Ово је истинита прича са Романије

Стари Стојан живи на Романији, сам. Жена му давно умрла, деца се разасула по белом свету.
На Романију стигло пролеће. Дошло време да се сади кромпир, требало би прекопати башту, али стари Стојан не може. Онемоћало се. Замоли Стојан комшијиног малог да најстаријем му сину у Канаду пошаље „оно писмо преко жице”.

Седе мали за рачунар и поче куцати: „Драги мој Митре, јако сам жалостан што ове године нећу моћи посадити кромпир у башти. Стигле године, ја више не могу копати. Да си ти сад овдје, сигурно би ми помогао. Пуно те воли твој Стојан.” Ујутру стигне и одговор: „Драги мој тата, никако не копај по башти!!! Тамо сам сакрио оно за Ратка! Пуно те воли твој Митар.”

Ни пола сата након тога сјатише се код старог СФОР, ЦИА, ФБИ, маринци, сасовци, легионари, специјалци... Прекопаше све живо, не нађоше ништа... и одоше.

Навече стиже још једно Митрово писмо: „Драги тата, до сад ти је башта сигурно добро прекопана. Сади кромпир, толико ћеш моћи. Нажалост, више од тога нисам могао учинити одавде.
Пуно те воли твој Митар.”