Село Чаваш у тишини спава
TROFAZNI-3
(Penzioner)
12. август 2010. у 13.20
* Глас Српске
* Друштво
* Село Чаваш у тишини спава
Село Чаваш у тишини спава
Datum: 11.08.2010 22:00
Autor: Ратомир Мијановић
ЧAВAШ - Давно је било кад се кроз Попово поље пјевало „Чаваш - чело, а Дврсница - глава, Величани - срце из њедара”. Данас чела, села Чаваш, некада села добрих домаћина, вриједних радника, вјерника и патриота нема. Или готово да нема.
Геноцид је почео 11. августа 1941. године када су усташе из Стоца и оближњег села Горње Храсно, уз благослов локалног католичког свештеника, побиле 103 житеља овог села и једног најамног радника који се ту затекао.
Јуче је у Чавашу, на мјесту гдје је некада била гробница, коју је Хрватска војска порушила 1993. године, служен парастос настрадалима, који је обавио мостарски свештеник Данило Боро.
- Не смијемо заборавити, али морамо опростити - рекао је свештеник Боро окупљеним потомцима страдалника.
Они који су преживјели, петнаестогодишњи дјечак и средовјечни мушкарац који се сакрио у шуми иза куће, причају да ни митраљески меци нису могли ништа шестогодишњој дјевојчици Неђељки Мијатовић, која је устала између лешева и свом крвнику рекла: „Чико, ја нисам ништа крива, немојте ме.”
Злочинац јој је послије тога испалио пет метака у главу. Другој дјевојчици усташки монструми су разбили главу о камен „мргињ”, а крв која је остала на овом камену граничнику деценијама се није могла обрисати.
- Надамо се да ћемо догодине направити на овом мјесту малу цркву и вратити споменик који се налази сада у манастиру Тврдош. То је наш дуг настрадалим прецима - каже Јово Милошевић, чији је отац преживио страдање.
Велимир Мијатовић каже да већ двије године живи у нечему што само из даљине изгледа као кућа. Посљедице посљедњег рата још су видљиве. Aли Велимир не губи наду.
- Добио сам прошле године фрезу. И неки намјештај, а обећали су да ћу до јесени обновити кућу у потпуности. Садим мало дувана, бавим се пољопривредом, имам краву, кокошке. Син ради у Љубињу, али је живот тежак. Немамо струју, то је најгоре. Хљеб је најгори. Чини ми се да је и хљеб некада био слађи него овај данас - каже Велимир.
- Живи се, како се код нас каже, „девери се”.
- Нека Маја из Сарајева је обећала да ће нам и струју довести. Мени је свеједно одакле дошла, из РС или Федерације, само да свјетло проради - прича Велимир и додаје да њему и жени велико задовољство представља долазак унука преко љета у Чаваш.
Повратак у ово село још је, 15 година послије Дејтона, мртво слово на папиру.
Из кантоналних и републичких власти немају слуха за Мијатовиће и Милошевиће, који чекају и воду и струју, и наду у боље сутра. Aли, како лијепо рекоше Милошевићи, Мијатовићи и остали, док има њих - има и наде.
Злочин
Питомо село Чаваш, на ободу Поповог поља, око 50 километара од Требиња, у Херцеговини, Далмацији и приморју сви знају као „мученичко мјесто”, у коме су усташе 11. августа 1941. године извршиле стравичан злочин.
У том страдалничком дану, од 57 чланова породице Милошевић, преживјело је само двоје, а од 23 члана породице Мијатовић преживјело је само троје. Страдали су и Милетићи, Михићи, Мичете и Пивци, о чему је свједочио велики камени споменик невиним жртвама, који је 1993. године порушен, а становништво протјерано.
Laketa
(Profa)
12. август 2010. у 23.57
СЕЛО ЧАВАШ У ХЕРЦЕГОВИНИ
Село Чаваш лежи на сјевероисточној страни Попова поља на једној
старој наплавини.Село се дијели на засеоке по породицама које у
њима живе.Ту је прије 120 година било 34 сеоске куће у којима је
живјело већином српско становништво и нешто мање католика који
су сви тада славили крсну славу као Срби од којих су потекли.
Црква је заједничка за Чаваш,Дврсницу и Орашје у близини Орашја.
Гробље је било заједничко за православне и католике.Српска
породица Милошевић имала је своје засебно гробље. Од ранијих
српских породица ту је некада живјела породица БУКВИЋ,слави
Никољдан,који су касније отишли да живе на Побрђу.
МИЛОШЕВИЋИ,10 кућа,раније славили Петковицу,данас славе Јовањдан,
старином су поријеклом од породице НИКЧЕВИЋ из Риђана код Никшића.
Милошевића има исељених у Дабарском пољу,о чему пише Петар Шобајић
у књизи Дабарско поље у Херцеговини,Београд 1945 године.
МИЛЕТИЋИ,биле 4 куће,славе Аранђеловдан,поријеклом су од
војводе МИЛЕТЕ чије се рушенине куле налазе у селу Дврсница.
МИХИЋИ,биле 2 куће,славе Јовањдан,поријеклом од породице
ТОМИЋ из села Храсна.
МИЈАВИЋИ,била 1 кућа,славе Никољдан,дошли су из Грмјена.
ОД МИЈАТОВИЋА води поријекло српска породица БАНЂУР.
МИЧЕТЕ,биле 2 куће,славе Никољдан,поријеклом су из Храсна.
Вјерује се да су следеће српске породице БУКВИЋИ,МАДОНИ,ЂОГЕ,
МАРКОТИЋИ и КОМАДИ у селу Горњем Храсну,сви један род и да
воде поријекло од српске породице ДЕНДА из села Храсна.
Католици у селу Чавашу били су БОРЕ,9 кућа,слава Митровдан,
Паламете,3 куће,слава Митровдан,Скарамуце 2 куће,слава
Митровдан и Башадури,1 кућа,славаМитровдан.