~Chujte Srbi~

Kolumne › Društvo

Dr Rudolf Arčibald Rajs (1875 - 1929 )je bio švajcarski kriminolog koji se istakao radom na istraživanju neprijateljskih zločina nad srpskim stanovništvom u vreme Prvog svjetskog rata. U Srbiju dolazi na poziv srbijanske vlade 1914. godine. Zavolio je srpskog vojnika i srpski narod i do kraja života ostao u Srbiji. Sa srpskom vojskom prešao je Albaniju, Solunski front i sa Moravskom divizijom umarširao u oslobođeni Beograd, novembra 1918. godine.

Poslije rata je modernizovao tehničku policiju pri Ministarstvu unutrašnjih poslova nove države. Tadašnja kriminalistička tehnika po mišljenju američkih istraživača koji su putovali po Evropi ciljno proučavajući ovaj vid policije, bila je na veoma visokom nivou. Međutim, Arčibald Rajs, razočaran nekim negativnim pojavama u društvenom i u političkom životu povukao se pred kraj života iz svih javnih funkcija.

Kao svoje posmrtno zavještanje srpskom rodu ostavio je neobjavljen rukopis knjige „Čujte Srbi!.

Donosimo vam najzanimljivija razmišljanja Arčibalda Rajsa o Srbima, politici, crkvi, religiji korupciji i svim ostalim vrlinama nacije...

O narodu

(...)Narod vam je rodoljubiv. Ne znam ni za jedan narod u kojem legendarni nacionalni junaci toliko žive u narodnoj duši kao kod vas. A imate i onaj veličanstveni dar da vas sećanje na te junake zna toliko nadahnuti da vam vlastiti život više ništa ne znači. To je zato što lik tih legendarnih junaka izlazi iz vas samih. Sačinjen je od komadića koje odaje vaša duša. Urođeni zdrav razum vam je u tim junacima – koji su u stvarnosti često bili sasvim drugačiji – pronašao pravi i možda jedini način da održite netaknutim svoj nacionalni ideal. Kraljević Marko vam je poslužio kao ogledalo.

O crkvi i religiji

(...)Da biste očuvali svoj patriotizam, kultu svojih nacionalnih junaka dodali ste još jedno, skoro, isto toliko delotvorno sredstvo. Pretvorili ste svoju religiju u narodnu crkvu, bolje reći, u narodnu tradiciju. Istina, vi osećate, poput svakog čoveka koji zaista razmišlja, da postoji nešto neodredljivo, nešto suviše uzvišeno da bi se pojmilo, nad nama, nešto što natkriljuje svet i upravlja njime. Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da pretvorite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš ”bog„ nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.
Ta religija vas, uprkos vama, održava. Muškarci vam pogotovo nisu često u crkvi. Koliko sam samo puta, u vreme obreda, ušao u vaše hramove i tamo zatekao tek nekoliko retkih vernika, i to skoro isključivo žena... Brižljivo čuvate tu narodnu religiju jer će vaš narod, onog dana kad je napustite, biti izgubljen.

O strankama i strančarenju

(...)Vaša srednjevekovna istorija i junaštvo stvarali su od vas ratnički narod sve dok ste bili slobodni.Hajduci su u doba robovanja nastavili tu tradiciju. Zatim dolazi oslobađanje pod Karađorđem, i borba do konačnog oslobođenja. Kada je to postigao, vaš narod je, toliko naviknut na borbu, ako ne bi imao sporova sa spoljnim svetom, pokušavao da unutar zemlje zadovolji tu borbenost. Za to je našao načina u politici i odao joj se dušom i telom. Međutim, po starom običaju ratnika da se bore za vrhovnog vođu, unutrašnja politika je za vas bila strančarenje, to jest vezivanje za sudbinu neke ličnosti, vođe ili trupe. Sve dok su vas spoljni neprijatelji ostavljali na miru, svoje borbene potrebe ste zadovoljili svađama političkih stranaka...Bili ste i ostali borci i eto zašto ste još i danas ogorčene političke pristalice koje postaju rodoljubi tek u trenutku spoljne opasnosti...
(...)Vaš narod je, dakle, veliki ljubitelj političkih, ili, bolje rečeno, stranačkih svađa...

O borcima

(...)Čim se rat završio, vaši političari su pojurili da ponovo prigrabe vlast i upravljanje poslovima. Ni na pamet in nije palo da bi prve redove trebalo prepustiti onima koji su se žrtvovali za otadžbinu.Naprotiv, svim mogućim sredstvima su nastojali da sa značajnijih položaja uklone sve veterane. Ovi su, pak, još bili previše umorni od natčovečanskih napora koje su uložili pa su im to dopustili

O političarima i ministrima

(...)Političari više nisu znali ni za kakve granice svojih sebičnih ambicija. Bio je to ples ministarskih portfelja, koji su donosili bogatstvo onima koji bi ih se dočepali. Najbolji način da brzo postaneš bogat jeste da postaneš ministar!
Od rata do danas ( 1928 ) video sam najmanje pedesetak ministara i, s retkim izuzecima, svi ti ministri su se obogatili.Pogledajte kakvo je pravo kraljevsko imanje vaš ministar Ninčić stekao. Pogledajte mu kuće u gradu!Zar zaista verujete da je sve to plaćeno štednjom od imetka koji je Ninčić imao pre rata i od ministarske plate? A basnoslovno bogatstvo Stojadinovića, bivšeg ministra finansija, sina čestitog čoveka bez ikakvog bogatstva?...A po Janjić i svi ostali s ove i one strane Save i Dunava?
Ne, ti političari su iskoristili svoj položaj da bi se lično obogatili, ponekad i nimalo poštenim sredstvima. Time su pokazali da je njima politika samo sredstvo za brzo sticanje velikog novca.

O korupciji

(...)Ponekad bi se javno mnjenje ipak uznemirilo videvši neke slučajeve najočiglednije korupcije. Tada bi vaši političari-strančari osnovali akupštinske anketne komisije, koje nikada nisu dale neki rezultat zato što vukovi ne jedu jedni druge. Razne političke stranke su se silno međusobno vređale radi vlastite reklame, ali su se dobro čuvale da ne zabrazde duboko pošto su dobro znale da korupcija nije apanaža jedne stranke nego svih. Vaši političari – strančari su, dakle, mirno mogli i dalje da se bogate na račun pojedinaca i države. I grabili su obema rukama. Zar je čudno što je taj loš primer i nekažnjavanje podmićivača i podmićenih snažno delovao na službenike svih nivoa?

O zapošljavanju

(...)Običaji profesionalnih političara prvo iskorenjuju vrline srpskog tla. A, na nesreću, političari su vam svemoćni. Politika se meša u sve i svuda upravlja. Ukaže li se neko mesto u vlasti, bilo ono važno ili osrednje, svejedno, o izboru ne odlučuju zasluge kandidata, već političke veze. Može on biti i najveća neznalica, najnečasniji čovek, ako je ”štićenik„ političara-strančara na vlasti, pobedite i čoveka najkvalifikovanijeg i u stručnom i u moralnom pogledu.Kada se neki kandidat prijavi na konkurs za neko mesto u ministarstvu, ne pitaju ga : ”Šta znaš? Šta si radio dosad?Šta si radio kada je otadžbina bila u opasnosti?„ Ne, pitaju ga : ”U kojoj si stranci? Koji poslanik te preporučuje?„ Posledice ovakvog načina rada su pogubne za zemlju. Funkcioneri su vam, po pravilu, najgoreg kvaliteta. Često nisu ni sposobni da obavljaju posao koji se traži od mesta koje zauzimaju.

(...)Naravno, vaši političari – strančari žele da među činovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke. Činovnik mora da bude njihov birač, i , zahvaljujući uticaju i moći kojom raspolaže, mora mu doneti i glasove svojih potčinjenih. Njegovo znanje, poštenje i prošlost nemaju nikakvu ulogu ako političar poslanik ili ministar smatra da mu može biti od koristi...

Komentara na članak..

Međutim, vi niste religiozni. Niste mogli da pretvorite Boga kakav je u Bibliji, pretvorili ste ga u večnog i svemoćnog glavara svog naroda. Ako bih mogao da u ovoj oblasti upotrebim trivijalan izraz, rado bih rekao da vaš ”bog„ nosi oklop i bradu Kraljevića Marka, šajkaču vašeg ratnika sa Cera i jadra, Kajmakčalana i Dobrog polja. Popovi vam nisu bili niti jesu crkveni ljudi, već vatreni rodoljubi sa svim vrlinama i manama vašeg naroda.

Čujte Srbi
Autor: BUKA Tim
Objavljeno: 13.08.2010

I ja rekoh:
Chujte Srbi.
”