam se rasplakala pred njom pricajuci joj kako jedino sto želim da ona zna da meni NIKOOOOO na ovom svijetu nije važan kao ona, ma nema tog prijatelja, rodjaka, kuma, koji mi ista znaci na spram djece svoje. I tako u placu ja njoj kažem, „sve ti ja ovo pricam samo da znaš da ne daj Boze da se neko usudi i ruznu riječ da ti kaže, ti sine možeš mami reci SVE, bilo kada.” Ali drage moje, samo mogu da se nadam da ona ovo

A iskreno receno, gledajuci statistiku, 1 od 4 djevojcice se nadje u nekoj losoj situaciji u toku zvog djetinjstva. JEDNA OD CETIRI!!!!!!!! Djecaci nisu ništa bolja statistika.
Tako da žene koje misle da se to nije desavalo u njihovom okruzenju, one samo nisu pricale otvorenu na ovu temu. Ako se nađetebilo kad u drustvu od 10 žena, samo treba početi temu otvoreno i neće biti vise od 1-2 da nije nikad imala nikakvog dodira sa nekim 'pipljivim nastavnikom', cudnovatim komsijom, itd. Na kraju krajeva, ova tema čini svakog normalnog da se osjeca neprijatno ali to je ono sto moramo prevazici. Što se vice prica, vise će biti normalno, neće biti asocirano sa takvim strahom, sa bilo kakvim stidom. Kao sto pricam sve ostalo sa djecom, pricam i o ovome, pricam svako iskustvo koje čujem i ponavaljam, djeca se najviše nadju u ovoj situaciji sa onima koje poznaju u koje u stvari i vi i oni imate povjerenja.
Zato, pricajte i samo pricajte.

Dobri savjeti su da se prica o tome šta je neprimjerno ponasanje, dodiri, da nikad ni pod kakvim uslovima djeca (tinjedzeri) nisu krivi, da su takve osobe veeeeeelikkeee kukavice pa čak i ako se ponasaju da hoće da uplase dijete, da su ustvari oni kukavice i ako se vrisne, kaže ne, kaže nekome, da će te osobe u stvari da se povuku, itd. itd, itd. Lako je pogledati malo po internetu za savjete na ovu temu, ima ih tona. Moja cijela poenta poruke je da se PRICA OTVORENO, sa muzem veceras, sa djecom onda za vrijeme vecere, da se spomene opet kad ste u autu, da se sa malom djecom prica dok se kupaju, da jednostavno to nije bauk tema, uvijek mucna i stidljiva već da bude malo ratoborna!!! Kad naucimo djecu da se svi moramo boriti protiv bilo koje vrste nasilja, i da mogu o tome da pricaju JASNO, GLASNO, bez stida, sa rijecima koje su im svakodnevne, e onda ćemo imati uspjesnih rezultata. Djeca treba da se naviknu da mogu da pricaju na temu dodirivanja, da koriste rijecnik koji je svakodnevan, da vjezbaju da kažu Ne i to RATOBORNO, da ujedu, da vriste, da ako pricaju sa vama na ovu temu 39 puta, da znaš da će im onda biti normalnije da vam kažu ako nešto ne stima.
Pricam u krug a poentu ste procitali u mojih par rijeci.
Komunikativna, svaka tebi cast sto dijelis ovo sa nama i treba da dijelis, ne samo sa nama, nego sa SVIMA, jer NIJE TVOJA GRESKA. Jadna tvoja majka koja mora da se osjeca strasno sto nije vidjela, osjetila, nije mogla da te zastiti iz kojeg bilo razloga. Ti se boris sa ovim cijeli zivot i ja te grlim ovako, i voljela bih iz sve snage da ti znaš koliko ti samo možeš pomoći svijetu sa svojom pricom. Bas zato što znaš kako je bilo teško bilo kome šta reci a i odbraniti se od tog ljigavca. Ti svojom pricom možeš biti najveca pomoć svojoj okolini!!!!
Tri_boje_plavo
25. новембар 2013. у 12.22
Komunikativna, ti si stvarno ZMAJ žena, da si mi blize (ako bi mi ti to dozvolila) zagrlila bih te onako zapravo - sa obe ruke. A i tebe Curice i te tvoje divne devojcice.

Pre par godina ispostavilo se da je jedan od Omiljenin Profesora cuvene skole koju je pohadjao moj suprug zlostavljao decake generacijama. Klupko je pocelo da se odmotava kada je bivši ucenik, tada već odrastao mladic, ne tako davno izvrsio samoubitstvo a u oprostajnom pismu ukazao na glavni razlog tj na dugogodisnje traume zbog seksualnog zlostavljanja od strane Omiljenog Profesora. Roditelji nesrecnog mladica su zahtevali istragu koja je otkrila da nije u pitanju bio izolovani slučaj već da je Omiljeni Profa bio pravi monstruozni predator. Usledilo je sudjenje doticnom a posto je isti već bio u 80im i krhkog zdravlja, kazna je umanjena značajno tj pravosudje se smilovalo nad njim zbog krhkosti njegovog stanja te na kraju nije ni zavrsio u zatvoru, sve se nekako zataskalo a Profa je mirno preminuo u svom domu, okruzen svojim najmilijima!„£$%^&*
Bas u doba kada je ovaj slučaj bio aktuelan,bio je na meniju i godisnji skup ucenika skole na koji su bili pozvani i partneri/muzevi/žene i blabla. I tako, obrem se i ja na tom skupu i potegnem pricu o Omiljenom Profesoru - ono sto je mene ne uznemirilo, nego sam zaista gotovo podivljala tj nisam mogla a da da ne iskazem svoje gadjenje prema generalnom stavu su bile reakcije ljudi koji su bili ucenici Omiljenog Profe: velika vecina ga je nekako sa setom ZALILA- u stilu, bio je genije u svom poslu,pravi majstor svog zanata,dakako, govorili su, bio je uvek malo cudniji, ali takvi su UMNI EKSCENTRICI, njima dakako treba progledati kroz prste tj svi ti ljudi u leptir masnama, negovanim noktima i SA picnutim manirima su se cudom cudili sto su uopste roditelji nesretnog mladica morali da kopaju po proslosti tj sumnjali su i u dokaze i u ostale slučajeve tj smatrali su da je cela prica naduvana bez preke potrebe i dalje zaleci Omiljenog Profu i nikako ne propustajuci priliku da velicaju njegov UM i INTELEKTUALNE SPOSOBNOSTI... Da ne poverujes!!! Tj da totalno odlepis.

”
Gala06
(......)
25. новембар 2013. у 12.41
Komunikativna, strasno, sva sam se najezila. Uzas. Da li si na kraju rekla majci, policiji, socijalnoj sluzbi za njega. Takav covek će uvek naći novu žrtvu.
Ja nemam takvih iskustva, ali jednom se u gradskom busu nakacio pedofili iza mene. Bila je guzva i on je to iskoristio da se prilepi. Ja sam pocela da se derem na sav glas : ovaj cika me dira. Ceo autobus je krenuo da ga bije, i izbacili su ga napolje. Nikad mi mama nije pricala da postoje takvi ljudi, ali sam jednostavno znala da to nije u redu.
Ja mojoj devojcici pricam o tome, ucim je šta je dozvoljeno, a šta nije , i tražim da mi sve prica.
Una33
(sanjar)
25. новембар 2013. у 16.48
Curice,pametno razmišljas,gledaću u tom pravcu definitivno.Hvala ti !!
Ma ovaj moj je isti kao tvoja kcerka koja je voljela da sjedi u krilu :)Ne znam kako da mu to utuvim u glavu. Kako si ti to njoj objasnila i uspjela da je naucis ?
Ja mu govorim kako ne treba da grli strance jer ih ne zna. Pa dajem mu primjere koga je ok da zagrli ( mamu, tatu, svog brata i svoje rodice). Uh,neprestana borba.
Komunikativna,jaka si ti žena kao stijena kad si sve to pregurala i ostala normalna! Želim ti zaborav i da nadjes mir u svojoj dusi ( a hoćeš,dodje vrijeme za svaku ranu da zacijeli).Želim ti to od srca !

Treba djecu uciti da niko nema prava da učini da se osjecaju tako ( vrlo često će grozote dese unutar porodice). Ja sam uvijek imala strah od jednog rodjaka ( godinu starijeg od mene ) i nikad mu nisam vjerovala.Osjecala sam da me gleda drugacije i imala nekad osjecaj kao da je imao cudnu vrstu ljubomore na moje simpatije.Znao je da bulji u mene i cinio da se osjecam ljigavo kroz sve to. Danas, kada smo zreli ljudi, osjecam gadjenje prema njemu jer je bas perverznjak i cudak. Nije nikad ništa probao , srećom ( iako mislim da bih ga ubila da jeste), ali mi je često bio teret to što smo djeca od dva brata i sto smo svi bili bliski.Nije se odvajao od mene. Osjecala sam kako mu ni moja mama ni njegov otac ne vjeruju i da su ga stalno posmatrali. Cudna stvar je sto moja majka nikad sa mnom nije pricala o tome. I šta da ja nisam imala jak instikt recimo ili da je on bio vise hrabar ? Necete mi vjerovati, ali sam ovih dana mislila o tome kako želim da mu saspem sve sto mislim o njemu u lice i da se oslobodim toga.Ova mi je godina nekako za ciscenje racuna !
Ne treba stvari prepustiti zivotu nikada niti drugim ljudima.
Iskreno, kad sve ovo čitam i pišem, pomislim da li sam normalna sto sam odlucila da imam djecu u ovakvom svijetu.Znam da je to apsurdna misao, ali nisi nikad „off the hook”. Dok si ziv imaš brigu i strah i ne samo za DJECU, već i danas sutra za njihovu djecu.
Uvijek se sjetim Titove famozne „ Živimo kao da će 100 godina biti mir, a spremajmo se kao da će sutra biti rat” :) Pa nekako tako i jeste..
Moramo biti pozitivni i vjerovati u dobro, ali biti jako oprezni u sumnjati !
BEHEPA
25. новембар 2013. у 17.39
Una33, privatna skola ti nije garancija ni za šta sem da ćeš placati. Ne znam cemu odbojnost prema public schools kojih ima odličnih i u kojima takođe možeš imati asistenta za dete (ako je do toga).

Komunikativna, i ja bih te sad zagrlila da, ako je ikako moguće, malo ublazim ta grozna secanja. Sve vreme, dok sam citala tvoju ispovest, pokusavala sam da se stavim na tvoje mesto, u tvoju kozu. Ne mogu da zamislim agoniju odrastanja u bezizlaznoj situaciji. Sto neko rece, ti si žena ZMAJ koja je iz svega izasla ipak jaka i sposobna da se suoci, a suocavanje je recept za preboljevanje. Od srca ti želim najbolje.
xo
maja3s
(diskutant)
25. новембар 2013. у 19.02
Komunikativna, čini mi se da si ti i ranije pisala ovdje da si imala slučaj samo nisi opisivala kao sad...ili je neka druga...

ti si cist primjer ma koliko da su djeca odana roditelju takve stvari ipak prikrivaju...neki nikad pa ni ovako anonimno ne kažu/napisu šta im se desilo...

ja sam danas pricala sa svojom cerkom o ovome...sve kontam sad je velika pa valjda zna sad... ali eto Komunikativna nisi ni ti bila mala kad su ti se desavale stvari protiv tvoje volje...

sina nisam stigla ali sjetit ću se ja da pricam i sa njim...iako je odrastao covjek

znam kad su djeca bila manja da sam ja često pricala s njima i objašnjavala im...čini mi se da treba stalno cackati

strasno...
curice
(trazim informacije)
25. новембар 2013. у 21.11
Komunikativna,
neka te Bog dragi cuva, mila moja, i neka ti da još vise snage da se izvuces iz tog mraka. Na dobrom si ti putu, samo se nemoj povlaciti u sebe i odustajati od prevazilazenja te muke. Jača si ti od toga.
Ja sam htijela da dodam nešto na ovaj post Sarene, o tome da bas ti, koja si prošla to sve, treba o tome otvoreno da pricas ako možeš.
Da, na neki način, upozoris i druge čega sve ima među najblizima.
Možda i tebi to donese olaksanje, nikad ne znaš.

Ja sam ovdje jednom slusala djevojku/ženu, (u nekim tridesetim), koja drzi predavanja i prica o svom iskustvu. Nju je kao malu zlostavljao ocuh, a kasnije kao tinejdzerku ocuhov sin, koji je povremeno dolazio kod njih.
To su bila visestruka silovanja, nekoliko godina. Ona je rekla mami, ali joj mama, nazalost, nije vjerovala. Rekla joj je da je drama queen i da to radi jer hoće da se mama pomiri sa tatom. Izvukla ju je neka nastavnica iz skole koja je posumnjala da nešto nije kako treba.

Elem, ona čitavo svoje predavanje zasniva na objašnjenju da target pedofila ustvari nisu djeca, nego razvedene žene sa malom djecom.
Pojedine žene, koje su prošle kroz razvod, koje su ranjive i zeljne ljubavi i paznje, koje su se razocarale u bivše muzeve itd, su odlicna „ulaznica” za nastrane manijake.
Sa tom „ulaznicom” oni imaju neogranicen pristup djetetu, a paznjom i glumom u majkama čak dobiju saucesnike i zastitu, jer uvijek imaju neku smislenu pricu na koju se mogu izvuci i opravdati i mamama zamazati oci.
Ona drzi predavanja najviše ženama koje, sa malom djecom, ulaze u nove brakove. Kaže da je i njoj to pomaganje drugima u početku bila terapija.

Istina jeste da veliki broj žena izgubi razum kada se zaljubi i da ne možeš do njih ni doprijeti sve i da hoćeš.
Neki dan, bas na ovu temu, naletim na dr Phil emisiju, u kojoj se žena zabavlja sa dvostukim sexual offender-om, koji je izasao iz zatvora, i kojeg je dovela da živi sa njom i sa njenom 10 godina starom kcerkom.

Cijela njena familija u panici, a ona zapela i nema razgovora sa njom na tu temu opste. Kaže- ja to sve znam, ali on se promijenio, mi idemo na savjetovanje, ja sam jako srećna, njemu treba dati sansu, svi su ljubomorni na njenu sreću...šta reci,a ne zaplakati.
Od toliko muskaraca na ovome svijetu njoj je BAS TAJ nasao zicu.
Treba mu dati sansu, slazem se, ali ne pored mog djeteta:((

Izvinite na greškama u slovima i pravopisu, djeca me prekidaju, a nemam se kad vracati da prepravljam. Sviju vas pozdravljam.
hana-banana
(.)
25. новембар 2013. у 21.26
Komunikativna, bas mi je zao sto ti se to desilo, tačno sam osjetila tu nemoc i strah koju si osjecala kao dijete kad te taj manijak zlostavljao. Strasno, strasno, strasno! I najgore je sto je to čitav zivot sa tobom. Neko je već i pitao - jeli tvoja majka ikada saznala za to i kako je reagovala? Je li znaš šta je sa njim danas?

SLO, jesi li imala priliku da pricas za roditeljima te male? Možeš li zovnuti policiju i vidjeti šta se desava?

Ja imam druga koji je imao ludi nesrecu da ga presretne bas taj nepoznati manijak za koga svi kažu da je rijetkost. Igrao se oko zgrade, on ga uvuce u haaustor i izivljavao se nad njim ne znam ni koliko. Najgore je sto to nikada nije propraceno nikakvom terapijom, tip i dan danas ima toliko prisilnih radnji kojih nije ni svjestan.
Da, neko je to i pomenuo, a to je i kod njega bio slučaj - kada sam pitala šta su radili posle oni su rekli da nisu ništa jer navodno ga je perv „samo” pipkao i izgleda da ga je i oralno zlostavljao. Kod nas izgleda, bar u to vrijeme ništa sem penetracije nije shvatano ozbiljno.Izvinite na detaljima, ali mene to bas razgoropadi - šta oni smatraju za slostavljanje, a šta je trauma za dijete su dvije suprotnosti.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 02.04
SLO, svaka cast ne samo za temu nego i sto si reagovala i zvala policiju. Ako se tada možda nije ništa ni desilo, roditelji devojcice su alarmirani.

Što se tiče same teme, mislim da covek, roditelj a naročito majka, može da skrene nacisto ako pristupi problemu sa emotivne i ne-konstruktivne strane.

Kao prvo, seksualno uznemiravanje dece nije tako psihofizicki ubistveno od jednog dodira (zagrljaja stranca) i to još u prisustvu majke. Čak i da se desi nešto neprimereno (erekcija, ovlas dodir) ma koliko da je odvratno to ne utice onoliko strasno na dete kao ponovljene akcije i osecaj nemoci, ulovljene zivotinje u tesnom kavezu.

Takođe, slikanje na javnim mestima. Mislim da samo od ovoga može da nam iskoci osigurac od razmišljanja i brige. Ako nikada nismo videli slike i - sto je još vaznije - ako dete ne zna da je bilo na nekom sajtu - onda nam ostaje samo sekiracija. A šta će nam samo sekiracija?

I još je bio neki primer...

Drugo, stranger - danger. U najvecem broju slučajeva NIJE stranger...

Treće: to je NASA odgovornost. Roditeljska. Meni se čini da postoje kriticne grupe ponasanja koje roditeljima promaknu i dozvolimo da se naše dete nadje u toj situaciji.

Na primer: razvedena majka sa cerkama, novi partner. Ja da sam razvedena majka sa decom ja svoju decu nebih stavljala u tu situaciju. Ma koliko da mi srce place za toplim domom, porodicom, piknikom sa decom i partnerom, ja nebih trcala u brak. Deca bi bila sa njim kada i sa mnom. Kada se zlsotavljanje desi? Kada mama nije tu. Onda mama mora UVEK da bude tu! Znaci deca u vrticu, ili gde su već bila do sada, tamo gde je provereno da je sve OK.

Dalje, dete misli da ne govori nikome ništa, a govori. Dete će uvek dati na znanje da nešto nije u redu. Ono sto predator radi to je da mamu omadjija dok maltretira cerku. Ako mama zauvek zakuca cerku na prvo mesto, ovo je pretesko za predatora da zaobidje. Čim mama pomisli „dete mi je sad OK, sad malo ja” - ostavlja vrata odskrinuta predatoru.

Ja mislim da je pogresno presirati dete da pazi, da je na oprezu. To je nas, roditeljski posao. Pri cemu naravno ne kažem da se detetu Ništa ne govori. Dete mora da bude obavesteno, ali dete je samo - DETE. Detetu se može objasniti donekle. Pogotovu manjoj deci. Dete ne razume i kao sto ga sa 3 godine ne možeš nauciti da cita Seksipira tako dete ima limit da razume o ne o seksu nego o seksualnoj devijaciji. Ma nema sanse! Zato nam ostajemo MI SAMI da se o tome pobrinemo.

Plus sto deca imaju osobinu da preuzmu na sebe krivicu. To je veoma mocno oruzje u rukama predatora. Dete misli da je ono krivo i nikome ništa ne govori, oseca odgovornost za razbijanje familije, sto će da unesreci majku, itd.

Ali dete može da pokaze znake - i to je ono sto mora da se gleda, stalno. Ako je mamin svaler - neće hteti da ostaje nasamo. Ja bih rekla cerki šta mislis da mama ode na 2 dana kod tetke u Sirogojno a ti da ostanes sa Djubrom kod kuce? Tražila bih znake panike u njenim ocima.

Ili: šta kažeš da odes kod ujaka na nekoliko dana, ujna hoće da dodje ovamo da peremo zavese. Ako dodje do panike smesta razuveriti dete da to neće da se desi ako se ona ne slaze, ali to je znak koji trazis.

A ako je vesela i rado pristaje na moje predloge, znaci sve je OK. Što ne znači da i dalje mora da se prati situacija.

Da se razumemo, ovo nije 100% siguran način da se deca spasu i da se iskoreni pedofilija unutar porodice, ali ćete se sloziti da bi mnoge cerke bile postedjene samo da mama nije imala preveliko poverenje u novog dasu. Ne samo da je imala poverenje nego je i cerkino negodovanje i odbijanje novog clana tumacila kao kapric. A posle kao - jaaao pa nisam znala.

Nije u deci problem (da su neobavestena, nisu oprezna) već u nama roditeljima. I to je oblast na kojoj treba da se radi.
maja3s
(diskutant)
26. новембар 2013. у 03.18
Комуникативна, јави се...напиши нешто

Вјерујем да ти имаш екстра страх кад су у питању твоја дјеца...

Мене само интересује шта се деси у глави манијака поготово оног који има своје дјете да уопште може видјети неки вид сексуалног објекта у том малом створењу... То је мени несхватљиво

SarenaLazaOriginal
26. новембар 2013. у 03.48
Lea,
VEOOOOOMAAAA dobra poruka. Na nama roditeljima je odgovornost, da smo u toku, a manje na djeci i njihovoj spremnosti. I jedno i drugo ide skupa ali jeste, odgovornost je na nama.

Moja lekcija u ovom procesu je da će se u nasoj kuci o ovome pricati kao o bilo kojoj drugoj obrazovnoj temi. Mislim da se pricom i poznanstvom rijeci, situacija, ratobornim stavom na ovu temu stvara manje mucna tema i razbija se stid.

Danas sam imala neku groznu glavobolju pa su mi se sve rijeci mijesale u glavi i ne uspjeh se javiti vise na ovu temu ali planiram sutra opet po koji roman da napisem. Za mene je ovo važna tema i nadam se da će pokrenuti svaku od vas koja cita da pocne pricu na ovu temu u svojoj kuci. I pored toga sto je tema jedna od najmucnijih, najruznijih, najtezih, bez price nema obrazovanja i pomaka.

Draga Komunikativna, cijeli dan si mi na mislima, za tebe covjek može samo imati postovanje i saosjecanje jer si se borila sa onim što se ni jedno dijete/djevojka ne bi trebala ikad suociti. Toliko kompleksnih emocija i emotivnih porodicnih veza koje uticu na tvoju svakodnevnicu. Nije ni cudo što se i danas boris u snovima, i to si veooooma dobro opisala, gdje se boris puna ljutnje, agresije a onda promasis i ne uspijes da ga povrijedis dovoljno. Nadam se da si naisla na kakvo takvo razumjevanje sa majkom, da nemas dodatnih trauma od te veze. Svaka ti cast sto si bilo šta rekla, pa ovako i nama. Mislim na tebe, ne izlazis mi sa misli od juče. Javim se sutra vise, imam ja još mnogo toga da kažem na ovu temu.
Komunikativna
(($))
26. новембар 2013. у 04.25

Zbog svoje /tada/ nezavidne situacije, majci ništa nisam pricala. On je i kasnije često dolazio do nas, glumio nekog prijatelja i meni kao fol staratelja. Zbog svog bezobraznog i drskog stava sam ga se otresla i postala mu nezanimljiva tako da se fokusirao na druge žene- perverznjak!

Ispricala sam tek kasnije, kada sam bila na SIGURNOM, imala svoj krov nad glavom, bila 10000000% uverena da se to nikada vise neće ponoviti. Njena reakcija je bila tako stura da sam je zauvek izbrisala kao roditelja i oslonac. Komuniciramo, vidjamo se ali zid će zauvek ostati među nama.

Mene je dugo godina bilo STID da pricam o tome a ta zatvorenost me je kostala moje psihe. Sa 20 sam imala prvi nervni slom, pa drugi, ostala na 45 kg, praznina u ocima i dusi. Depresije su me slomile i tek onda sam bila primorana da odem na lecenje. Čak ni tamo o tome nisam pricala jer sam htela i zelela da sama izadjem iz toga. Šta će mi ko pomoći, ako ja sama sebi ne pomognem?? Uvidela sam tu slamku spasa i spasla sebe. Pricala sam o detinjstvu, o dogadjajima koji su me isto tisteli ali o tome ne. Oporavak je trajao grubih 1,5 godine ali je to još uvek nezavrsen proces. Vreme ne leci sve rane već samo bledi secanje na iste.

Kada sam dosla za Bg u bolnicu, svaki dan me je obilazila jedna mamina poznanica, donosila sendvice, pricala sa mnom. Onda me je ona onako otvoreno pitala, dali me je možda neko napastvovao. Ona je to osetila jer je nju kao devojku prijatelj njenog oca pokusao da siluje. Samo sam je pogledala i mislim da je ona ukapirala šta se meni desavalo, iako nije imala direktan uvid u naše zivote. Taj pogled žrtve ne može nikome promaci.

Ovde se spominju i signali, kako prepoznati da je dete seksualno uznemiravano ili ne daj Boze, silovano? Pa, upravo sto je SLO gore napisala, sto je dete vece, sve ga je vise stid. Ja gledam svoju malu i pricam joj bar jednom nedeljno da je volim najviše na svetu i da šta god ima da mi kaže, to isto može da mi kaže. Šta joj se god desi, mama će se o tome brinuti da to ispravi, popravi, da svari dovede u red jer je ona moje sve i najbitnija osoba na svetu celom. Onda dolaze moje paranoje gde je tajno gledam, analiziram, samo da nešto ne primetim. Ona je ovako cutljiva i ne voli da prica o svojim osecanjima i to je ono sto mene najviše brine. Ona mi tako nešto spomene što se desi u skoli tek sledeće godine ili mesecima kasnije, sto mene izludi. uvek joj kažem, mama će doleteti u skolu ako me trebaš i uvek ali bas UVEK mi kaži na bilo koji način šta te tisti i šta te muci. Pokrij se, sapni mi na uvo, u placu ili da se ne gledamo, ma napisi mi ako to želiš, samo mi daj znak da nešto nije u redu a mama će sve ispraviti!

Sa malim već uveliko pricam da mu intimne delove niko ne sme pipati sem mame i tate a to je zato što sebe najbolje poznajem i sto muzu verujem. Ja nekada preispitujem muzeve postupke, analiziram svog oca kada dodje ili bilo kog muskarca koji nam dolazi u kucu. Ne ostavljam decu nasamo ni sa kime i kada mi mala dolazi iz skole, telefoniramo čitavim putem.

Ono sto kao roditelj znam je da dete, ukoliko je napastvovano a da je to neko iz vase blizine, nikada neće reci ili u malom procentu će se nekome poveriti zbog STIDA i PRETNJI.

Ovde su uveli hotline gde se deca anonimno mogu javiti i pricati sa socijalnom sluzbom 24h dnevno. Cesto je ta reklama na Tv-u, u vreme decijeg programa. Sama ta anonimnost, da te neko neće sazaljevati, pogledati osudjivajuce, odbrusiti nešto bezvezno, deci da hrabrost da se jave i ispricaju svoju pricu pa bilo o cemu da se radi.

Ja sam pogresila u startu. Trebala sam otici u policiju i ispricati šta mi se dogodilo, ali bila sam nezrela. Kada sada vrtim film unazad, mogla je i ta mamina prijateljica da nazove anonimno policiju i isprica im šta se meni desava, ali nije. Ja sam nju, kao odraslu i zrelu osobu uzela u zastitu umesto obrnutog. Ceo sistem me je razocarao, od roditelja do profesora. Ja sam bila tako psihicki iscrpljena da sam spavala na casu a moj razredni me nikada nije pitao zašto sam umorna, nenaspavana, zašto nema nekog pomaka u radu itd. Naravno da ćeš kao jedinka da kiksnes na svim poljima.

Sada mi je dobro, super šta sam sve prebacila preko glave. Ponekada potonem, kada imam kosmare. Vratim se u te situacije ali zivot ide dalje. Naucis da se smejes i iskreno a nekada i odglumis.

Da se dotaknem i teme ocuha. Mislim da je bezobzirno stavljati ljude u neki klise, kao svaki ocuh je napasnik a maceha zla vestica. Postoje i normalnih ljudi na ovom svetu, samo ih je mali broj.

Ja sigurno znam, za sebe, da mi neki muskarac nebi ni prismrdeo u kucu. Ali, to bi bila samo moja odluka. Meni nije potrebna paznja na ustrb sreće svoje dece i to mi donosi previse veliki rizik.

Još samo da dodam, za mamice koje igraju glume sa decom, jedan savet. Naucite decu da u slučaju da ih neko želi uvuci u auto, povesti negde, trebaju se cvrsto stegnuti za tog psihopatu, njegovu ruku ili nogu da cvrsto zagrle i pocnu sto glasnije da vriste. Ovako se predator ne oseca kao mocni napasnik već kao zavezan, žrtva.

Grlim vas sve ovako virtuelno i hvala svima na rečima podrske!
babyshamble
(sandinista)
26. новембар 2013. у 04.34
jao komunikativna, sunoc sam pre spavanja procitala i nikako da stignem da napisem,
strasno m ie zao zbog tvog iskustva, ali uradila si pravu stvar sto je se oslobadjas, deleci iskustvo.
kako živimo u el. vremenu, o tome se strasno prica, ovde u uk su opsednuti, nema dana da nema neke price o tome, naročito od ljudi koji se bave temom sa socio-psiholoskog stanivista. ono sto sam ja ukapirala za sve ove godine je sledeće:
to nije nikakva sramota podeliti, nego je neophodno, jer se dete oseca izolovano, oseca da nedto nije u redu, a boji se reakcija bliznjih, jer dete uvek sebe smatra krivim, na cemu pedofili baziraju svoje paukove mreze.
drugo, pedofilija postoji otkako je coveka, u starkj grckoj je bila legalna, ko nije imao decu oko sebe nije smatran za filozofa, pesnika i sl. 'od ugleda'.
koliko god mislili da je to sve produkt savremenog sveta, nije! modernizacija nam omogućava da lakse prepoznajemo te stvari. prica se o tome.
ovde je prošle godine izbio skandal jer je jdan voditelj 'top of the pops' posthumno proglasen za pedofila i to nekoliko žena prijavilo i klupko pocelo da se odmorava, kao avalanz, hikjade i hljade ih se javilo, neki anonimno, neki javno, ali svaka žrtva je rekla da je to prvi dan da dise punim plucima, kako podelise to iskustvo.
znaci, jedini način da se dete/osoba oslobodi osecaja krivice je da progovori i tada shvata da je to nazalost straaasno raširena pojava i syo je najvaznije da nije SAM!
tada dozi ljava neku vrstu katarze i nastavlja normalno!

apsolutno se slazem sa leom, ali sve. ja mojoj deci ne pricam o private parts ni o zlim ljudima, ali ja moju decu, kao i sve mi, znam u najsitniji detalj, svaki njihov pogled mi je jasan.
decu treba vaspitavati da nema tajni pred roditeljima, šta god da se desi, roditelj je uv na strani deteta, jednostavno im uliti to neograniceno poverenje j da roditelju može sve da se kaže, ništa nije sramota i sa on svoje dete razume 100%.
ja moram da priznam da sam ja imala takvo po erenje i slobodu sa svojim roditeljima i mislim da o radi. uvek sam u podsvesti imala taj osecaj da je roditelj u ek na mojoj strani i da me sve razume. tako svoju decu tretiram.

ovo za single mothers je tačno, ali izvinite meni je tu majka nerazumljiva i odgovorna i pravno i svakako. majka ne sme dozvoliti da je bilo koji osecaj dtrasti, zaljubljenosti, ometa u nečemu sto s aka majka instinktivno oseca za svoje dete. majka uvek zna, svesno ili podsvesno. ljudski je sve to, ali vise edukacije treba roditeljima nego deci.
mišljenja sam da decu ne treba opterecivati, meni j mama stal o govorila da nikada ne uzimam od stranaca slatkise (ja sam mislila da me ne bi otrovali, ali mislim da je bolje to misliti nego da će mi dirati private parts).
deca treba da budu deca, a roditelji cetvoro ociju i samo ljubav i poverenje detetu treba za zdrav i srećan zivot!
tamara
26. новембар 2013. у 04.40
komunikativna-moj ti je topli savet da ne guras taj deo zivota duboko u sebe,može isplivati ne kontrolisano kad se najmanje budes nadala.elem,moja skolska drugarica je prošla kroz isto,cutala,možda nekom bliskom i rekla ne znam,ali je to bila tabu tema.dobila je porodicu,dostigla vrhunac u poslu i kad se nije imala za šta vise brinuti,boriti(kaže ona)osta joj je problem koji cuva u sebi koji je poceo polako ali sigurno rasturati iznutra.tek posle 30+godina je odlucila da uradi nešto,otisla je na terapiju kod psihologa koja je dugo trajala ali tek kad je videla da je djavo odni salu,da se sama ne može izboriti.te razgovore na terapiji opisuje vise kao provokacije sa strane terapeuta ali to jei bio njegov način da sve izbaci iz sebe.sad kaže da je jača nego ikad da oseca snagu,mir u telu za koji nije znala da postoji.
Gala06
(......)
26. новембар 2013. у 05.22
Strasno. Komunikativna, bez obzira koliko je prošlo, ja bih ga sad prijavila socijalnoj sluzbi bas zbog drugih devojcica koje sada zlostavlja, a koje zbog stida i straha ne smeju da kažu. Bar nekome da se skrene paznja na njega.
maja3s
(diskutant)
26. новембар 2013. у 05.51
Komunikatrivna

ti si jaka žena ... želim ti sve najbolje u zivotu

ja bih sve ove pedofile javno predstavljala likom i imenom i prezimenom...nešto kao sto su uradili u lazarevcu udruzenje Sv.Sava sa narkomanima...
kad već iammo medije možemo i preko takvih sredstava da se borimo...

mene samo interesuje kakav to um može da bude da povrjedi tako malo djetence...pogotovo ako te osobe već imaju svoju djecu valjda znaju šta znaci imati to malo biće i koliko ono bezuslovno voli
saadet
26. новембар 2013. у 06.29
Komunikativna, mnogo, mnogo mi je zao sto ti se desilo nešto najgore sto jedna mlada cura može da dozivi! Divim ti se sto si potražila pomoć, sto si svoje iskustvo podelila sa nama, sto sada imaš svoju porodicu i ides dalje. Želim ti sve najbolje a najviše dusevni mir!
-Layla-
26. новембар 2013. у 06.35
Grozna tema, ali poucna. Nema reci kojima bih mogla da opisem svoju mrznju prema pedofilima.
Komunikativna, raspakala sam se. Teska prica i zao mi je sto si prošla kroz to. Ti si jedna jaka i hrabra žena.
Ne znam zbog čega se takvi monstrumi uopste radjaju i ja bih najviše volela da svi od reda nestanu sa lica zemlje ovog momenta.
U Holandiji ih ili ima mnogo, ili se dosta prica o tome otvoreno pa stices utisak da ih ima vise nego u drugim zemljama. Ja sam zbog njih u vecitom strahu. Oni često rade u decom i zbog toga me je strah da dete upisem na aktivnost gde je ucitelj/trener muskog roda. Jednostavno, gubim poverenje i postajem paranoik. Pre godinu-dve su uhvatili kretena koji je radio u obdanistu sa decicom i na razlicite nacine zlostavljao na desetine male decice. Roditelji nisu imaju pojma! Monstrum. Tako mala deca nisu znala da govore, ali ostale su im traume. Ja sam dete upisala u obdaniste gde nema muskih vaspitaca, ali opet nisam opustena. Posle će da dodje skola itd. Kako kontrolisati i ostati normalan kada svaki dan u novinama izadje prica o novom monstrumu. Bukvalno svaki dan.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 06.53
Jao :(

Kada se majka pravi blesava kao tvoja, Komunikativna, ona te protura kroz taj pakao ponovo i ispočetka. Čitav taj proces, kao klizaljka niz padinu:
majka dovede novog coveka & poverava mu decu
dete je napastvovano
niko ništa ne primecuje
dete se pozali
majka ne veruje
dete pokazuje da nešto nije u redu
majka ne primecuje

(kasnije)
dete odraste, govori o svom iskustvu
majka odbija da poveruje
dete odlazi na terapije
majka ne želi da se vraca na taj deo zivota
dete nastavlja zivot kako zna i ume

Znaci čitava ova klizaljka sa vrha kada je majka dovela novog coveka pa do toga da dete nastavlja svoj put kako najbolje zna i ume - ima puno, puno mesta da se stavi znak „stop” i „radovi na putu” i da se detetu pomogne. Najgore je, bas najgore, kad dete sklizne od vrha piramide do dna a da ga niko ne zaustavi, pruzi ruku, pokusa da pomogne.

Stavise, majci se teško prasta u takvoj situaciji jer kao sto rekoh gore dete ponovo prezivljava onu istu izdaju koju je već prezivelo.

Najgore od svega, meni se čini, je sto moras da razumes takvu osobu da bi se oslobodio stega takve bolsene veze (sa majkom). Moras da nadjes nacina da shvatis kako je to moguće (namerno ne kažem „da oprostis” jer je i „shvatiti” dovoljno teško).

Teško, bas teško. Mnogo mi je zao draga moja sto ti se to desilo. Izvini, nije trebalo da ti se desi, nisi ti ništa kriva.

Vidi, ako je ikakva uteha - moći ćeš svojoj deci da pomognes ne samo kod prepoznavanja ponasanja i da nešto nije u redu, nego sto ćeš moći da im se obratis sa njihove tacke gledista.

Na šta mislim?

Mislim da je mnogo saveta koji se daju deci malo do umereno beskorisno jer prenose pristup odraslog coveka u deciji svet sto je razgovetno u decijim glavama kao lupanje serpama u vidu komunikacije (znaci totalni haos).

Recimo, savet „Kaži, nemas čega da se stidis”. SRANJE. Pa dete se već STIDI, prema tome, IMA čega da se stidi. Umesto pristupa odraslih („nemas čega da se stidis”), treba poći sa stanovista da se dete stidi: „Znam da se stidis i da ti isgleda da si nešto strasno uradila, ali mama će te uvek voleti bezgranicno i naći ćemo način da resimo bilo koji problem”.

Roditeljska logika: „Nemas čega da se plasis”
Sranje.
Dete se plasi, znaci IMA čega da se plasi.
„Čak i kada bude izgledalo da je strasno, da nema izlaza, mama može da ti pomogne. Jel se secas kad smo (primer kad je bilo nešto strasno) i kako smo (kako je slučaj rešen)”.

I tako dalje.

Ti, Kominikativna, zbog iskustva koje si papreno platila, imaš informacije kako to ZAISTA izgleda. Ja verujem da to kad kažeš deci i ona nisu imala problem možda ni ne skontaju šta si im rekla. Ali ako imaju problem, pasce im na pamet. Kad se uplase, kad se postide, i sva ona osecanja koja si imala u stvarnosti. Kada im se (nedaj Boze, pricamo teoretski) dese ti si im ostavila taster da pritisnu.

Kao sto sam rekla, to je deo naše, roditeljske odgovornosti da dete izvedemo na put. Direktno plasiti decu (napasce te u sumi, ne ulazi u lift sa neznancima) može samo da im ugradi paranoju. To je prenos naših strahova na decu sto NE SMEMO da radimo. Prenosenjem strahova prenosimo teret roditeljstva (i neizvesnosti) na njihova pleca sto je POGRESNO.

Ono sto treba da radimo - kao sto rekoh - je da konstantno budemo na oprezu. Ne ispustati dete iz vida, ni za trenutak. Znaci i kad nam nije na oku da znamo kojim je ljudima okruzeno, a pogotovu ako se broj ljudi oko deteta smanji.

Dete nasamo ostavljati samo sa proverenim ljudima - pa čak i tada stalno ispitivati situaciju.

Ja sam rođenog muza, oca svoje dece, coveka koga znam od detinjstva, proveravala. Drzala na oku, možda je bolji izraz. Dok se nisam uverila da je sve OK i da su deca srećna oko njega.

Da zna mislim da bi se totalno sokirao. Ali to je jednostavno bila moja duznost kao majke. To je jednostavno REALNOST i svaka se žena sigurno oseca srećna i zaljubljena (kao i ja) plus rodila se beba, svi srećni i van sebe. To je sve lepo, ali ja sam mama i to povlaci neke duznosti.

Biti majka nije samo „peaches and cream” sto kažu ovde, po nekad je konjska i slonovska balega. Jbg, razmahnes levo-desno, isplivas kroz balegu i teras dalje. Šta treba da se odradi - treba da se odradi, makar drzati voljenog coveka na oku kako mi se sa decom ponasa.

Stvarno ne mogu da zamislim sebe da nisam pratila situaciju.
hana-banana
(.)
26. новембар 2013. у 07.00
„Pokrij se, sapni mi na uvo, u placu ili da se ne gledamo, ma napisi mi ako to želiš, samo mi daj znak da nešto nije u redu a mama će sve ispraviti!”
Joj, komunikativna, od mene za OVO imaš zagrljaj. Da li zbog svog iskustva ili generalno, ali vidim da tačno znaš šta djeci treba i da im je možda nekada teško izraziti osjecanja, a da bi to mogli uraditi na neki drugi način. Big hug!

Molim te, ne osjecaj se krivom i ne analiziraj proslost u smislu gdje si ti pogrijesila. Ti bar znaš da ti predatori racunaju na strah i cutnju djeteta bas zato jer je to najcesca reakcija. Kada odrasli u tvom okruzenju nisu progovorili, zašto ti sebi tako maloj stavljas taj teret odgovornosti?

I mene je interesovalo kako je to iskustvo promijenilo tebe kao roditelja, hvala sto si to opisala. I ja sam uvijek osjecala da kad djeca iz nekog razloga ne bi zivjela sa ocem, da ih nikada, NIKADA ne bih izlagala opasnosti od strane drugih muskaraca. Što se tiče opasnosti od strane ostalih, nisam sigurna da imamo bas toliko
uticaja.

Sa Leinim stavom da ne treba toliko odgovornosti prebacivati na djecu se slazem samo u nacelu. Shvatam šta je pisac htio da kaže, odgovornost je na odraslima, ali pricom o private parts i svijescu o tome kako da se sacuvaju u „ne daj Boze” situacijama se ne prebacuje odgovornost na dijete. To i jeste dio odgovornosti roditelja - da djetetu ugrade svijest da ne treba svakome, uvijek i bezgranicno vjerovati i da postoje postupci koji nisu ok - od djeteta se ne trazi da prihvati odgovornost za te postupke. Niko ne kaže: „E, sada to znaš, sada se cuvaj samo”, ali moraju to da znaju da bi uopste znali da je nešto pogresno! Majka sve i da hoće, ne može biti svugdje 24/7.
Koliko je slučajeva zloztavljanja gdje su djeca milslila da je to ok, dok nisu vidjeli da druge porodice ne žive tako!?

Bas sam juče, ponukana temom gledala svijet moje malene njenim ocima. Tu smo mi, baba, deda, komsije kojima se javlja, cika Srbo kome vjeruje jer vidi da mm prica sa njim, cika Rade - domar koji je tu u nasem svakodnevnom zivotu i samim tim svakodnevnim prisustvom on nije stranger, ona bi mu vjerovala da je zovne da udje u stan ili tako nešto, znaci odmah kiks. U obdanistu sam prisiljena da vjerujem vlasnicima i vaspitacicama iako se, realno, i one u svakom momentu mogu osamiti sa bilo kojim djetetom.
Dijete mora znati right from wrong, sa razumijevanjem da je na odraslima da ga zastite i pogreske isprave.
Sto neko rece, zivjeti kao da će biti mir, a pripremati se za rat.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 07.14
Jeste, hana-banana, tačno je da treba nauciti dete za private parts, čini mi se da sam i rekla da deci možemo pricati o tome donekle.

Ovde u Aus deci pricaju od malena o tome u skolama, kako ne treba da dozvole pipkanja itd, ima telefon da se zove i prica anonimno o tome. Sto nas sve tumaci da Zapad razbija porodicu... Ali dobro to je neka druga tema.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 07.21
-Layla-
Ne znam zbog čega se takvi monstrumi uopste radjaju i ja bih najviše volela da svi od reda nestanu sa lica zemlje ovog momenta.
------------------------------
Nice, ali nemoguće.
I ja bih volela da dan traje 32 sata i da kisa ne pada danima, ali koliko je to realno?

Zašto se takvi monstrumi radjaju je izvan našeg domasaja, te gubljenje vremena i energije. Zašto su takvi možda je korisno pitanje, ali postavljanje pitanja smisla njihovog postojanja je cito zamajavanje.

Tu su, oko nas, postoje, i to je otprilike to.

-Layla-
U Holandiji ih ili ima mnogo, ili se dosta prica o tome otvoreno pa stices utisak da ih ima vise nego u drugim zemljama. Ja sam zbog njih u vecitom strahu. Oni često rade u decom i zbog toga me je strah da dete upisem na aktivnost gde je ucitelj/trener muskog roda.
------------------------------
Ja sam posumnjala u jednog vaspitaca u jednom od vrtica. Pratila sam dete i pricala o vrticu stalno. Ništa nisam mogla da prokljuvim ali mi djavo nije dao mira. Nešto ne valja pa ne valja.

Na kraju covek izasao iz ormana... Peder. OK, to nije strasno, znaci to je.
Komunikativna
(($))
26. новембар 2013. у 08.48

U svakom slučaju treba sa svima biti oprezan, ne verovati suvise ali mene je vise strah od svakodnevnih likova koje srećemo, koji nam se javljaju i sa kojima pricamo, nego neki cudni lik na ulici. Dete stice utisak da su nam oni prijatelji, da im ne mogu nauditi i dete nezna dali je u redu da im neko pokaze ili pipa polne organe, zadnjicu... Ja npr. nikada ne preskocim da pogledam GDE se tačno nalaze ruke naših kucnih prijatelja, kada pricaju sa mojom decom. Obično dodje do dodira po ledjima, ramenu, ruci ali ja ladno primetim da to mom detetu ne prija i sve je dobro dok ja to primecujem i pratim. Dete mi ništa ne govori jer se ništa i ne desava ali se primeti da mu dodiri, pa bilo kakvi, ne prijaju. Tačno joj je neugodno jer nije navikla.

Sto Lea spomenu homoseksualce. Imam jednog starijeg coveka u zgradi, homoseksualac, živi sa svojim partnerom. Ja sa njim sasvim normalno komuniciram jer vidim da covek ZIVI svoju seksualnost otvoreno a takvi nisu opasnost po decu. Opasni su oni koji se kriju, imaju svoje porodice pa onda usputno siluju malu decu. Neki se zaustavljaju time da samo nekog dodirnu, maze, pa u svojim seksualnim mastarijama izivljavaju ostatak sami, ali uvek postoji alarmantna granica kada će seksualna fantazija prerasti u stvarnost i kada će se taj poremeceni um izraziti kroz svoju perverziju prema nekom drugom. Ne mora ovo biti samo dete, već može biti i žena, muskarac, zivotinja, zavisno o kakvom psiholoskom profilu se radi. Uglavnom su takvi predatori bili sami žrtve seksualnog uznemiravanja i kroz svoju nemoc da sebi pomognu, iskoce jednom iz sopstvene senke i zatraže pomoć strucnih lica, oni izivljavaju svoju snagu nad bezpomocnim žrtvama, u sopstvenoj psihi ponovo preradjuju svoj bol i uzdizu se kao pobednici, ali na racun drugih sto naravno nije u redu.

Što se socijalne sluzbe tiče, ja često pomislim na to. Pre 9 godina sam ga srela u tramvaju, prisla i rekla u lice da je obično ljigavo djubre zbog toga šta mi je radio. On se izgubio jer nikada to nije ocekivao. Poceo je da muca, kao nema pojma o cemu ja pricam. Ne secam se tačno šta sam mu još rekla, jer sam bila jako uzbudjena, adrenalin na maximumu da mi se vrtelo u glavi. On se samo pokupio i izasao iz tramvaja. Nije imalo smisla da ga pratim dalje. A, da ga prijavim? Zašto da ponovo prolazim kroz sve to? Zašto da sada maltretiram sebe i svoju predivnu porodicu, eventualno izlazim na sud? Zašto da možda opet sebi dozvolim da mi niko neće verovati, da će on predstaviti situaciju u drugom smislu i drugom svetlu? Nemam ja tih para za advokate a i zivaca da se suocavam oci u oci sa njim. Mislim da će ga pravda stici na bilo koji drugi način. Meni je bilo bitno da sebe spasim. Možda je to sve već zastarelo da lupam glavu o tome.

Saadet, ja živim sa time svaki dan. Kada sam u stresu, nemam toliko vremena da razmišljam o tome, kao i tvoja prijateljica, poznanica. Znam ja da se rasplacem, napisem nešto za sebe, evo sada i ovde. Taj proces prerade je kod mene već prosao i ne potiskujem ga jer znam koliko se to može obiti o glavu. Svaki put mi je lakse pricati o tome, nego prethodni put. Nekad mi dodje ne samo da zaplacem već zavristim nad svojim zivotom. Pa, niti sam imala neko detinjstvo, niti devojastvo, fakticki pocela da živim od kako imam sopstvenu porodicu sa svim usponima i padovima koji idu uz to.

Ono sto ja mislim je da vecina VAS OVDE krije još nešto ispod tepiha ali se ustrucava da kaže jer se dosta vas poznaje preko drugih drustvenih mreza.
sharlota
(bez zanimanja)
26. новембар 2013. у 08.51
letimicno sam citala kometare ... ono sto sam primjetila da se često provlaci termin pedofil kada je u pitanju sekulano zlostavljanje djevojcica ili djecaka tinejdzera starih 15-16 god.

znamo da je pedofilija bolest a pedofile seksulano privalce mladja djeca.

kada odrastao muskarac startuje tinjedjerku od 15 god onda je u pitanju cista objes i perverznost, u smislu da je u pitanju covjek koji svjesno ulazi u odnos sa mladim i nedovoljno iskusnim bicem,koje nije ni dijete a ni odrasla žena,iako ima sve fizicke atribute žene.

ovi muskrci su pravi seksualni preditori.

kako u danasnje vrijeme zastiti djecu od seksulanih preditora,bilo hetoeroseksualca,ili homoseksualca?

vrlo teško pitanja i još tezi odgovor.

vjerovatno je moguće djecu zastititi svojim otvorenim odnosom, biti tu za dijete,naći nacina da se znaju sve njihove tajne,biti djeci podrska.

posao roditelja otezava i danasnja pop kultura, i drusvo sa svim „vrijednostima” kojima su djeca izlozena, djeci se uce samostalnosti, odgovornosti,tako da često i oni i a i rodtelji naprave grešku prepustajuci odredjene odluke djeci,u smislu da su dovoljno zrela da dnose odluke ili da se staraju o sebi dok se u praksi desava suprotno.

slazem se da opasnost od seksualnih preditora uvijek vreba iz neposredne okoline,i da su razvedene majke idelana meta za manijake koji bi da dodju nesmeteno u blizinu tinejdzerki.

tu dolazimo do porodice kao osnovnog stuba zajednice,koja je urusena, nedogvornosti do sebičnosti i drugih karkaternih devijacija ljudi koji su roditelji zlostavljane djece,ali nisu kadri da obavljaju svoju roditeljsku duznost.

evo,una je dala idealan primjer savjesnih roditelja koji su na vrijeme uocili problem i drzali ga na oku.

meni je nezamislivo da nekom može iko ili bilo kakvo zadovoljstvo biti vaznije od rođenog djeteta.
naravno,svako ima pravo na sreću,ali uz odredjenu dozu odgovornsoti i opreznosti.

ovdje gdje ja živim uveliko djeca uce o privatnosti,privatnim djelovima, u skoli ih odrasli ne smiju dirati u smislu da im pomognu u wc,da im obuku pantalone,i sl.

moj malisa zna o svemu tome,ali preostaje mnogo toga još da nauci...

neka nam je bog na pomoći u dnasnjem svijetu svakojakih normalnosti.

nije li nedavno bila polemika o filmu koji je dobo nagradu,gdje žena u zrelim godinama zavodi tinjedzerku?

komunikativna,drzi se, oprosti majci,ocigledno nije znala bolje,da je grijesila grijesila je...

pozz
Komunikativna
(($))
26. новембар 2013. у 08.53

Zapravo tamara je pricala o svojoj skolskoj a ne saadet.
svirena
(teaser)
26. новембар 2013. у 09.02
Mislim da je u velikom broju slučajeva predator i pedofil, napasnik osoba heteroseksualnog a ne homoseksualnog opredeljenja, često sa svojim porodicama. Mene od homoseksualaca glava ne boli, kao sto rece Komunikativna, oni svoje zivote žive i ne kriju se, za razliku od porodicnih perverznjaka.
sharlota
(bez zanimanja)
26. новембар 2013. у 09.16
pedofilija je devijacija i zastupljena je i među muskracima i među ženama razlicitih seksulanih orjetacija.

ja sam lično na oprezu prema svim nepozntim ljudima ali ljudima koji na bilo koji način iskacu iz stereotipa

kao sto može biti napasotvana djevojcica, isto tako može biti napastovan i djecak.

mog druga,tada momcica, je startovala mamina drugarica,za uzvrat je ponudila 100 DM za diskreciju

sharlota
(bez zanimanja)
26. новембар 2013. у 09.21
druga stvar,u danasnje vrijeme biti roditelj je vrlo tezak posao, obzirom na sva tehnoloska dostignuca, internet, fb, cell phone, sve druge vidove komunikacije za koju roditelji i ne moraju da znaju.

zatim mediji i šta se to djeci servira putem medija, ko su role modeli danasnjoj djeci... kakva je poruka spota britni spiris obucene u skolsku unigormu kako skakuce i pjeva give me baby one more time ????
i to je samo jedan od primjera

dakle, pedofilai manijaka svih profila nikad vise, a masta im je opasno zagolicana...
sharlota
(bez zanimanja)
26. новембар 2013. у 09.23
nije tačno da homoseksualci nisu seksualni preditori, dovoljno je zaviriti u katolicke samostane koji vjekovima važe za stjeciste homoskualca ii pedofilije

crkva je opasno iskompromitovana, ne samo rimokatolicka već evo svjedoci smo da pedofila homosekualca ima i među pravoslavcima

svirena
(teaser)
26. новембар 2013. у 09.56
i meni se čini da je biti roditelj nikad teze.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 10.05
Ja sam rođenog muza, oca svoje dece, coveka koga znam od detinjstva, proveravala. Drzala na oku, možda je bolji izraz. Dok se nisam uverila da je sve OK i da su deca srećna oko njega.

Da zna mislim da bi se totalno sokirao.
______________________________________________

Ja sam ovako kao I Lea, samo sto sam ja svom otvoreno rekla da sam I njega 'snimala'. Po tom pitanju ja sam iskljuciva I nema tog muskarca koji bi zanocio pod mojim krovom I sa mojom djecom. Taj se nije rodio.

Komunikativna, meni nije jasno je li taj samo nasrtao na tebe ili te je I napastvovao?

Ja imam to neko urođeno gadjenje prema tim pedofilima I molim se Bogu da me spasi takvih iskusenja. To je sve sto imam da kažem na tu temu.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 10.10
Homoseksualci mogu biti seksualni predatori, samo sto ih ima brojacano manje pa je i broj stoke među njima manji jer se racuna % od manjeg broja ljudi.

Ljudi izlaze ispod cekica kao i svaki drugi proizvod: ispravan najveci deo, ali ima skarta, nedokucanih, itd itd.
ninocka
26. новембар 2013. у 10.10
Već par puta pokusavam da iscitam celu temu i komentare, ali mi ne uspeva. Od shocka, gadjenja, neverice, suza, besa. Nisam naivna, ali sve nekako ne želim da poverujem da tih bolesnih osoba ima i u mom okruzenju. Sve nekako odlazem da pocnem da pricam sa decom o tome, a vreme je, jer tih gadova ima svuda, bilo ih je i biće ih.
Slazem se da sa decom treba pricati, ali se nekako bojim da ću im narusiti to bezbrizno, bajkovito detinjstvo gde je sve lako i lepo, bas tim pricama da postoje losi ljudi. A s druge strane, moram ih zastiti.
Neko je gore napisao i istog sam mišljenja da treba roditelje edukovati kada je ova tema u pitanju, prevashodno roditelje, pa decu. Mi smo ti koji moramo da pratimo decije ponasanje, da aktivno ucestvujemo u odrastanju svoje dece, da poznajemo svoju decu, njihove reakcije na ljude i dogadjaje. A opet, ni pored toga nisam sigurna da je to pravi način.

Kada sam bila prvi razred osnovne, vracala sam se kuci. Bio je dan, proleće, skola mi je bila blizu stana. Ugledala sam jednog coveka kako se krije iz drveca, posmatra me i prati. U jednom trenutku je primetio da sam ga videla, ali me je i dalje pratio. Usput su mi se, srećom, pridruzili drugari, pa smo nastavili zajedno. On je i dalje isao nekih 10 metara iza nas. Nikada ga pre i posle toga nisam videla. Usla sam u kuci i rekla tati. On je odmah pokupio par komsija i krenuli su svi da ga traže. Nikada ga nisu nasli, ali su meni ostale u secanju oceve reci:„ Ako ga nađem ubicu ga!”. Moj otac koji nikada nije bio agresivan je tako nešto izgovorio! Meni je to ulilo neku sigurnost, dokaz da sam zasticena, da je dobro sto sam ispricala roditeljima (jer sam se prethodno dvoumila da li da im kažem), da takve stvari nisu normalne, da toga ne treba da se stidim. Kasnije u zivotu, osecala sam poglede nekog starog komsije, malo vise od ljubaznih, ali se nikada nije usudio da bilo šta uradi. Da jeste, moj brat i otac bi ga prebili od batina. Sa takvim ljudima se mora agresivno, nikakve reci, pljuvanje u lice, već samo agresija, da se uplase i nikada vise ništa ne pokusaju.

Komunikativna, saljem ti ogroman zagrljaj za sve sto si prošla, ali i velike reci pohvale i divljenja za hrabrost da si ipak uspela da sve prebrodis i smognes snage da imaš svoju porodicu. Nisi dozvolila da toliko potones, već si se podigla. Hrabra si izuzetno i zbog toga imaš svakog razloga da budes ponosna na sebe samu.
sharlota
(bez zanimanja)
26. новембар 2013. у 10.14
joj, strasno, dok čitam ovu temu pade napamet glumica nastasija kinski,pa nju je rođeni otac zlostavljao, ili roman lolita ,kako je to tek uvrnuto...

uzas:( moram prinzati da sam u neku ruku zahvalna bogu sto imam djecaka, sve kontam da djecaci mogu bolje da se brinu o sebi

hana-banana
(.)
26. новембар 2013. у 10.20
Pusta, kako „samo”?
Jel fino napisala da se jednom probudila a da je manijak dirao po grudima, šta hoćeš vise? Jel crkavala od straha dok joj je on pricao kako joj niko neće vjerovati ako kaže? Silovao je mentalno sto puta, kao da je morao i fizicki da bude validno.

Što se mene tiče, stvarno ne krijem ništa. Imam divnu porodicu i zato babi i djedi vjerujem neizmjerno jer znam kako su mene odgojili - nikada ni sjene bilo kakve insinuacije na zlostavljanje, ma ni govora o tome. Niko ni iz moje okoline. Posle kad sam bila tinejdzerka bilo je par bliskih susreta koje tada nisam ozbiljno shvatala, a sada me jeza prozme kada pomislim šta je sve moglo da se desi. Znam mnogo o tome jer radim sa ranjivom populacijom, a i „True Crime” mi je jedan od omiljenih zanrova, mada to malo morbidno zvuci.
Tebi hvala sto si podijelila svoje iskustvo sa nama, sigurno nije bilo lako. Želim ti sve najbolje i da nastavis da uzivas sa svojom porodicom, a da jednog dana dozivis i to da te sve to više ne dodiruje i da on više ne bude ni blip u tvojoj svijesti.
LeeLu
26. новембар 2013. у 10.26
„...Ono sto ja mislim je da vecina VAS OVDE krije još nešto ispod tepiha ali se ustrucava da kaže jer se dosta vas poznaje preko drugih drustvenih mreza.”

Uz duzno saosecanje zbog traume koju si prezivela, ali zašto mislis da vecina krije ispod tepiha i da uopste vecina ima šta da krije? To je sad malo i generalizacija, a malo i tvoja projekcija.
hana-banana
(.)
26. новембар 2013. у 10.27
Ninochka, dorro je da ništa nije bilo. Ali vidi kako djeca drugacije dozivljavaju reakcije roditelja. Meni se desilo da me jedan klinac udari, ja se raspekmezila i otisla kuci da se zalim. Moj tata, inače grmalj od covjeka, a ja zjenica njegovog oka, je u ljutini bos istrcao ispred zgrade i jednom rukom ga odigao od zemlje prije nego sto je iko ista uspio da kaže. Mene je to toliko uplasilo da posle i kad je bilo nešto nisam govorila, samo da tata ne sazna. Vise sam se bojala za njih šta će im se desiti ako ih on dohvati, nego za sebe :). To mi je palo napamet kad je Kominikativna pisala kako maloj govori da će se ona stvoriti u svakom momentu - ja znam šta je ona mislila, ali djeca nekada bas hoće da izbjegnu ilo kakvu dramu i zbog toga sakriju stvari od roditelja.
curice
(trazim informacije)
26. новембар 2013. у 10.30
Hoću najprije da pohvalim Leu !!!
Ne samo zbog odličnih komentara, imaš ti vrlo često odličnih komentara, nego zbog nacina komunikacije i tona kojim edukujes ljude ovdje.
Odlicni postovi, svaka cast. Vidis kako možeš kad hoćeš :)))

Od svega napisanog, a sve je poucno i korisno, mene nekako najviše boli ovo: „Kada sada vrtim film unazad, mogla je i ta mamina prijateljica da nazove anonimno policiju i isprica im šta se meni desava, ali nije.”

Mislim da je u ovome najveca razlika između americkog i našeg drustva.
Ovdje su TOLIKO optereceni i odgovorni, da tako kažem, kada je bilo kakav vid zlostavljanja u pitanju, da će i nepoznati ljudi prijaviti i najmanju sumnju na zlostavljanje (evo SLO šta uradi).
Kod nas, da li zbog odsustva pravne procedure ili svjesnosti da i prijava neće puno toga promjeniti, gotovo nikada se neće desiti da neko reaguje, čak i ako zna. SLO bi kod nas još dobila batine sto gura nos gdje joj nije mjesto:)

Svijest na našim prostorima o ovim pitanjima je potpuno drugacija.
Tamo se, još uvijek, samo silovanje smatra prestupom, ostalo „i nije tako strasno”. Neko i komunikativnu pita šta je to KONKRETNO sto e njoj dogodilo. Kao da je to važno, dogodilo se ono sto ona nije zeljela da joj se dogodi.
Mislim da treba ljude edukovati da granica nije silovanje, nego ono gdje osobi postaje neugodno. Neka djeca/tinejdzeri neće imati traumu ako im neko dira private parts, a za neke će to biti zivotna trauma od koje se nikada neće oporaviti.
Ljudi nisu isti i tolerancija na fizicki kontakt nije ista kod svakoga.

Takođe, postoje značajna odstupanja u razmišljanjima oko starijih tinejdzerki. Ovdje su djevojcice od 15-18 npr još uvijek djevojcice i kontakt 40togodisnjeg muskarca s njima je zakonom zabranjen.
Kod nas, smatra se da su te generacije djevojaka „prave ribe” i ove kombinacije nisu rijetke.
Na splavovima i po kafanama najcesce se i vidja kombinacija muskarca u 40tim i djevojaka 15-23.
curice
(trazim informacije)
26. новембар 2013. у 10.30
Hoću najprije da pohvalim Leu !!!
Ne samo zbog odličnih komentara, imaš ti vrlo često odličnih komentara, nego zbog nacina komunikacije i tona kojim edukujes ljude ovdje.
Odlicni postovi, svaka cast. Vidis kako možeš kad hoćeš :)))

Od svega napisanog, a sve je poucno i korisno, mene nekako najviše boli ovo: „Kada sada vrtim film unazad, mogla je i ta mamina prijateljica da nazove anonimno policiju i isprica im šta se meni desava, ali nije.”

Mislim da je u ovome najveca razlika između americkog i našeg drustva.
Ovdje su TOLIKO optereceni i odgovorni, da tako kažem, kada je bilo kakav vid zlostavljanja u pitanju, da će i nepoznati ljudi prijaviti i najmanju sumnju na zlostavljanje (evo SLO šta uradi).
Kod nas, da li zbog odsustva pravne procedure ili svjesnosti da i prijava neće puno toga promjeniti, gotovo nikada se neće desiti da neko reaguje, čak i ako zna. SLO bi kod nas još dobila batine sto gura nos gdje joj nije mjesto:)

Svijest na našim prostorima o ovim pitanjima je potpuno drugacija.
Tamo se, još uvijek, samo silovanje smatra prestupom, ostalo „i nije tako strasno”. Neko i komunikativnu pita šta je to KONKRETNO sto e njoj dogodilo. Kao da je to važno, dogodilo se ono sto ona nije zeljela da joj se dogodi.
Mislim da treba ljude edukovati da granica nije silovanje, nego ono gdje osobi postaje neugodno. Neka djeca/tinejdzeri neće imati traumu ako im neko dira private parts, a za neke će to biti zivotna trauma od koje se nikada neće oporaviti.
Ljudi nisu isti i tolerancija na fizicki kontakt nije ista kod svakoga.

Takođe, postoje značajna odstupanja u razmišljanjima oko starijih tinejdzerki. Ovdje su djevojcice od 15-18 npr još uvijek djevojcice i kontakt 40togodisnjeg muskarca s njima je zakonom zabranjen.
Kod nas, smatra se da su te generacije djevojaka „prave ribe” i ove kombinacije nisu rijetke.
Na splavovima i po kafanama najcesce se i vidja kombinacija muskarca u 40tim i djevojaka 15-23.
ninocka
26. новембар 2013. у 10.44
Evo, sad razmišljam kako bih sve to tada shvatila da su se moji uspanicili, stavili me na stolicu i pricali mi danima kako i šta treba da radim. Ovako, u mom slučaju, tatina reakcija je ostala urezana do dana danasnjeg. Znala sam da niko ne sme da me dira, da je tata uvek tu. Generalno nisam za agresiju, nemojte pogresno da me shvatite, ali sa ovakvim monstrumima se ne može drugacije.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 10.45
LeeLu,

Ne mislim da je Komunikativna rekla da svi nešto krijemo a u vezi sa ovom temom, već generalno, I mislim da to jeste istina I da neke stvari zadržavamo za sebe I ne smatramo da treba da ih podijelimo sa anonimnim ljudima. Ništa tu nije receno sto nije istina.

Hana

Pa ne znam kako kod tebe, ali kod mene definitivno razlika u traumi postoji između tog psihickog zlostavljanja, preko diranja I pipkanja, pa sve do potpunog cina seksualnog napastvovanja. Meni to nije isto. A zašto pitam... pa ne mogu da razumijem da djevojcurak (djevojka) 4 godine trpi to što trpi bez da kaže majci. Da li joj je rekla a majka joj nije vjerovala? Ili joj uopste nije ni rekla? I sad me konkretno zanima ako nije ni rekla, razlog zašto je to tako. Razumijem da manja djeca ne razumiju često ni šta im se desava niti da je pogresno, ali ona je ocigledno bila dovoljno odrasla I svjesna da zna da to što joj se desava ne treba da joj se desava, pa me zanima šta to osobu tjera da to trpi I krije od onoga ko mu možda najviše može pomoći.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 10.55
curice hvala, nek si me pohvalila i to duplirano!

Ne dzapam se na ovoj temi pa sam se odma' istegla u struku, valjda zato što smo svi na jednoj strani pa kada smo na istoj strani ljudi pocnu da me volU :)

Sem onih sto me mrzU kad me vidU :)

Ali da se vratim na temu.

Prvo, u Srbiji najviše nedostaje sistem. Protiv tog sistema se bore i nasi ljudi sto su ovde (žive van Srbije, to hoću da kažem, u državama koje već imaju taj sistem). Imajuci u vidu procenat koliko je zlostavljanje zastupljeno nije ni cudo sto pokusaj da se napravi red nailazi na toliki otpor.

Ljudi bi pomogli, ko neće da pomogne detetu. Ali ako ćeš ti da budes na tapetu posle, da te siledzija gnjavi i ko zna kako da ti se sveti preko sistema koji ne funkcionise - ljudi odustanu. Mnogi od njih imaju svoju decu tako da ne žele da se previse uplicu. Ali da imaju nacina da bezbedno reaguju ja verujem da bi malo ko precutao.

Jel ne rece neko gore - kad je rekla u troli „šta me pipas” ili u tom smislu ubise Boga u njemu.

Znaci - sistem. Pocev od zakona preko policije do sudova. Treba javiti zlotvorima da je objavljen rat protiv njih i krenuti u lov na pacove.

Takođe, jedna od neophodnih stvari je javno menjenje. Ne znam da li ste pratili desavanja u kuci Ljube Pantovic. Ex-bodi bilderka i naprasno popularna osoba usla je na Farmu i dok je bila na Farmi muž i otac dve devojcice (16 i 12, tako nekako) bio je u zatvoru a ljubavnik kod kuce sa njenim cerkama.

Saznalo se preko medija da joj je starija cerka zatrudnela sa tim tipom.

Šta se dalje desava? Ništa. (Devojcica se nedavno porodila). Otac je i dalje bio u zatvoru, Ljuba na Farmi a svaler na zadatku.

U zemljama gde postoji sistem prvo bi kretena uhapsili. Majku bi doveli kuci, kakav crni realiti. Optuznica bi bila podignuta i protiv predatora ali i protiv majke jer je neodgovorno ostavila dete predatoru.

U Srbiji je predator uhapsen za nešto drugo sto je zabrljao, devojcica je u porodilistu a Ljuba u kafani slavi rođenje unuke.
babyshamble
(sandinista)
26. новембар 2013. у 11.26
joj setih se jedne price nazalost istinite-
moje mame drug iz osnovne skole, bio je poznat muzicar diljen sfrj, a ona ga nije videla
od skole. i jedno vece na skadarlijibsretne ona njega sa cerkom
i on kao kako e poceo rat, žena mu je bila iz hr, otisla tamo, ostavila ga sa detetom
i on nju tako svuda voda, čak joj je i majmuna (???) kupio.
a moja mama je čula price da je nevidjeno dobar otac.

posle godinu dana sretne moja mama malenu. (13-14) na moru i kao sva se obradovala, a ona njoj kaže: izvinite, ja vas ne poznajem i prođe. moja mama je sve zove ona se ni ne okrece.
posle par meseci oko ponoci malena zvoni na našim vratima, kako nas nasla nemam pojma mucenica i trazi da vidi moju mamu (koju je videla treci put u zivotu).
i uglavnom, taj nevidjeno dobar otac je s njom 'seks. opstio' ceo zivot, mada ona to tako nije videla 'jer to sva deca rade ali ne pricaju',spavala s njim u krevetu od prve godine. u sobi do njih je sve godine spavala njegova mama ;znaci znala sve), ona je drugaricama objašnjavala erekciju kad je imala 6 godina, one ispricale mamama koje subzabranile deci da se s njom druže, znaci i one su znale, ali ništa nisu predužele.
to danas da se desi, pa neko bi majku mu reagovao.
moja mama zove policiju, prvi kod nas obavili razgovor i ona ostala da noćiu nasoj kuci,
a oni njega momentalno uhapse i u pritvoru je cekao sudjenje.

ona se udala za policajca, ima decicu.
mislim, monstrum nad monstrumima, a ona je tek ukapirala da to sce nije normalno kad se zaljubila prvi put jadnicak!
SarenaLazaOriginal
26. новембар 2013. у 11.46
Obradovaste me jutros, sinos odoh u krevet i vidim oko 35+ komentara a jutros ustala kad se broj skoro uduplao. Nije mi do popularnosti ne daj Boze, već do ukljucenosti i otvorenoj prici jer sam uvjerena da koliko god da treba da pricamo djeci, veca je potreba za pricom sa roditeljima.
Roditelji se boje da 'ne uplase djecu' ili im je tema 'neugodna, ne znaju kako da pocnu pricu'.
U tom grmu lezi jedan od zecica, trebamo se toga kao roditelji rijesiti i pricati sa otvoreno, sa samopouzdanjem jer mi postavljamo ton konverzacije.

PRVO - Mi ovde pricamo većinom o djevojcicama, ali djecaci su skoro pa jednako na meti zlostavljanja. Statistika je 1 of 4 djevojcice, i 1 od 6 djecaka. U ovu statistiku se ubrajaju sve vrste zlostavljanja, i naravno da bilo kakvo 'nedobrodoslo' diranje (pa i zagrljaji na pogresnim mjestima tijela) vulgarna prica koja čini dijete neugodno, mogu da se svrstaju u te brojeve.

DRUGO - Voljela bih da ova prica ne preraste o temu o homoseksualcima jer odosmo u poglresne vode. Homoseksualci i seksualni zlostavljaci su kao babe i zabe, nemaju ništa zajednicko. I u toj populaciji ima određen procenat PACOVA, LJIGAVACA ali samo zato što neko voli nekoga istog pola, ne znači da ima vise sanse da bude 'nastran' i da mu pada na pamet zlostavljanje djece.

TReće - Definicija 'djeteta'. Naravno da su mlade djevojke DJECA!!!! Neko ko tek pocinje da se razvija pa sam sa svojim hormonima jedva da se izbori, još mu unese pometnju neki PACOV koji lovi ova neduzna bica. Tako da naravno da su to pedofili, ne treba im podgrupacija seksualnih predatora. Svi su oni pedofili.

CETVRTO - Neko rece da vecina krije a ima bar neko iskustvo. Nije to daleko od istine. Nije da SVI imaju iskustvo, ali velika vecina ima, samo im ni ne pada na pamet da o tome pricaju jer nije hvala Bogu preraslo u ništa konkretno ili nije ostavilo nekog trajnog traga pa bez price, ljudima ni ne pada na pamet da podijele. Nije to nikakvo 'namjerno' skrivanje, već jednostavno, dok ne pocne prica, nije neka velika stvar. Za primjer uzimam mog nastavnika gitare koji je pokusao da me poljubi. Ništa se vise nije desilo, ja se izvukla i nikad on vise nije pokusao. Meni je ostao kao jedan mali incident ali mi je osjecaj ostao duzi, a oprez trajao iz dana u dan nekoliko godina. Stalno sam bila na oprezu da ne bih slučajno nekim pokretom izazvala još jedan pokusaj. On je mene ostavio na miru ali je presao na druge djevojcice iz njegove grupe. Jednom sam slučajno usla u ucionicu gdje je jedna druga djevojcica stajala kao ukpoana ispred njega, previse blizu njemu i tačno sam vidjela da sam naisla na nešto sto nisam 'trebala' da vidim (iako ništa nisam vidjela). Nikad nikome naravno ništa nisam rekla, nisam mislila da smijem, da ću naici na razumjevanje, itd. IIIIIII, bila sam u pravu.
Pricam ja mami svojoj jedne godine, kad sam već odrasla, ma mora da sam i prvo dijete imala, onako u prolazu pricamo na ovu temu i ja kažem 'ma mene je onaj Vukovic pokusao poljubiti, a nisam imala vise od 10tak godina'. Ona slusa i kaže 'vidis, dobro si to spomenula, i meni je on uvijek bio cudan, razmišljala sam ja o tome da je on neko ko bi imao afiniteta ka tim stvarima'. Njoj UOPSTE nije palo na pamet da ako je već sumnjala da je on onako 'nastran', da me upozori, da mi bilo šta kaže, da se bori da nisam u njegovoj grupi, ma bilo šta. Jok, ona je imala svoje obzervacije i nikad ništa učinila nije da sprijeci nešto više (hvala Bogu pa sam sama bila dovoljno sigurna da se sama izborim).
I zato kad kažemo da vecina 'krije', ne mislim da je pitanje svjesnog skrivanja. U nekoliko situacija kad ja pocnem ovu pricu među prijateljicama skoro svaka druga se sjeti nekog svog neugodnog iskustva, nekog pipljivog nastavnika, komsiju, neke zagljaje, neke poglede, neku pricu neugodnu i dvosmislenu, ma nešto sto im je podiglo alarm u tim ranim godinama. E, o tome se radi, da dosta naroda ima iskustvo ali ne broji to kao iskustvo.

PETO (i za ovu poruku zadnje) - Nije ni jedan sistem perfektan. Ni u Americi to nije tako 'po kratkom postupku'. I ovde zlostavljaci imaju često previse prilika za ponavljanje zlostavljanja. Mora se imati 'dokaz' a kako dokazati diranje troipogodisnje djevojcice????????
Tako da i ovde je taj proces mucan, uvlacenje puno ljudi, insitucija, prezivljavanje zlostavljanja iz početka jer se mora pricati i pricati na tu temu, itd. Tako da dosta puta zlostavljaci prodju sa peckom po ruci, ništa veliko dok se ne osile i probaju dalje i vise.
Zato ja mislim da treba objaviti rat ovim GNJIDAMA, PACOVIMA. Treba ih zastidjeti javno, treba ih prijaviti policiji, objaviti na social media site, itd, itd, itd.

Samo nek' se nastavi prica, dobro je ovo. Ja sam u zadnja 3 dana uzela u zadatak da zovem jednu po jednu prijateljicu i da im ispricam obje price samo da ih potsjetim da svaka ima razgovor sa djecom. I od sve i jedne sam dobila potvrdu da pricaju sa djecom ali veoma sporadicno, ne tako otvoreno, i da im je veoma dobro dosla prica na ovu temu! To je valjda moja cijela poenta, pricajte i sirite dalje sve price, nije sramota nikad, nije plasenje ako pricas otvoreno kao sto pricas o bilo cemu sto nije dobro, ratu u svijetu, gladi, siromastvu, bolesti. Pricajte i na temu o pedofilima, bliskim i stranim.!
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 12.05
ti si se bas napal'la :)

salu na stranu, bas dobro sto si nakupila energije, ljudi se zaborave, preuzme nas kolotecina.
Gala06
(......)
26. новембар 2013. у 12.21
Ja ne kontam kako to vi proveravate i 'snimate' muzeve. Ja jednostavno ne mogu ni da zamislim da su moj muž, otac i majka nastrani, ma nema sanse. Šta je kod vas tačno dozvoljeno, a šta zabranjeno? Vidim da se mnogi bune čak i kad neko poznat pomiluje dete po kosi, ja nikada nisam panicila zbog toga. Neke komsije, rodbina, prijatelji vole da pomaze moju cerku po kosici, da je ustinu za obrasice, da joj se nasmese i njoj to ne smeta koliko vidim, a vaspitacica je čak i zagrli i poljubi. Ja nikada nisam videla ništa loše u tome, i sada citajuci vase postove treba da se brinem zbog toga?
Gala06
(......)
26. новембар 2013. у 12.43
Komunikativna, meni nije jasno je li taj samo nasrtao na tebe ili te je I napastvovao?

----------------
Stvarno ne mogu da se nacudim ovom „samo”. Uzas.
saadet
26. новембар 2013. у 12.58
Svaka kuca nosi svoj krst, mislim da je vecina nas nosi neku muku iz detinjstva, nema zivota bez muke.
Što se snimanja tiče, ja imam skrivenu kameru i kada bi mi neko osim majke, muza, brata itd. cuvao dete sigurno bih je ukljucila. Da su mi deca hendikepirana i da imaju pomoć trećih lica takođe bih krisom snimala.
Inače, kcer sam naucila da nikome ne otvara vrata, ni komsijama, nikome sem meni, tati, baki i deki.
Bio je slučaj ovde da je komsija koji je inače policajac pozvonio na vrata komsinici od 15 god. koja je bila sama kuci i ona ga je dobro poznavala, verovala mu plus jer je policajac, da bi je on silovao, ubio i zakopao u basti. Cela Holandija je danima tragala za njom da bi na kraju njegova devojka takođe policajka saznala šta je uradio i onda se on sam prijavio.
LeaDiKaprio
(shumska)
26. новембар 2013. у 13.36
Muž kao i svaki drugi proverava se tako što se sa detetom poprica o tome. Naravno, ne „da li je tata radio nešto što ne treba” nego uz razgovor o nekoj sasvim drugoj temi.

Ja ne verujem u podelu duznosti 50% : 50% (tek sa poocimom o ovome nema ni govora).

Duznost prema deci je 100% : 100%, znaci ja kao majka sam duzna da vodim racuna o 100% stvari, i otac takođe. Ne mogu da kažem „to ti je otac, on nije trebalo da bude takav i takav”. To je bezveze, DUZNA sam da odradim svojih 100% i proverim sve redom.

Biti roditelj nije zezanje... Mislim, može da ispadne bez većeg talasanja, ali to ne znači da se ne treba spremati da sutra nagrne kijamet.

Da je mama komunikativne bila dovoljno zainteresovana, ona bi pricu otkrila na početku. Komunikativna je još i popustala u skoli i svasta nešto.
oceania
26. новембар 2013. у 14.16
Taman imam dobar internet i mogu normalno da pišem... čitam ovde do pola stigla i muka mi,..odem da se razonodim na dailymail kad ono udarna vest , čitam malo to i stvarno mi muka nisam mogla ni do pola da stignem,

pedofil, rock star pa još majke pomagale u toj pedofiliji

ps . pedofilija je tako neprikladan termin za ovo djubre i zlo od ljudske rase !

http://www.dailymail.co.uk/news/article-2513820/Ian-Watkins-Lostprophets-singer-pleads-GUILTY-attempted-rap... ml
Barilli
(bez_izuvanja)
26. новембар 2013. у 14.30
Pozdrav hrabre žene I majke! Nemam snage da se javim na temu, ali pratim I čitam šta pišete.
Nemam lično iskustvo ali sam mnogo osetljiva po prirodi a ova tema me posebno uznemirava. Držimo sr I cuvajmo decicu od ovog zla. Bravo SLO I Komunikativna!
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 14.40
Ja ne kontam kako to vi proveravate i 'snimate' muzeve.
___________________________________

Ja sam ti nešto kao udba. Sve vidim, sve čujem, sve primjetim, čak I kad mislis da uopste ne obracam paznju. Dijelom karakter, a dijelom profesionalna deformacija, ali malo mi šta može promaci. Sve u svemu, jedna analiza samih sitnica, gestikulacija, rijeci, situacije...itd. Znam im karakter, znam ih kako disu, sto je moja duznost da znam I obaveza mene kao majke I supruge.
S_Girl
26. новембар 2013. у 15.01
Ja ne mogu da vjerujem da ovo čitam sto je oceania postavila. Ovakav monstrum ne zasluzuje da živi. Ja sam potpuno zgrozena, stomak mi se prevrce. Kao sto neko rece, znam da svega ima ali opet covjek ne može da povjeruje da ima i ovakvih stvorenja među ljudima. Valja nam istrajati i prezivjeti sve ovo, a mislim da ovo nije ni pola šta nas sve ceka. Ode ovaj svjet u propast...
sandy23
26. новембар 2013. у 15.27
Odlična tema. I ja sam popričala sa svojom ćerkom odmah posle čitanja ovog posta sinoć, korisno nema šta. Ja se ovako sama verovatno dugo još ne bih setila da popričam s njom o tome.

Uglavnom, jeste li čule za onog lika što je provalio da je u nekom trenutku postao pedofil i odlučio da se kastrira? Izgleda da je i to moguće, da čovek u nekom trenutku u svom životu skonta da ga to privlači, bljak!

Inače i ja imam isto te antene za proveravanje baš svih ljudi s kojima ona dolazi u kontakt uključujući i njenog tatu, to je valjda prirodno. Hvala na super temi!
babyshamble
(sandinista)
26. новембар 2013. у 15.33
ma taj skot je uhapsen prošle godine, sad pocinje sudjenje.
ja zato, ne samo zato, ali majka je po meni skoro uvek kriva.
secate se kod nas one pre par godina, sto je decku 'cuvala strazu' na tasu,
a on joj silovao cerkicu od 3 godine.
ma na kolac bih je nabila na trgu, taman na konju ona sipka
pa nek se raspada, monstrum, fuj!
ninocka
26. новембар 2013. у 15.43
Skoro je bio slučaj u (čini mi se Banja Luka), da je otac godinama seksualno zlostavljao cerku od 7-8 godina i majka je to znala. Majka!!! Pa tačno da covek povrati na sve ovo. On je uhapsen, ne znam šta je sa majkom bilo, ali po meni ona treba istu kaznu da dobije, ništa manje nije kriva. Uzas odvratna!!!

A za ovo proveravanje muzeva, stvarno ne znam šta da mislim. Ja ne bih dan, ma sekund, mogla da provedem sa nekim koga planiram da proverim u tom pravcu. Čim ja njega proveravam, onda tu (meni) nešto ne stima. Ta provera treba da se odigra pre braka i pre nego sto sa njim imamo decu. Razmišljam, kako bi mom ocu bilo da ga je moja majka proveravala, a on to npr. saznao. On koji je nabolji mogući otac na svetu. Mislim da bi mu dozivotno bilo jako teško.
S_Girl
26. новембар 2013. у 15.44
Joj baby uzas..Ne smem ni da pomislim šta bi joj ja uradila
Una33
(sanjar)
26. новембар 2013. у 18.03
SLO ,

hvala na temi i hvala ti sto si reagovala kako treba i ( nadam se ) pomogla jednom nezasticenom djetetu.Odlicna tema za sva vremena.

Jednu stvar bih voljela da kažem - ma kako oprez i nepovjerenje bili bitni u zivotu kad su ove stvari u pitanju , isto tako ne možemo da živimo tako što ćemo postati paranoicni i bas nikom nećemo vjerovati.

To onda nije zivot nego robija !

Sto rece ninocka-ako dodje to toga da se muž mora pratiti i „snimati” , mislim da nešto ne stima( izvinjavam se mama koje to rade).Znam šta hocete da kazete , moja baka bi znala reci „ ni samoj sebi sinko ne vjerujem”. Treba koristiti zdrav razum, informisati se i pratiti, pitati , ali bas da se ide u te vode, nisam sigurna.

Sve mi onda nekako gubi smisao i pitam se da li je bilo sebično roditi djecu koja će rasti u ovakvom okruzenju.

Mislim da ćemo kolektivno da popucamo po savovima od silnog straha, grcha i nepovjerenja ( cast izuzecima kao sto je komunikativna, kojoj skidam kapu za hrabrost i shvatam zašto sve radi kako radi).

Strah je i mene, nisam pametna kako svom djetetu da objasnim neke obične stvari,o ovom da i ne govorim. Ali imam osjecaj da kad stalno mislis na zlo, onda ga i dozoves.

Zelja-ne shvati me pogresno, ali znaš biti jako netakticna .. da li bi, da se radilo o nekom tebi bliskom, pitala - „jel' samo ?'
Jednako dusa boli neovisno o stepenu zlostavljanja.
”
Lolypopa
26. новембар 2013. у 18.35
Malo je van teme, jer nije pedofil u pitanju ali je primer kako na zapadu ostro reaguju na te abnormalije.
Bas juče, kaže meni cerka: „Znaš šta se desilo danas u skoli? Dok sam bila u wc, neka devojcica se sagnula i virila ispod onog pregradnog zida wc-a dok sam se oblacila.”
Dalja prica je bila kao je moja cerka vrisnula i rekla glasno „Don't look at me when i'm naked!” Prvo sto sam je pitala je uzrast devojcice, i laknulo mi je kada je rekla da je prvi razred. Decija posla. Ali šta se dalje desavalo. Ova moja je resila da to kaže uciteljici. Uciteljica je istog momenta pozvala direktorku, a direktorka krenula po skoli (sa mojom cerkom) da trazi tu devojcicu.
Kada su je nasli prvo je pitala zašto je to uradila. To dete reklo: „Htela sam da vidim da li je ok.” Da li je imala potreba za tim? Ne, kaže mi dete da je samo na kratko usla da piski. Uglavno direktorka se malo izvikala, rekla da se u tom sluca pokuca na vrata i pita „jesi li ok” a ne tako.
Ovde su deca i ljudi dosta uzdrzani od dodira. Sto je meni na neki način i cudno. Ne smes pomilovati dete, odmah se sticu neke negativne konotacije. Dok recimo nasi ljudi nisu takvi. Dve potpune krajnosti. Ja ucim decu da tolerisu razgovore, poglede i dodire do mere dok se one osecaju prijatno. Čim se predje neka mera da slobodnno kažu -Ok sad moram da idem da se igram! I begaj! Pricali smo o ovome, mislim da starija nikada ne bi precutala tako nešto.
SLO da je vise ljudi kao sto si ti, drustvo bi nam bilo u daleko boljem stanju. Komunikativna, tvoja prica potresa i opominje -da se protiv nekih stvari jako treba boriti i ne zatvarati oci.

Moj predlog borbe protiv nasilnika:
http://greylining.files.wordpress.com/2011/11/kick-balls.jpg
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 18.37
Una

Ja ako imam nekoga nešto da pitam, ja to onda pitam direktno. Neovisno o kome se radi. Druga stvar, dusevni bol i nemir ne zavisi od stepena zlostavljanja već od stepena dozivljene traume. Obično se tu radi o direktnoj korelaciji, znaci sto gore zlostavljanje, tim gora trauma.

Zatim, ne znam što se osjecate prozvane; pitanje sam postavila Komunikativnoj a ne vama i ne znam što se cesete tamo gdje vas ne svrbi? A pitam ne da bih diskutovala konkretno njezin slučaj, već da pokusam, preko njezinog slučaja, da izvucem neke pouke tipa zašto, kako - zašto ljudi reaguju kako reaguju i do koje mjere je njihovo ponasanje uslovljeno kako se drugi postave po tom pitanju.

PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 18.52
I da dodam, sasvim pogresno tumacite tu „provjeru” i izjednacavate je sa nekom paranojom. Ja sam tip žene koju ništa bas ne iznenadjuje. I bas iz razloga što se zlostavljanja nerijetko desavaju od strane ljudi od povjerenja i bliske familije, bas i upravo zato sam duzna da kao majka, i sopstvenog muza precesljam. To nije konstantan oprez - naprotiv, to je bilo aktuelno u novonastaloj situaciji, znaci kad smo postali novopeceni roditelji. Obzirom da je zadovoljio moje kriterije po tom pitanju, nema potrebe da ga sad nešto spijuniram i provjeravam. Ali svakako da mi je bitno da mirne savijesti mogu da odem na poslovni put i djecu ostavim sa ocem.

Inače, nisam paranoicna, nemam problem da mi djecu ni diraju, ni pipaju, ni miluju, sve dok je to u granicama normale i dok su one ok sa tim.
NavyGirl
26. новембар 2013. у 19.19
Uh bas teska tema, još ovih dana sve čitam nešto o maltretiranoj, napacenoj deci, sva sam nešto pod utiskom. Komunikativna, bas mi je zao kroz šta si prošla, mogu samo da zamislim kako ti je bilo, još da nisi mogla nikome da kažeš, ma uzas, sad se nerviram kad čitam.

Ja sam imala neka bezvezna iskustva, nije me niko dirao niti bilo šta tako, ali sam kao klinka recimo sedam, osam godina naletela kod babe u zgradi na lika bez gaca koji se 'igrao' sa odredjenim delovima, samo sam pobegla iz zgrade i ako se ne varam tada nisam nikome to rekla, a posle sam već kao odrasla isla da se nađemsa tadasnjim deckom (sadasnjim muzem) kad lik iskoci ispred mene otvori mantil a on ko od majke rođen. I tu sam pobegla, sva sreća nije me jurio a tada me muž naucio da u takvim trenucima kad bezim pravim buku, da udarim u prozore kuca, po njemu ako mogu razbijem, u kola sto vise buke to veca frka perverznjaku da će se uplasiti da neko ne cuje i ostaviti me. Sva sreća posle vise nije bilo neprijatnih iskustava.

Cerki koja je sest godina pricam naravno ali iskreno još uvek mi se čini da ne shvata tezinu naših reci, nekako mi je za te stvari još naivna tako da mi pazimo da nema neprijatnih situacija za nju. Ako nije sa nama nasamo onda je samo sa babama i dedama kojima verujemo besprekorno kao i sa mojim bratom i muzevljevim koji isto imaju decu njenog uzrasta ali i tu je ne ostavljamo bas ako ne moramo, za sad je najsigurnija kad smo mi tu.
Una33
(sanjar)
26. новембар 2013. у 20.19
Pusta,

dusevni bol i nemir ne zavisi od stepena zlostavljanja već od stepena dozivljene traume.
********************************
Ne slazem se sa ovim nikako.Odnosno, mislim da je kombinacija ovog sto si navela u pitanju, ali ne može nikako biti iskljuciva stvar.Dakle,recimo dijete od 3-4 godine je zlostavljano( penetracija je u pitanju) i dijete nije svjesno tog cina ni stepena zlostavljanja.Jel to znači da je to lakse za to dijete nego recimo da je u pitanju 14-snjakinja koja shvata šta se dogadja.
Možda je to dijete u tom uzrastu nesposobno da iskaze to što bi mogla jedna 14-kinja, ali sam sigurna da je podjednako nesretno, preplaseno i tuzno.Na sudu nikakve razlike ne bi pravilo i ne bi bilo olaksavajuce okolnosti zato što to maleno biće nije shvatalo šta se tačno dogadja.
Što se tiče toga da li me „svrbi” to što si rekla komunikativnoj- reci ću ti„ svrbi” me.Kao ženu i kao ljudsko biće.Tu bih zavrsila pricu.

Komunikativna, pricala sam jednom za zenom koja je bila zlostavljana od strane rođenog brata. Njoj nije pomogao psiholog ( pogotovo sto je bio muskarac), ali joj je jako pomoglo to što je volontirala za centar za zlostavljanu djecu.Pomagala je dugo tu i kaže da joj je to bio melem na ranu.Ona je tačno znala šta treba da im kaže i shvatala ih je a oni su njoj pomagali kad je uvidjela koliko su neka od te djece jaka i kako se bore.Žena je Indijanka( tipicna prica nazalost ) i tako pametno biće koje je smoglo snage da se izbori sa tim. Ona kaže da mu je čak oprostila ( zbog sebe ).Srce da ti se stegne.

Sve najbolje vam želim i da nam djecica budu sretna, sigurna i ispunjena ljubavlju i toplinom.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 21.24
Una

Taj tvoj primjer nikako ne može da ostavi ni blizo podjednaku traumu na trogodisnje dijete i na 14-ogodisnje. Kako ja sad nešto ovako kompleksno tebi plasticno da objasnim?

Npr, pretpostavimo da se u oba slučaja radi o samo jednom incidentu napastvovanja, znaci nije kontinuirano. Pretpostavimo takodjer da se radi o penetraciji samo prstima jer u suprotnom, za razliku od 14-ogodisnjakinje, penetracija 3-ogodisnjeg djeteta ostavlja teske fizicke povrede (unutrasnje) a često prouzrokuje i smrt.

E sad, ovu gore opisanu penetraciju (prstima), 3-ogodisnje dijete će da osjeti kao fizicku bol, ali ne i kao emotivnu jer ne shvata šta mu se desava i ne može da pojmi sam taj akt. Ako se tako nešto više nikad ne ponovi, velika vjerovatnoca je da se 3-ogodisnje dijete toga neće ni sjecati (malo ko se sjeca detalja iz tog perioda). Takodjer, vremenom sjecanje na fizicku bol i njezin intenzitet iscezne. Isto kao i lom ruke. Tebe boli tad kad je slomis, ali kasnije kad ona zaraste i kad prođe vrijeme, ti znaš da te je bolilo ali ne sjecas se intenziteta tog bola jer je bio samo fizicki.

Kad se na to nadoda psihicka bol i emotivna bol, onda to ostavlja trajne posljedice, koje se ne zaboravljaju. Takvu vrstu bola bi 14-ogodisnje dijete sigurno osjetilo jer je svjesno onoga sto mu se desava. Samim tim, trauma (ne fizicka već prvenstveno emotivna) je daleko veca.

Znaci sam taj goreopisani cin ne može nikako da ostavi istu traumu na 3-ogodisnje i 14-ogodisnje dijete jer kod 3-ogodisnjeg je prisutna uglavnom samo fizicka bol (koja vremenom izblijedi), a kod ovog drugog je prisutna i ona emotivna koja ne zarasta.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
26. новембар 2013. у 21.48
Ne znam koliko je Komunikativna spremna da diskutuje na ovu temu, ali mene zanima kakav je to odnos imala sa svojom majkom kada je smatrala da
- ne smije?
- ne treba?
- ne može?

da joj kaže šta joj se desava, tj šta iz majcinog ponasanja ili njihovog odnosa u globalu ju je navelo da pomisli jedno od ovo 3 ili da se tako osjeca???

Zeljela bih da znam da sutra, koliko-toliko, svjesno mogu da uticem na svoje ponasanje i da moje cerke se sutra ne osjete slično kao Komunikativna, nedaj Boze.
Una33
(sanjar)
26. новембар 2013. у 23.48
Zelja,
Zeno Bozija,
Da je tvoje dijete u pitanju (daleko bilo) , ni na pamet ti ne bi pale ove gradacije, da se ne lažemo.
Kao majci ,ne bi mislila da li će tvom djetetu biti lakse trpiti bol sa 3 ili 14, dusa bi te boljela na samo pomisao da ti je dijete bilo izlozeno nekom bolesniku na milost i nemilost.
Nekako previse seciras ovo sve,a tema je jaaako teska i ocito bolna.

Ne znam za tebe , ali kad sam procitala post od komunikativne, samo su mi suze posle niz lice. Samo sam za tren zamislila njenu bespomocnost i strah od tog crnog beznadja koje se nastavljalo ( hej, to je dijete , šta zna jedno dijete koje možeš lako izmanipulisati)i totalno sam se raspukla.

Poci ću od sebe, moj odnos sa majkom nije bio sjajan i da mi se nešto desilo tako kao komunikativnoj, nikad joj ne bih rekla.Jednostavno ne bih bila sigurna da bi učinila ono sto majka treba da učini jer je po definiciji mene uvijek za sve krivila.Tip žene kojoj su svi oko nje krivi a ona nikad, plus, nesretna je po opredjeljenju.

Djetetu kome je majka dovela muskarca koji se ponasa tako, koji je ljigavac i gad, u glavi je misao „ ako ona misli da je on super, kako bi uopste mogla da mi povjeruje da je u stanju da mi tako nešto uradi”.I tu je zid i cutanje.
Logicno.

Gradite dobar odnos sa svojom djecom. To znaci pustiti ih da pogrijese , da padnu i da vide da ste ok sa tim, da su voljeni i da ih ne docekujete na noz.Da ne moraju da budu savrseni i da njih stavljate na prvo mjesto!Da u svom srcu znaju da biste umrli za njih ako treba ma kako oni nesavrseni bili.

LeaDiKaprio
(shumska)
27. новембар 2013. у 01.55
@ninocka
A za ovo proveravanje muzeva, stvarno ne znam šta da mislim. Ja ne bih dan, ma sekund, mogla da provedem sa nekim koga planiram da proverim u tom pravcu. Čim ja njega proveravam, onda tu (meni) nešto ne stima. Ta provera treba da se odigra pre braka i pre nego sto sa njim imamo decu. Razmišljam, kako bi mom ocu bilo da ga je moja majka proveravala, a on to npr. saznao. On koji je nabolji mogući otac na svetu. Mislim da bi mu dozivotno bilo jako teško.
---------------------------------------

Vidi, ninocka, nije tačno da sama provera znači da nešto ne stima. Provera je provera, ne moras joj dodati još neko znaecnje. Samo da vidim da li je sve OK. Ja smatram to majcinskom duznoscu.

Jednog dana ako se nešto desi (nedaj Boze) kako sebi da izadjem na oci i da kažem „sve sam učinila” kad NISAM?

Dalje, to da se takve stvari trebaju proveriti pre dece i braka - ovo je takođe naivno. Zar mislis da je neki od muzeva razvedenim majkama sa cerkama na koje je bacio oko - zar mislis da takvi ne prolaze test pre braka?

Naravno da prolaze!!

Pa ne primecuje se ni da je svinja i kada zlostavlja dete, a kamo li kad ne zlostavlja (tek se sprema).

Taj „nije valjda” ili „neće valjda” pristup je ono na cemu pedofili i grade svoju karijeru!!!!
ninocka
27. новембар 2013. у 03.10
Ne osuđujem ja vas sto proveravate muzeve, zaista ne. Samo kažem da to u mom slučaju nema nikakvu svrhu. Nazovite me naivnom, ali onog sekunda kada dodjem makar u situaciju da tako nešto pomislim, ma jednog sekunda, ja sam sa muzem zavrsila. Sledio bi razvod, a ne provera.
Taman se sutra i razveli, ja u njega apsolutno verujem što se dece tiče. Ne verujem u nekom drugom pravcu, tipa znam da nema sigurnosti, nikad covek ne zna šta sutra nosi, danas smo zajedno, a sutra smo možda već razvedeni. Ali, što se njega tiče kao oca, verujem da je 100% normalan i izuzetan otac. U suprotnom, ne bih bila sa njim ni jednog trena.

Podvlacim da je to tako u mom slučaju i da ta procena kod mene mora da sljaka, inače na kojim merilima bi se moj zivot i brak zasnivali. U tom slučaju, ništa više ne bi imalo smila.
Komunikativna
(($))
27. новембар 2013. у 03.22

Eh, zeljka, zeljka. Ne uzimam ti za zlo tvoje pitanje ali sam čini mi se i u samom prvom javljanju rekla da to nije SVE i da je AGONIJA trajala oko 4 godine. &ovno pocne da smrdi tek kada pocnes da ga cackas. Nemam puno vremena da opisujem svoju tadasnju situaciju ali je bila jako nezgodna. Trebala sam ići na kartu „ili-ili” ali sam sama tada bila nezrela. Inače, bilo mi je tek 16 godina kada su te stvari pocele da se desavaju.

Nije tu bilo „samo” pipanja zeljka, to su perverzije koje je pricao, kako je, DA IZVINETE OSTALE, lizao gace sestri bivše (pokojne) žene jer je bio u nju zaljubljen. Zamisli živis sa takvim covekom pod istim krovom.

Onda, kako je kao mladic osetio erekciju kada mu je 10 godina mladja sestra sela na njega.

Onda, kako slusas sexualni akt sopstvene majke sa tim covekom, onda kako ti upada u sobu dok se presvlacis...

Ne znam u kakvom emocionalnom stanju si ti bila sa 16 godina, jesi li imala momke ili ne, ja sam odrasla u izolovanoj okolini gde se svako sa svakim poznavao i bila emotivno i fizicki nevina devojcica.

Onda je on poceo da dovodi neke kretene i ubeđivao me da idemo svi zajedno u sving klub.

Aman, zeljka, ti si se godinama unazad zapitala STA TI SE MOGLO DESITI kada si kao klinka stopirala i taj ti lik stavio ruku na nogu, šta mislis kako je meni bilo SVAKI DAN da ocekujem ponovna pipkanja ili dali će me na kraju silovati?! Da se to zavrsilo samo na goloj slici, pih, ja bih danas bila doktor nauka i nebih kuckala ovde sa virtuelnim likovima, nebih otvarala svoju dusu na uvid i da mi još neko pride stavlja so na ranu!

Sve to TRUJE dusu mladog bica, moja zeljka. Zašto bi inače branili deci da gledaju erotske i porno filmove ako to nije za njihov uzrast?

Majci nisam ništa pricala jer je on bio mocniji od nas. Kao žrtva to osetis i sada unazad znam da joj nisam ništa ni trebala reci. Ona je žena poremecenog sistema vrednosti a ja sam je volela kao sto dete voli svoju majku. Bilo mi je zao da joj rusim sreću, tada. U ovoj zrelosti i iskustvu, nebih naravno, ali sve to vuce neke konce.

Plasila sam se da će okrenuti situaciju u svoju korist, kao sto je poceo lagati za njenu prijateljicu da ga zivka. Moja majka bi MOZDA protumacila sve to kao moju ljubomoru da ona ima nekog kraj sebe a poznavajuci je, bi tako i ispalo.

Ona i dan danas parira meni, kao ona je zgodnija, što ne smrsam i tako neke gluposti. Ona nikada neće uspeti da shvati da se meni izgled ljudi GADI i da sam sama imala problema da pronadjem uopste svoju seksualnost.

Ja sam zeljka emigrirala tek, nisam imala nikog svog, nisam poznavala jezik države u kojoj živim a jednom sam u suzama tražila policijsku stanicu jer sam htela da im sve ispricam na bilo kom jeziku. Posle sam nešto posustala, predomislila se. Ne znam zašto. Valjda da svet i dalje ostane takav kakav jeste, da ne dizem uzbunu, da ne vidim zaplakanu majku, da je ne potresam (dijabeticar).

Ja nisam psiholog da poznajem profile žrtve. Znam samo opisati svoja osecanja jer sam sve videla iz subjektivnog ugla, nisam nasla na empatiju okoline itd itd. Nadam se da sam ti uspela odgovoriti na pitanja.
-Layla-
27. новембар 2013. у 03.29
Ne vidim ništa loše u tome sto žene proveravaju muzeve. Ne mora da znači da nešto ne stima, da postoji sumnja. Neke mame su jednostavno mirnije tek onda kada se dobro uvere da ne postoji razlog da nastane sumnja. Ruzne stvari se nazalost desavaju i u naizgled savrsenim, harmonicnim porodicama. Nisu svi pedofili nakazni luzeri koji žive sami u nekom podrumu. Neki žive u lepim kucama, imaju lepe porodice, uspesni su u svom poslu i omiljeni u drustvu.
ninocka
27. новембар 2013. у 03.39
Layla,
ja nisam rekla da tu ima nešto loše. Podvlacim da to u mom slučaju ne sljaka, ali da ne osuđujem mame koje to rade.
Svi mi živimo zivot i gajimo decu najbolje kako umemo.
goffman
(She\'s gone)
27. новембар 2013. у 03.47
Prvo da kažem da mi je pao kamen sa srca, jer vidim da nisam sama kada dodje do „proveravanja” oca mog deteta. Ne mislim, međutim da je to stvar poverenja i ne bih taj osecaj usmerila u tom psiholoskom pravcu; mislim da je to vise instinkt da zastitimo svoje dete, osecaj koji ne možemo racionalno da kontrolisemo.a, to je ljubav.

pusta, mislim da je jako neukusno da ovako kao psiholog amater, dajes neke dijagnoze, kalkuliras o prezivljenim traumama, emotivnom bolu. pa sve i da jesi strucnjak, neukusno je da trazis detalje o „samo” da bi shvatila kako? ili zašto?. Imaš google, pogledaj šta strucnjaci kažu. tvoj stav „ja sam takva sto na umu to na drumu” ne opravdava takvo ponasanje.

komunikativna, tvoja prica me je strasno potresla. ne znam šta da ti kažem, jer znam da ponekad, nema reci utehe.
razmišljala sam, kako bih ja da imam kcerku: kako bih se postavila, šta bih uradila u toj situaciji. Ne znam koliko godina ima tvoja kcerka, ali, jesi li razmišljala, da kada dodje u pogodne godine, tvoje iskustvo (svedeno na njen mentalni nivo) podelis sa njom? U tom slučaju bi ona imala konkretan osecaj, gde može da se identifikuje- preko tvojih osecaja (strah od prezivljenog- strah da bi se njoj moglo nešto tako desiti), sto bi, ako ništa drugo, izostrilo njen osecaj opreza. Svedeno na njen mentalni nivo- i bez mnogo detalja, imena.
Ja bih volela da moja majka tako nešto podeli sa mnom. Taj cin bi signalizirao da me gleda kao odraslu osobu; da ima poverenja u mene jer deli „tako” nešto sa mnom; a najvazije- sam cin pokazuje da postuje moje stavove/odluke etc. mislim da bih u toj situaciji razmišljala kako mi je mama jaka žena. Fighter. Prošla je sve to, ima decu, porodicu, da nijedan problem nije nesavladiv.
tako bih ja.
Naravno, ne treba detetu pricati kako su svi ljudi zli i da je svaki nepoznati „cika/teta” zlocest i da treba da se plasi istog. Mislim da je bitnije diskutovati o eventualnim „situacijama”, gde bi dete logicno i analiticki moglo- samo- da donese zakljucke, a onda pricati o tome šta je zakljucio.

Jedan moj poznanik 30++ je nedavno otkrio da ga je otac godinama, godinama zlostavljao. On je na terapiji. on stalno prica o tome.a meni da budem iskrena, meni ponekad zaista bude neugodno, da slusam istu pricu, jer sve sam već čula, o svemu smo diskutovali x puta- i ne znam, ne nalazim reci, ne znam šta da mu kažem. a opet, cutim jer znam da je njemu lakse kada se otvori.
predlozila sam mu da zapisuje svoje osecaje- trenutne ili prezivljenje, pa da se s vremena na vreme vrati na to šta je napisao, i uporedi sa trenutnim osecajem. Neki osecaji bi izbledeli, neki bi se kristalizirali tako da bi mogao da „radi na njima”.sam ili sa psihologom.
taj predlog je rezultirao da svoje iskustvo podeli sa drugima. u vidu nekih predavanja, workshop whatever.
Ja ne znam da li bih imala snage emotivno se deliti sa nepoznatim.pricati moju pricu, pa čak i pomisliti da me sazaljevaju. verovatno bih svoju energiju usmerila na drugu- aktivnu stranu- pomazuci zlostavljanoj deci npr.

babyshamble
(sandinista)
27. новембар 2013. у 03.51
komunikativna,
nemoj se uvaljivati u objašnjavanja, nemas ti kome da se pravdas.
kao sto bih sestri rekla, tako ću i tebi- potrazi neko strucni lice koje se bavi
bas tim stvarima. da probaš da skines taj teret sa sebe i sa definitivno odbacis taj stav, da je tako moralo biti.
ti ljudi zaista pomazu individuama y sličnim situacijama, plus ne poznajes je lično ni povrsno, sve ostaje među vama, a ona će znati kako da ti 'olaksa' i da te ubedi da ništa nisi kriva. uradi to zbog sebe i zbog tvoje decice.
ocde ima helpline koji je free za takve slučajeve, ne znam gde živis, ali sam sigurna da ima taj servis. možeš u kod svig doktora traziti uput.
ovde na primer, kad god ivjave taj broj na tv, često kažu da ne odustajete ako je zauzeto, da će oni call back.
ima takvih slučajeva masa, sreća pa postoje ljudi koji pomazu!
svako dovro ti želim!, ne daj se. imaš za šta da se boris!
tweety_m
(?)
27. новембар 2013. у 05.52
Mnogo mucna tema,mnogo teska tema.Da zahvalim bogu sto nisam imala takvo iskustvo.Tebi Komunikativna jedan veliki zagrljaj saljem i da budes jaka.Najgore je prošlo,znaš da ti niko više ne može nauditi,jaka si ti izborices se sa tim.
sharlota
(bez zanimanja)
27. новембар 2013. у 08.54
jao,draga komunikativna, budi jaka nadji mir i sreću u svojoj porodici, majci oprosti jer je majka u smislu zivot ti je podarila,ali čini se da na nije bila majka u pravom smislu rijeci

s moje tacke gledista meni takva majka ne bi trebala.

drzi se
shargarepa
27. новембар 2013. у 08.58
Jako teska tema. Bez rijeci sam, neprijatno mi da vas iscitam a da se ne javim, a ne mogu u rijeci da pretocim bijes koji mi nadolazi.
Komunikativna, hvala sto si podijelila sa nama ovo nemilo iskustvo koje nijedno biće ne bi trebalo da prezivi. Ako ti to ista znaci, saljem ti jedan veliki virtuelni zagrljaj.

curice
(trazim informacije)
27. новембар 2013. у 09.09
Neke komsije, rodbina, prijatelji vole da pomaze moju cerku po kosici, da je ustinu za obrasice, da joj se nasmese i njoj to ne smeta koliko vidim, a vaspitacica je čak i zagrli i poljubi. Ja nikada nisam videla ništa loše u tome, i sada citajuci vase postove treba da se brinem zbog toga?
////////////////////////////////////////////////

Gala, ti si u srbiji, tamo se potpuno drugacije gleda na dodirivanje djeteta nego ovdje. Ovdje gotovo da ne smijes ni pipnuti tudje dijete, ni pomaziti po glavi, jer možeš da imaš probleme.
Sve je otislo u drugu krajnost, koja isto nije bas normalna ni prirodna.
Ja se sjecam kada smo se mi tek doselili u ameriku i ja povedem djecu u park. Nisam imala pojma o tom americkom „nedodirivanju” djece i o tome kako oni reaguju na to sve. Moja kcerka je imala tada 6 godina.
Dolazimo u park, mali je, i u njemu trenutno samo jedna žena sa djetetom koje je na toboganu. Moja kcerka, direktno iz auta se zalijece i trci toj ženi u zagrljaj i grli je oko struka.
Da je to bilo kod nas, da si to bila ti npr, pretpostavljam da bi spontano spustila svoje ruke na nju-ili bi je pomazila po glavi, ili po ledjima, ili bi i ti nju nekako zagrlila, rekla joj cao, pitala kako se zove...Pretpostavljam da bi reakcija bila takva.

Ova žena je samo digla ruke u vis, kao da se predaje, dijete je drzi cvrsto oko struka, a ona gleda unezvijereno u mene dok joj se primicem, sa tako dignutim rukama u vazduh:)
Ja se nasmijem, izvinjavam se ženi, situacija mi pomalo smijesna.
žena skroz normalna, vidim da nije ni cudna, ali mi ponasanje, po mojim dotadasnjim iskustvima, potpuno neprirodno. Poslije smo procaskale sve lijepo i kulturno, obracala se fino mom djetetu, ja njenom. Neću zaboraviti tu scenu nikada:)

Nakon par dana pricam to drugarici koja je dugo ovdje. Ona mi isprica kako je njena koleginica sa posla imala neprijatnost, jer je jednom tako zagrlila dijete u parku, a mama pozvala policiju.
Nije ona bila ništa kaznjena, ali dovoljno da je dosla policija, ispitivala je, žena zakasnila gdje je već trebala da stigne, imala i tamo neprijatnost zbog kasnjenja, iznervirala se, potresla, pokvarila joj mama dan.
Znaš kad će ona ponovo da pomazi nečije dijete.
Imaš svakakvih likova i na strani roditelja, pa ljudi neće neprijatnosti. Ovdje se puno i pretjeruje u svemu, ne znam koliko je i to dobro i korisno u socioloskom smislu.

shargarepa
27. новембар 2013. у 09.46
Nedavno sam gledala dokumentarac o Alfredu Kinsey-u, i koliko su njegova ispitivanja na temu ljudske seksualnost uticala na krivicni zakon, pogotovo po pitanju pedofilije... uf...
ko ima jak zeludac neka potrazi, mislim da se zove Kinsey syndrome.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
27. новембар 2013. у 12.24
Una

Brkas babe I zabe. Ti pitas kako bi meni bilo da se moje dijete nadje u takvoj situaciji, a ja ti ne pricam o svojim osjecanjima I kako bi meni bilo. Ja pricam iz perspektive žrtve a ne nekoga ko saosjeca sa žrtvom.

Komunikativna

Hvala na pojasnjenju; otprilike sam I sumnjala da je to bio razlog zašto majci nisi rekla - osjecala si da ti ne bi vjerovala ili da bi možda još I tebe okrivila za to u smislu, dala si mu povod ili tako nešto.

Kod mene se taj scenario ne bi mogao desiti jer, kao sto sam već rekla, iskljuciva sam po tom pitanju i kad bih sutra, nedaj Boze, ostala samohrana majka iz bilo kog razloga, nema sanse da bi moja djeca bila u situaciji da žive pod istim krovom sa nekim mojim novim muskarcem. Kad se ovoga konkretno tiče, ja sam za ono „bolje sprijeciti, nego lijeciti” i ne bih se ni dovodila u takvu situaciju.

Tuzan je taj osjecaj kada dijete smatra da majka ima nešto ili nekog preceg.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
27. новембар 2013. у 13.02
Komunikativna,

Pomenula si metalitet žrtve - zato me je cijela tvoja prica pomalo iznenadila jer tebe (sudeci po tvom pisanju I stavovima) uopste ne dozivljavam kao nekoga sa mentalitetom žrtve.

Ocigledno da ti se to nije desavalo od ranog djetinjstva, pa da se može reći da si jednostavno tako naucena, tj da nisi znala za bolje. Zato me je bas zacudilo da si to sve trpila čak 4 godine pa me vise zbog toga zainteresovala čitava situacija I tvoj odnos sa majkom, tj šta te je natjeralo da 4 godine svakodnevno gledaš preko ramen I živis u agoniji iscekivanja onog najgoreg.

BigSur
27. новембар 2013. у 13.15
Nevjerovatna tema, dobra za sve nas. Ja pratim od početka ali se ne javljam. Mucna tema za sve nas ali, kao sto je već vas puno reklo, ne treba ignorisati I ne pricati jer nema stvara nelagodu.

Mene je ponukalo takođe da pricam sa kcerkom od 6.5 g ponovo, pricat ću često I nadam se svaki put naći boljeg nacina da joj docaram o cemu se radi I šta treba da zna - njeno tijelo je samo njeno, da može nama (meni I svom tati) da kaže bilo šta I da ne treba da ima tajne, da su ti ljudi kukavice I da često „racunaju” s tim da će se djeca prepasti pa neće nikome reci itd itd. Ma sve ste već ovo napisale, svaka vam cast.

Komunikativna, naravno da ne trebaš ovdje nama ništa objašnjavati niti pricati. I ovo sto si rekla ti je, vjerujem, bilo jako teško da 'prevalis' preko usta I da to ponovo sve stavis na papir I prozivis. Želim ti sve najbolje. Nevjerovatna si ti osoba, nevjerovatno snažna, kad se tako odlično nosis sa demonima iz proslosti I tako si dobra majka sada.
Una33
(sanjar)
27. новембар 2013. у 13.15

Ok, recimo da pricas iz perspektive žrtve- još je gore onda pitanje „ jel samo” ..
Da si ti žrtva, garantujem da bi bila u stanju da ubijes nekog da te pita ( neka tamo druga Pusta ), jel bilo samo pipanje ili nešto više ?

Vrtis se u krug, izvini.
Ja sam zavrsila, izvinjavam se SLO, stvarno ne želim da ženi kvarimo temu.
Hvala SLO sto si ovo zakazila i podijelila sa nama.
Komunikativna, izvini što se sve svelo da opravdavanje, uzas živi..
Svaka ti cast , nije bilo lako doći ovdje ni reci to sve.
Imaš ti jaku zvijezdu !
SarenaLazaOriginal
27. новембар 2013. у 14.56
Zeljo,
Nije problem u pitanjima već u sveukupnom tonu tvojih poruka, jer ostavljas utisak da ti nedostaje doza saosjecaja i osjetljivosti koju bi covjek ocekivao od drugoga.
Zao mi je sto ostale žene nasjedaju na tvoj ton, najlakse bi bilo preskociti. Ipak, to je cijela poenta, zvucis kao da se ne znaš postaviti u tudje cipele i diskutujes kao da pricamo o zadnjoj modi cipela pa je pitanje komfora, boje, stila, itd.
Komunikativna zvuci kao duboko retrospektivna osoba, naucena da analizira svoju situaciju i da zna svoja osjecanja. Po tome je covjek na visem razvojnom nivou od vecine ostalog svijeta.
Ti si Zeljo pametna žena, znaš da imaš akademsku inteligenciju, imaš finu porodicu, fin posao, duhovitosti, itd. Ali ono sto tebi na oko nedostaje je emotivna inteligencija, jednostavno ne osjeti se da imaš puno srca za drugoga, pa ni za svoje rođeno. Emotivna inteligencija je nekad vaznija od logicnosti i akademskog znanja.

Ja razumijem sasvim malo situaciju u kojoj je Komunikativna bila. Kao sto rekoh, mene je nastavnik gitare pokusao poljubiti, ja se izvukla fino, nikad se nije ništa desilo vise, nije se riječ rekla na tu temu, a opet sam to dozivjela kao nešto veoma loše, jer od jednog cina, ja sam nakon toga bila na oprezu sa tim covjekom bar 3 puta nedeljno, nekoliko godina. Svaki pokret, svaku riječ sam morala da mjerim.
E ono najstrasnije je što se Komunikativnoj to desavalo SVAKI DAN, SVAKU Noć,godinama. Njen oklop je tek morao da bude CELIčAN.
Nema u ovoj prici mjerila traume. NIKAD, i kao sto neko rece, da se desava tvom nekom rođenom, pitala bi se drugacije. Ali kad ne možeš da se stavis u tudje cipele i da zamislis tu situaciju, onda jednostavno treba takav nedostatak pripisati nedostatku emotivne razvijenosti.

A i ovo za majku, i to razumijem. Neke žene nisu odrasle da budu majke. Zauvijek ostanu na emotivnom razvojnom nivou mlade osobe. Takve osobe ne mogu da se postave u tudje cipele i nikad ništa nije njihova greška. Oni bi najradje da se sve zataska pod tepih i da se nikad ne spominju njihovi propusti. Zato Komunikativna i nije imala razumjevanja od majke, a to je znala, to djeca znaju, osjete kad su roditelji vise preokupirani sobom nego djetetom. I šta sad, da joj stajemo na muku sto pored svoje muke ima i nedoraslog roditelja. Svaka njoj cast sto ima ikakvu vezu sa takvom mamom. To je tek povreda koja ne blijedi.

Komunikativna, imaš neizmjerno postovanje od mene, postovanje za zrelost koju si stekla ovim tako nesretnim iskustvom. Voljela bih da si mi u okruzenju kao jedan od prijatelja, takva zrelost i razumjevanje ljudskih odnosa se ne može naći često.
oes123
(zubar)
27. новембар 2013. у 15.00
Skoro sam bio u manastir Pohor Pcinjski na granici sa Makedonijom.
U razgovoru sa jednim kaludzerom pitam ko im je sada vladika?
Odgovori mi: još uvek PAHOMIJE! I onda se nekako cudno nasmeja.
Iznenadio sam se jer je nasa crkva nekoliko vladika smenila ili penzionisala kao naprimer pedofila Kacavendu I još neke zenskarose koji su se nakrali narodnih para.
Ovaj Pahomije silovao malu decu,znaci pravi pedofil I nikom ništa. Država I crkva namerno odugovlacili sudjenje I onda dosla izjava da je sve zastarelo. Ovde na Zapadu tako nešto ništa ne zastaruje. Znaci pedofil Pahomije ima da nastavi svoju radnju.
Mi nešto cesce pišemo kako katolicki popovi siluju decu,a za naše ništa se ne govori jer su Boze moj ovo nasi srpski popvi.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
27. новембар 2013. у 15.17
U svakom zitu ima kukolja pa tako I među Pravoslavnim popovima. Nisu srpski popovi tema, već pedofili uopsteno pa sad ne znam zašto bismo se fokusirali na Pahomija npr.
saadet
27. новембар 2013. у 15.37
Ja bih se bas fokusirala na Pahomija i slične njemu, sve dok ljudi zatvaraju oci i ne fokusiraju se na takve gadove, oni nastavljaju sa zloupotrebom. Sramota za nasu veru, crkvu i narod koji cuti! Fuj!!
IKSA
27. новембар 2013. у 16.19
Nisam imala snage diskutovati dok nisam procitala komentar „ostavljam dete samo rodjacima,osobama kojima besprekorno verujem”...i evo mi knedle u grlu..
Imala sam nekih 5-6godina kada je ujak moje mame poceo svakodnevno da dolazi kod nas,ostajao bi dugo(za mene tako malu svaki minut je trajao predugo) i moja mama ga je jako volela i postovala.Dok je mama u kuhinji spremala posluženje on je koristio tu situaciju da sedne iza mene,kao da mi nešto nacrta i sl.pa mi tako „spontano”podigne suknjicu,spusti gacice i pocne da njise dok ne zavrsi sto je naumio.
Ne znam ni sama koliko dugo je sve to trajalo i kako je uopste prestao sa tim,ono sto ja pamtim je UZASAN osecaj kada ga ugledam jer sam znala šta sledi,moj pogled ka mami koji je pun NADE da će videti šta se desava i konacno prekinuti agoniju i RAZOCARENJE kad ona nasmejana ulazi u dnevnu sobu(gde smo mi)i nudi kafu,pice i sve ostalo.Tada mi je delovalo da ona to vidi ali da ne reaguje iz meni nepoznatih razloga,odnos sa njom je od uvek bio los tako da mi nije ni palo na pamet da joj kažem ili bilo šta pitam.
Prošle godine smo se dotakli teme o pedofilima i ja sam joj sve ispricala.Prvo sto mi je rekla bilo je „moj ujka???pa on vas je toliko voleo,verovala sam mu...”
Da konacno zakljucim,previse boli,ne verujte NIKOME!!!!
Lolypopa
27. новембар 2013. у 16.53
Nije mi dobro.
Ljudi, pa kakve su to majke koje ne vide ništa???
Da se mom detetu tako nešto desava a da sam ja slepa kraj ociju i da nemam osecaj da je nešto loše pa bolje da se ubijem.
Sad i ja postajem paranoicna.
Una33
(sanjar)
27. новембар 2013. у 17.14
Iksa,

Tako mi je bilo muka da čitam ovo sto si napisala, i tako mi je zao sto si prolazila kroz ovo :(
Mislim da sto vise mislim o ovom, postajem i ja uvjerenja da ne treba vjerovati nikom.Moja priroda je optimisticna, nekako se uvijek nadam da će biti bolje, ali mi se realnost ruga u lice.
Data nam je inteligencija ali , nazalost, covjek je puno puta gori od zivotinje. Mozak psihopata se bioloski razlikuje od mozga normalnog covjeka.Tu se ništa ne može učiniti,jedini način borbe je upravo ovo sto radimo ovdje i puno jači i ostriji pravosudni sistem.

Jao,pa imam zelju da nađemtog ujaka i onog kretena sto je povrijedio komunikativnu i da ih lisim zivota ! Sporo i bolno.


SarenaLazaOriginal
27. новембар 2013. у 18.22
Izjave sokiranih i nepovjerljivih roditalja je neprocjenjiva lekcija svima nama. Zalost najveca. Iz roditeljske perspektive, stvarno mora covjek unaprijed o ovakvim stvarima razmiljati da ne bi napravio fatalno pogresan korak u slučaju 'ne daj Boze'. Pogresna jedna riječ u tim situacijama rusi povjerenje djeteta prema roditelju zauvijek.

IKSA, hvala na lekciji!!!!!!!!!!!!
Malo je reći da mi je zao sto si prošla kroz šta si prošla.

Zamislite žene sebe kao roditelja i sad zamislite recimo kcerku ili sina da vam kaže sa prvih par rijeci da se ne osjeca ok sa vasim bliski rodjakom, ujak, drugom iz djetinjstva, kumom, rođenim vam bratom. Svi mi mislimo da bi se mogli zakleti u te 'najrođenije'.

Dijete obično neće odjednom pravac iz neba pa sve reci u direktno u provj recenici, vjerovatno neće reci ništa sto lici na 'mama, mene ujak zlostavlja'. Jok, dijete će obično da kaže nešto 'okolo-naokolo' da prvo osjeti vas i vasu paznju.

Čim cuje bilo šta na temu, 'pa što ne volis ujku X, pa on vas tako voli, on je tako pametan, dobar, itd', istog trena ste izbugili dijete i dalju pricu.

Nije dijete ni stiglo da vam kaže šta se desava, ili zašto se osjeca neugodno kad je sasvim normalno da roditelj u soku ne zna zašto sad odjednom dijete ne' voli' tog i tog i vi samo pokusavate da sastavite kockice.

Samo se zamislite kako bi reagovali da vam dijete samo kaže 'neću ja da idem kod ujaka' i koje bi rijeci vi koristili u prve 2 minute. Koja pitanja bi postavili, da li bi dijetetu rekli ista kao 'pa sto nećeš da ides, pa što ne volis uju, on tebe tako voli, igra se sa tobom, vodi te van, itd, itd. itd. E, ja mislim da je u tim prvim minutama nasa je lekcija.

Iskreno da se zapitate, ne znam koja bi od vas (ukljucujuci i mene), vise slusala u prve 2 minute a manje propitivala, i nekako 'instiktivno' branila tog nekog u kog ste prije samo 2 minute imale veliko povjerenje.

U tome je poenta ove price. Ruzne stvari se najviše desavaju od strane 'najblizih', od okoline, a tad je najteze i reci i dobro reagovati. U neku ruku mi je zao i roditelja se ne snadju nikako kad se suoce sa nekom ovakvo mucnom situacijom. IKSA, zao mi je sto si i pored pretpljene traume dozivjela i takvo razocarenje i roditelja.
S_Girl
27. новембар 2013. у 18.42
Uhhh Iksa pozlilo mi je dok sam ovo citala. Samo 5 godina ... kakav monstrum ljudske rase, onu stvar bi mu osjekla...uhhhh kako sam ljuta...kako sve vise čitam ovu temu sve vise shvatam da se bas nikome ne može vjerovati.
curice
(trazim informacije)
27. новембар 2013. у 19.18
Ljudi, pa kakve su to majke koje ne vide ništa???
/////////////////////////////////////////
Najcesce samo naivne i povjerljive. Pogotovo prema onima koje vole.

Mi uvijek zamišljamo da su to žene koje ne mare za djecu, koje vise vole sebe nego djecu, novog muza nego djecu itd, a ustvari najcesce su to žene koje vole svoje prijatelje, kumove, clanove svoje porodice, imaju u njih beskrajno povjerenje i nikada im ni ne prođe kroz glavu da bi oni koje vole imali nekakve nastranosti.
U glavama naivnih i dobrih žena ljudi koje one vole su dobri i posteni ljudi koji NIKADA ne bi naudili njenom djetetu.
Zbog takve pretpostavke one ni ne obracaju paznju na te bliznje i ni ne razmišljaju da bi oni bili opasnost za dijete. Otuda najviše zlostavljanja od poznatih ljudi.

Nastrane budale u tome vide sansu i to koriste, jer istina je ipak ta da mi, koliko god bili bliski, ne znamo za seksualne sklonosti rođenog brata ili tate ili muzevog oca, jer se o tome uglavnom nikada ni ne prica. Kako bi mlada majka znala kakve sklonosti u seksu ima brat njenog muza npr ili njegov otac?
IKSAina mama je vjerovatno bila dobra i postena žena, koja nije mogla ni da zamisli da bi njen ujko, koga voli i postuje, mogao da povrijedi njeno dijete.
Ima i ludih majki, koje neće mariti ukoliko im neko povredjuje dijete, ali to je ipak rijetko, jako rijetko.
Upravo djeca ovih prvih, naivnih i povjerljivih, cesca su meta zlostavljaca.
Hajde, budite iskrene, da li je nastranom ujki lakse i ljepse da dodje kod necakinje i ona mu lijepo stavi dijete u krilo i još mu ode skuvati kafu za poslije, ili mu je lakse da ide okolo i trazi mamu koja će mu dozvoliti da dira njeno dijete (sa ili bez kafe na kraju).
Pretuzno je sve ovo.
Nemojte biti naivne. Cuvajte djecu, koliko mozete.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
27. новембар 2013. у 19.35
Neke zaista ne vide i ne primjete jer sto neko rece, jesu povjerljive i posto im samima takve stvari ne padaju na pamet, ne sumnjaju ni u druge.

Neke posumnjaju ili nešto i primjete ali ne žele da vjeruju da je istina pa nalaze razloge da to okarakterisu kao budalastinu i kako samo bezveze umišljaju, u smislu „a i meni svasta pada na pamet! pa gdje bi on to...”

Neke znaju ali se prave da ne znaju...

Svasta u Bozijoj basti.
Una33
(sanjar)
27. новембар 2013. у 20.30
SLO i curice, odlicni komentari.Treba ovo zatefteriti dobro u našim glavama i tako ubuduce ići kroz zivot, Druge nema.
Nisu ova nasa djecica tražila da se rode, mi smo to sami odlucili.Ako treba da se provucemo kroz iglene usi da ih zastitimo,vrijedilo je.

Mame , probudite instikt koji imate u sebi ( ima ga svaka majka )samo nekad bude zamagljen upravo onim što je spomenula curice.
Uglavnom ono sto osjetite u stomaku, taj neki cudni osjecaj, nelagodnost je ISPRAVAN. Ne treba ga sputavati razumom tipa „ pa on je moja krv”. Nema kod takvih ljudi prepreka.

shargarepa
27. новембар 2013. у 21.05
Iskreno ja ne znam jesu li to samo moji roditelji i njihovi prijatelji ali ja sam po njima dosla do zakljucka da su te generacije rođene ugrubo 40tih i 50tih godina prošlog vijeka i odrasle na našim prostorima toliko bile (pa i ostale) naivne da u mnogim situacijama ne vide dalje od svog nosa.

Jako sam bliska sa mojim roditeljima, znaci nemamo nikakvih problema u odnosu, ali vracajuci film na moje djetinjstvo, mislim da u situaciji da se meni nešto slično desavalo, nema sanse da bi provalili jer im ne bi tako nešto ni palo na pamet.
Bas ono sto je, mislim Maja3s rekla, ona nasa prica da se moglo spavati na klupi. Aha, možda jeste, definitivno nije bilo kriminala kojeg ima danas, ali da se guralo po tepih sve sto nije bilo ruzicasto jeste. Pa skoro je bio stereotip da nastavnici fizickog pipkaju djevojcice dok im „pomazu” u gimnastici itd... Nisam nikad čula da je i jedan od njih imao bilo kakve sankcije zbog toga.

Možda grijesim, ali mislim da bi danas makar profani odreagovali da im ucenik spava na casu.

LeaDiKaprio
(shumska)
28. новембар 2013. у 00.14
@SLO
Zeljo,
Nije problem u pitanjima već u sveukupnom tonu tvojih poruka, jer ostavljas utisak da ti nedostaje doza saosjecaja i osjetljivosti koju bi covjek ocekivao od drugoga.
Zao mi je sto ostale žene nasjedaju na tvoj ton, najlakse bi bilo preskociti. Ipak, to je cijela poenta, zvucis kao da se ne znaš postaviti u tudje cipele i diskutujes kao da pricamo o zadnjoj modi cipela pa je pitanje komfora, boje, stila, itd.
-------------------------------------------

Eh, da je tu tome kraj, pa da kažeš, ajde, fali joj manira ali ni prva ni poslednja cepanica među ljudima.

Vidim da su moderatori obrisali i bas mi je zao sto jesu jer su sklonili tragove da se ovde radi o mnogo podlijoj osobi nego što se na prvi pogled čini.

Tako sam i ja, ovako nakrivo nasadjena, pricala o nekim svojim problemima. Da bi ona danas tu pricu koristila kao svoje oruzje i nazivala me „damaged goods”.

Pa vi sami recite da li je g'no zasluzilo da se naziva po ovoj ženi.

Sutra kad je Komunikatvna iznervira, neće da trepne da je ne nazove... nekom bljuvotinom. I to nije samo bljuvotina kao takva, već nafilovana materijalom koji je dobijen kroz razgovor koji bi trebao da bude bezbedan bas od takvih zloupotreba.

S kim si onakav si... Onaj njen budaletina sa kojim živi i koji ordinira takođe po ovim diskusijama je jednom prilikom u nemoci što ne može sa mnom da izadje na kraj u diskusiji o homoseksualcima moje dete nazvao pederom. Ajde sto ga je nazvao pederom - ne znam sto ostatak ansambla nisu bile lezbejke, verovatno sto tamo kod ovaca znaju šta je „peder” a ne znaju šta je „lezbejka” - nego sto me je onda pratio po diskusijama i na svakoj gde bih se pojavila on bi se javio da nadoda da sam ja ona sto razume pedere jer je moje dete peder.

Nije prošlo mnogo u diskusiji o homoseksualcima u kojoj ona nije mogla da izadje na kraj sa mnom - opet je pocelo moje dete da se proziva...

Ne znam kako to pase ostalim citaocima ovde ali meni je takvo ponasanje znak ljudskog skarta.

Još uvek se nije izvinula ženi. Koji je to mentalni sklop i potpuno odsustvo saosecanja! Čak ni uz „ja mislim da nisam, ali ako jesam...”. „Nisam imala nameru ali izgleda da je bilo shvaceno na pogresan način, te ti stoga moram reci izvini”. Ili bilo koja varijacija toga.

Ma kakvi. Jb se njoj. Skart.
LeaDiKaprio
(shumska)
28. новембар 2013. у 00.42
IKSA, kao prvo strasno mi je zao što se tako nešto tebi dogodilo. Ni jedno dete nije zaluzilo takav tretman i svako dete je zasluzilo 100%-tnu paznju i razumevanje majke.

Ono sto je čini mi se strasno za decu koji su bili žrtve, pored samog cina, je šta se desava kada kažu ocu, majci, svesteniku, rodjacima.

Mnoga deca i ne kažu, meni se čini da intuitivno osecaju da je bolje da cute i da žive u svom svetu maste „ja da kažem tati tata bi ga ubio” ili „da kažem mami, mama bi otisla i oci mu iskopala” nego da kažu i da dozive realnost koja nikad nije ono sto su zamišljali da će biti. Stavise, reakcija na njihovu pricu je manje ili vece zlostavljanje takođe. Izlazak u nepoznato, kad se nadas kad pruzis nogu staces na cvrsto tlo (zastite, reakcije 100% u tvoju korist) a ti ustvari kad kažeš i krocis napred izgubis tlo pod nogama.

Ljudsko reagovanje na neprijatne stvari, nešto sto iskace iz koloseka (a „Ujka je svinja neopevana” bas iskace iz koloseka) prolazi kroz tri faze:
- Negacija
- Ostro suprotstavljanje
- Prihvatanje

Žrtve nasilja su previse nervno i emotivno lomne da prodju i kroz negaciju, a kamo li da prezivljavaju strahote ostrog negodovanja. Tvoja mama, IKSA, možda je jače osetila odgovornost i krivicu nego saosecanje. Prvo osecas osecanja vezana za sebe pa za druge. To je normalna reakcija – i dosta teska za dete da prihvati takvu reakciju roditelja. Dete ocekuje da bude prvo i najvaznije, koja sad samozastita?

Sve u svemu, mnogo je teško...

Ova tema me strasno pogadja pogotovu sto me nepravda prema deci i nipodastavanje decijih problema – tako često u nasem podneblju – dovodi do ludila. Ne mogu da shvatim da se deca ne postuju. Ne mogu da shvatim da ujak nije uhapsen još isto vece. Ako ne uhapsen onda bar - nakon prijave zlotvora organima reda - da svako ko ga je ikad poznavao dobije jedan poziv da se šta ti ljudi znaju o ujaku nafiluje novim informacijama.
babyshamble
(sandinista)
28. новембар 2013. у 01.07
lea,
ne slazem se da je to 'samo' kod nas, svuda u svetu je sve do pred kraj prošlog veka, ovde mislim na razvijeniji svet bio manje-vise takav odnos roditelj-dete.
o ovome je pocelo da se prica i radi na tome, otkako su se prvenstveno majke otrgle od tog us*anog sablona i pocele da tretiraju decu kao individue.

kada bi meni moje dete reklo da neće kod nekoga da ide, pa 90 minuta bih ga ispitivala sa vidim zašto neće, jer razlig postoji (krenimo od sebe), najverovatnije je neki bezveze, ali ipak.
i to za crkve i slične sredine, ima i lod nas kao sto ima svuda u svetu. ti je nazalost ljudska univerzalija. pa evo uk se racuna u visoko razvijeno drustvo, pa se tek sad donose zakoni da se svako dete mora saslusati i proveriti njegova prica, jer je do nedavno i ovde bilo 'ma, decije mastarije'!
negobdok se ne donesu sve to ne bude pravosnažno, majka je ta i sto je jedan nas pedijatar rekao: pored sve nauke i protokola, ja sam uvek radio po majcinom instinktu i skoro nikad nisam pogresio. to je za mene jedini zakon! pricao je kako je iz cekaonice prozivao prvo one majke kojima je u ocima video strah, a da ni same ne znaju zašto.
majka uvek zna!

da sam i milioner, srećom nisam ;), pa moje dete ne bih poslala u boarding school, ne bih mogla minut zaspati, jer se grozum tih nepeirodnih okruEnja za dete, koje je najpogodnije tlo za raVijanje tih gadosti, jer je neprirodno!

lolypopu pptpisujem od a-sh! isto bih se ubila da mi dete to kaže!
ovo ne govorim sto sebe smatram idealnom majkom, daleko od toga, nego sti bih se daleko bilo, uvek osecala krivom, jer krivac mogu biti samo ja, a ne nasa decica.
saadet
28. новембар 2013. у 02.35
Žene,moramo ići sa vremenom i puno obratiti paznju na internet, tu isto ima puno pedofila koji se drugacije predstavljaju. Moje su još male ali čim pocnu da koriste internet moracu da im objasnim da i tu mogu naleteti na ludake.
ninocka
28. новембар 2013. у 03.06
Decu moramo da zastitimo i najpre mi, roditelji, postanemo svesni opasnosti koje vrebaju.

A kako to sve uraditi, a ne otici u jednu drugu krajnost, paranoju??
Dete treba da ide slobodno, bezbrizno kroz zivot, jer ako ga sad preplasimo da bi ga zastitili, opet smo mu stetu naneli.
To uopste nije lako.
kia
28. новембар 2013. у 03.58
čitam temu, razmišljam šta sve da napisem, kad bam - eto nje na naslovnoj strani.

jeste da smo ovde svi anonimno, ali i nismo bas

ono sto mislim da se, po meni, ne podvlaci dovoljno - u ovoj diskusiji, u razgovorima sa decom, ma gde god, je - verovati instinktu.
jeste, receno je gore - ali sasvim malo. mnogo vise se pisalo o strahu.

ja imam strah, ali mislim da to nije i ne sme da bude način resavanja ili odbrana od problema.
uz ono sto je manje vise pomenuto, da treba deci predociti da postoje razni ljudi, da se ne seda u kola sa strancima, da nikad nikog drugog neću poslati u skolu po njih bez najave pa makar umirala itd itp, ucim svoju decu da veruju svom osecaju.
price o tome kakvi sve losi ljudi postoje (i bliski i nepoznati) i kakve su sve negativne situacije moguće, su se možda desile par puta. situacije u kojima 'treniramo' instinkt se desavaju cesce, i pozitivne i negativne, i to su trenuci u kojima pokusavam da im na praksi pokazem da im verujem, da sam uz njih (koliko god to banalno ovako zvuci)
ako ih uhvati jeza od nekoga - onda znači da moraju tog nekog da se klone. i oni i ja sa njima

bila je emisija, nedavno, novinari su organizovali testiranje dece u situacijama kad im pridju nepoznati ljudi u parku. deca za koju su roditelji rekli - znaju šta znaci ne ići nikud sa nepoznatima, nema sanse da mrdnu ikud iz parka.
deca skolskog uzrasta.
novinar im je u parku prisao sa pricom - ne mogu da nađemsvoje dete, igralo se u parku, hajde mi pomozi da potrazimo zajedno. od njih 15ak valjda samo jedno nije poslo.

zao mozak ne možemo da predvidimo. ne možemo da predvidimo šta će bolesnici da smisle i kakve će se situacije zadesiti. a kome će možda stvarno trebati pomoć. to je nazalost druga krajnost - da onima kojima jeste potrebna pomoć - ne veruje im se
LeaDiKaprio
(shumska)
28. новембар 2013. у 05.41
„bila je emisija, nedavno, novinari su organizovali testiranje dece u situacijama kad im pridju nepoznati ljudi u parku. deca za koju su roditelji rekli - znaju šta znaci ne ići nikud sa nepoznatima, nema sanse da mrdnu ikud iz parka.
deca skolskog uzrasta.
novinar im je u parku prisao sa pricom - ne mogu da nađemsvoje dete, igralo se u parku, hajde mi pomozi da potrazimo zajedno. od njih 15ak valjda samo jedno nije poslo.”
-----------------------------------

Test je samo početak procesa. Sledeća dva veoma bitna koraka su:
1 - protumaciti rezultat(e)
2 - smisliti akciju koja treba da sledi

Dakle - šta nam govori ovaj test? Tumacenja mogu da budu stvarno sarolika. Kakvih ima ljudi, ne možemo da predvidimo do kraja poremeceni um (pa da tačno to vezbamo sa detetom),... Pa to smo već znali!!!

Ono sto meni ovaj test govori je da su deca previse mala da razumeju opasnost. Meni je jednom prilikom postavljeno pitanje „šta je to hooker” od strane 3-4 godisnjeg deteta. Čulo u prici pa bas mene da pita. Jedva se izvukoh :)

Pricajuci sa detetom kako je čulo za taj izraz itd bas mi je za pravo zastajao dah od detetove naivnosti i nevinosti. Sam koncept davanja ljubavi za pare je totalno nezamisliv, ako seksualni cin ostavimo skroz po strani.

A deca vole da ih hvale i sve bi učinila da mamu, tatu i ostali svet odraslih učine srećnim. Znaci ako mama kaže „nemoj da pricas sa strancima” naravno da će dete da kaže „neću, mama”. Prema tome da tom malom mama kaže „nemoj nikad da unajmis hooker” on bi kazao „neću, mama”. A šta je obecao to ni sam nebi znao.

Znači da bi dete shvatilo protiv čega se bori mora da shvati o cemu se radi. Kako dete da shvati pedofiliju kad i odrasli imaju problem sa time. Zato se za decu koja su žrtve kažu da su „prerano odrasla” jer su shvatila nešto iz sveta odraslih za šta još nisu spremni.

Prema tome, upozoravanje deteta ima limite. Dete može da shvati do odredjene granice i to je to. Ono sto je jako bitno je da se decija bezbednost NE SME ostavljati u decijim rukama. Ne možemo reci deci „nedaj da ti diraju private parts” i „kaži mami i tati ako se desi”. Vise je nego ocigledno da deca pustaju pipkanje i da o tome ne govore roditeljima.

Eto, to je ono sto ja vidim kao rezultat testa: deci se ne može prepustiti da se sama brane. Kao, sve sam im objasnio, sad su bezbedna.

Takođe, „limit” je limit u kapiranju, a ne limitirani ili smanjeni obim informacija. Sto znači da dodatni pritisak i dodatne strasne i jezive price koje može nekome da padne na pamet da prica deci - može da bude samo kontraproduktivno. Treba uvek imati na umu da kako god da kažeš oni neće da razumeju. Ono sto će da se desi je da se deci namece strah od okoline. Da će u svemu i svakome videti opasnost. Da li želimo da dete odrasta u preplasenu i stresom natopljenu individuu?

Pošto dete želi da sve učini da udovolji roditeljima, dete će sve da obeca da oseti da su roditelji srećni (možda dobije pohvalu, zagrljaj, slatkis, sedenje u krilu i neki drugi oblik extra roditeljske paznje - deca bukvalno žive za takve momente).

Drugi deo zakljucka od ovog eksperimenta je da je zastita dece RODITELJSKA duznost. Ne znam zašto postoji taj trend da se sa pleca svali taj teret i obaveza roditeljstva, od kako se dete rodi pa na dalje. Deca su nasa, niko o njima neće voditi racuna ako mi to ne uradimo. Drugi mogu da ih vole (deda, baba, tetka, ujna, strikan, komsija) ali je naše i SAMO NAšE da vodimo racuna o njihovoj dobrobiti.

2 - akcija?
Uloziti vise vremena i truda na upoznavanju i pracenju svog deteta. Kad kažem „pracenju” ne mislim na uhodjenje nego na pracenje razvoja. Kad ga znaš kako dise nema sanse da nešto tako ogromno kao sto je zlostavljanje može da prođe ispod radara.
-Layla-
28. новембар 2013. у 07.55
Dobro je sto je Iksa podelila svoje iskustvo, to je isto lekcija.
Mnogo mi je zao sto si to morala da prozivljavas i nadam se da si se bar na neki način psihicki oporavila. Monstrum od coveka.
Ljudi često misle da je taj pedofil neko sa strane. Ali mnogo cesce su ti gadovi blize nego sto ljudi misle. Zato svi trebamo da otvorimo oci sirom i da ucimo decu otvoreno šta smeju a šta nikako ne smeju da dozvole ili precute. Ja sam isto ljuta na te majke koje znaju, a ignorisu. To mi dodje kao saucesnik. Ok, znam da nisu svi ljudi jaki, da ima naivnih, slabih, ali majka ne može da dozvoli sebi luksuz da bude slaba. Ne sme.
Muka mi je stvarno od tih gadova.
babyshamble
(sandinista)
28. новембар 2013. у 08.35
dete je satkano od instinkta- od rođenja kako pocinje da vristi to je da bi disao, nesvesno hvata bradavicu zatvorenih ociju jer 'zna' da je to hrana, nesvesno vuce i guta, dve ekstremno kompleksne operacije koje je nemoguće nauciti ih.

sad, kako dete raste ubijaju mu se ti instinkti raznim konvencijama, okruzenjima, pravilima, itd.
evo iksa je cutala pres tim monstrumom, zna instiktivno da nije u redu sto gad radi i ne zna kako delovati (covek koji ih 'voli', poznat svima, a radi nešto ne znam bi ja šta, ali nije u redu). trebala je da vristi, otrcu kod mame, bilo šta, ali to treba da nauci.
izvini draga iksa sto sad tebe uzimam za primer u ovoj jezivoj temi, ali to je nasa stvarnost. da je ne daj boze poceo da je davi, ona bi sigurno nesvesno pocela da vristi, jer je to jedan od gl. ins. -borba za zivot.
to treba deci usaditi da smo mi tu samo zbog njih i da je to nasa misija na zemlji.

ja moju decu ne ucim da se klanjaju autoritetima, jer je to gl. oruzje bolesnika.
to su u rk neki 'iznad'- ucitelji, 'vazni' rodjaci, ugledni ljudi iz perspektive deteta.
ucim ih da postuju starije, rasne i verske razlike, sve ono sto je neophodno za normalan socijalan zivot, ali niko nema kome su oni vazniji i ko ih vise voli od mame i tate.
uvek kažem: reci mami i da je ruzno sto si uradio, mama će te razumeti inobjasniti zašto to nije u redu. i uvek kaže! u ek ga nagradim za otvorebost i iskrenost, zagrljaj i poljupcem, ma ništa im više ne treba psecam kako treperi od sreće.

btw, davno s gledala sa tatom još neki program na statom rts-u, bilo je istrazivanje o refleksima i instinktima kod majki- jedna žena je kuvala i maleno se drzi njpj za suknju i levo-desno, samo što ne padne. ona ništa ne reaguje, ona ga ni ne gleda, inonda jednom ljuljanju ga scepa iznenada i tad je izracunato da bi 100% pao da ga nije uhvatila za rame.
maja3s
(diskutant)
28. новембар 2013. у 09.50
nisam bila par dana kad ima šta i da vidim...

tema je stigla i na naslovnu stranu...samo sam procitala par zadnjih komentara a svasta mi se vrzma po glavi da napisem...poslje

neko je pisao o profesorima fizicke kulture...sad sam nešto vrtila film u glavi posto sam i ja pisala kako nam je profa objašnjavao polozaje tijela uz obavezno dirkanje...dok je muskarcima samo pokazivao onako na ostojanju...kao kad gledate ajrobik na y.tubi on isåred a oni Iza...uvjek nas je odvajao i nikad nismo skupa trenirli vjezbe...osim trcanja (zagrijavanje je bilo skupa) i poslje igre kosarke uglavnom...ali vjezbe istezanja su bile za neke djevojke bas jako naporne

e da mjere predustroznosti za zensku djecu...sjecam se da mi tata nije nikad dao da se sminkam kad idem u skolu...vjerujem da je iz ovog straha a mene da ne prepada...jesam ja poslje onako krisom pomalo stavljala maskaru sjenu pa zbrisem u skolu...danas je sasvim normalna pojava ...čak i u osnovnoj skoli da se djevojcice još od 12 godina sminkaju...roditelji kažu...ma šta fali...ali nije tako...sve je to uticaj medija još od malih nogu ih forsiraju a ako se ne nasminkaju onda su u skoli povrgnuti ruganju i ismijavanju...
jako je teško naći se u svemu tome

sad je najezda tetovaza...ovdje kako koje djete napuni 18 tako se istetovira...jer tad je zakonom dozvoljeno...i to se u praksi zove *mora se istetovirati*

moj sin je jedini u njegovoj generaciji Koji kao muskarac nema mindjusu u uhu...to je bio njegov stav i njegova zelja...a znam i cerke kojima ocevi neznaju da imaju pjecing u pupku...nije mi jasno zašto majke kriju od oceva pa to je i njegovo djete...mene interesuje kako to djete ide na more sa ocem...djetetu je 16 još uvjek putuju skupa...nose li te djevojke jednodjelni kupaci pred ocevima i glume moralisanje a poslje slikaju pjecing i stavljaju na FB

dosta ima gresaka u nama kao roditeljima

mojoj cerki je 15...i uvjek joj govorim da nema krijenja od nas ništa...prvo joj kažem da su mama i tata prošli svasta u zivotu dok su bili mladi i da sve možemo da nanjusimo...ona to zna...tako je i sa sinom starijim...jednom mi je moraio reci nešto sto je htijeo da sakrije i sve je bilo uredu ...kad je sve prošlo pitao me ...a kako si znala...hm reko mu znaš da od mene nmožeš sakriti...

ponekad ih ostavim da misle da su sakrili...

uh ja sad o drugim stvarima ali meni je sve to povezano...

cuvaj se i Bog te cuva

cuvajte djecu i Bog će ih cuvati

znsm još nešto...moja majka je mene uvjek stitila u raznim situacijam pred drugima...a onda kad dodjemo kuci pocne iskrena prepirka i svadja i brojanje...pa mi je tupila u glavu...nemoj nikad da čujem nešto sa strane...meni prvo reci...a kad su joj nešto jednom njene prijateljice rekle nešto za mene...ona rekla Znam rekla mi je :D iako nisam
...ona je žena drugog doba nije mogla da me razumije ali me stitila uvjek...patrijarharna i sa njom nisam mogla o svemu...uvjek i samo uvjek me stitila...

Una33
(sanjar)
28. новембар 2013. у 11.18
Lea, bas je sve kako si rekla. Nikad ne treba ocekivati od djece da se zastite, jer gledaju na zivot kroz ruzicaste, djecije naocale!
Mi smo te koje trebamo imati instinkt lavice i dati sve od sebe da oni budu sigurni.

Babyshamble, skroz se slazem da stavom nepristajanja djece na autoritet.
Previse poslusno dijete koje uvijek postuje pravila (porodica, skola, drustvo), ne buni se nikad pa ni kad su u pitanju male stvari tipa šta će da obuce tog dana, koju hranu će da jede ili ne, s kim će da se druzi i slično, je odlicna meta za raznorazne nevolje.To je odličan teren za nesigurnost i potrebu da se dopadne pa i na pogresan način.
Pocevsi od bullyinga,nalazenja partnera koji jednako kontrolise kao i njhove majke/ocevi,i na kraju ovih najtezih i najbolnijih o kojima pricamo.Dakle, ne smijemo praviti od djece „ submissive ” tipove koji klimaju glavom na sve i koja će biti „ovce za shishanje”.
Treba uciti djecu da se ne plase da budu svoji, da odstupaju od drugih, da imaju petlju prije svega vama da kažu NE i da se ne plase posljedica , već da se bore za sebe.

PustaZelja
(i posle mene - ja)
28. новембар 2013. у 12.33
Lea ti bi crkla kad ne bi pedere spomenula. Ako, ako :)
cvrcmilojka
28. новембар 2013. у 15.31
Razmišljala sam da li da komentarisem ili ne... da li da dopunim krcag cemera ili da „gledam svoja posla”... i odlucila sam da napisem svoje iskustvo...
Moj deda, Bog neka mu oprosti ako može, a ja sebe ubeđujem da sam mu oprostila... na kraju, koju mogućnost imam osim da oprostim? njega nema od moje petnaeste a moj kosmar je trajao nekih četiri godine... strepeci svaki put kad roditelji nisu tu uvece da li ću da osetim ruku između butina i da čujem neke cudne zvuke sa poda pored kreveta gde sam ja sa sestricom, zgrozena i uplasena, a sa druge strane „srećna” sto dodiruje mene a ne nju, mrvicu moju... samo ne nju...

Nikom nisam rekla... do skoro svojoj sestrici... zašto? To je bilo pre 30+ godina, u patrijahalnoj sredini, gde je, otprilike, bilo dovoljno samo biti zensko pa da treba da te je sram...

Nasa deca su na vreme upozorena šta može da vreba u ovoj basti, sa dovoljno slobode ali naviknuti da hoćemo da znamo gde su, sa kim su, ko su roditelji drugara kod kojih idu uz obavezno upoznavanje sa pomenutim, minimalni broj nocenja (sleep overs) kod drugara... nadam se da nismo nešto propustili, oni su već odrasli ali i dalje im regularno napomenemo da smo tu za njih u bilo koje doba i bilo koji problem da iskrsne...
Komunikativna, jako mi je zao zbog tvog iskustva... al na kraju, covek je cudno biće koje opstaje pamteci i hraneci se lepim uspomenama, zato upakuj to grozno iskustvo u celičnu kutiju i baci ga u more... zivot ide dalje...
Pazite svoju decicu drage mame... ko će ako nećemo mi...
Nana101
28. новембар 2013. у 16.30
Komunikativna i Iksa - ne znam da li mi se vise place ili mi je vise muka citajuci vasa strasna iskustva. Drage žene, vrlo mi je zao sto vas je to zadesilo u zivotu.

Evo mojeg iskustva: Kada mi je bilo oko 8-9 godina, otisla sam kod tetke (majcine polusestre sa kojom nismo bili previse bliski) na par dana. Otisla sam sama, posto sam volela da vreme provodim sa jednim od brace. Jednu noc u sobu u kojoj sam sama spavala ulazio pijani tetak - i tetka ga je gurajuci i deruci se na njega izbacila iz sobe. Sledeći dan sam isla kuci. Ovo je i meni tada kao klinki bilo cudno i ostalo duboko u secanju.

Kada mi je bilo oko 15, sa rodjakom sam sedela na klupi u parku; tip u ranim tridesetima sede do nas i poce da prica sa nama. Trajalo je to oko pola sata, dok on ne rece: „Hocete li da vidite moj k...?”, na šta smo mi skocile sa klupe i otisle.

Sa oko 17 se na mene u autobusu nalepio jedan deda i poceo da me dira između nogu. Pošto sam bila jedna od one poslusne dece sto neko gore opisa, ja sam na prvoj sledećoj stanici izasla sa suzama u ocima.

Tako da verujem da i kod nas ima poremecenih ihaha.

A, da, evo još nešto, iz malog mesta odakle sam - znalo se da sajdzija, oko 30-40god tada voli tinejdzerke. Uvek su oko njega bile razvijenije devojcice iz razbijenih porodica.

Moj profesor fizike je takođe voleo razvijenije devojcice - one su stalno prozivane na tablu da resavaju zadatke, a mi ostale skoro nikad.

Nana101
28. новембар 2013. у 16.56
A pre par meseci, kad je mojoj devocici bilo nešto malo vise od 2,5 godine, jedan dan dok sam je kupala kaže ona meni: „A man was touching my bottom” - neko joj je dirao guzu. Noge mi se samo otsekose i kad se nisam onesvestila sa tusem u ruci. Ona tada nije bas pravila razliku između vagine i guze. Ja se pribrah, pa je upitah: „A šta si ti uradila?”. „Ja sam skupila noge”, i pokaza kako. Ja onda podjoh u ispitivanje: koji covek? Neki covek outside - neko vani. Ne vredi pitati kada, posto i sada brka da li se radnja desila juče, danas, par dana ranije. Naravno, odmah je pregledah, ali ništa nisam nasla.

Na moja dalja pitanja ona nije htela ništa odgovoriti; par dana posle toga sam pokusavala da je nešto pitam o tome, ali me je ona ignorisala. I to ignorisanje je nešto uobicajno kod nje.

Muž i ja nismo tu noc spavali. Ona često umisli neke stvari, pa smo se nadali da je to još jedna od njenih umišljotina. Ali i dalje ostaju pitanja: Gde joj je palo na pamet da joj je neko bas tu pipnuo? Da nije videla tako nešto na tv-u? Kako je to teoretski moglo da se desi, kada je kuci bez nas samo 20 min dnevno, dok je muž u teretani, a ona spava na prvom spratu - u kuci je žena koja cuva sina. Tokom dana je u obdanistu; u obdanistu samo rade žene, samo cuvar je muskarac i njemu nije dozvoljeno u zgradu; u to vreme je spavala u obdanistu oko 1,5 sat. Deca spavaju u drugoj sobi, uciteljica ima onaj monitor, ali nema i kameru; da li je moguće da je jedan od otaca koji je dosao da pokupi svoje dete otisao u krisom u tu sobu i od sve dece nju dirao? Hiljadu pitanja, hiljady unlikely scenarija.

Ovo nam je mesecima posle zagorcavalo zivot. I danas nismo sigurni da je je ona to umislila. Ona je u to vreme vidjala ljude koji nisu tu - npr kaže: rekao ti je ovaj cika to i to. Ja kažem:„Koji cika?”. Ona pokaze prstom: „Pa ovaj sto sedi na krevetu”. A cike nigde.

Iz te naše male nocne more izrodilo se nešto pozitivno: u obdanistu su na ulazu stavili novu kameru, a svi koji ne rade tu moraju da nose znak „posetilac”.

tweety_m
(?)
28. новембар 2013. у 16.59
Mi smo imali nastavnika muzickog kojeg su svi zvali Mocart,ista stvar sa horom,i nastavnika fizike,sad me nana podsjeti kod kojeg su iste isle na tablu.U srednjoj nam je tu bio nastavnik fizickog naravno,koji je zahtijevao da nosimo sorceve rukometaske na fizicko i bijele majice kratkih rukava u koje je bio uvucen lastis u ranflu,kao fol da se ne podize dok stojis na rukama.
maja3s
(diskutant)
28. новембар 2013. у 18.10
Komunikativna, neki dan si me rasplakala... jako mi je zao što se tebi to desilo...ne samo tebi zao mi je što se to uopste desava ne znam šta bi ja uradila da sam na tvom mjestu...znam samo za svoju djecu bi sve učinila...ne mogu da shvatim tvoju majku...zašto je tako reagovala :((

sad sam gledala emisiju Sve za ljubav i tamo je bila žena koja ima 6 djece ...živi samo sa jednim...petero je iz prvog braka...njenu najstartiju cerku je silovao otac da vrati prevaru majci :(((
suzu nisam pustila...majka je to gledla godinu ipo...on je osuđen a i ona je bila i osluzila je...samo ona dobila godinu ipo ...djecu su im oduzeli i dali na starateljstvo...žive u hrvatskoj...majka sad živi u Somboru sa novim muzem i djetetom...
uzas kako je mogla da gleda to godinu ipo...vidjela je kad je izasao iz njihove spavace sobe taj prvi put i silovao djevojcicu od 12 godina ...alooo njihovo djete...njegova majka je sve to slusala u drugoj sobi i sutala...
ja bih uzela oklagiju ili cekic i sastavila ga po glavi sve dok ne crkne

poslje godinu ipo majka je rekla cerki jedno jutro da ga prijave...to je prvi osuđeni slučaj incesta i pedofilije u hrvatskoj...

https://www.facebook.com/SveZaLjubav?ref=stream&hc_location=timeline

uzas uzas uzas... :((((((((((((
maja3s
(diskutant)
28. новембар 2013. у 19.04
uh Iksa tek sam sad procitala tvoj tekst i bolje da nisam citala ...uh kako grozno...

trebalo bi da spavam ali sad teško poslje ovoga...uzas uzas uzas...treba mi vremena da se smirim...bas me potreslo :(((

ne znam šta da kažem...

imaš djecu cuvaj ih ...tako je...i ti i Komunikativna ste napisali ...NEVJERUJTE NIKOME

rasplaka me

ja evo već 2 dana pricam o tome sa djecom...a oni u cudu pitaju ima li druga tema...mama šta ti je...pa sam im objasnila da sam citala ovdje
Pantija
28. новембар 2013. у 19.22
Jedva iscitah ovu temu suvih ociju...
Komunikativna, Iksa, Cvrcmilojka i svi ljudi koji ste takvo mucenje preziveli, grlim vas i čestitam toj hrabroj deci u vama koja su uspela da se izvuku od kandzi ljudskih pacova...
Joj strasno... Pa sto zabranise trajno kastriranje ili bar smrtnu kaznu polaganim mucenjem...

A kako takve nitkove raskrinkati i sprečiti da dalje napadaju decu (kada ih već ne može covek pobiti?) Ne znam kako bih reagovala da se to desi mojoj deci. Ne pricam uopste o poverenju roditelja prema deci, nego o dokazima. Kako dokazati da se to zaista desilo, ponekad ni u sređenimdržavama decija reč nije dovoljna. Ne pricam o Srbiji, gde je još uvek normalno da se biju žene, deca, starci, zivotinje, gde pedofili žive i rade neometano. Pricam o zemljama u kojima se takvi zlotvori hapse i osuđuju, kako pomoći policiji da prikupi dokaze? Snimati, provocirati, šta uraditi? Jer bez dokaza zaista je teško takve nitkove sprečiti, dokazi su potrebni, jer uvek postoji mogućnost da je dete nešto izmislilo u svojoj masti bez da razume o cemu prica ili da je neki tinejdzer/tinejdzerka slozio celu pricu da bi se osvetio/la nastavniku zbog loših ocena (i to se na zalost dogadja). Kako prikupiti dokaze bez izlaganja svog ili bilo kog drugog deteta istoj situaciji?
Pantija
28. новембар 2013. у 19.29
SLO, hvala na pokretanju ove mucne teme.
Inače, kada malo bolje razmislim, imala sam i ja takva iskustva. Ne sa poznatim ljudima, hvala Bogu, ali sam se srela sa takvim nitkovima dok sam bila još u osnovnoj skoli, šta znam, maksimalno 13-14 godina. Jednom na polupraznoj plazi se kreten igrao sa svojim organom i to se tako namestio da je seo taman pored nas. Bila sam sa drugaricom, pa smo se samo izmestile. Drugi put me je tip zaustavio kao da radi neku anketu, a ja sam bila naucena da budem ljubazna prema starijima. Tek kada je poceo da postavlja pitanja tipa da li sam nevina i da li sam ikada imala orgazam i da li bi mogli da se pomerimo u obliznji prolaz, pocela sam da se vadim da nemam vremena. Sto je najcrnje, još sam mu se i ljubazno izvinila... Roditeljima nikada ništa nisam o tome rekla, jer sam verovala da bi njihova reakcija bila da mi ogranice i to malo slobode ili da mi ne veruju.
Gala06
(......)
29. новембар 2013. у 00.43
Sad sam se setila citajuci Nanu, i ja sam nekoliko puta naletela na te egzibicioniste iz parka. Pored naše skole je bio park, i secam se da se nekoliko nas dece (drugi ili treci razred osnovne skole) vracalo iz skole i prolazili smo kroz park. A u parku, na klupi sedi covek i onanise. Mi bismo samo ubrzali korak i prošli pored njega. U to vreme se nije toliko dizala frka oko tih egzibicionista. Jedan od roditelja nam je čak i rekao da nam oni neće ništa, da su oni u stvari velike kukavice i žive od našeg straha kad ugledamo njegov ud, i da samo pobegnemo.

A što se tiče deda, pa ja moju ostavljam kod babe i dede na cuvanje. Nema sanse da poverujem da mi je otac takav, pa valjda bih ja to znala. Da je takav pipao bih i mene, ne bi cekao dadobijem dete. Imam i mladjeg brata kojeg obozavam, i ne verujem da je nastran, ali eto za njega ne mogu da budem sigurna kao za tatu. Jer tata je mene cuvao i nikakve neprijatnosti nisam imala.
elastigirl
(mrs. incredible)
29. новембар 2013. у 02.40
I ja mislim da sa decom treba pricati o ovoj temi - naravno u skladu sa uzrastom deteta da ih usput ne bi preplasili. Cinjenica je da je mnogo lakse ako dete zna da postavi granice prihvatljivog ponasanja i da ako neko (pa čak i ako im je ta osoba bliska) predje tu granicu imaju puno pravo da odlucno protestvuju. Pored naše price moja cerka uci da se brine o sebi i na karateu (samoodbrana je solidno zastupljena), isla je i na Kidpower kurs (http://www.kidpower.org/ - njena karate instruktorka je ujedno i Kidpower instruktor). Tu ih uce recimo i o tome koje su tajne u redu a koje nisu (vrlo bitna stvar a tako izgleda često funkcionisu predatori!) A za slučajeve kad neko blizak detetu pokusa da mu naudi - svidja mi se objašnjenje u tacki 7. ovde: http://www.kidpower.org/library/article/safety-tips-sexual-abuse/ - ukratko nekad i osobe koje dete voli imaju probleme koji su toliko veliki da oni probaju da naude deci i jedini način da im se pomogne je reci odraslima kojima verujes sve dok se ne nadje neko ko će da pomogne da problem prestane.

Svaka cast svim ženama koje su se ovde javile sa svojim iskustvima! Vrlo je nezahvalno praviti gradaciju da li je neko 'malo' ili 'puno' zlostavljan - meni je to prilično crno/belo i može da bude samo jesi ili nisi jer čim se granica predje pocinju traume. I mislim da je jedini pravi 'closure' da pedofili zavrse u zatvoru, sad šta je za to od dokaza potrebno ja stvarno ne znam, ali deluje da tek tada žrtve mogu da odahnu, da znaju da je ta osoba zaustavljena i neće nauditi vise nikome.

Inače pre nego sto sam vodila cerku na koncert „The 5 Browns” (pijanisti, 2 brata i 3 sestre) probala sam da nađemnešto o njihovom radu i uzasnula sam se kad sam procitala da su sve te tri sestre bile zlostavljane od strane oca; na kraju su uspele da ga strpaju u zatvor a sa majkom posle svega toga nemaju dobre odnose jer ih nije podrzala :-( Dve od tri sestre su osnovale i fondaciju za žrtve nasilja, njima izgleda pomaze da se izbore sa traumama (http://www.the5browns.com/about-us/foundation-for-survivors-of-abuse/).
maja3s
(diskutant)
29. новембар 2013. у 07.36
SLO, bas tako kako si napisala...prvo bi pitanje bilo...zašto nećeš kod Ujke X ?
a onda bi rekli...on je bas dobar prema tebi...jel znaš kad ti je poklonio Hari Potera bas ona zadnja koja ti je falila u kolekciji...

a djete kaže:
pa mama ja ne čitam vise Potera...to je bilo davno...
imam i neku zadacu da uradim sad...
radije bih gledao film u miru onako sam
procitat ću knjigu za lektiru dok ste vi tamo...
umoran sam...
nešto nisam dobro
hoću da slusam muziku
na tv-u mi pocinje omiljena emisija
dogovorila sam se sa drugaricom da ćemo se citi preko skajpa
boli me stomak...
muka mi je...
dogovorio sam se sa drugom da odem do njega..ili doći se drug kod mene
boli me glava..

sve to može a i ne mora da bude odgovor...
samo konstraucija šta sve mogu djeca da smisle

imam drugaricu koja mi se jednom pozalila da djete neće u produzeni boiravak u skoli...djevojcica je bila mala...vristala je i plakala je a ona je silom tjerala da ide...ustvari djevojcica je htijela da ide ali odjednom se promjenila...meni je to odma palo na pamet ...pa sam joj rekla da provjeri dobro šta je sa djetetom i da postoji neki razlog...pa da ispita djete...ne znam šta je bilo dalje...rekla mi je da opet hoće poslje odredjenog vremena..čak je to ostavljanje djeteta bilo onako kako ona opisa bas nasilno...ona kaže pedagogu iz produzenog boravka da je drzi dok ona ode...ta majka je jako osjetljiva inače na krv pada unesvjest...i majkava je (znate šta znaci ta rjec)imala je cudan zivot ali nikad nismo pricali o detaljima...ona izbjegava a ja ne pitam...sve je to trajalo par mjeseci...
sad je djevojka ta djevojcica

draga Ikasa meni je juče bilo mucno citati tvoj post...ne znam kako tvoja majka sad gleda na sve to...možda ti neće ni reci već će se jesti iznutra jer nije citala odraz tvog lica...jako mi je zao sto ti se to desilo i tebi i Komunikativnoj...stvarno nemam rjeci...ne znam šta da kažem stvarno...

sargarepo, ne vjerujem ni da bi moji provalili...eh kad se sjetim odemo na more uvjek upoznamo nekoga i ti nam budu bas bliski pa smo se znali i poslje druziti s nekima kojima smo bili skupa na moru...ići kod njih i oni dolaziti kod nas...ja sam bila umiljato djete svima trcala u zagrljaj ( kao sto neko opisa gore...bezazleno...takva sam i danas )
moji su roditelji znali ostaviti nas u hotelskoj sobi da psvamo i dati napojnicu recepcionistkinji (opet su malo razmišljali da je bar zensko iako jako naivno ) da nas pripazi dok oni ododse cijelu noc u zivot...eh koji bi to roditelji danas uradili
brat i ja smo uvjek dobro spavali jer nas more iscrpi...uopste se ne sjecam da su nekad negdje isli...samo se sjecam da su pricali o tome...

lea,

Mnoga deca i ne kažu, meni se čini da intuitivno osecaju da je bolje da cute i da žive u svom svetu maste „ja da kažem tati tata bi ga ubio” ili „da kažem mami, mama bi otisla i oci mu iskopala” nego da kažu i da dozive realnost koja nikad nije ono sto su zamišljali da će biti. Stavise, reakcija na njihovu pricu je manje ili vece zlostavljanje takođe. Izlazak u nepoznato, kad se nadas kad pruzis nogu staces na cvrsto tlo (zastite, reakcije 100% u tvoju korist) a ti ustvari kad kažeš i krocis napred izgubis tlo pod nogama.

ovo bas stoji...sigurno treba naći nacina da se objasni ovim rjecima...mama i tata su uvjek tu za tebe...da ti se bilo šta desi moras da mi kažeš jer mama i tata znaju najbolje i pomoćice ti bolje od policije ...ja obično kažem djeci...pa i da ubijete nekoga prvo meni recite...samo da bi docarala koliko je to važno reci nama...iako zvuci grozno

maja3s
(diskutant)
29. новембар 2013. у 08.54
cvrcmilojka, pa i ti :((

ali ti si toliki pozitivac u ovome svemu...ne mogu da vjerujem ...osjecam koliko si pozitivna i jaka ovako virtualno osjecam...celičnu kutiju...nisi mogla ništa bolje napisati...

Komunikativna, javi se...bojim smo da smo otvorili rane sa ovom temom...ipak se ti nama javi da znamo da si dobro...nemoj da pišes dobro sam a ovamo suze ronis...izroni iz suza i hajde ovamo osmjeh na lice...

sama si rekla kako si pocela da živis tek sad sa svojom porodicom...pa treba da uzivas a ne da se vracas unazad...zakopaj ta ruzna desavanja i osjecanja...glavu gore osmjeh na lice svoju djecicu pod ruku i u igranje po cjeloj dnevnoj sobi...hajde šta cekas

Nana101, bas mi je to cudno...iako kažu da mala djeca mogu da vide umrle...nemoj da se prepadas...sto su starija sve manje mogu da vide...

Gala, i mi smo vidjeli jenom tako covjeka i to tu gdje smo se uvjek igrali...ovaj je stajo i drzao novine dole...a kad je snimio da smo ga vidjele...pokrio novinama glavu da ga ne preoznamo (mali je grad bio) a mi smo se još vise prepale pa smo pobjegle sa druge strane zgrade...nismo nikad pricale roditeljima...ali smo pricale drustvu
hana-banana
(.)
29. новембар 2013. у 10.10
Sad me podsjeti neko ko je pisao o fazonu o anketi - meni se desilo u srednjoj skoli da me presreo neki manijak u uniformi, tek s ratista stigao i poceo nešto da me obradjuje, kao on je fotograf. Ja prvo nisam kontala, u to vrijeme su me često presretali kosarkaski treneri i stvarno u prvo vrijeme nisam se ni osjetila u opasnosti. Tek kad je nešto poceo da kopa po novcaniku i da mi pokazuje slike golih zenski, ja sam se smrzla. Ne sjecam se kako sam se docepala skolskog ulaza i sjecam se da me je posle bilo strah izaci da idem kuci, ali nije ga bilo na vidiku.

Kao odrasla sam se vracala s posla i u dvoristu skole pored koje prolazim je stojao tip, masturbirao i gledao pravo u mene. Nevjerovatno glup osjecaj - prvo nisam vjerovala da dobro vidim, pa sam opet pogledala i uvjerila se da me moje oci ne varaju, a onda sam prošla kao da ga ne vidim. Bozija volja da je odmah na parkingu pored stojao policajac sa patrolnim kolima, ja mu kažem šta sam vidjela, on meni kaže: „Uskaci!” i krenemo mi u lov na perva, hahaha. Nigdje ga nije bilo, kao da je u zemlju propao a u pitanju je bilo najviše minut! Posle sam svaki put kad bih prošla pored te skole zagledala po zbunju, bilo mi krivo da djecu plasi. Da sam ga vicjela, sama bih ga pojurila, ali oni to znaju pa rijetko biraju nekoga ko im se može suprotstaviti.
PustaZelja
(i posle mene - ja)
29. новембар 2013. у 13.57
Ja stvarno nisam imala loših iskustava tipa usputni prolaznici koji onanisu, nastrani ucitelji/profesori, itd. Stvarno ne mogu da se sjetim ni jedne situacije gdje sam bila izlozena nekim stvarima koje su nabrojane ovde.

Jedne prilike doduse, kao dijete od možda nekih 6,7 god sam bila sa rodicom na nudistickoj plaza. Njoj je bilo možda oko 18 god. I tu do nas se locirao otac jedne djevojcice koju sam upoznala te god na moru I sa kojom sam se druzila na regularnoj plazi. Pa I njega sam tamo vidjala... A on legao, pa se još sav onako rascepio. :) Mislim da nije imao nikakve pretenzije prema meni već prema mojoj rodici. Ona mene onako gologuzu poslala do peskira da joj donesem gornji dio kupaceg (nije htijela izaci iz vode kad je njega skontala na plazi, I to drito pored nas).

Jednom sam se sama dovela u nezgodnu situaciju gdje se srećom nije ništa ruzno desilo, a moglo je. Sto kažu, vile su me pronosale.

Ali osim ova 2 incidenta nisam imala bas nikakva losa iskustva.
JoannaL
29. новембар 2013. у 15.20
SLO, bravo za temu! Cesce je no sto mislimo.

Komunikativna, ogroman virtuelni zagrljaj od mene. Ne daj se toj uspomeni, to je samo mali deo proslosti koji si zgazila iza sebe.
curice
(trazim informacije)
29. новембар 2013. у 15.36
Nema sanse da poverujem da mi je otac takav, pa valjda bih ja to znala. Da je takav pipao bi i mene, ne bi cekao da dobijem dete.
/////////////////////////////////////////////
Kažu da se najveci broj pedofila nalazi unutar muske populacije starosti 45-65 godina. Ono sto je najinteresantnije jeste da čak 80% te populacije kaže da nije imalo nikakve sklonosti prema djeci u ranijim godinama svog zivota, nego bas tad iza 40tih.

Da li to ima neke veze sa opadanjem seksualne moći ili nekim drugim uzrocima tek ostaje da nauka dokaze. Teško to ide, jer pedofili nisu bas voljni otvoreno pricati o svemu tome i kako je to sve pocelo.
Srećom, a neko je gore i pomenuo tipa koji se dao kastrirati kada je shvatio da postaje pedofil, neki od njih su i pricali o tome.
Taj tip je opisivao da nikada nije imao sklonost ka djeci do ranih 50tih. Tada su ga pocele privlaciti starije tinejdzerke, par godina kasnije mladje tinejdzerke, a zatim i manja djeca.
Kada je shvatio gdje to sve ide sam je potpisao kastraciju.

Hoću da kažem da je manja vjerovatnoca da dijete od 7 godina dira mladic od 20tak, a veca da to bude starac od 50.
Takodjer vjerovatnoca je velika da, dok je neko bio otac u svojim 30tim npr nije uopste imao te devijacije, a one su se javile tek kasnije.
Ja sam gotovo ubijedjena da IKSAine mame ujko nije u svojim mladjim godinama nikoga dirao, jer bi se kroz decenije nekako za to saznalo u familiji.
Cvrcmilojkina prica mi je još i najbolnija, zbog tako bliskog clana porodice.
Zar mislite da bi Cvrcmilojkina mama bezbrizno ostavila dijete kod oca, koji je nju kao malu dirao? Njenu mamu, kao svoje dijete, u nekim ranijim godinama svog zivota, deda vjerovatno nije ni pipnuo.
Šta tim muskarcima kvrcne u glavi kada prevale cetrdesetu tek ostaje nauci da ispita.
Gala, ovaj moj komentar nema nikakve veze sa tvojim tatom, (ni sa mojim, ja sam ista kao ti po tom pitanju), samo komentarisem da to što je neko bio ok u jednom periodu svog zivota, ne znači da nije pukao kasnije. Bar sudeci po dosadasnjim naučnim otkricima.
Gala06
(......)
29. новембар 2013. у 19.48
Ok, znaci, Curice, znaci po tome ispada da apsolutno nikome ne možemo verovati.

Mene zanima kako vi ostale majke stojite sa poverenjem babe/dede? Verujete li u svoje roditelje, ostavljate li decu kod njih?
Surovo pitanje, ali korisno.

Ja stvarno ne mogu niti smem da pomislim na tako nešto. A ako krenem da posmatram upascu u paranoju.
curice
(trazim informacije)
29. новембар 2013. у 20.41
Ok, znaci, Curice, znaci po tome ispada da apsolutno nikome ne možemo verovati.
...
Eto ga sad, znala sam da će se moje rijeci odmah pogresno protumaciti. Još sam ti dodala na kraju da ne mislim ni na tvog ni na mog tatu:))
Jbga stvarno, (kad moram da psujem:)), zbog ovoga ja toliko rijetko komentarisem na forumima.
Kako god da odvazem rijeci uvijek neko zakljuci drugacije.

Hajde ponovo da probam.
Ovo sto sam gore napisala, a citirala tvoje rijeci, napisala sam samo da kažem šta kaže statistika (muskarci 45-65) i šta je ispricao covjek koji je u kasnijim godinama zivota postao naklonjen maloj djeci. Njegova djeca su bila u potpunom soku kad su ovo saznala, jer nije bio takav kad su oni bili mali.
Pricali smo o nasilju od strane ujaka i dede u poslednjih par postova, pa otuda moj komentar.
Opet ponavljam - NISAM MISLILA NA TVOG TATU. NI NA MOG. Ni na to da NIKOME ne možemo vjerovati. Taman posla. Na šta bi nam zivot licio kad bi to bilo tako.
Samo sam mislila na ovog lika i njemu slične koji puknu pod stare dane.

A sad, po pitanju povjerenja.
Manje je pedofila, a vise normalnih ljudi, srećom. Ogromna je razlika u broju jednih i drugih.
Ja nisam nepovjerljiva prema ljudima, jer ipak ostavljam djecu (nesposobnu djecu!) na odgovornost velikom broju nepoznatih ljudi, ali sam JAKO OPREZNA.
BESKRAJNO OPREZNA i provjeravam sve ljude koji s njima imaju kontakt.

Smatram da imam jako dobro znanje i intuiciju kada su ljudi u pitanju, vrlo lako ostvarujem kontakte i analiziram ono sto mene kod ljudi zanima. To mi je možda prednost i olaksica.
Kao i ti, moja porodica i porodica mog muza(koju sam dobro upoznala 10ak godina prije nego sto su dosla djeca) izuzeta je od moje analize:))
Nekoliko kumova i prijatelja takođe. Ostale bih analizirala. Imam nos za loše u ljudima, nanjusim na kilometar kad nešto nije kako treba. Takvima ne ostavljam djecu, iako im se, najvjerovatnije, ništa ne bi desilo.
Hajd u zdravlje, opusteno samo, ne treba biti paranoican:))
Gala06
(......)
29. новембар 2013. у 20.48
Aman Curice, znam da nisi mislila na mog tatu, ni na tvog :)))

Ne pitam ja to.

Izgleda da sam loše formulisala pitanje. Ja hoću da znam šta vi sada posle ove teme mislite o vasim roditeljima, da li ste toliko sigurne u njih kao pre?
I ranije smo diskutovali o pedofilima, ali se nikada na ovakav način. Imam utisak da je ranije bilo u fazonu da je to nešto što se drugima dogadja, ne nama. Sada imamo nekoliko diskutantkinja koje su bile žrtve pedofila,pa i diskusija dobija drugaciju notu, znacenje, a i ostavlja drugaciji utisak, daje nam nove uvide.

Zato vas pitam sada, verujete li vasim roditeljima?
curice
(trazim informacije)
29. новембар 2013. у 20.48
Cvrcmilojka,
tvoja me prica nekako najviše rastuzila.
Valjda zbog toga sto su moja djeca jako vezana za dede, a dede žive za njih. Toliko mi nešto tuzno tvoje iskustvo. Matora budala. Želim puno sreće i zdravlja i tebi i tvojoj djeci.
hana-banana
(.)
29. новембар 2013. у 20.56
Gala, što se mene tiče (mada me iznenadilo ovo sto je curice postirala)ja svom ocu i majci bezgranicno vjerujem - bezgranicno. Znam kako su mene odgajali i nema sanse da bi moju djecu gledali nekim drugim ocima. Ako je moguće, njih još vise vole i paze. To ne znači da bi bila slijepa na neke znake samo zato što je deda u pitanji, ali za sada nemam nikakvih sumnji.

Za muza sam kao Pusta, sve snimam, ništa mi ne promice i to ne znači da mislim da mu ne mogu vjerovati nego da ga ne znam u toj situaciji.
curice
(trazim informacije)
29. новембар 2013. у 21.01
:))))
sumovi u komunikaciji:))
//////////////////////////////////
Zato vas pitam sada, verujete li vasim roditeljima?
...
Jest, bas će nam se sad neko ovdje javiti i reci-e, otvorile ste mi oci, ja ne vjerujem vise mojim roditeljima.
Naravno da ljudi vjeruju roditeljima.
Ako ne možeš vjerovati roditeljima onda nosis planinu na ledjima i pecinu u dusi. Onda su ti problemi mnogo dublji od toga.
Na šta ti lici takav zivot?
Kako se osjeca majka koja sumnja da je njen tata neprimjereno dirao njenu kcerku? Koji bi to bio uzas.
SarenaLazaOriginal
30. новембар 2013. у 03.32
Poenta teme nije da se ne vjeruje NIKOME!!!

Ne može se tako zivjeti u zivotu, nije zdravo ni za nas ni za djecu.

Moje lekcije (za mene) su sledeće:
1 - da o ovoj temi pricam često sa djecom, običnim tonom, normalnim rijecnikom, koristeci pravilne rijeci za sve pojmove vezane za ovu temu
2 - da djeci prestavimo sliku ovih gadova kao najvecih kukavica na svijetu, da im to ponavljamo i usadimo da ostro „Ne” takve ljude obično sokira i zaustavlja.
3 - da odigramo u glavi 'ne daj Boze scenario' u kojem mi dijete nagovjestava nešto a ja ne moram tad po prvi put da biram rijeci već sam to već 'odigrala u glavi' pa bih imala bar trunkicu bolje sanse da reagujem pametno
4 - da pratim sva raspoloženja svoje djece, svaku promjenu da pametno ispitam, i da mi je svaki dan nova prilika da budem najbolja mama sto mogu biti
5 - da vjerujem svom instiktu. Dva puta sam se zeznula, previse sam se premišljala da li su mi obzervacije stvarne ili umišljene i sad kad pogledam unazad, oba puta sam trebala da budem agresivnija sa donosenjem drasticnije odluke. Naucila sam s vremenom da mnogo bolje slusam svoj instikt (oko svega) i nadam se da ću sve vise i bolje sebi vjerovati i u buducnosti.

Vjerovatno ih ima još al' to mi je početak.
LeaDiKaprio
(shumska)
30. новембар 2013. у 18.33
Gala06, gledala sam intervju žene koju je ocuh zlostavljao 10 godina. Evo price ukratko: majka se razvela i preudala. Sa novim covekom je rodila još troje dece. Zlotvor je seksao samo njenu cerku, iako ju je i zvanicno usvojio. Imala je možda 4-5 godina kada je poceo. Malo koji dan je nije maltretirao, a ponekad je bilo 2-3 puta na dan. Vodio bi decu u park recimo i dok su se ostala deca igrala on bi joj u kolima tražio da ga zadovolji, recimo.

Rekla je majci a evo šta je majka uradila: razgovarala je sa njim i on je obecao da neće vise. Pre nego sto nastavite citanje uhvatite svoju poslednju misao: da li ste se zapitali da li je prestao? Da li ste na momenat imali tracak nade da je odrzao obecanje? Eto kolio su ljudi naivni.

Sledeći put kad se pozalila majci ona mu je ovaj put OZBILJNO zapretila da prekine i da get help.

Nocna mora ove devojcice prestala je nakon 10 godina, kada je krenuo na njenu drugaricu. Drugarica rekla mami, mama rekla policiji, zlotvor je uhapsen i lezao je 10 godina u zatvoru.

Ovo je razlog sto sam krenula da pišem ovu pricu: kad je izasao iz zatvora njegovo 3 dece je nastavilo komunikaciju sa njim. Ne samo komunikaciju nego i posete, zovu ga na rođendane, primaju od njega poklone, itd. Pocerki koju je zlostavljao ne daje ništa iako je sud nalozio da joj plati nekakvu odstetu. Znaci familija nastavlja zivot po starom sa njim, jer to je njihov otac.

Iako je tenkre OSUđEN i ODROBIJAO za zločin, sestre i braca zlostavljane devojcice ne mogu i ne žele da veruju da im je otac takav. On je za njih tata, najbolji na svetu.
NavyGirl
01. децембар 2013. у 17.19
Ovo danas dobih na email od prijatelja.
Mislite kriminalci, a ono - anđeli: Čuvari dece kojih se pedofili plaše :)

http://tinyurl.com/o9akogd
Oli1
02. децембар 2013. у 07.06
Ja sam gedala nekad davno ovaj film i zaista mi nije jasno da majka kao ova može da postoji.

http://en.wikipedia.org/wiki/Bastard_Out_of_Carolina_(film)

eraser_s
(Biti uvek ono sto jesam-obican)
02. децембар 2013. у 16.10
Naisao sam na ovu temu i eto i ja da kažem neku reč.

Naime,Hana banana, zapalo mi je za oko tvoj komentar gde kažeš da se dete u slučaju opasnosti treba obratiti nekoj zenskoj osobi za pomoć. U momentu sam se setio Price jednog poznanika ciji je kolega hteo smuvati jednu uličnu damu, ali se ispostavilo da je to bio-bila trans osoba.

Šta ako dete ne daj Boze, naleti na takvu neku osobu?

U svakom slučaju, svi ste u pravu da se treba dosta razgovarati sa decom i ukazati im na opasnosti.
Ja iako sam musko, ali kada bih video da neko napada neko dete, taj bi morao racunati na to da će mu najmanje par kostiji biti polomljene i da će zavrsiti na najmanje dva tri meseca u bolnici!
Slično je i sa pojedinim gadovima u mantijama popovima i to su stvari koje ne treba obilaziti i stisavati buru, već najostrije kaznjavati i javno osuditi!
Nadajmo se da se neće i na to u skorije vreme tako gledati kao na pokvarenost danasnjeg drustva koji dozvoljava brak istog pola i koji želi to učini legalnim!!!
ljolj
(Tajni Agent Izzy)
03. децембар 2013. у 19.15
Ja i dalje ne verujem svim ovim postovima, možda i zbog toga što ne želim da verujem. Studirao sam kriminalistiku, nacitao se knjiga, i razumem sve, serijske ubice, domestik ubice, teroriste, sve ama bas sve (nešto ih je dovelo do toga, plus usled nedostatka kojeg grama mozg) ali šta coveka treba da navede na ovako gnusan kriminalni akt?
Kao otac dvogodisnjeg sina, ni ne razmišljam o ovome, ucim ga da bude MACHO MAN (tipican balkanac), ali da postuje ženu. NE donesi Boze da se nadje u ovakvoj situaciji kao decak, nadam se da će odreagovati i reci tati i mami. Ne mogu da razumem kako se osecate vi roditelji koji pišete ovde, čija su deca bila zlostavljanja, ne znam ni da li mogu da zamislim kroz koji bol ste prolazili/prolazite. Držite se, to vam mogu reci. Edukujte decu, naravno.
Poruka vam je vrlo poucna.
Librarian
04. децембар 2013. у 13.37
Svojim roditeljima bezgranicno vjerujem bez tracka sumnje. Znam kakav je moj otac bio sa mnom sa mojim sinom je još bolji ako uopste i može biti bolje od toga. Tajo je sa mnom ulazio kod doktora (kada je trebalo inekciju da dobijem) majka je cekala u hodniku, presvlacio, hranio, zabavljao znaci sve. Takav je i sa mojim sinom. On je čak pjesacio sa longetom (slomio je nogu na 2 mjesta) po 45 min. do parka koji moji sin voli iako imamo blizih parkova.
cvrcmilojka
04. децембар 2013. у 15.08
Pantija, Maja3S i Curice HVALA! Najlepse zelje vama i vasoj decici i da nikada ne dozive ništa slično mom iskustvu!
Curice, to je bio tatin otac. Ni moja starija ni mladja sestra nisu (hvala dragom Bogu) dozivele bilo kakvu neprijatnost od njega. Zašto ja... Bog će ga dragi znati... Da sam i bila neka nego musko pa musko do svoje sesnaeste :) A on je tada, kada se to desavalo, bio negde 80+/-...
Što se tiče mog oca, njemu sam, i bih, uvek ostavila i svoju i bilo ciju decu. I pored odvratnog iskustva sa njegovim ocem. To se, valjda, oseti...
Zao mi je ako sam svojim komentarom probudila nepotrebne sumnje u svoje najblize kod nekih komentatorki.
Ja sam odrastala u drugacijem vremenu, kada je prica o svemu nize od vrata bilo TABU... Vi, mlade mamice i vasa decica ste u drugacijoj situaciji, ništa nije TABU kada se razgovara bez predrasuda i sa razumevanjem. Napravite drugarsko-zastitnicki odnos sa svojom decom, izgradite međusobni odnos na poverenju i neće vam biti teško da osetite koja osoba je nepozeljna u drustvu vase dece... citacete im sa lica... ne moraju ništa reci...
Ja sam takav odnos uspela izgraditi sa svojom decom, obecala sam sebi da moja deca neće imati tu vrstu trauma kakve je mama imala, niti ću dozvoliti da bude bilo kakve teme i problema o kojem nećemo moći bez ustezanja i stida razgovarati... ponavljam, oni su već odrasli, i ja sa ponosom mogu reći da nema teme o kojoj ne mogu da diskutujem sa njima. Oni, naravno, imaju svoje male tajne koje su njihove i na cijim otkrivanjima ne insistiram, ali znaju da, kad je skripac u bilo kom smislu, MI smo porodica i sve ćemo da resimo!

Moje iskustvo jeste ostavilo traga (neprijatnog)u mom zivotu, bez obzira na moju pozitivnost... valjda to ostane zacementirano u nekoj sivoj celiji i nikakvo DELETE ne pomaze... nazalost...
Volite male ljude koje ste donele na ovaj surovi svet i neka znaju da ih bezgranicno i bezrezervno volite i da ste njihov najbolji prijatelj kome mogu reci sve, bas sve...
peri-peri
07. децембар 2013. у 06.50
Teska tema. Pricati sa decom o pedofilima, hm…. moja deca još veruju u DedaMraza. Cvrcmilojka, sve si rekla, hvala ti i svaka ti cast! Ja bih dodala još samo: ne ostavljati malu decu olako na cuvanje bilo kome, jeste u trenutku olaksanje, ali je u danasnjem svetu rizik prosto ogroman. Takođe odlazak na igraliste bez pratnje ne odobravam (iako sam ja tako odrasla) - nema par nedelja, u mojoj blizini je dete od 5 godina namamljeno uz pomoć kuceta primer kao iz slikovnice) i oteto, pronasli su pedofila u roku od nekoliko sati - bio je registrovan, ali na slobodi. Dete je jezivo nastradalo. Kazne su jako blage za ovakve vrste zločina.
Jessica
07. децембар 2013. у 15.24
Imala sam 5 ili 6 godina. Bili smo na moru u jednom velikom hotelu na crnogorskom primorju. Kako sam ja bila jako drustvena, brzo sam se sprijateljila sa dve devojcice koje su bile sa svojim roditeljima u susednoj sobi. Cesto smo se zajedno igrale ispred hotela, odnosno ispod naših hotelskih terasa. Jednog dana smo se tako igrale oko hotela, i nasle smo neko stepeniste koje je bilo malo zaklonjeno (pokusavam sada tačno da sklopim sliku, ali teško je posle skoro 40 godina). Mislim da smo se igrale sa lutkicama, kada se na oko 10 metara od nas stvorio neki potpuno nepoznati covek. Kojih je godina bio, ne znam, dete sam bila. Samo se secam da je on tada skinuo svoj kupaci i poceo da se dira... Nas dve smo ,čini mi se, posmatrele to zapanjeno nekoliko sekundi i onda smo otrcale odatle svojim roditeljima. Ispricale smo šta smo videle. Secam se da su njen i moj otac odmah otrcali do recepcije hotela, ali taj covek nije pronadjen.
Ja imam cerku od dve godine. Procitala sam nekoliko vasih prica jer sam zelela da saznam u kakvim se sve oblicima ovo zlo zvano pedofilija krije, da bih mogla sto vise zastititi svoju malu devojcicu. Jako se bojim, jako... Srce me zaboli na samu pomisao da bi nju neko mogao povrediti. Ubila bih ga... Grozno, grozno...
LeeLu
23. децембар 2013. у 01.19
Još će ih napraviti drustveno prihvatljivima! Evo, ovde ih na mala vrata uvode u seksualnu orijentaciju:

http://www.thestar.com/news/insight/2013/12/22/is_pedophilia_a_sexual_orientation.html
anatolija
(ludi profa)
26. децембар 2013. у 12.45
ugledala sam ga u autu ispred zgrade kako masturbira gledajuci prolaznike, vjerovatno i djecu koja su se igrala odmah tu.
popi8dila sam jer sam skontala da je to „lik iz crvenog audija” o kojem se već govorkalo po gradu.
odmah sam, bez razmišljanja nazvala policiju, uredno opisala auto, dala registraciju i rekla: GLEDA U DECU!! DODJITE I ODVEDITE GA PRIJE NEGO STO IZADJU OCEVI TIH MALISANA I ZDROBE MU GLAVU!!!!!

nikad vise poslije toga nisam vidjela taj crveni audi na ulici
Gala06
(......)
30. децембар 2013. у 18.12
Jeste citale ovaj clanak http://www.serbiancafe.com/lat/vesti/14/122563/sud-oslobodio-pedofila-jer-je-dete-zaljubljeno.html ?

rajber
31. децембар 2013. у 00.14
Cike iz vrhovnog suda o sve mu vode racuna,- taman posla da se dete emocionalno potrese, a zna se, da u tim godinama zbog ljubavnih jada oce i vene da seku...
Коментар Запамти ову тему!
Looking for Unicorn Gifts?

Life Press

.