„Nigdje se drugdje ne govori za psa ”ćeno„ nego samo jedino na Baniji.
Naziv potice sa Kosova. Banijci na svom putu u buducu ”Vojnu Krajinu„ ponijeli i zadrzali svoj naziv za psa.”
------------------------------------------------------------------

E moj sogore iz 'ljute' Kraj`ne, da nije bilo „kuje” nebi bilo ni ćene.
Kako li to da izostavis? - nije za povjerovat`- kužiš?

Nego pocuj ti mene šta ću ti sad reč`: Naziv-ime Banija potjece
takođe sa Kosova Ravnog a od junaka Bana Strahinjica. A po svoj
prilici i one ojkace od kojih se insanu (kad ih cuje) koza najezi...

Nego evo jesen stigla i prolazi - te dolazi ono cijanje...
P.s. 'al` će bit` drpanja' - kužiš?

P.s.s. i nezaboravi pozvat` sjor-gospara Simu da nam bidne veselije...

Kad je bal nek je na vodi i ja vama (odmah) dodjem..
Banijci dolaze sjuga, al jat nebbio siguran odaklen tocno jel jab reka sa sviju strana jugoistocno i zapadno pa malo izmjesano ali zato imaju svoe odnjegovano a sad gotovo zamrlo narijecje.
Tusu dva slova tj glasa Ś i Ź koji se osim izgovorit mogu i napisat jedino u novom crnogorskom jeziku a na banijskom su samo zakon.
Sjedi do sutra, tj Śedi do-Śutra, cuvaj bratsvo i jedinstvo ko Źencu oka svoga, šić šićiti = hoćeš li ići- hoćeš li ići i ti.
U Banijskom uopće ne postoji slovo H pa samijem tijem ni Hrvat ili Hrvatska već samo, rvat i rvatska sto moremo cuti bas od Srba sajuga odakle smo izgledam imi...
Sve u svem pomom mišljenju banijski je najslicniji tome crnogorskom.
U skoli nam je bilo strogo zabranjeno divaniti stijem starinskim govorom ali kodkuce sa babom i đedom nije moglo drugcije dok sa materom i ćaćaom
je bilo ipak lakse pa sam tako i dan danaske u stanju pricat taj nas starinski akob ima sakim.
Komsije rvati su ipak bili malo drugciji, onbi znali kajsti, otiso Jure doljeka do Une a mib rekli oša Jure dolj doUne, đed je bio dida ali su i oni ipak bili 'ibridi pa nisu govorli GDJE već ipak đe. Najgore sto si maga cuti od nekog banijaša kade za Vaskrs veli Uskres.
Tolko zaovaj put.

E malo Śutra po toj temi moremo se ćerat bas do Śutra.
Thanks to 'rvatima na Baniji nisu vazili srbijsnski zakoni i stavovi prema upraznjavanju religijiskih obicaja.
Crkve su dobrim delom bile porusene ali svejedno praznovalo se punom parom.
U mom selu samo par kuca je izigravalo neke komunjare ostalo NE.
Već sam ranije pisao kako je to kod nas bilo a kad sam 1976 stigao u SRS
iznenadio sam se jednom medijskom hajkom protiv nekih drugova iz SK koji su slavili srpsku novu godinu u Beogradu.
Na Baniji je 80% dece redovno krsteno, pamtim samo jednu sahranu bez popa i to iz materijalnih a ne politickih razloga. Moji roditelji su se čak i vencali u crkvi 1949 u Dvoru. Ta crkva je radila i radi i dan danas na Sv Petku najintimniji svetac moje babe.
Bozic je slavljen uz salve crkvenih topova, Sve Slave su održavane.
Na svece crvenim slovom i nedeljom agrar je odmarao osim ako suvom senu ne preti kisa onda se moleci Boga krsilo pravilo.
Najveci propusti su ipak cinjeni kod vencanja jer nije bilo prakticno,
Crkva je malo kome bila pri ruci a konjskim kolima nije imalo smisla po kaldrmi na desetine kilometara. Srbi i Hrvati su se sutke sporazumevali oko religije. Država se pobrinula da su djacki raspusti za Novu God tačno između dva Bozica a za Uskrs i varizlana jaja bilo je uvek veselo jer je Nedelja bila u pitanju.
15 Augusta bila je za rvate Velika Gospa a za Srbe ucesce na zboru kod obliznje crkve Sv Kate. Taj dan je za susedne Srbe takodjer bio praznik i gotovo uvek se bar u poslepodnevnim satima gasila Vrsalica i Aran posto je uvek bila sezona vrsidbe.
Sve u svemu meni je dugo vremena bila nepoznanica o polozaju pravoslavlja u Srbiji. Banijci su imali neuporedivo veću slobodu i to bas u tisini porazenih Hrvata.

1972
Dvor zbor na Djurdjevdan.
https://res.cloudinary.com/diwwf4dmp/image/upload/v1730081495/P_aa8usk.jpg

Simo, je li crkva Sv. Ivana katolička? Nešto su bridovi oštri, sve po zakonu, po komandi...

„Thanks to 'rvatima na Baniji nisu vazili srbijsnski zakoni i stavovi prema upraznjavanju religijiskih obicaja.”

Upravo tako sogore,
`rvati su konacno ostvarili svoj tisuculjeyni san: trećinu pobit`,
trećinu pokrizit` a ostatak protjerat` - kužiš? E sada u kojoj se
skupini moj sogor zatek`o - nije bitno. Važno je imat` srce i savjest
tamo gde pripadas te umjesto na sluzbu boz`ju - na misu te pilozis nešto
crkavice pa svi grijesi budu oprosteni...bok!

Prolazio sam kroz Dvor pa preko Gline , Karlovca i onda u Deželu pre 20-tak dana... Natočio vodu u Gornjem Žirovcu na točku...
Ona gora koju smo prelazili od Dvora prema Glini je Zrinska Gora?

'ovi Čerkezi su verovatno bili oni Belogardejci koji su pobegli iz Rusije u Kraljevinu Jugoslaviju posle pobede Crvenih.„

Cuj bolan ne bijo; to nemere bit` - čak ni u snu!

Belogardejci su bili Rusi tj. carski podanici među kojima osim oficirskog kora u uniformi; profesori,inzenjeri, lekari, svestenici
i ostali smrtnici iz oktobarske revolucije. Kraljevina SHS nije priznala
SSSR tek do 1939-40 do sporazima-saveznistva Nemacke & SSSR tj. uoci
početka velikog rata.
Naprotiv ONO je bila tkzv. ukrajinska divizija sa Cerkezima u prvim redovima iza kacusa i tenkova - ako nisi čuo-znao.
Nestankonm, tj. raspadom SSSR-a i dolaskom Putina na kormilo države,
Rusi napokon postaju svoji i na svome. Hramovi obnovljeni a narod
polako ali sigurno uspravlja nalazeci svoje mesto u svetu gde mu pripada. Tu i tamo po neki od sovjetskih simbola, ali svuda ruska
trobojka vijori.”

Zlatiborac, možda sam trebao napisati da su Čerkezi deo vojske Belih.
Ili su možda zarobljenici vojske SSSR-a od kojih su Nemci napravili neke jedinice... Zanima me otkud oni ovde, i da li su oni zaista deo čerkeskog naroda

Čerkezi su odrubljivali glave i provaljivali u kuće
WW2

Jeli smo žgan­će, kukuruzni kruh i grah, a deci nismo megli dati ni voća, jer su nam vojske zgulile voćke do gra­na - prisjeća se Barbara, i dodaje, kako je svaka vojska imala svoje metode zastrašivanja: - čerkezi su bili najgorši. Odrubljivali su glave, otimeli, mučili i silovali. Mene je sam Bog spasil.
Sa­tima se nismo usudeli proviriti nosa ispod kreveta, a tek kad je bombardiranje prestalo, izešli smo na dvorišće i vidli da nam je bomba razorela i bunar i sve kaj smo meli v njem. Preplašeni do kostiju, kaže Barbara, još isti dan su zgrabili djecu, svoju jedinu kravu i pobjegli u Kravarsko koje je nudilo više mjesta za skrivanje.- Naše je selo bilo na meti svih. U Velikoj Gorici su bile ustaše, a okole u šumama partizani. Partizani su prve bili u Kravar­skom, ali su nakon tog strašneg bombardiranja pobegli u šume, a onda su u Kravarsko pak došle ustaše. Kak su većina partizana bili naši susedi, pak smo ih dobre pozneli, onda su nas ustaše po­čele ispitivati za njih, al mi nismo hteli nikog izdati pa smo šuteli kak zmije. No, Kravarsko je bile dobre za nas, jer su okole bile šume, pa sme se imeli di skriti kad bi Njemci bombardirali oko­le Kravarskog. Želi bi decu, kravu i brze v šumu. Tako opisuje Barbara i objašnja­va kako je život u Kravarskom trajao sve dok njemački avioni nisu bombardirali i to selo. Obi­telj Đurašin, ali i mnoge druge obitelji tada bježe u obližnje selo Marcelin.

E, pa tem nam je pak bilo naj­gorše. Bile je zima, ni bile ni hra­ne, ni vode, nismo megli niš se­diti, borbe su bile vražje, a onda su došli i ti prokleti čerkezi. Od svih vojski, oni su ti, sinek moj, bili najokrutniji. O otimali su, si­lovali, mučili. Iako su se, kaže, nadali će rat svr­šiti sa zimom, s istim su užasom dočekali i proljeće. Više ni bile hrane ni za zub pa sme moreli krenuti v polje sijati kukuruz, paradajz i druge povr­će. A to ti je bilo, sinek, kak lutri­ja. Il buš naletil na ustaše, il na partizane, il na čerkeze, il buju te Svabe gađale odgore. Svi su bili gedni sem partizana. Oni nisu otimeli, nek su iskali. A kak smo sve vreme uspeli skrivati našu kravicu, tak smo imeli mleka, pa smo celi rat jeli žgance i davali ih partizanima. Dok se prisjeća zgode sa žgan­cima i partizanima, na licu bake Barabre prvi put se pojavljuje osmijeh. - Oni su se skrivali v šumi, a njihov kurir bi kucal na sveka vrata v selu i govoril, na tem i tem me­stu bu te čekal neke od naših pa mu odnesi hranu. Tak sam ti ja jednem došla na to mjesto blize šume, a partizan pogleda u ko­šaru i veli: `Pa kaj opet žganci!?' Je, pa nisam imela drugo, kaj da mu dem?! Znam da su me mrzeli zbog žgancih, al na kraju su ih jeli kak janjetinu.

No, furt su iskali soli, tog im nikad ni bilo dosta. Preživljavanje od sadnje, nastav­lja Barbara, trajalo je sve dok par­tizani nisu počeli izvoditi akcije protiv Nijemaca, zbog čega su ovi osvetnički bombardirali Turopo­lje i uništili sve njihove usjeve. Barbara se tada, kaže, zaposlila kao čistačica u stanu visokopozi­cioniranog ustaše: Kad si gladen i kad ti sve vojske otimaju one kaj maš, onde ne bi­raš, već delaš kaj ti se da. Ja sem za teg ustašu pošteno delala, a on me poštene platil. Al najgorše je bilo doć i vratit se s posla, jer se pucale na sve strane, pa si mogel zgubit glavu sem tak, a i morel si pazit da ti netke od svih tih vojni­ka ne zeme novac. Sećam se kak mi je bile muka kad sam jednu včer došla dome posle posla i vidla da sam zgubila novac. Ma, bojala sam se da mi ga čerkezi na putu ne otmu pa sam ga metla u gaće, a on mi je negde spal. E, pa tad bi mi bile drajše da su mi ga vzeli, nek da sam ga tak šlampa­vo posijala.

Ni povratak u rodno selo i vlasti­tu kuću nije bio lak. Kad god sme mogli odlazili sme doma u Veliku Bunu, i čim bi male popravili svoju drvenu kuću kaj su ju uništile vojske, Njemci bi pak počeli bombardi­rati, pa bi opet moreli sve spo­četka. Nigdar nismo meli mira, ni od Njemaca, ni od ustaša, ni od partizana, ni od čerkeza. I Cr­kvu su nem porušili. No najgorše je bilo skrivati kravu pune četiri let. Kad bi vojske dolazile pri na­šem dvorištu, mi bismo odma kravu spelali v sobu i molili Boga, da ne počne mukati. Jeli smo žgan­će, kukuruzni kruh i grah, a deci nismo megli dati ni voća, jer su nam vojske zgulile voćke do gra­na - prisjeća se Barbara, i dodaje, kako je svaka vojska imala svoje metode zastrašivanja: - čerkezi su bili najgorši. Odrubljivali su glave, otimeli, mučili i silovali. Mene je sam Bog spasil silovanja. Držala sam dete u krilu kad je je­dan čerkez koji me duge gledal krenul prema meni. E tad sam si pomislela, Barbara sad je gotove, sina bu ti zaklal, a tebe bu siloval. Al tad je pokrej nes prošla neka druga žena, pa je vrag krenul za njom. Kak su ustaše znele da partizani iz šuma često dolaze v selo, radili su nam premetačine i furt nas ispitevali, a kad su ula­zili v selo, vikali su: `Kuća, kuća, kuća!' kaj je značilo da smo mam moreli ući u kuću jer kog su naš­li na dvorištu odmah su pucali v njega. Partizani su bili najboljši, oni su pristojno iskali, i svaki put rekli fala. Je da su se zneli buniti zbog hrane, al nisu ubijali i nisu otemali ispričala je Barbara. No njezini ukućani kroz smijeh dodaju kako joj se Drugi svjetski rat toliko urezao u sjećanje da je i s početkom Domovinskog rata na svaki zvuk granate bježala prema šumi.
Ostatak članka ispod videa
- Je, sinek moj, njime je smešne, al kad jednem doživeš kaj i ja, bogmeć bežiš na svaki šum kak te god noge nose! - govori namršteno i sliježe ramenima. - A kaj ti ja više znem kaj se događa?! Niš ti ja više ne verujem. Ked je poče­le grmiti, a ja trk v šumu. Bežala sem kaj vjeverica. A ovi moji viču, baka ne v šumu, idemo u podru­ma, tem bume se skrili! Je, al nek­dar nisme imeli podrume. Imeli smo sem šumu i Bog pomozi! - govori Barbara, čiji je suprug Ivan preminuo 1976. godine, nakon čega se više nikad nije udavala: - On je naken reta otišel u sloven­sku vojsku, a kad se vrnul imeli smo dober život. A kaj bi se više udavala, za Boga milega?! Pa smo mi dva skup proši svakeg vraga.

Simo , znam za Jazovku. Nisam znao da je tamo dio Čerkeza vidio svoj kraj.
Mislio da sam da Hrvati nisu imali tako velike probleme u ratu, ipak je to bila njihova država, barem po imenu...

Sibe, znam da ti je teško to da svaris, iz razloga staonovite mrznje prema srbiji i nama srbima (iako zapravo - sve ono gde mrzis nas srbe - su organizovali otpadnici - ovi koje i dalje volis - a to su jugosloveni - antisrbi, već sam objasnio ovde pojam jugoslavija, i mogućnost njenog postojanja - a to je - samo na lesu srbije, bez mrtve srbije kojoj se sisa krv - nema juge), NO - ako je sa kosova i metohije - onda je iz srbije. Pošto je kosovo srbija.
Okej, trenutno je okupirano i od strane amera i od strane albanskih kriminalaca. međutim - ne postoji otprilike ni jedan jedini artifakt istorijski koji ukazuje da je ikada bilo njihovo, ono - da smo mi dosli na njihovo i mi njih isterali.
tako da - samo malo sacekaj - pa će doći i naplata racuna eventualno a i vracanje imovine - eventualno - dakle sve ono sto su kraisnici razni i ostali partizani i komunjare pokrali od srba po srbiji - biće i vraceno.
samo polako. -samo nemoj posle da neko place i da kaže „otese mi moje” - jer nije njegovo - nije deda to sagradio nego je smajserom isterao stvarne gazde.

'Daleko bilo da mrzim Srbe.
Imao sam u JNA prijatelja i to jako dobrih iz Srbije. Ali Srbija i Srbi koji žive tamo su sirok pojam.

Sogore, pa ako ćemo onako i po 'sirem pojmu' i nemas razlog da ih mrzis. A to što ih nepodnosis i često naglasavas iz samo tebi znanih razloga, neka ostane po strani i bez komentara. No ako je za utehu, nisi usamljen utoliko sto si rođen i stasao u povoljnim 'uvjetima' na prostoru kojeg si napustio za vecna vremena - reklo bi se. I još po neki sogor koje sam sreoi upoznao. A da ste saradjivali sa vasim susjedima gde ste bili manjina - jedne celine, nebi napustali svoja vekovna ognjista. Kao recimo Srbi pole poraza na Kosovu ili tokom II sv. rata pod okupacijom kada se ginulo 100:1. A to su 'drugovi' i te kako želeli, te nisu digli ustanak u Zagorju već srcu Srbije - kužiš?
Pa kad su proterani iz iste, nasli utociste u tvojoj Neovisnoj do
kraja rata. U međuvremenu na istim prostorima i dogodili pogromi
bez ucesca okupatora, dok je u ojadjenoj Srbiji vladao kakav-takav
red,mir i poredak. Čak prihvatili preko pola miliona Srba izbeglih
sa prostora Neovisne - ako nisi znao. Ti isti Srbi u Srbiji nisu
'pili sampanjac' sa okupatorom - kako napominjes ili ti neko rek`o.

A to što bi ti, i sebi slični, da si na mestu Jozeka bio daleko gori,
ne sumnjam. Rođen i vaspitavan na vrednostima koje ti dale putoklaz
u ostatku zivota, ima svoje razloge i zašto, pa prema tome: o`ladi.

Problem je u kulturološkopolitičkim razlikama. Ipak smo mi prekodrinci uveli komunizam u Srbiju i Jugu. Uglavnom je narodu odgovaralo to što i kako se radilo, pa je prihvatio tu ideju i nametnuo je drugima. Tradicija rodbinskih zadruga, egalitarizma, nerazvijenost društvenih odnosa, nedostatak industrije, pismenosti, ... je doveo do toga da smo mi mahom i pored velikih mana prihvatili komunu.
I onda su ti uglavnom nesposobni i neškolovani kadrovi došli u situaciju da odlučuju o značajnim stvarima, i ...
pali na ispitu...
I sad nas njihovi potomci uče demokratiju i kapitalizam...
I opet nesposobni, opet na svoj način, uglavnom silom, i imamo
Vučića i njegovu mafiju.
Bojim se da će ovi uništiti i ovo sto je ostalo, sve ide u tom smeru.

Ma nije bilo bas sve loše, ali je moglo i puno bolje.
Ovo kad Tita nazivaš upravnikom ti je najtačniji opis.
Kažu da je do nekog stepena razvoja bolja opcija centralističko odlučivanje i tzv. A petogodišnji planovi..
Sve dok e ne uradi infrastrukturs, elektrika, telefon, železnica, a onda u nekom trenutku da se počinju obavljati uzde. Tempo je o tome svojevremeno govorio, i tada je spomenuo granicu od 3000 $ BDP per capita.
Govorilo se o 1965. godini,kriza i tad je trebalo olabaviti...
i verovatno ne bi bilo rata ni rušenja, s Juga bi bila cela i možda u EU.
Ali Partija očito nije želela ispustiti ili podeliti vlast, pa se islo u obrnutom smeru...

'Broz je onima koji nisu bili zadovoljni u Jugoslaviji dao mogućnost da odu. Sa Jugoslovenskim pasosem mogli su otici gdje su htjeli. Otislo je masa ljencina, kriminalaca i ljudi uglavnom nize strucne spreme.
Čak su mnogi otisli i u Legiju stranaca.'

Dapace tako sogore,

Onda nakon Broza dosao red na tebe da odes 'trbuhom za kruhom' ko
izbjeglica bez pasosa - htio to ili ne. I to bas u Njemacku koju je
taj isti Broz porazio - 'majku mu moz`ju - kužiš?

Docim one ljencine i kriminalci koji se u njegovo doba rodili i bRezplatno edukovali - nastavili tamo gdje je on stao. Prvenstveno
djeca vrhuske i oficira koji se izlezavali na obali Plavog Jadrana,
dok se raja 'paradajz-turisti' okupljala pod satore u zapustenim
maslinjacima...
Sad i ti sogore iz te iste NJ. možeš na Plavi Jadran sa njemackim
pasosem i mercedesom kako to i prilici onako i po zasluzi.
I to što dalje od tvoje bajte koja je zarasla u dracu - pretpostavljam.

Ovo o letovanju na moru su gluposti. Ja to nisam mogao ni na TV da vidim, nismo ga imali. U radničkim odmaralištima su bili uglavnom birokratija, obični radnici nisu imali ni para ni vremena. Gradilo se , radilo na poljoprivredi,...
Plate su bile nikakve, tek za preživljavanje.
Blago onom ko je mogao preko grane.

„Što se tiče Vožda, ja sam upotrebio riječ ”pljunuti„, ali neki važni Srbijanci su rekli isto ali upotrebili daleko ”težu„ riječ.”

Pa ako ćemo po logici stvari, tog istog 'Vozda' su bezrezervno cuvali i podržavali Krajisnici u nadi da će im sacuvat` jugoslavenstvo tj. petokraku koju su njihovi prethodnici-jurisnici istakli u prestonici.

No grdno se prevarili, pa kad su to shvatili poslali u Hag na 'popravni'. I to ne samo njega već Rasu i Ratka - kužiš? Ali samo
laganica sogore, i ovi sadasnji koji se međusobno gloze, trebe i
sami sebi jamu kopaju. A po uzoru na 'nepobjedivu' jna...

Šta je zapravo bajta?
Davno nisam koristio taj inače redak izraz na Baniji.
Bajta je koliko se secam mala prizemna neugledna kucica.
Malo je banijaca napustilo bajte jer ih na Baniji nije nibilo mnogo,
Tipicna banijska kuca iz doba austrougrske ima svoj stil.
U prizemlju kameni podrum a na spratu drvena konstrukcija sa stepenistom ganjkom i crepnim krovom
Sezdesetih godina pocela je masovna rekonstrukcija svih a naročito malo boljih sela uz gradnju tada modernih zidanica, cigla, kvadra betonski ankeri Veliki broj banijskih Srba napustio je bas te zidanice a veoma retko tz. bajte.

U mom selu od 53 kucna broja pamtim možda samo 2-3 tz. Bajte ili ti
prizemne brvnare. Znam da ih je po Kordunu bilo nešto više kao i na Baniji po nekim delovima udaljenijm od većih i jačih sela.
Nedaleko od Hrv. Kostajnice bilo je pravo cigansko selo Volinja pored same Une sa tipicnim cigan-bajtama ali Nemacka je sedamdestih i to bitno promenila.
Kada smo 1990 kao novosadska ekipa prolazili banijskim selima u jednom trenutku me vozac zapitao dali i ovi gore na onom brdu sa teško pristupacnim putem imaju struju, rekao sam da i struju i telefon i vodu

https://res.cloudinary.com/diwwf4dmp/image/upload/v1730579378/b_d8wdgw.jpg

Pa evo vako - sogore: babca = klin, klepac - cekic, i vodijer su:
pribor za kosu tj. kosidbu, stranjga = konopac, stozna = kolac za sjeno, vedrica = posuda za vodu, svrdlo = burgija/
Prema tome nešto znam zeru a ponesto zerku i zericku - kužiš?

Doklen o onim 'nafrajkanim curama onog doba; zericku kad sam bijo
jedared na cijanju. E onda prvi put vidijo tamburicu sa dvije zice,
čuo podvriskivanje uz ojkace i tanz-vrtikolo. Uglamnom planinke igrale,
dok su becari za astalom; snapsa, pili pivu iz kistre i Badel-ovku.

Enngleski jezik je pun latinizama, zato Latini lakše nauče i razumeju engleski. Kažu da su Francuzi dugo vladali Engleskom, pa su vladari uveli mnoge nove reči, ustvari, uveli su britanski otok u civilizaciju.
Ambrela je verovatno došla preko Venecije...

Banijci ponekad progutaju poneki samoglasnik. Uticaj bosanske Krajine ?
-------------------------------------------------------------------

Kao npr.: Zen`ca, Saraj`vo, kru`,`odza, vla`, Me`o...

I meni je nešto još cudnije - a znaš odakle potice ceno, a ?

Eh sogore sokole - ne znaš sto su cokule?
bruko nasa ;-)

„Cokule su vojnicke cipele, cizme ili seljacke sa debelim djonom ”

Upravo tako manje-vise sogore , zavisno gde i kako se to zove i
obicava. U mojem kraju (Ersko-ercovskom) po neko od imucnijih imao
'bakandze'. to mu dodje nešto slično cokulama. Dok su cizme imali
i nosili oni 'vickasti' momci ugladjene i narozane (falte) nešto
i po uzoru na Vojvodjane.
U po ratnom dobu bili u modi 'pirocani' iz vabrike 'Tigar' u Pirot
gde se proizvodile razne 'gume' i gumena galanterija. U mojem kraju
takođe (istovremeno) nastala proizvodnja tkzv. 'tockasa' , a koje
je pravio moj rodjak (po cici-stricu) koji je izucio opancarski zanat.

On je svojevremeno (50-ih) isao u Uzice na 'otpad' gde je nabavio
rabljene tockove (kamiJona-autobusa) od kojih je pravio 'tockase'.
Opanke je redje pravio, jer ih je mnogo skuplje i teze praviti,pa su
tako uskoro izlazili i izasli iz upotebe - i mode...

P.s. moj-nas sogor Seeb-o je (reklo bi se) iz banijskih cizama uskocijo u one gumene radnicke,kada se imali bRezplatni 'topli obroci' i kada je svaki radnik (sa jednom placom) mogao priustiti ljetovanje cijele obitelji na plavom Jadranuuu...

P.s.s.- cica-mica i gotova pricaaa...
;-)

'Tako povodom babine nostalgije za Batom obradovao sam se kada sam prvi put stigao u Trst i video Bata cipele,...'

Pa dobro de sogore, ako ćemo po razdaljini, blizi ti je bio Trst nego
prestonica. Primera radi: kada sam stig`o u Bg 60-te na zanat, zamjetih
'Bata' prodavnicu na uglu M.Tite i Knjaza Velikog.

P.s. doduse bilo je po negde i „Borovo” - „ Blagoje Parovic” i tako to...

Izgleda da je Bata imao fabriku i u Italiji. Inače, u Indoneziji sam video mnogo dućana sa Batinom obućom, štaviše, bila je obavezni deo đačke uniforme, a svako je morao imati barem dva para. Dobar biznis.
Gledao sam na TV priču o Bati, neki Čehi, sposobni, jedan je čak u Brazilu otvorio fabriku, drugi u Indoneziji.
Ovaj gradić gde ja živim , u južnoj Sloveniji je trebao da dobije fabriku Bata tamo neđe 1910, ali se bogatiji seljaci pobuniše, jer ko će da im radi ako sluge odu u fabriku. I još ta guma smrdi, zagađuje vazduh. I ode Bata u Borovo.

„Vodi Haso dva kera u šetnju i sretne Muju.”

Sogore stovani, da nisi nekim povodom zamjenio cene s` konjima?

Jer koliko mi je poznato u Bosnoj nit kupaju a još manje sisaju cene,
već naprotiv. Ili Ti u Njemackoj posjedujes cene - pomodarstva radi?

Za ribe još ništa nisu izmislili.
----
Nahvatao Era punu kantu riba u državnom ribnjaku i krene kuci
kad ops cyvar ribnjaka ispred njega.
Šta je to Ero znaš li ti da se ovde nesme hvatati raba sada ću te prijaviti.
Šta, ko nisam ja hvatao nikakve ribe.
A šta ti je to u kanti pita strazar.
Pa to su moje privatne ribe, ja njih tako izvedem u setnju
pustim ih malo u ribnjak da se isplivaju i onda kad krenem kuci
ja samo zviznem i one same uskoce u kantu i idemo.
Ma nemoj mi reci kaže strazar, ajd probaj da ja to vidim.
Baci Era ribe nazad u vodu a strazar kaže aj sad zvizni.
Era zvizne kad ono ništa.
Pita strazar aaaa gde su ti ribe?
Slegnu Era ramenima i kaže nemam pojma o kakvim ribama ti pticas...

'Slegnu Era ramenima i kaže nemam pojma o kakvim ribama ti pticas...'

Nego šta sogore, nas jajce nema zumance - kužiš?

Pripovjeda se da su Jevreji (Zidovi) uvijek zaobiazili erski kraj u
valikom luku kad je u pitanju trgovina:

Elem jdene prilike dos`o Jesa u Uzice u namjeri da otvori ducan. Stgavsi sa zenom i robom s`konjsom zapregom u Uzice na vecer, a uz to bio gladan, ode kod Ere da posudi dva-tri jaja za veceru. Ma nema problema kaže Era, te stavi jaja na kantar... u tom će Jesa; zašto mjeris jaja? Pa zato što nisu bas sva ista i jednaka kao i ona sto ćeš da mi vratis. Jesa ga gleda u cudu, ne rce ništa, vrati ženi i zaprezi pa rece:' Zeno, ovde nema leba za nas - idemo dalje...

'Taj Svrabo je neke godine dosao samo sa jednom tašnom.
Onda ne znam kako postao vlasnik pilane u toj Sunji.'

Nećeš ni znati. Pa i da znaš nema svrhe, a sto podrazumeva i bivšu SFRJ.
Inače sam radio u jednoj od poznatih firmi krajem 60-ih kada su kasnili
licni dohotci,a potom ista pripojena vecoj za pokrice gubitaka.
I onda nekim slučajem ili pak providjenjem,iskocila prilika da okusam
'sreću' (ako se tako može naxvat`) i odem u inozemstvo. Nisam se
prevario. Docim pre mene i još nekih - vise od jednog milijuna...