'Covjek iz Austrije objasnio je da zna dosta finih i prijatnih Srba, međutim, oni su u senci onih koji su sušta suprotnost svemu tome. Kako je napisao, veliki deo njih je nacionalistički nastrojeno, ne želi da se integriše u društvo, „pljuje” Austriju i živi od socijalne pomoći.'

Pa to mu dodje logicno - ako se uzmu u obzir razlozi iznad navedenog.

Neki su otisli 'trbuhom za kruhom', a neki avanturisticki koji ne znaju
šta će sa sobom,. Da su valjali tamo gdje su bili nebi otisli glavom
bez obzira i nikad vrate na vjekovna ognjista. Ali nije samo to, već su
povukli sa sobom i neduznu raju koja im to neće nikad oprostiti.

Što se mene i još mnogih tiče, mogu koliko danas da se vratim na svoje
ognjiste koje nije opustilo. Ili pak da ga posjetim kad god to poželim.

Prema tome : svaki slučaj za sebe i po sebi - ali ništa generalno.

E pa bracela i mnogi,mnogi pre tebe ilegalno da izvuku zivu glavu.

Bio sam svojevremeno granicar nedaleko od Trasta i Gorice te uverio
na licu mesta - sve u jednom smeru - cik pogodi? Pa imak moj bracela
legalno-turisticki po put zemljaka-paora iz Idvora u Ravnom Banatu...

Dakle bracela - svaki slučaj za sebe i po sebi - ništa gebetalno.

Teško se integrisati među Becke dvore a u beogradske još teze.
Dele beogradjani razumevanje sa beclijama iako se ne trpe jednako u Becu i Begisu.
Ovde kod mene nasi su može se reci ko bubice, ono malo zakrzljalih su prava gospoda za ono sto dolazi u narodnim nosnjama, poluboso zamotanog garavog lica.
Santa avanturisticki sa skrivenim planom uspeo na putu uspeha.
Jedan od zivornih uspeha je docekati i uzivati kakavu takvu penziju na kraju tog putovanja jer nema svako cast doziveti istu..
Pre pola sata sam bas sedeo na terasi i razmišljao nešto o toj temi.
Danas je inače 24c prelep dan indijanskog, babinjeg ili miholjskog leta.
Nisam se bas ni ja skroz integrisao kao ni moj komsija Rus jer nemamo ni traga ni glasa od Halloveen dekora. Povodom ovog praznika moram izraziti zadovoljstvo posto se za mojih 30 godina ovde srozao bas na cisto propadanje. Mora da su i ovi sto sam ih spomenu gore uveliko tome doprineli.

pa kako mogu da zale - kad su svaki put izgubili, pri tom pocinili su zločine, i nisu nikada (onako kako je trebalo) kaznjeni za to? - naravno da to što pre želiš da zaboravis, i po mogućnosti zataskas, a onda palamudis kako si bajan sjajan i krasan.
inače minutaza u austriji mi je oko mesec ipo, od toga mesec u kuci esesovca - koji je u međuvremenu umreo - baba bila ziva, i sinovi im (rođeni neposredno posle drugog svetskog rata, pis'o sam već ovde).
matori nacista je dakle bio esesovac/dobrovoljac, nije wermacht, pa da moz' da kaže „nisam 'teo, al' dosh'o pozivar, pa me pokup'lo...”.
i sve stoji, ono fin svet, kao i ostali nemci - kad pitas - kao i svugde, pomoći će strancu putniku namerniku. tu nema diskusije.
mislim, vecina njihovog stanovnistva zaista i nema pojma kakve su oni sve zločine i gde sve pocinili - to jest - njihovi sunarodnici. verujem da ne vecina austrijanaca, nego i vecina ex yugoslovena nema pojma da je nasa kraljevska arhiva prakticno u wieni, i da nemaju pojma - posto se to već zna gde je - zašto neće da je vrate?
a 'vamo palamude tim istim eks jugovicima o pruzanju ruke jednih drugima, o pomirenju koje leci i tako dalje. -pri tom - njihove ruke u nasem pekmezu, i fazon - dobro, aj' izvadite ruke, idite operite se, a nama vratite to naše, kol'ko je ostalo u tegli - e tu je „pa neeee možemo..” (zašto?).

Prema gore navedenom ja sam za nastavak rata i netrpeljivosi prema Germanima i Ugarima. Mada secam se da su beogradski mediji rado primali Kurca i tako ga zvali dok je bio kancelar Austrije.
Nema nama spasa dok se ne obracunamo sa svim neprijateljima iz naše proslosti mada vidim da trenutni presednik nezna ko mu je veci prijatelj, Austrija, Madjarska Turska ili Kina.

„Prema gore navedenom ja sam za nastavak rata i netrpeljivosi prema Germanima i Ugarima. Mada secam se da su beogradski mediji rado primali Kurca i tako ga zvali dok je bio kancelar Austrije.

Nuto nuto, vidider mog sogora?

Nakon Marije Terezije pa preko Jozefa Franje stize do Kurca mu - breee!
A s` cime i kako da se obracunas kad ni tvoj Slobo nije mogo izdrzat
vise od 11 tjedana - kužiš? Ostavio si ga na cjedilu da trune u
memljivom Hagu - te nakon toga pod debelu lipovu ladovinu.

Nisu vise ona vremena ko sto ni mi ovde 'moj brate u tudjini'.
Madzari su prvi i jedini rekli 'njet' baba Nati da ne idu dragovoljno
u boj, a bogme i Austrijanci nisi daleko - zlu netrebalo. Pa ni
Turci nisu isto sto su bili. Veliki Knjaz M.O. je to odradio bez
i jednog metka. Čak bio uvazen i cenjen od Austrijanaca svojevremeno.

Nego sogore, vreme je da mi gledamo svoja - umesto tudja posla.

P.s. uzmider tu tvolu kamer-icu pa slkaj ovo 'Miholjsko Leto'
kao retko gde u svetu. Uz to idu i maskare pride - kužiš?

”

Specijalno za sogora 2:59
Jesen u mojim sokacima...
https://youtu.be/yUcq-RUwrCI

Pa u Kanadi su stvari prilično iskristalisane.
Dobijanje svakog posla je prvrnstveno uslovljeno sposobnostima
znanjem jezika i stvarnim potrebama za radno mesto.
Nedostatkom konkurencuje smanjuje se i jezicni kriterijum ali ne ispod minimuma.
Politika države je da se mora postovati rasno sarenilo pa tako imamo
priliku videti da se zamotane face i razni portreti vidjaju na svim isturenim mestima.
U vladinim institucijama bela vecina dominira bez pardona i tamo napr Srbi nemaju prepreka zbog srpstva već moraju govoriti bez akcenta i biti strucno obrazovani i kvaliteni radnici a to mogu samo oni koji su dosli mladi i skolovali se ovde.
Kažeš sirotinja ide u beli svet.
Duduk je duduk u svom selu u Beogradu i Becu jednako. Ne moze on nepismen u velikom gradu biti gradonacelnik istog ali može biti seljacina po karakteru i poslu koji obavlja. Tuzno je kad neko iz grada dodje i nema pojma gde se nalazi.
Pripadam onima koji su od cobana postali „cuvari stada”.
Nazalost da sam u svojoj cetrsesetoj dosao ovde sa univerzitetskim a ne kursadzijskim levelom engleskog sklanjali bi se domaći dodjosu sa puta samo tako.
Živeo sam u Vojvodini i danas razumem Madjare sa severa Backe koji su živeli u svojoj zemlji i jedva govorili „naski”

E pa happy anniversary i na ovom naskom jeziku.
Lepo je to savladati tolike izaove kroz sve ove decenije.

Stranci u Becu su gospoda za strance po Italiji.

Ovde neki Garagani klasicni.

Kada vidis najsredjenije žene po Becu, znaj da su Srpkinje.

Bec je ranije bio ok, danas je tamo los standard, jer se naguralo stranaca,

nekretnine odletele u nebesa.

Prevoz mesecno 33 eura, nisu dizali cene.

Nasi, druže se između sebe, Balkanski garagani.

Odem nekad do Beca na dan, prosetam se i vratim.

Uzmem dnevnu kartu na Schwechat za nekih 11 eura, voz, bus ukljuceno.

„Pripadam onima koji su od cobana postali ”cuvari stada„.”

Bravo- aferim - sogore,

E još ako si To stado cuvao i sacuvao, e onda imaš ulaznicu tamo gde
i nasa 'ljubicica 'plavo-bijela'.
:-)

To mu Ga dodje kao nešto; a fo riz am = prenosno 'znakovanje'.

P.s. ništa osobno - samo zamjecijem!

P.s.s. tvoj sogor u tudjini...

„Postoji prva druga generacija i tako redom.
Razlika između prve i ostalih je ogromna ali uvek imamo
prisustvo prve.”

Sogore, bez obzira na razlike svi mi manje vise pripadamo istim korenima u to nema sumnje. I po onoj: „svako vreme nosi svoje breme”.
Kad stigoh na ovu grudu zemlje zatekoh cet`ri talasa emigracije.

Prvi tj. pioniri koji stigose pre i nakon prvog velikog rata 'trbuhom za kruhom'. Uglavnom i vecinski iz nekadasdnje Austro-Ugarske, dalmacije pa čak i C.Gore. Drugi iz prve Yu takođe u potrazi za izvesnije sutra od kojih se neki u međuvremenu vratise. Treci krajem drugog v. rata tkzv. 'izdajnici', sto iz Otadzbine-Domovine kao i oni iz zarobljenistva ali iskljucivo Srbi. Tim povodom je Cikago posle BG-a postao nsjveci grad naseljen Srbadijom. Potom 4-tvrti talas'
ilegalci' prve dve decenije iz bratske nam iste zajednice, a potom peti sa crvenim pasosem među koje i moja malenkost. I to u doba kada je Nas pasos bio 'najtrazeniji' i bez viza, a moglo u parku spavati u po noćina klupi' kako se tada pripovedalo. Koliko me secanje sluzi do početka 60-ih u nasen beRzplatnom edukovanju bila su zastupljena tri strana jezika: ruski, nemacki i francuski. Obzirom da je vecina iseljenika odlazila u zemlje useljenja gde se govorio engleski, isti je polako i vremenom preuzeo kormilo.
Posle četvrtog pristize peti talas sa poznavanjem jezika zemalja
useljenja kao recimo moj sogor i vecina u ovoj sadasnjici. Pa ne moraju da se naprežu sa akcentom kao tamo oni nepismeni & polupismeni koji se prihvatali posla;'daj šta das'. Ali za divno cudo, velika vecina prethodnih talasa imali svoj sopstveni krov nad glavom. Čak i svoje potomke kako-tako izveli na pravi put i nešto im ostavili u nasledje.

Neki su ovdeka s` početka 90-ih dolazili puni 'ki brod', kao npr.
dinastija ala Karici, kcerka precednika krnje Yu M.Marjanovica,
nevesta cuvenog legionara Ulemeka i ostali mnogobrijni clanovi elite.

Sto jes, jes, svako je ovdeka od nas u pravu sto; generalno, polovicno
pa čak i svaki za sebe i na po se...

Gud baaaaj - hav` a najs deeej!!!