1) Posao - ja sam prihvatila posao zato što je u corporate sectoru i kako mi je bilo prestavljeno trebalo je da bude znatno manje stress nego moj predjasni posao kao vendor. Elem, šta se desilo, covek koji je trebao da bude moj menadzer je bio zamenjen sa jednom zenom koja dolazi iz najvece advokatske firme ovde i samim tim donosi totalno drugaciji način poslovanja (turbo charged) a pritom kao osoba je sposobna da vristi toliko da promrda sve kancelarije oko nas sa rečima koje ne mogu ni da napisem. Ne želim ni da pricam o ostatku stvari koje su bile pogresno obecane i prestavljene.

Ja sam ustvari tražila posao koji bi mi dao barem mali ventil da budem sama sa sobom, da odem na rucak, popijem kafu, i radim nekim normalnim tempom, a samo mi fali da usadim blackberry u glavu da bi bila vise aktivna. Inače ja nisam bila ni sretna kad sam bila kuci jel sam takav tip osobe koji je doveo i ostanak kod kuce do ogromnog projekta putem grize savesti a inače mi zivot nije bio ispunjen sa neke druge strane.

2) Muž - sve sto kazete je istina, ali je to propala prica, za koju realno iz ove perspektive nemam zivaca da uopste pocnem da razresavam. Toliko sam tanka sa zivcima da recimo i kad je tu me toliko nervira da moram da mu kažem neke stvari (eto okupali smo decu - gde on samo nagleda) i ja vadim malog a moram da mu kažem da: izvadi malu, da je obuce (i to par puta inače sedi gola na sofi, mokra), da joj podgrije mleko dok ja radim isto sa malim i stavljam ga na spavanje - prosto mi je lakse da jednostavno to uradim sama, jel mi dodje da mu iskreno otkinem vitalni deo tela u trenutku a inače nisam agresivna, jel najviše mrzim kad se ljudi ponasaju ne odgovorno i ne adekvatno.

Meni efektivno treba plan u jednostavnim i konkretnim koracima kako sebi da nađemneki ventil sa datom situacijom, i sa znanjem da ove dve velike stavke su trentuno takve kakve jesu. Inače Milici babysitterka je tu već 10 sati da bi ja stigla da odem i vratim se i stvarno više ne može...

E Oceania - ovo stvarno nisam mislila da pišem ali evo:

Mi tu pricu masu puta smo već imali. Evo njegove primerke na mene po brojevima i moji odgovori isto pod brojevima

1) Da sam hladna prema njemu - sto ja njemu sa osemhom ne kažem dobro jutro i skuvam caj, sto kad udjem na vrata mu isto sa osmehom ne kažem cao, sto ga dovoljno ne mazim, dovoljno ne pazim...

2) Sto po njemu 2 puta nedeljno keksa je seksulno zapostavljanje i sto je ta njegova neispunjenost na tom polju nas glavni problem

3) Što se non-stop zalim kako sam umorna

E sa moje tacke gledista moji odgovori na to su ovakvi:

1) Kad se ustanem pre zore posle masu nocnog budjenja nije mi ni do čega i da se on ustajao tako ne bi me ni pitao zašto. Kad krocim kroz vrata svi mi bukvalno ko mali majmuni se okace za vrat, a ja bih prvo da koristim wc, da se skinem i eventualno nešto pojedem pa onda bi lako i imala osmeh ali moj je red zadnji. Sto mi je dosta svih tudjih potreba za mazenje, pazenje - prepunjena sam sa njima...kad za moje niko ne pita...

2) Iskreno i ta 2 puta su mi previse, ja bih volela da prvo mogu sa sobom da stanem u neki balas pa da mi se uopste vrati zelja za tim

3) E jbm ti sve po spisku sa postovanjem - zato što sam umorna i sto nikom sem tebi nemam da se pozalim.

Pusta - mislim da se slazem za 1 & 2, 1 moram stalno da radim radi istorije u familiji a 2 moram da krenem da radim POD hitno - najgore, sto sad u Avgustu zbog grize savesti prospustih konferenciju u Vegasu.

Wow - nisam uopste ocekivala toliko raznoraznih odgovora a u svakom vidim neku pouku i stvarno vam puno hvala. Evo sad da napisem šta sam uradila i šta dalje planiram i da još nešto pojasnim situaciju. Krenucu od dole, jel za to sam jedino sigurna.

1) Ja obozavam da spavam pored Kiss, ja sam pre dece borila uzasnu bitku sa nesanicom (verovatno moja deca od mene to i nasledise, jel mama kaže da sam ja oduvek uzasno spavala iako je ona mene ostavila da placem, tako da ta teorija što se mene tiče cao) a od kad spavam sa njom, ja spavam (barem koliko mi njihovo budjenje dozvoljava) ali makar ne lezim i buljim u plafon. Tako da, dok ona ne izrazi zelju da to promeni, sto ću naravno postovati (i možda onda podmiti Maksu da dodje kod mene - sala mala), to neću da menjam. To mi je omiljeni deo dana, kad nas dve legnemo, cucukamo malo, zagrlimo se i spavamo.

2) Maksa - spremam se sledeći vikend njegovo spavanje da probam da sredim OPET, pa nek mi je Bog na pomoći.

3) Mama - Curice i Gala mislim da tu ima puno istine u onom sto vi pišete, problem sa tom situacijom i jeste u tom sto je uzasna patnja, ne izvesnost a pak ona ko fenix se dize is prasine opet i opet. Mislim da ste u pravu, ali jedini način kako ja iole mogu da se sa te strane držim celom, i da se ne raspadnem, jeste tako što uzimam dan za danom, hvalim se Bogu sto je još jedan dan tu i sto sam mogla sa njom da popricam, da je vidim, zagrlim...Da sad krenem da tražim strucnu pomoć po tom pitanju bi dovelo taj tanki ekvilibrium koji sam uspela da ostvarim u pitanje. Kapiram da će sudni dan doći, ali kad dodje dosao je i ja iskreno nisam tip koji dozvoljava sebi da gledam u buducnost i dozvoljavam da mi optereciju sadasnjost (barem ne vise) jel jedino tako mogu da živim iole sretna. Ne znam šta će se tad desiti, ali ne mogu sad da krenem o tom da brinem, dovoljna mi je svakodnevnica.

4) Teski period - Mamina bolest je pocela u jako teško vreme. Posle jako stresne trudnoće sa Kisom (pre toga silni pobacaiji), kad je ona imala pet nedelja, nešto se jako ruzno desilo, gde ja nisam znala da li će ona (Kisa) preziveti, da li će imati posledice. Nikad o tom nisam pricala, jel ne mogu. Elem, sledeće nedelje mama je dobila diagnozu, sto je mene gurnulo u zacarani krug, o razmišljanju o zivotu i smrti, zensim ulogama i celom ciklusu zivota...Nije pomoglo sto sam bila nova mama, puno izgubljena i totalno ne naspavana. Ta njena prva godina zivota je bila uzasno teska, sem svih promena u meni, realno su mi se loše stvari desavala, baka i deka su mi umreli u 2 dana imali smo jako stresni audit businiss-a koji je uz moje malo dete meni oduzeo 2 meseca dano nocnog rada. Posle toga su se stvari malo smirile, mama je i dalje bila bolesna ali je nekako bilo podnosljivo, jel sam ja usla u neki normalni tempo, vratila se na posao i zivot sem toga krenu normalnije. Sem toga sam promenila svoje razmišljanje o svemu i krenula da živim za danas i ne brinem o stura, koliko je god moguće. Muž objektivno ni tad nije bio nešto od pomoći (doduse od tad se možda i popravio kad objektivno gledam) ali sam ja imala jedno dete i to je sve nekako fercalo.

5) Kako drugo dete sa takvim covekom - Onda jedna divna dusica, koju obozavam iz dna duse i smatram divnim darom slučajnosti, odluci da pored svih zastita udje u nas zivot i popuni mesto koje je uvek bilo njegovo ali mi za to samo nismo znali. Prva godina njegovog zivotu je krenula ok, stim sto su Kisu uzasne bubice uhvatile a on je bio mali. E onda se mamino stanje toliko odjedamput pogorsa da padne u krevet i mesecima ne može sama da ode do WC-a. Ja tu krenem da vugljam njih do nje svaki dan (tada se još moglo jel Maksa je bio jako mali) da joj pravim supe, sokove...i sve opet krene da me crpi. Elem da skratim pricu, Maksa se desio i strasno ga volim i obozavam, ali realno je mala razlika i trenutno je brinuti o njima dvoje poprilično teško, pored posla i generalnog stanja i zato se i osecam ovako.

6) Zašto je moj muž, moj muž - Mi smo se upoznali kad sam ja imala 21 godinu i kako smo tada živeli je bilo totalno drugacije nego sada. Tada nam je bilo važno zajednicko izlazenje, zezanje i uzivanje. Mi smo imali super brak pre dece, mislim da smo se posvadjali tipa 2 puta u 3 godine. Kad on izadje sa svojim drustvom ja sa svojim tako da mi njegovo odsustvovanje nije smetalo (čak ga nisam ni primecival) jel sam imala i ja svoje, koje sada nemam. E sad kad se cerka rodila meni se već u trudnoći zivot promenio 360 stepeni a njemu nije (i iskreno to je koren mog problem sa njim), on nije poceo realno da ulazi u ulogu tate, i to jako polako, dosta posle njenog rođenja. Da ne gresim dusom, on sad se sa njom poigra i Maksu pridrzi, i takodjer kosi travu i majstorise po kuci.

Šta meni smeta su stvari koje ja nisam mogla da znam pre dece:

to što on i dalje misli da je za shodno da se nekad ponasa ko tinejdzer (pisi - ne javi se kad kasni 2-3-10 sati i slično),

to što recimo ja slazem ves kad oni spavaju, a on će da napravi od kosenja trave ceo ritual koji oduzima celo njegovo pre podne a meni da ostavi sve ostalo, jel jbg-a on kosi travu,

to što nije uracunljiv - i ja bih mogla na poslu da ostajem kasnije, ali trcim ko muva bez glave da dodjem kuci i svojoj deci, pa kad oni legnu sednem i odradim šta treba, može i on to da radi kad oni legnu i da oduzima vreme od sebe ne od nas - a on podrazumeva u sklop svoga posla i to da sedne sa svojim radnicima na pice posle posla,

sto neće nigde sam da ih izvede oboje, a realno ni jedno, jel kao u fazonu neće Kiss, place...

Ali na kraju krajeva kad gurnem sve na papir i u srce ja njega i dalje volim iskreno, čak i po nekad strasno.

7) Šta sam uradila - probala sam da pricam sa nanny (to je realno bezveze prošlo ali svakako to je još 2.5 meseca aranzman pa pamet u glavu za sledeći put), ali zato sam sa njim imala ozbiljnu pricu.

Dogovorili smo se da ne može od jednom i ne može biti perfektno ali da svako od nas krene prema nekoj uzajamno prihvatljivoj sredini, krenuvsi od jednog konkretnog korak mesecno - Ovaj mesec specificno smo se dogovorili da on subotom uzme Maksu ujutru da ja mogu da odspavam i da će on sledećeg vikenda da proba da ga odvikne od budjenja (jel kad se ja ustanem od tog nema vajde), a ja ću da odvojim 1/2 sata dnevno gde ću da sednem samo sa njim i da budemo zajdeno pa šta tu bude biće od price pa nadalje (jel njemu fali bliskost). Mislim da je ovo dobar plan a sad šta će stvarno biti zavisi od toga koliko oboje budemo istrajni.

Ja se izvinjavam napiseh roman a realno ne odgovorih na neka pitanja.

Izvini Pusta, ja stvarno nekad nisam pismena, i često prebrzo pišem - bas tako kako si ti napisala ne mogu da racunam na njega.

Layla, tu su tamponi za usi :) Najteze i jeste to da ne skocis.

Hvala Curice, na svemu. A to za Kiss nisi pravilno razumela (delimicno zato što ja nisam objasnila), ona nije bila bolesna, nego se nešto uzasno desilo, ali ne mogu o tom da pricam, ali dovoljno je reći da iako se to desilo pre 3 godine i dalje nekako ne mogu da se pomirim sa tim - sto verovatno i daje snage tvom argumentu da nije loše sa nekim da se posavetujem.