ja se bas ne slazem da ime treba da bude samo „lepo” (i to je subjektivan pojam), jer dete može da dozivljava svakojake neprijatnosti zbog gluposti roditelja, ako izaberu neko neprimereno ime koje im je bilo „lepo”.

u nasem slučaju, s obzirom da mi je muž finac a ovde je tradicija da se daju dva i vise imena, odlucili smo se na varijantu sa dva imena da se ne bi svadjali. on je izabrao srpsko ime, ja finsko, tako da nam je sin ILmari ILija.
ILmari je jako staro (ali vrlo popularno) finsko ime iz kalevale (nacionalnog epa). ilmari je između ostalog bio bog vazduha, kovac sampa masine i donosac lepog vremena.

meni se nisu nimalo dopala imena koja su mogla da prodju kao međunarodno, tako da sam se odlucila za ovo. neko mi rece šta će ako živi negde druge a ja smatram da to nema veze, navici će se na njegovo ime, pa ne moraju sva nacionalna imena da zamru jer će možda dete da živi u inostranstvu.

ako budemo imali još jedno dete i bude devojcica nazvacemo je Inka (frizijska i finska varijanta imena inga) ili pilvi („oblak” na finskom).

još su mi lepa (od finskih) zenska: aino (isto iz kalevale). Virpi. moj muž voli i ime Satu („bajka” na finskom)

muska: ville, jere, rasmus, marcus/markus.

meni lično se svidja i Lada (imala sam neke drugarice s tim imenom), steta samo sto su rusi to lepo ime ukrali za kola, jer Lada je bila slovenska boginja lepote.

lepo mi je i anastasija.