Вести
Спорт
Селебрити
Лајфстајл
Дискусије
Кувар
Огласи
Дискусије
:
Херцеговина
+0 / -0
0
Uputishe me ovde da pitam
ratkovo-obecanje
15. фебруар 2010. у 02.12
Šta vam bre znaci riječ „kijamet”?
jednom mi jedan rece kad sam ga pitala kakva je bila zima
„u e onog kijameta odavno ne vidjesmo”
šta je kijamet? čija je to riječ? čija je riječ kundure i kasaba? i to jednom cuh u nevesinju kad sam ishla ka moru pa svratila u taj gradic na kafu...Neko mi rece da su to sve turske rijeci pa sam se malo ko sgrozila
hvala
+0 / -0
0
ratkovo-obecanje
15. фебруар 2010. у 02.20
evo josh rijeci koje sam pohvatala
bidon, saransak, kavada, cesa (kesa), badanj, pojata...i onda josh kažu idemo drva brati, to se ne bere već se sece valjda...sve bi to proshlo al kad kazhu da najcistije pricaju onda samo gledam ko tele u sharena vrata...
+1 / -0
+1
mrBin-boy
(Little by Zlojkan)
15. фебруар 2010. у 03.44
………………………….
-„Ja,kastiga od kijameta…bas ! ”
-Kijamet….NEVREME SA OBILNIM PADAVINAMA
-Sumaga…KAD PADA IZMESANA KISA SA SNEGOM
-Kasaba…DEO GRADA
-Bidon… POSUDA ZA VODU
-Pojata…STALA
-Drva se beru…KADA IH SECES NA TAKAV Način,DA GLAVNO DRVO UVEK OSTANE KAO OSNOVNI PRIRASTAJ, KAKO BI I SledećIH GOD.IMALO STA DA SE UBERE OPET OD NJEGA.
-Da sve su to Turske reci, koriste se na svim prostorima koji su bili nekad pod Turskom okupacijom, pa i u Srbiji:
-Primer: I ti sama često izgovaras „plafon” (turska reč),a kaže se „tavanica”(srpska reč).
-Zašto se zgrazavati (turska reč) na govor, koji su koristili nasi djedovi i pradjedovi, to bi znacilo da se odricemo korena i istorije svog roda.
-Stari način govora, i po malo zaboravljene reci,koje su se nekada upotrebljavale, Hercegovci gaje u svom svakodnevnom obracanju,cuvajuci ih od zaborava. Isto tako sa lakocom će se preorijentisati na ispravan način govora,gde za to uvide potrebu, i sasvim tecno i najcistije pricati Srpskim jezikom.
-Danasnji ,takozvani bosnjani, i njohov govor,nema nikakve veze sa ovim,oni samo `podkradaju` sve oko sebe,u zelji da stvore nešto autenticno.
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
15. фебруар 2010. у 09.03
Bidon =plasticna posuda za vodu, plastka je sintetisana i usla u upotrebu daleko posle odlaska Turaka,
Pojata =mesto gde se smesta stoka. Pojiti, napojiti stoku, dati joj vode,
Badanj, velika drvena posuda, veca od kace, u kojoj se kiseli kupus, visine i do dva metra, valjda kupus se vadio badljama, ili ostvama, sa tolike dubine, NABADALE SE GLAVICE.
Kasaba mali gradic gde je poplocan ili pokaldrmljen centralni deo, gde se cuje topot ili kas konja,
Sve su to stare reci i vise je srbizama u turskom jeziku, no turcizama u srpskom jeziku,Čak vise je arabizama u srpskom jeziku no turcizama iz razloga sto je svega oko 350 hiljada Turkofona doslo u jedanestom veku u Malu Aziju, po francuskim istrazivacima, po nekim našim islamolozima pr, Miroljub Jevtic, taj broj je moguć i do 450 hiljada, gde su zatekli 7 milona starosedelaca.
U samoj sadasnjoj Turskoj tog turkofonskog ili izaaltajskog gena, vrlo je malo,
Turci su konglomerat, Grka, Srba, Bugara, Jermena, Arapa, Kurda,Gruzina, Ukrajinaca , ponajmanje Turkofona, koji su mongoloidi i koji se nalaze u danasnjem Turkmenistanu,čak i jedan veliki deo u Kini.
+0 / -1
-1
luni
(bilosta)
15. фебруар 2010. у 19.29
E neka si dosla na nasu Hercegovinu djevojko...a vala neka si svratila i popila kafu u nasoj carsiji...nadam se da će ti ostati u dubokom sjecanju...Nevesinje je jedno predivno planinsko mjesto, sa dosta sume i uvece predivnim svjezdanim nebom gje se još uvjek dise punim plucima nezagadjen vazduh i gdje su ljudi ljubazni i nasmijani.
Vuk Karadzic je uzimao Hercegovinu kao primjer cistote jezika...tu i jeste korijen srpskog jezika...ali budi sigurna i korijen ljudskog karaktera.
Šta je „kijamet” zna samo onaj ko je osjetio nevesinjski sjeverac pomijesan sa snijegom pa se stvaraju smetovi ili nameti...e onda predjes kod komsije samo ako proprtis (napravis put u snijegu)
Bez velikog snijega nema ni rodne godine.
Kijamet je veoma loše vrijeme, jak vjetar sa snijegom...kad napadne mnogo snijega pa se ne moze iz kuce, jak i neizdrzljiv noćnimraz
E da li su to turcizmi ili su turci zatekli te rijeci u srpskom jeziku veliko je pitanje...o tome ne mogu da se slože ni pametnije glave i od mene i od tebe. Deretic, Cvijic, Bilbija i mnogi drugi...
Aj da pogledamo i ovako...
Ako su Turci dosli iz Male Azije...znaci iz toplijih krajeva gdje su to oni mogli da se sretnu sa lošim vremenom na putu svog osvajanja???
Da li su mogli da koriste riječ za ono sa cime se nisu sretali...nešto mi nelogicno...prema tome ne moze niko potpuno tvrditi da su to turske rijeci
Hebrejski i rapski jezici su veoma slični i u svom izgovoru imaju veoma mnogo slova „H”...pa zato danas muslimani u bosni u svaku srpsku riječ ubacuju „H”...kuhanje,hefta,kahva, prezime Hadzic umjesto Adzic i mnoge druge...nazalost i mnogi srbi su prihvatali te rijeci zbog blizine sa muslimanima
Drva se i beru i cijepaju...a onaj ko radi sa time tačno zna o cemu se radi
Takođe postoje mnoge stare rijecikoje se više ne koriste
BURILO drvena posuda za vodu
NACVE četvrtasti sanduk sa nogarama u kome se mijesio hljeb
OGNJISTE ogradjen prostor na sredini prostorije gdje se lozila vatra
VERIGE lanci na kojima je visio KOT'O ili LONAC
SACH poluokrugao udubljen poklopac sa kojim se pokrije tepsija na ognjistu...eh...da mi je sad malo krtole i jagnjetine ispod SACH-a...ili pite...amo Nek Bog oprosti dosao bi u iskusenje da se omrsim...
Pozdrav
+0 / -0
0
Halid-Invalid
(manijak)
15. фебруар 2010. у 19.39
Jeste to su većinom rijeci turskog porijekla koje se ponekad i dan danas koriste u Ercegovini, ali sve manje i manje.
Hahahaaaa.. „idemo drva brati” to nijedan Ercegovac neće reci 100% a ovo tvrdim jer sam obisao cijelu Istocnu Ercegovinu i uzduz i poprijeko bezbroj puta. Možda se to kaže nedje u Zapadnoj Ercegovini, to ne znam. Čuo sam to par puta od ljudi iz Bosne (okolina Zenice) i bilo mi je smjesno. al aje svako podneblje ima svoje smjesne rijeci i uzrijecice.
Govor koji je Vuk uzeo kao osnovu Srpskog jezika danas nazivamo Istočno-hercegovački dijalekat. Danas se prica u Istocnoj Hercegovini (RS) i u Staroj Hercegovini (CG).
Vuk je porijeklom iz Drobnjaka (Pleme u Staroj Hercegovini), i to je jedan bitan razlog zašto je Vuk iskoristio hercegovacki model govora i napravio reformu SRPSKOG JEZIKA uz neke korekcije...na pr. dodat je glas „h” koji je Vuk našao kod hercegovačkih muhamedanaca/muslimana, đed je postao djed zahvaljujuci njemu, đevojka =djevojka, đeca =djeca, viđeti =vidjeti, ovđe = ovdje, lećeti =letjeti, vrćeti..itd.
Na grobu moga đeda piše: ovđe počiva xxxxxx xxxxxxx (cirilicom).
Danas se naravno može cuti često u Hercegovini đevojka, đeca, ćerati viđeti, itd. sto je po mom mišljenju i pravilno i autenticno naše, a po mišljenju vecine ljudi sa strane lijepo, simpaticno i originalno.
Trebalo bi samo da malo vise paznje posvetimo ovim našim starim rijecima i uzrjecicama, greota bi bila da vremenom odu u zaborav jer nam je to ostavstina naših predaka.
Vuk je govorio da se „u gradovima govori najgore” i da „seljaci zbore bolje od varosana”.
Vjerovatno je ovo izjavljivao zato što je Vuk živio za vrijeme turaka (umro 07.02.1864), a u tursko doba su muhamedanci/muslimani većinom živili po gradovima i zbog toga su prisvojili dosta njihovih rijeci. Nasi predci su većinom živili po brdima i selima i bili hajduci..zato je bilo moguće odrzati stari govor koliko toliko.
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
15. фебруар 2010. у 21.12
Brati je reč iz srpskog jezika, reč koja oznacava radnju koja se ponavlja,
U nekim situacijama ova reč se može zameniti reci skupljati,
Ja skupljam drva. Tu nema ništa pogresno izreceno, znaci idem za onim koji ih sece i iznosim ih iz sume na cistinu,
Takođe nema ništa pogresno ako se kaže da neko ide da bere drva, znaci on će nakupiti,nabrati, sakupiti gomilu drva,Nisu samo drva ona koja se useku, mogu se skupljati i ovrsci, to jest polomljene grane od vetra i one grane izaostale iza sece,koje su upotrebljive,
Imamo u Hercegovini jedno selo koje se zove Bratac,i ono je nastalo po jednom izvoru koji se zove Bratoc,
Ljeti kada taj izvor smanji svoj kapacitet, da bi se nakupilo vode u veću posudu morala se manjom posudom skupljati, piljkati ili gle cuda, brati voda, pa onda tociti iz te male posude u veću kofu ,kantu,krcag, burilo ili zban,
Zban je drvena posuda slična burilu ili baciji, kod Dalmatinaca,SAMO JE MANJA I ZAPREMINE JEDNO PETNAESTAK LITARA, u njoj su radnici ,nosili vodu na njive leti, kad bi kosili ili plastili seno,
Reč piljkati, nastala je od reci piljak, to je mali sitni kamencic, i tih kamencica ima na svakom izvoru, I kad leti voda toliko skala ili opadne na izvoru,skoro izgleda da se tom manjom posudicom ili kofom vadi između tih piljaka,kako bi se napunila veca posuda,
Dakle može se i voda brati i onda tociti, i svaka radnja koja se ponavlja u nekom poslu može se oznaciti sa brati,
Brati voce, brati cvece, brati simpatije, brati naklonost, i tako dalje, A u nazivu hercegovackog sela Bratac kriju se dve reci koje ga cine, BRATI I TOCITI,
Kad smo kod ove reci PILJAK,Mi imamo i prezimena Piljak i Piljevici,sto svakako njihov nastanak potseca na ovu reč.
Ta svoja prezimena te familije cuvaju i ponose se sa njima i to se tako prenosi stotinama i hiljadama godina možda,I sve to daje poseban značaj Ercegovini, ercegovackoj tradiciji i ljepoti ercegovackog govora i ercegovackih starina i obicaja.
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
15. фебруар 2010. у 21.19
A evo malo o nastanku i razvitku srpskog jezika, o tome koliko je srpski jezik upucen na Bibliju i tumacenje o postaku sveta i koliko je njegov značaj od najranijih vremena njegovog postanka ili njegovog od Boga dara srpskom narodu,
http://www3.serbiancafe.com/cir/diskusije/new/redirect.php?url=http://vimeo.com/8941336
+0 / -0
0
luni
(bilosta)
15. фебруар 2010. у 21.26
To za drva...to je specifican govor naroda tog kraja i obično bi se moglo cuti „jesi li drva ubr'o...useko...ispilo...i tako...evo još nekih
Skrip i Skripari mala pecina i ljudi koji su se krili u njima za vreme rata
STUBLINA neki mali izvor
ZARA-biljka kopriva
IZBA- donji dio kuce obično u strani
GLAVICA- ali ne luka ili kupusa nego malo brdasce pokrivno sibljem ljeskovinom
CESAN LUK-bijeli luk SARANSAK (tvrdo C)i akcenat na E
CIVARE-KARIOLE-TACKE-sve rijeci za istu stvar
TAZBINA-zenina svojta
PUNAC
PUNICA-zenini roditelji
BADJO, PASANAK-covjek koji je ozenio zeninu sestru
pozz
”
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
15. фебруар 2010. у 22.08
Skrip ili skrapa= udubljennje pukotina između dve stene , to se ne može odnositi na pecinu,
Pecina= proširenje u steni sa ulazom u stenu,gde se ulazi sa strane,podseca na prostoriju, sobu, hodnik ili čak tunel
Pecina nastala od reci ili glagola, Pec ,peci, jer je prvobitno sluzila kao nastanba ljudi i u njoj se lozila i održavala vatra i pri tome i peklo na toj vatri,
Za razliku od pecine Jama, gde je otvor sa vrha i ona može biti velike zapremine i duboko u steni, u početku se može pruzati vertikalno, posle horizontalno sa velikim prostranstvima i hodnicima koji se racvaju,
Kamenica=manje udubljenje u steni,gde se skuplja kisnica ili od istopljenog snega zaostaje voda,
Dolina udubljeni teren koji MOžE CAK I DA SE OBRADJUJE,
Uvala ili Vala, veci prostor koji je udubljen obično između planina , poznate uvale u Hercegovini Boracka i Pivska UVALA,
Krasko polje , karakteristicni oblik za kraska podrucja ,to je ravnica između odredjenih planinskih masiva, Ta polja su raspoređena po Dinarskom podrucku, karakteristika im je da se prizaju od JUGO-ISTOKA KA SEVERO-ZAPADU, obično ih po sredini preseca reka ponornica i u njima ima uglja koji se zove treset,
Najmanje krasko polje u svetu je Slatsko Polje, gde je raspoređeno selo Slato,
Najvece polje je Livanjsko povrsine 280,kv kilometara, Nevesinjsko je drugo po velicini 192,kv kilometra,
Dok Popovo polje ne spada u kraska polja ono je aluvijalnog nastanka,
reč KRS , našeg ercegovackog porekla je usla u svetsku naučnu terminologiju,zahvaljujuci nasem srpskom geografu Cvijicu, koji je prvi izucio kraske oblike reljefa,
Kraska povrs= povrsine koje se nastavljaju iznad kraskih polja, sa kojih se uzdizu planinski masivi,poznata u hercegovini,Nevasinjska i Gatacka povrs,
Region Brda i Bila,Region velikih planinskih masiva i planina, koji se pruza od Konjica do Ivangrada,
Tu spadaju velike planine, Velez,Prenj, Crvanj, Bjelasnica, Visocica, Treskavica,Zelengora, Lelija,Maglic, Volujak, Lebrsnik, Golija, Durmitor, i mnoge još planine,
Ublo ili stublo ili stublina, je suplje stablo,koje se postavljalo u mesto, koje je podvodno , gde se kaptirala voda, ili skupljala, tako da je to izgledalo na mali plitki bunar iz koga se vadila voda,
Lepo bi bilo kad bi se pominjanjem već zaboravljenih reci i onih reci koje se retko upotrebljavaju i pojasniti tačno znacenje i nastanak tih reci,mnogo bi bila interesantnija tema.
Da vas malo podsetim na Hercegovinu,bar one koji nisu odavno ili vrlo malo bili tamo.
+0 / -0
0
luni
(bilosta)
15. фебруар 2010. у 22.17
Hvala Brate Pavlimire zaista interesantno...
pozz
+0 / -0
0
Laketa
(Profa)
16. фебруар 2010. у 02.32
О Језику ми причај роде !
Ти питало што питаш,немој по свијету да скиташ,обрати се
на праву адресу и добићеш прави одговор од правих људи.
ПАВЛИМИРЕ,дрва се никада не беру,већ се сијеку сјекиром
или моторном тестером.Увијек су братачани и кифљани ишли
у сјечу дрва у Свињац а бадњака код Шњетице.Када насијеку
довољно дрва онда натоваре ступом пуна запежна кола АРАБЕ
и уз пјесму тјерају дрва или бадњаке кући.За оне који не
знају свињац,није просторија за свинње већ је то име планине
између села Плужина и Братача гдје су вијекомима сјекли дрва
сељаци из околних села и жирили свиње у планини Свињац која
по томе дови име.
Видим развила се жива дискусија о језику што је веома добро,
то срдачно поздрављам !Једно питање дотволите ми за крај
за све вас који долазите на ове странице.
ШТА ЈЕ РАБОШ ?
+0 / -0
0
mrBin-boy
(Little by Zlojkan)
16. фебруар 2010. у 04.34
-Verovatno da su neki od izraza, bili u znacenju drugaciji, prema razlicitim geo.delovima Hercegovine.
-Sitnica nikad nije obilovala sumom,tako da seljani nisu sebi mogli priustiti da idu u SECU sume.
-Svako drvo se sa paznjom održavalo, a retko bi se ko usudio da ga skroz posece, pa bi se svi seljani cudili takvom domaćinu.
-ZASTO :
-Na prostorima Hercegovine,koji nisu obilovali bogatom sumom,takav odnos je bio i opravdan, s obzirom da je potrebno 30-40 god. da jedno stablo postigne prirastaj od 20cm.u obimu.
-BRAO SE GRM,KOSIJEROM...u takvim krajevima, brale su se tanje grane drveca i slično senu,plastile,pa se sa njima prehranjivala stoka u zimskom periodu.
-BRSTINA...tanki ostaci grana,iza stoke koja se hranila GRMOM.
-BRALA SU SE I DRVA...odsecale su se samo deblje grane drveta,koje su se koristile za ogrevno drvo, al nikada celo stablo.
-Zbog koristi koju su seljani imali od retkog drveca, drva su se uvek BRALA ,a ne SEKLA.
-Čak se i bogastvo nekog imanja (Araca),merilo po obilatosti sumskom masom,a dobrota domaćina i po odnosu u BRANJU i SECI, retkog drveca.
+0 / -0
0
mrBin-boy
(Little by Zlojkan)
16. фебруар 2010. у 04.40
-BRSTINA je sluzila za potpalu vatre, a visak koji bi pretekao zimu, sluzio je za postavku po kamenim ogradama,gde je bilo poželjno onemogućiti stoci (ovce,koze) da preskacu ograde u kojima je bila posadjena KRTOLA ili sl.
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
16. фебруар 2010. у 07.23
Profesore, rabos je drvo, dascica, uska i danka gde bi trgovci i mlinari urezivali crtice i time belezili dug poverenika,Na sličnim dascicama pojedini Scipetari, mahom plemenski prvaci urezuju pojedine dogadjaje posebnim pismom,koje je doneseno iza Kavkaza,to je jedna vrsta prvobitnog pisma ili runa,kažu da nalikuju na turske rune, bile su i gotske rune,
To pismo zna određeni broj ljudi i ljubomorno ga kriju i cuvaju, ne pokazuju ga u javnost,
Da kako sto je jedan od dokaza, da su oni poreklom iza Kavkaza,
No da vidimo još malo neke nazive za oblike reljefa, kojim obiluje Ercegovina i koju je priroda sa time obilato obdarila,
Banak= mala zaravan malo uzdignuta, može čak biti i na podnozju neke stene,
Draga= uvala koja se dublje uvlaci u jednu planinu, i koja je omedjena strmim liticama ili stenama, koje su vrlo visoke, Osim na moru drage postoje i na kopnu ,poznata je po svom izgledu Boracka Draga, koja se uvlaci u planinu Prenj,duboko između stena,stene sa jednu stranu drage su crvene boje i zovu se Crvenice ,U njima borave divikoze,
Sva je prilika da je ova draga nastala klizanjem velikog lednika koji se srucio još nize jedno 300. metara visinski gledano i izdubio Boracko Jezero,
Sipari ili drobine, u Ercegovini se zovu i tocila,su nanosi kamenja koji se spustaju s vrha na nize u obliku levka,i kojima se kotrlja kamenje, dovoljno je da se nepaznjom otisne jedan kamen i da se obrusi prava lavina kamenja,
Zdulo= sakrivena mala uvala ciji se otvor teško primecuje, a kad se udje unutra ima veca povrsina,
Dumacina ili dumaca, takođe uvala obrasla, trnjem drvecem i makijom i vrlo je teško prohodna,
Ponor =pukotina u tlu gde se uliva voda,
Ponori, koji služe u odredjenom vremenu i kao izvori ili vrela, zovu se Jezerine, obično su u udubljenima ili dolinama,
Svedoci smo poplava kod Bilece,gde su takvi ponori proradili usled prekomjernog punjenja vodom podzemnih vodotokova ,koji su povezani od najvisih delova Hercegovine sa vruljama ili izvorima ispod povrsine mora,Normalno kad ove vrulje ne nogu da izbace sve te vode na pojedinim mestima one izbijaju vracaju se nazad, kao kad prepunis posudu i pocne da se izliva voda,
Interesantna stvar, cudan je taj podzemni lavirint u Hercegovini,koja je i najbogatija sa padavinama u Evropi, S jeseni i proleca ranog sve pliva pod vodom, leti bezvodica,iako pod zemljom u stenama imaju ogromna jezera, iz kojih se voda izliva preko vrulja, koje su čak pod morem.
Dzomba=persijska reč ali je preko srpskog jezika i naših naucnika otisla u svetsku naučnu terminologiju,
To je udubljenje ,kad se provali zemljiste, i propane u dubinu, tako da ostane jama ponekad i nekolika metra dubine,nekad i znatno manje,
Vele ljudi nije dobro po zdravlje i zivot domaćina,na cijoj se to njivi desi,
DA POZDRAVIM PROFESORA, i kad već pomenu Svinjac brdo, evo i jedna pesma koja govori da se nekada i boja brala sa kojom su se bojile ili farbale tkanine, To su bivali pojedini delovi od pojedinog bilja od kojih se spravljala boja,
„Poranile Tucevke djevojke,
U Svinj goru, da naberu boju”.
Pesma peva o djevojkama iz sela Tuceva, nekada se Tucevom zvalo Kifino Selo,verovatno po tucama ,ali ne kafanskim ili u mehanama,
Tuca, je stari naziv za vrstu padavine ili grad, tako verovatno posto se nalazi na juznoj strani ovog velikog planinskog masiva koji se zove region Brda i Bila, usled prodora vlaznog vazduha SA JUGA I JUGOISTOKA i njegovog sudaranja sa hladnim masama, koje su se spustale sa ovog ogromnog planonskog masiva, tu je dolazilo do stvaranja naglih uzlazno silaznih vazdusnih struja,ili turbulencija, koje su ledile ove mase i taj led ili tuca ili grad je tu obilato padao,
Da cudna je priroda i njene cudi u Hercegovini,to su nasi preci morali sve znati i prema tome se upravljati,kako bi olaksali svoj zivot,
U tome i jeste lepota i cari Hercegovine,zdravu mladu i coveku zaljubljeniku u prirodu nikada u Hercegovini,ne može biti dosadno,
Bas lepo ime bilo za to mesto,
Gorske oci= jezera na planinama, nastala tako što su ih izdubili lednici,
Poznato je Boracko jezero,kod sela Boraka, zatim Jezero na severnim obroncima pl Crvanj, kod sela Jezero, zatim poznata su jezera na Zelengori i Durmitoru, koja su zbog svoje lepote s razlogom prozvana gorske oci,
+0 / -0
0
IzVedraNebaMunja
(sijevam)
16. фебруар 2010. у 09.24
fascinanto:) Hvala vam mnogo!!!
+0 / -0
0
veselka
17. фебруар 2010. у 16.43
Kad čitam ili čujem neke rijeci koje sam davno slusala, nostalgije za istim se pojavi, i zelja da ponovo vidim ljude od kojih sam te iste rijeci naucila. Nazalost, ne upotrebljavajuci ih, bojim se da ne isceznu iz moga pamcenja. Zato, pozdravljam temu!
Podvornica-zemljiste oko kuce (dvora)
Vrtaca-basta blizu kuce, u kojoj bi se obično sijala i (sadila)zelen (salate, luk, blitva i sve ono sto bi se svakodnevno bralo)
Solila-proplanak najcesce u strani gdje se sipala so ovcama
Osoje-strana okrenuta suprotno od izlaska sunca
Prisoje-strana koju sunce obasja pri izlasku
Ako nisam u pravu, izvinjavam se. Tako sam ja shvatala ove pojmove.
+0 / -0
0
OLIVERA_
(CBAIIITA HEIIITA)
18. фебруар 2010. у 07.37
Ratkovo_obecanje...ostade ti bez rijechi??? :))
+0 / -0
0
pavlimir_ratnik
(Edukator)
18. фебруар 2010. у 10.25
Da Veselka u pravu si, evo još naziva nekih njiva,i toponima,koje se sreću po seoskim atarima u Hercegovini,
Laniste,Lankovaca= njive gde je nekada uzgajan lan, nasi preci su uzgajali lan i od njega su se pravile tkanine.
Krivodo,Krivodonjaca=njive cije zemljiste propusta vodu,
Lazetina,Laz= udolina koja se spusta nanize u obliku levka i obrasla sumom i grmljem
Prodo,Lipova Prodo = dolina uvala koja je obrasla sumom.
Ljut, Mareva LJut, Crna Ljut, Remina Ljut, mesta oskudna sa zemljom i teska za zivot,
Vinograd= mesta obično na juznim stranama brda, sto znači da je vinova loza uzgajana nekada i u visocim predelima Hercegovine.
Buklic, Buk,= mesta gde izvire voda ili na rekama gde ima vodopad i voda se stropostava.
Grabovik, Bukovik, Ljeskovik, Rasovik= nazivi za izvore ili vrela u zavisnosti koja ih suma okruzuje,Kažu najzdravija je i najbolja voda koja se sliva sa bukovog lista.
Skakala= mesto gde se prelazi reka ili potok,obično se to radi preko poredanih većih stena ili kamenja,tako da se prelazi sa kamena na kamen.
Luka= manja ili veca parcela pored reke ili potoka, koja se često obradjuje i zna biti vrlo plodna zbog nanosa koje u zimskom periodu reka naplavljuje na taj teren.
Vele ljudi, da je Nevesinjski Lug prestao da radja od kada se ne oru njive po selu Kolesku, koje je imalo veliki prostor, i gde su ljudi drzali torove, gde bi bujice, odnosile i snosile na Lug velike kolicine plodnog zemljista i djubriva,
Eto radi podsecanja,ovim malo starijim diskutantima, koga ne interesuje, tema se može zaobici, tako što se neće citati, dakle temu je lako zaobici.
+0 / -0
0
veselka
18. фебруар 2010. у 11.29
Ова тема ме врати у дјетињство, када сам , као и свако дијете, сваку несвакидашњу ријеч морала разјаснити. Чини ми се да се и сада сјећам гдје су моје стопе стајале док сам питала:„Ђеде, а зашто се ово зове ланиште?”
Наравно, дао ми је исти одговор као што си Ти, Павлимире навео овдје.
Него, сјетих се да се понекада употребљавала ријеч ШТИЦА.
По народној пјесми (...жуље ли те штице јаворове, јел' ти земља отежала црна...), рекло би се да је штица употребњена у значењу даска.
Међутим, мени се чини да се та ријеч употребљавала за неку малу ствар )чини ми се везану ка коњска кола.
Павлимире, да ли знаш о чему се ради?
Хвала
+0 / -0
0
luni
(bilosta)
18. фебруар 2010. у 11.44
E brate Pavlimire i mene podsjeti na neke na neke rijeci koje odavno nisam čuo...jeste
LANISTE
STRNISTE
UNISTE
PODVORNICA-sve su to nazivi nekih njiva ili livada...ali me ova prica o lanu podsjeti i na jednu salu iz našeg kraja...sigurno ti je poznato da su nekada bile lanene vrece sa natpisom firme ZITOPROMET...šta se u njima kupovalo iskreno ne znam, ali mi je u sjecanju ostal prica o tome...
...elem neka žena je u selu muzu sasila gace od te vrece...razumljivo posle rata nije se bas mnogo imalo pa se sve iskoristavalo...ali nebi tu ništa bilo neobično da na dupetu nije ostao natpis ZITOPROMET...naravno nije to on nosio svukuda nego samo po selu pa su ga i zezali radi toga...naravno bile su gace RADNE i PARADNE
RADNE za svaku priliku...sa puno zakrpa ali nije važno
PARADNE-za crkvu, prelo,svecane dane...za posebne prilike...ali dobro...
Ali evo još par rijeci kojih se sjetih
CHAPRA-koza oderane zivotinje sa dlakom, kad se obrije dobije se MIJEH ili MJESINA u koju se onda stavljao sir ili kajmak
KOSTRET-kozja dlaka
GAGRICA-mislim da je vrsta crva koja nagriza mijeh i pravi rupe
OMAR
KUKRICA-omar i kukrica su nazivi za zbun ili grm
eto toliko za sada
Svako dobro
L.
+0 / -0
0
pavlimir_ratnik
(Edukator)
18. фебруар 2010. у 15.12
O pa da, stica je mala tanka dascica,to je otprilike bila debljine kao i daska koja se zove sindra,i kojim su prije pokrivanne kuce i kolibe,
No ove su reci veoma stare i dosezu do rimskog perioda, njima su se sluzili Srbi u proslosti, Ima dosta reci kje su ne tako davno izbacene iz upotrebe,kada su predmete koje su one oznacavale zamenili novi predmeti usled tehnoloskog napretka,
Uzmimo reč BRNZAR,to je kao mala torba od susene ovcije ili kozije koze i imala je po sredini jednu pregradu,koja se pravila tako što se prosivala tankom neuvrnutom koznom trakom, Jedna pregrada je sluzila da radnici i cobani u njoj nose sir u drugoj kajmak,
To se kao tasna opet preklapalo koznim poklopcim i na kraju je bila opta privezana, kojom se zavezivao brnzar,
E evde se radi o vlaskoj reci i ona je poreklom od starih vlaha,ljudi koji su govorili latinski,tj rimski jezik,
I danas vlasi u Negodinskoj krajini sir zovu BRNSA, e onda vidite da je to bilo nekada sve povezano,brnsa=brnzar,
Oputa se pravi tako što se koza iskroji u tanku traki o onda potopi u vodu i posle se upreda druzicom, kao prepreda što se pravi od predje, to se iznozi namotano na TELJIG , I VESA VANI NA MRAZU KAKO BI TA OPUTA IZBELILA,
Njome su se oputili ili pravili gornji delovi opanaka,
Teljig = ono čim se ucvrscuje jaram kako nebi spao sa volujskog vrata,
Da kako mi u Hercegovini imamo lokalitet BRNJAC, to je onaj deo nekad nevesinjske a sada gatacke povrsi, koji se nastavlja na Morine, Preko njega se mora preci,kada bi iz Fojnice, stari naziv Vojnica, posli u mesto Plocnik ili Presjedovac,
Na Brnjac se ljeti izgonila stoka i bile kolibe, i bogami spravljao mnogo dobar sir ili brnsa, E vidite nije ni cudo što se to tako mesto nazvalo,
Danas iako je udaljen dosta od Gacka po njemu se talozi pepeo sa termoelektrane POGOTOVO ZA VREME VELIKIH VETROVA,
Tako da je trava po njemu kao da je posuta nekim sivim prahom, ili sitnim prahom sira ili brnse, koja je malo usled gljivica promenila boju, Brnjac ostade uvek BRNJAC.
Dakle kad covek krene u prisjecanje ovih starih reci i izraza, nikad kraja i nikako da se zaustavi,da kako da nas jezik dosta i prica o nama i nasoj istoriji,a ko je to uvek sa nama od našeg postanka do dana danasnjega i ko nas najbolje poznaje ,pa niko drugi osim našeg jezika, A da li je to slučaj sa drugim jezicima, da li oni dovoljno poznaju svoje korisnike, bilo bi svakako vredno paznje i razmišljanja,
Vidite simbol glasa O, dakle slovo O, koje je u dosta slučajeva u srpskom jeziku i reč, i zbog same te cinjenice ,nasi preci su vezivali za tu reč mnoge iskustvene elemente, i normalno svakodnevno ta nas reč opominje na ta iskustva naših predaka,
Samim time može i dosta da nam isprica o njima,
No i nasi preci preko tih iskustvenih elemenata, koje su vezivali za ovu reč, a onda i glas i simbol ,prepoznaju taj simbol kao svoj,
A gle cuda,pa on se nalazi i u cirilici i latinici,kako će ga prepoznati Srbi da je to glas,simbol i reč koji su potekli u njihovom
jeziku i koji nije potekao ni u kom drugom jeziku osim u srpskom ni kao reč ni kao simbol ,a onda ni kao glas,
Odgovor je da upravo zbog tih iskustvenih elemenata, koje su za njega vezali nasi preci,
Nijedan drugi narod ,o gle cuda u Evropi, iako su uzeli taj simbol O u svoje pismo latinicu,ne može dokazati da su oni stvorili taj simbol i da su za njega vezali iskustvene elemente, koji su dali čak i izgled slova ili simbola O,
O cuda velikoga ,šta vi mislite , da li je to tako, evo i nasa istorodna braca Rusi ponekad ne znaju odakle im je dosao taj glas i simbol O.
Oni pišu oborotnoe, a čitaju abarotnoje, za naše obratno,
A vidi cuda ako oni ne znaju,šta da kažemo za Engleze ,koji to izgovaraju nekako kao Ou.
Vidi cuda i nasa reč OBRATI, nije skoncentrisana samo da bi oznacila neku prostu radnju, ona vise puno prica, kao i reč BRATI,
Šta vi mislite kako su nas preci pribavljali drva,kad nisu imali ni sekire, ni noza, ni kamene sekire, kojom sumnjam da su se mogla seci drva, pa ipak su lozili vatre, ipak su te vatre lozili od drva, kako se to skupljanje drva tada zvalo,
A da bi imali ugljena,kojim su crtali i pisali po pecini, verovatno i prvi simbol za glas O, ISPISALI SI TIM UGLJENOM, DOBIJENIM OD DRVA, koje sigurno nisu sekli, nego brali, a sami izraz obrati, znaci sve pokupiti oko sebe po videokrugu koji podseca na simbol O, i taj simbol O, JE IZRAZ TE PERCEPCIJE, da je nešto obrano,opustoseno, odneseno,okupljeno, isto onako govori kao i prvi put, kad se otrgao taj glas iz otvorenih usta, nasega pretka, kako bi dozvao, brata, oca, rodjaka,dete, koje je izaslo iz tog videokruga i koje se nije videlo niti bilo na dometu pogleda, i kome su pretile mnoge opasnosti,
Kako kažu za okolinu, Nemci, Englezi, kako Tatari, kako Turci, kako Grci,
E kako li oni kažu Okaci Jovanov kaput O granu,
Kako bi oni zvali Jovana, bili; OOOOOOOOO, Jovane , ili bi rekli Halo ili haj ili hej .
Zato ne mogu dokazati gle cuda ni latinicno O,
O gle cuda, šta bi kada bi rekli da je cirilicni, S, KAO SUMA, nastalo u njihovom vokabularu i pismu,prosto nemoguće,
A šta je tek sa ostalim simbolima cirilice,
Da kako da trebamo cuvati nas jezik, svaki nas simbol i glas i reč u njemu, da kako da se ne trebamo stiditi onih ,koji su stvorili prvi pismo, a koji su i prvo progovorili,zato sto su brali drva, a ne sekli, i sto su tim ugljenom, od tih drva, ispisivali prva slova,
Šta bi tek ovi skupljaci, skitaci, od naroda radili,da su njihovi preci stvorili prvi, simbol O, A DA NE PITAM,DA SU STVORILI CELO PISMO, ILI BUKVICU,
Koliko li bi se samo oni ponosili i uzdizali,da su njihovi preci istovremeno izgradjivali i govor i pismenost, kao sto sve govori da nasi srpski preci, to u istinu i jesu,
+0 / -0
0
IzVedraNebaMunja
(sijevam)
18. фебруар 2010. у 15.18
Ako može josh da mi objasnite šta ili kako je nastalo „moja ti”
„e pa dje si moja ti” ili je Moja ili je TI ali u kmbinaciji mi je to malko pa cudno.
fala vam
:)
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
19. фебруар 2010. у 17.14
Богат је србски језик. Дрва могу да се: сијеку, нашегају, пилају, наберу, уберу, сакупе, накупе,наломе, нанесу, накрче, накрешу, цијепају, навуку итд.
Сваки израз има своју специфику, своју нијансу.
НАБРАТ, НАБРАТИ, БРАТИ је изворна србска ријеч. Означава радњу која се обавља пажљиво. Ватра је имала огромно значење у свакодневном биту па је и скупљање дрва добило свој назив у складу са значењем.
У руском језику се задржао израз у оргиналном значењу, тако да имамо:
- набрать дров – набрат(и) дрва
- набрать святой воды '- набрат(и) свете воде
- набрать ноты – набрат(И) ноте
-набрать вес - увећати тежину, удебљати се
Имао даље:
- забраться – попети се
- забраться в - ући
Федосеев Г.А. пише у Последњој ватри (Последний костер):
И хотя он знал, что не в каждом лесу без топора наберешь дров для костра,
Превод: И мада је знао, да у свакој шуми без сјекире нећеш набрати дрва,)
Имајући у виду србски однос према бадњацима мислим да би требало користити (а углавном се и користи) брати бадњаке. Професоре уз велико поштовање према Вама и вашем раду мало ћу се нашалити: Комунисти су сјекли (сасијецали) бадњаке.
Руси користе израз: «наломать дров» - направити не поправљиву штету
ПАВЛИМИРЕ, да ли можете да кажете како је настала ријеч бРАти. Мене као лаика асоцира на ватру, сунце.
На крају, да се захвалим на дискусији. Тема је изванредна. У току деведесетих година сам се дружио са мајором Милошевићем (Рале). Поријеклом је из дрежња. Волио би га поново срети. Ако неко има контакт био би захвалан. Он је жива енциклопедија изворних израза. Милина га је слушати. Издао је неколико књига афоризама.
Ево један из њих:
1.Зашто Американци мисле да су Срби и Црногорци два народа?
Зато што им Срби зебу мајку а Црногорци оца.
2.Зашто Американци више воле црногорце од Срба?
Срби их таслаче, црногорци им се завлаче.
+0 / -0
0
Laketa
(Profa)
19. фебруар 2010. у 20.21
О ЈЕЗИКУ МИ ПРИЧАЈ РОДЕ...
Треба одмах да расчистимо појмове брати и сјећи.Нешто што се бере,бере се рукама без икаквог оруђа или помагала,тако се бере воће и поврће. Дрва се не беру већ се сијеку сјекиром.Мада се могу брати прутови и шипке да се дјеца ишибају да би боље слушала.Шипком или прутом чобан чува стоку,знате већ како иде она народна пјесма,Чобан узе шипчицу и претјера овчицу.
У свакодневном животу наших људих важну улогу су имали материјали из
непосредне природне околине,дрво,камен,вуна,кожа итд.Прошли пут
Павлимир спомену употребу коже за прављење брнзара у коме се носио бијели мрс,сир и кајмак.Од овчије и козје коже правиле су мјешине у
које се стављао мрс,сир торотан,кајмак,масло,урда и провара.У мјешини
мрс је остајао преко цијеле године,чувао се на мрачноми хладном мјесту
у изби или у новије вријеме у подруму.У мјешинама се некада изгонило
пиће,вино и ракија за славе и свадбе. Посебно су биле на цијени
мјешине од каквог доброг јарца кога је ваљало украсту,одерати га мјешину а његово месо на хајдучки начин испећи у шуми и у сласт појести.Тако причају да је у Завали код Требиња био неки хајдук Башица који је украо јарца Барила некој доброј чобаници Јањи Дадићевој из Белинића.Кад је прошло неко вријеме,они су прежалили
јарца кад ево ти једно вече на конак изненада бану онај хајдук са
пуном великом мјешином вина.Од домаћина затражи букару да их почасти
вином,усу пуну букару вина и подиже зрдавицу.
- Здрави сте од мога вина,из мјешине од вашег Барила !
Они се само згледаше,остадоше запањени и након дужег времена
сазнадоше за тешку Барилову судбину и његову мјешину која се
свакодневно купа у вину.
- Југоне,бадњаци се увијек сијеку и сјечени се налажу на огњиште
или у шпорет,полазник их џара са ријечима:Колико варница,
толико парица.Једна напомена:овде код мене бадњаци су зелени.
На све се могу навићи али на зелене бадњаке не могу се никако
навићи.
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
20. фебруар 2010. у 04.19
„На све се могу навићи али на зелене бадњаке не могу” - да Професоре, тешко се на то навићи. Још без снијега, сламе и полазника. Зато ја користим прилику да Божић проводим код куће у Ерцеговини. Нема таквог осјећаја нигдје. Али добро је да има и зелених. Важно је да се сачува духовност.
Како рећи, усијећи или убрати, зависи од мјеста.
У моме селу се говори „убрати” . Тако је од давнина.
Дрва се сијеку сјекиром, шегају шегом, пилају пилом, крешу косијером, могу да се накупе.
А може да се каже просто брати, за све те начине начине одједном.
Руси имају придјев бере-жно. Што значи пажљиво. Када се нечему односимо са душом. Брање бадњака је у моме селу ритуал коме се односимо са љубављу. Бира се и храст. Сијече се само са једне стране. Све може да се прескочи а брање бадњака никако.
Поздрав.
+0 / -1
-1
pavlimir_ratnik
(Edukator)
20. фебруар 2010. у 10.52
Nećemo se raspravljati,da kako da je brati ,ubrati,berba i dako dalje ,da ne navodim vise reci iz ravni ovog dela vokabulara,starija reč od reci seci, Reč seci nastaje tek sa pojavom sjekire, ili sekira,
No reč brati je nastala onog momenta,kad nam je Bog dao ruke i stvorio nas,
Vidite ,ako pogledamo sami sebe,ako pogledamo druge ljde, Prva stvar koju uocavamo je sposopnost i prilagodljivost ljudskih ruku,da beru, prihvataju stvai i predmete, da ih sa lakocom uzimaju,što se ne može reci za zivotinje, njihove kandje i sape su tako prilagodjene,da stvari ,predmete, razdiru,deru ,cepaju,
Sto znači da je covek svojim postankom stvoren tako da je usmeren na biljnu hranu i na branje raznih plodova i bilaka,
Neko će reci ,pa dobro, to je kod coveka stvorila evolucija, no da vidimo da li je to tako,da li je ruka razvijena od kandze ili sape,
Mali iskusniji ljudi i oni koji su vise upuceni na pritodu, na svakom koraku zemlje, vide tragove raznih kataklizmi, vide tragove tektonskih pojava, vide takođe u okviru raznoh terasa i izmotanosti i uvijenosti stena, ne izlomljenosti, jer izlomljenost ukazuje na pektonske poremecaje a uvijenost i izmotanost slojeva stena ukazuje na velike podope i vodena razaranja,
U svim ovim stenama nadjeni su ostaci biljaka i zivotinja, da bi opstali ovi tragovi ovi fosili,morali su biti povuceni nekom katastrofom ili kataklizmom u sredinu tih stena ili tog blata, od kojeg su stene formirane, ili pak u dubinu stena koje su po raznim pravcima prtumbane tektonskim poremecajem.
Tako u istom sloju je nađenfosil dinosaurusa i covekov otisak stopala, koji je daleko veci no sto je otisak stopala danasnjih ljudi, U Teksasu, Turskoj i na drugim mestima pronadjeni su skeleti ljudi koji su vrlo ogromni i koji prekaze četiri metra, pronadjene su butne kosti ljudi koje su gradile ili ulazile u gradju ljudskog skeleta, koji je bio viskok preko 6 metara,
Pojedini zapisi starih naroda nam govore i o ljudima visine od 10,m
Na severnom polu pronadjeni su biljni ostaci zaledjenih biljaka koji su tropskog porekla i koje su zaledjene naglo, po principu dubokog zamrzavanja, koje je moralo biti naglo i najmanje 110,C, KAKO BI SE OCUVALA CELIJSKA I SVAKA DRUGA BILJNA STRUKTURA,
U Sibiru, svake godine kad se otopi sneg na povrsinu isplivavaju mamuti, koji su takođe naglo zaledjeni i mesom tih mamuta se hrane vukovi i druge zivotinje,
U zelucu tih mamuta nadjena je nesvarena biljna hrana,koja je ostala nepromnjena i takođe od biljaka tropskog porekla,Sto znači da je Sibir bio pod tropskim uslovima i da je momentalno zamrzao i da je takođe najmanja temperatura morala biti veca od 110 stepeni celzijusa,
Naucnici su uspeli za svega nekoliko minuta stvoriti ugalj, čija struktura se ne razlikuje od strukture uglja ,koji se nalazi u prirodi,
Dakle ako se uzme proucavanje raznih naroda,stare maje su imale brojcani sistem gde je osnovica bio broj 20, stari Vavilonci sistem racunanja gde je osnovica broj 60, Dakle oni su resavali napamet matematicke operacije, koje danasnji ljudi resavaju tek uz pomoć kompjutera i racunara, sto ukazuje da su ti stari narodi bili i inteligentniji i sa izduzenim lobanjama prema vrhu lobanje,
Posebne su naprave imali,kojima su stezali glave novorođencadi, kako bi se lobanja izduzila, i mozak je zauzimao sasvim drugi poozaj od mozga danasnjih ljudi,
Naše majke i bake ,znale su takođe za ovu vestinu i glava teg novorođene dece, stavljana je nekolika dana u grebene,
To to su dve alatke kojima se grebenala vuna, i oni su imali celične zupce,nešto slično kao na cetki za cesljanje ti zibci su bili dizine preko desetak cm, i dve grebena bi se sklapala tako što su ulazili zubci jedni u druge, izmedjdu zubaca se stavljala cesljana vina, tako da se nebi nazulljala ili pozledila glava deteta, a onda su grebeni stavljani namesto jastuka u koluvku i dete polagano sa glacom između grebeni,
Dakle sve ovo ukazuje da su stari ljudi bili vrlo inteligntniji od danasnjih, kao i da evolucije nije ni bilo, da sto vise taj proces tece obratno smanjenjem rasta i ljudi i zivotinja,kao i smanjenjem ljudske inteligencije, bez obzira na postignute domete iz raznih oblasti,
A ako nije bilo evolucije, to je dokaz da je Bog stvorio sve zivo na zemlji,kai sve sto vidimo i ne vidimo,
E tek sada bi se okrenuo na reč BRATI,
Kao sto rece gospodin Yugon ,da njemu asocira, ta reč na sunce, pa u pravu je,
Ako vidimo još neke reci ,koje su iz iste jezicke ravni ili porodice ovih reci,BRATI,BIRAT,BRANJE BERBA, BRAT,BRATSTVO ,BRADA,BRANITI, BRAVO,reč koja je otisla i u druge jezike iz srpskog jezickog vokabulara,
Vidimo da je u osnovi svih ovih reci,kao i mnogih drugih koji su u drugoj skupini i ravni vokabulara slog ili reč RA,
Nvedimo neke reci,
Rad, radostan, rano, rana, zrak,rak,radovanje,radjanje, i tako dalje da ne navodim vise,
Vidimo da u svim rečima ovim i drugim slog RA je povezan sa onim iskustvenim elementima i pojavama,gde se javlja sunce ili prvobitno RA, sto je ocuvano sve to u srpskom jeziku čak pri gradnji slozenih reci uneseni svi ti iskustveni elemenri, koje je nas predak vezao prilikom prvobitnog susreta sa sincem ili svetloscu koja dolazi od njega,
E sad ako kažemo da beremo našim rukama,koje je i Bog dao i stvorio da su vrlo prilagodljive, onome sto mi radimo ili berbi,
Ako znamo da sve ono sto beremo je upravo na osnovu iaskustava,naših predaka ili na dopuni od strane nas sve to što je pvezano sa RA, ILI SUNCEM ILI SVETLOSCI, NISU LI TI SVI PLODOVI SAMO PRODUKT TAOGA,
Nije li i brvobitno nas stvaraoc oznacavan samo sa glasom B, IZ KOJEG SE KASNIJE RAZVILA REC BOG,
Nije li bog stvorio i RA, ili svetlost, i sve to koje samo zahvaljujuci njemu mi beremo i nije lli reč Brati, ta reč koja oznacava Bozije davanje,
Da malo pogledamo i jednu drugu reč ,ako bi sve ove druge promatrali verovatno bi ja mogao da pišem jedno godinu dana, no opet znam ,kome nije jasno i ko je skeotik po prirodi, on da vidi kako sada Bog nešto stvara nebi verovao i šta mu ja mogu,ali radi razumnih ljudi navescu samo reč BRADA i postaviti nekolika pitanja,
Nije li možda reč brada postala po tome sto ju je ljudi briju, da li su se nasi preci i uopste brijali i koje su bile mogućnosti za to, možda skriljcima, ili možda da su je smudili vatrom,
Ma to je sasvim nemoguće,
Po kome dadose tu reč onda nasi preci, koga prvo ugledase sa bradom, po kome percepirase i kako da taj covek ima bradu, Evo svaki covek i po rođenju ne dolazi sa bradom na svet,
Vratimo se opet na reč i rastavimo je na delove radi lakseg poznavanja slova ili glasova ili reč,koje cine tu reč,
B+RA+DA= brada, pa šta to znaci ma oni koji je dao i sunce ili od sunca potice, DA, znaci daje sve,daje i nas , daje i nama zivot, i voce i povrce i zelje i travu i sneg i h;ladnocu i toplo i hladno, Da li je covek prvobitni prenio stvarno svojim precima, ono sto je vidio, normalno da jeste i da u to nema sumnje,jer i sve naučne discipline upravo sva desavanja u prirodi potvrdjuju upravo onako,kako to srpski jezik govori i saopštava,
Sada da trazimo da li se to desava kako nam saopštavaju glasovi i simboli i prvobitne reci drugih jezika, nećemo naici, jedino razgrtanjem vokabulara i kod tih jezika u rečima koje su uzete iz srpskog jezika,
Dakle Srpski jezik je vezan sa stvaraocem, o njemu prica, od njega potice, njegovo ishodiste je u Bozijoj volji, KO MISLI DRUGOJACIJE NEKA DOKAZE,
+0 / -0
0
luni
(bilosta)
20. фебруар 2010. у 12.34
Fino receno brate Pavlimire hvala još jednom...negdje sam procitao da su se ljudi do potopa hranili samo biljkama pa posle potopa im je Bog rekao da se i zivotinje mogu jesti...takođe sam negdje procitao da su ljudi nekada zivjeli po 400-500 godina...vjerovatno je sve to tačno ali dobro...srbi su takođe koristili sličan ili isti kalendar kao i Maje (dugo odbrojavanje) pa često razmišljam kako to da je kalendar zajednicki za ta dva razlicita naroda koji su još živili na dva razlicita kraja svijeta???
Takođe sam često razmišljao šta se to nalazi u srpskom narodu (sto možda mnogi srbi neznaju a svijet zna) sto smeta svijetu pa žele po svaku cijenu da nas uniste...šta im to smeta pa nas satanizuju, bombarduju i unistavaju na svaki mogući način...???
Sasvim jasan odgovor je dat u poslednjoj recenici ovog tvog posta...zato hvala još jednom.
Svako dobro
L.
+1 / -0
+1
yugon
(inzenjer)
20. фебруар 2010. у 15.56
Edukator'-е ово је одлична дискусија, надам се нико неће да буде повређен. Дискусија је да се дође до истине. Ја сам ту да научим или да наведем друге на закључак. На овим дискусијама сам само због неколико дискутаната који дају велики допринос моме духовном образовању: pavlimir_ratnik, mandalina,Laketa,Stiskavac
Think-Pink,Danilov,и још пар њих на књижевности. Једино ове двије дискусије пратим.
Edukator! Велико хвала за одговор. Твоји проналасци су фансцинантни.
Начуо сам од неких Руса да и они имају сазнања у том правцу. Када направиш књигу са задовољством ћемо је превести на руски језик.
Ови твоји радови се могу упоредити са проналаском Мендељејева у хемији. Нема ништа да се дода.
„.srbi su takođe koristili sličan ili isti kalendar kao i Maje”
- Луни, Срби су вријеме мјерили од потопа. Сада је по србском календару мислим 7517 година. Нова година је почињала 22 децембра. Што је астрономски правилно, јер тада почиње да се повећава дан. Почиње да буде више сунца. Срби су живјели у складу са природом. Календар је био у употреби све до берлинског конгреса а у Русији до 18 вијека. У Кијеву има доста надписа „направљено 6'-7 хиљада и неке године. Писало је и на смедеревсој твђави и на једној цркви из 6417 године у Котору. Миланковић направио прорачуне и направио најтачнији календар. У списима има упомињања о четири потопа. Прије пар година присутвовао сам једном занимљивом предавању у Москви на ту тему. Руси су на станици Мир (у космосу) направили експеримент да провјере прорачуне једног србског физичара. Рекли су кога, мислим да је Миланковић,мада је он био мој колега - грађевинац. Он је показао да се земља креће у свемиру заједно са другим небеским тијелима и да сваких 12 000 година мијења положај оса магнетног поља. Руси су на станици Мир (у својеврсном микро космосу) закотрљали (заротирали) кликер. Кликер је у одређеним тренутцима почињао нагло да се окреће око друге осе. По тој теорији нови потоп ће бити 12 - хиљадите године а не 2012 како ови квази научници дешифрују календар маја.”
+0 / -0
0
luni
(bilosta)
20. фебруар 2010. у 20.59
Ne znam brate yugon od kada racunaju vrijema, jeli to od potopa ili od postanka svijeta kako negdje procitah ali nije mnogo ni važno...citajuci tu i tamo ponesto naisao sam na podatak da je godina gradnje smederevske tvrdave bila uklesana po starom vremenu...takođe u knjizi Balkanski Zlatoust Sveti Nikolaj opisuje da je car Lazar dao da se napravi stub i uklese godina početka kosovske bitke po starom vremenu a ne po ovom koji mi danas znamo...i još jedan podatak iz zitija Svetog Vasilija Ostroskog (slava mu i milost) upisana je godina po starom 6500 i neka i po novom 1600 i neka godina..
Što se tiče potopa u filmu Digitalni Andjeo su prikazani ostaci Nojeve ladje na planini Ararat...takođe ostaci Godome i Somore kao i ostaci i dokazi izbavljenja jevreja iz Egipta...zato mislim da je film odličan bez obzira sto mnogi i suprotno miisle...ali dobro...teško je ubjedjivati nekoga ko ne želi da vidi.
Svako dobro
L.
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
21. фебруар 2010. у 00.21
Срби (Словени) су рачунали вријеме од потопа. Ту баш нема ништа што моше бити спорно. Има доста писаних трагова.
Недавно сам видио сателитски снимак са горе Арарат. Неки Енглез показује да је ту нашао Нојеву барку. На снимку се виде контуре налик на брод. Није логично да се налази на Арарату јер би ниво воде сада био ту негдје на том нивоу, или је то било у неком предходном потопу. За Јермене и данас је Арарат света планина. Што наводи на мисао да су се на тој планини и сачували.
+0 / -0
0
Laketa
(Profa)
21. фебруар 2010. у 05.04
Југон,нема ништа љепше него се дружити и причати са људима са којима
си истомишљеник и са којима налазиш заједнишки језик и мишљење.Међути
има људи са сасвим другачијим мишљењима,често пута погрешним ставовима
и они хоће те и такве своје ставове да протуре као једину живу истину.
Ови људи,људи које ти наброја у предходном писму су борци за истину на
овим страницама сербиан кафеа.
Што се тиче рачунања времена поред хришћанске ере по којој се данас у свијету рачуна вријеме,постојале су још грчка,римска,исламска и васељенеска ера.По васељенској ери вријеме се рачунало од постанка свијета 5.508 година прије рођења Исуса Христа.(5.508+2.010= 7.518). По овој ери сада је у току 7.518 година.Све године и догађаји у новој ери веома лако се могу израчунати по васљенској ери додајући години 5.508 све оне године године и датуме из нове ере нпр. 5.508 + 1.389 = 6.897 је година Косовског боја по васељенској ери.
Југоне,како оно рече да Руси именују сјекиру,чини ми се да рече колико
ме сјећање служи да личи на нашу ријеч косијер.
И код нас је косијер нека врста примитивне сјекире а имамо мјеста
КОСОР,село код Мостара,КОСИЈЕРОВО,манастир код Билеће и КОСЈЕРИЋ
у Србији.
+0 / -0
0
pavlimir_ratnik
(Edukator)
21. фебруар 2010. у 07.50
O da postovani profesore, u dolini Neretve kažu za kosijer=kosor, za carape kažu corapi,za pantalone kažu pantole,zatim kažu , scene, za stene, izede, z kao meko, ono koje su sad Crnogorci uvrstili u azbuku, za izjede, scap za stap i tako još ima nekih reci koje izgovaraju malo neuobicajeno, To koriste ovi sa desne obale Neretve da proglase da postoji i scakovsko narecje,
Pa oni pokupise sva narecja koja postoje u srpskom jeziku, stokavsko, cakavsko, kajkavsko ,scakavsko i oba dijalekta ijekavski i ekavski kojim govore u Zagorju,
Još da dodam i da te podsetim ,ima Kosijerevo kod Nevesinja, to je u blizini jezera i nekad bi tu bile održavane konjske trke ,između dva rata, I i II svetskog.
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
21. фебруар 2010. у 12.33
Профрсоре! Руси за сјекиру кажу тапор а пишу „топор” мада некад се сретне и „секира”
http://istorya.ru/articles/topor.php
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
21. фебруар 2010. у 12.41
Косијер је на руском „Косарь” мада је „Косарь је онај који коси,косац”
+0 / -0
0
Laketa
(Profa)
21. фебруар 2010. у 22.15
@ Pavlimire u pravu si postoji lokalitet Kosijerevo u sjeverozapadnom
dijelu Nevesinjskog polja gdje su se između dva rata održavale
glasovite Konjske trke.Trkacka staza bila je prava a ne u krugu kao
sto je danas na Bratackom lugu .Bilo je nekog sistema i reda u
konjskim trkama. To je bilo trkacko kolo „Njegus-Zeta” gdje su se ocjenjivali i rangirali trkacki konji i njihovi vlasnici.Milso Glogovac vlasnik hotela „Nevesinje” bio je vlasnik nekoliko trkackih grla koja su pobjedjivala na konjskim trkama.Inače sve pare od premija i nagrada trosene su u hotelu „Nevesinje” istog dana u kasnim nocnim satima uz pice i muziku.
Gospodin Milso Glogovac bio je presjednik sokolskog drustva „SOKO”.
Ja sam na stranicama VH objavio jednu veoma interesantnu fotografiju
sa sokolskog sleta u Nevesinju iz 1928 godine i na kojoj sam
identifikao nekoliko clanove sokolskog drustva iz Nevesinja.
@Jugone,znam da su slični Rusi i Srbi,ti živis tamo i imaš priliku
da na licu mjesta vidis te sličnosti i razlike ova dva naroda.
Ja ću kao onaj tvoj drugar na malo duhovit način to prokomentarisati.
-Srbi i Rusi su kao narod slični jedni drugima s tim sto:Rusi sporo
jedu,a veoma brzo piju;Srbi bzo jedu,a sporo piju.
+0 / -0
0
yugon
(inzenjer)
21. фебруар 2010. у 23.50
За Русе је оригиналније да се каже пију и једу. Пију на „екс” па често не могу да осјете границу када је доста. Зато Срби полако а у великим количинама.
Руси су у мањим мјестима веома љубазни и добри. Баш одговара израз „Руска душа”. Сви воле Србе. Чак на нас гледају као авангарду у борби против неправде. Руско руководство, је да кажем, орјентисано про српски. Да власт у Београду има „имало памети” дали би нам велику подршку. Укинули су за нас царине и укинули све порезе на нашу робу. А влада ништа то не користи. Наше робе скоро да и нема. То користе разне државе, отварју формално фирме у Србији и продају у Русију без царине. Док је био Коштуница на власти напредовало се у односима. Договорен је гасовод кроз Србију и НИС.
Све што Срби произведу може да се прода у Москви. Само се треба организовати.
Однос власти у Београду је разумљив јер они нијесу самостални у одлучивању од својих ментора.
Како Рале каже: Када даш дупе под кирију, не питаш колики је ...!
Поздрав за топлије крајеве!
+0 / -0
0
millionerka
(pensionerka)
09. март 2010. у 15.48
A postavljac teme kako to prvi put cujes takve reci ...zar nikad nisi procitala Aleksu Santica npr...pozdrav svim hercegovcima..
+0 / -0
0
Zoran1
(kompjuteri)
24. март 2010. у 05.53
interesantno koliku frku izazva mala posjeta nevesinju na kafu
Looking for Oil Diffuser Bracelets?
Изаберите државу:
Аустралија
Аустрија
Босна и Херцеговина
Велика Британија
Европска Унија
Канада
Немачка
Сједињене Америчке Државе (САД)
Србија
Француска
Холандија
Хрватска
Црна Гора
Швајцарска
Шведска
Ћирилица |
Latinica
|
English
© Trend Builder Inc. и сарадници. Сва права задржана.
Terms of use
-
Privacy policy
-
Маркетинг
.