„Ispade mi najgori.”

A kako bi to drugacije moglo i biti - molecu lepo?

Nego; zaobis`o si Madzare, a oni naše prve komsije...

„Sedi deda solunac na Terazijama okitio se ordenima iz dva rata.”

Stovani sogore,

Ratove u kojem su bili solinci su: balkanski i I svetski,ako nisi znao. Dolaskom 'oslobodiJoca' u Srbiju,solinci su osvete radi bili za odstrel.
Recimo prvi na udaru vojvoda Petar Bojovic,a nakon njega onaj major
Dragutin Gavrilovic koji se 45-te vratio iz nem. zarobljenistva.
Iako oronuo (kost i koza) drugovi ga prepoznali i lincovali za poraze
na cerskoj,potom kolubarskoj bitci i odbrani prestonice 1915-e kužiš?
Ima ispisana i uklesana zapovjest pocivseg majora ispod kalemegdanske
tvrdjave. No izgleda da to nisi zamjetio već ona cetir jahaca akopolipse pored zidina Kalisa.

Docim ono pomenuto 'klanje' ukazuje tj. asocira na 'srbosjek' u Neovisnoj,kojeg sam svojevremeno zamjetio u filmu Lordana Zafranovica.
Prema tome sogore stovani, man` se i okani solunaca - nek pocivaju u miru. Nisu to oni zasluzili - ziv mi ti...

Već ajd` nešto pripovjedi o 'neumrlom' ili pak Slobi savremenicima
koje si imao cast vidjet` i pratit` - ako se ne varam...

Dragi moj u toku svog sluzbovanje SFRJ sistemu imao sam obavezu i cast
sretati i razgovarati bas sa ovako opisanim borcima iz oba rata koji su na grudima imali Brozovo i Kraljevo znamenje.
Tuzna je istina da im nije odavana ista pocast kao i onima koji su se
zvali komunci ali potpuno ignorisani nisu bili.
Bili su pozivani i primani na raznim nivoima povodom vaznih datuma ili dogadja uz duznu medijsku pratnju. Da ponovim ni sličnu kao Subnorovci.
-----------
Jedan od priloga kakvima sam i sam svedocio.
-----------
Solunski borac Živojin Lazić stavlja cveće i jabuku iz njegove bašte na grob maršala Tita u Kući cveća (1981).

Živojin Lazić (1893-1986), iz Sankovića kod Mionice, najpoznatije je lice solunskog borca i ikona seljačke Srbije. Simbol našeg dobrodušnog i oštroumnog seljaka.

U 88. godini je poželeo da obiđe grob maršala Tita, „junaka nad junacima”, kako je za njega govorio. Krenuo je peške iz svog sela udaljenog 90 kilometara od Beograda na poklonjenje pokojnom maršalu, sa kojim je imao susret 1977. i pod čijom komandom su se borili njegovi sinovi.

Istrajao je u pešačenju iako je bio na pragu desete decenije života.

Živojin Lazić je bio mitraljezac 17. puka Drinske divizije. Prošao je krvavi put i pakao preko Albanije u zimu 1915-1916, borio se na Solunskom frontu. Demobilisan je 1920. nakon šest godina nošenja uniforme.

Kao 81-godišnjak, 1974. se zaputio peške na Kajmakčalan da oda poštu svojim ratnim drugovima – hiljadama srpskih mladića koji su 1916. pali u borbama za taj vrh. Putovao je 23 dana isključivo peške

Jeste, pesma je neprihvatljiva. Verovatno jeste pevana,ali mislim da su je najviše koristili u propagandne svrhe, naročito u Bulajićevim filmovima.
Opet crno-bela slika.
Ovo o onom čiči joj pešačio na Titov grob je opet preterivanje. Pojedinac koji je iskorišten u prop. svrhe.

pa svi su ljudi tu i tamo rasisti. plus minus.
neki recimo kažu, a neki ne kažu. od ovih koji kažu, hrvati su tu i tamo mislim prilično u vrhu, poljaci isto, nemci recimo chute - al' onekad preduzmu akcije u tom smislu, koje se neslavno zavrse pomalo caki po nemce (po meni - oni ljudi uopste nisu izgubili bili onaj rat - svaka njihova kozurica prodata je po 4-5ostrukoj ceni. a ako se uzme procentualno u odnosu na total populaciju - momci su se vrhunski proveli i vrhunski izbahanalisali 6 godina, a ekipa koja je drmala (nacisti) - nikad lepsih 13ak godina. Mislim neki koji su stvarno drmali - ostali su do dana danasnjeg da drmaju je l' (simens ag, agfa, bmw, mercedes, tyssen krup... -bilo koja velika kompanija nemacka).
U dalekoj aziji gde sam bio - thai i china - barem se ne zamajavaju kao ove bele zapadne nacije - kod njih je to javno i ogoljeno. apartheid / juzna afrika su male bebe za aziju...

„Ovo o onom čiči joj pešačio na Titov grob je opet preterivanje. Pojedinac koji je iskorišten u prop. svrhe.”

Upravo tako,

Od pojedinacnih-retkih primera stvarala se prividno opsta slika celokupnog drustva i sire zajednice.
Ako se uzme u obzir međuratnog doba 1918-41-e kada su u ratom razorenoj Evropi nastala i dominirala dva jednopartiska i suprostavljena pokreta komunizam vs. fazizam. Vlast manjine tj. jedne jedine partije koja vlada većinom diktaturom u ime razlicitih ideja tj. visih ciljeva.
Sve je to i te kako pogodilo i uticalo na sire slojeve iste zajednice.
U Srbiji taj zanos nije postedeo ni svestenstvo, utoliko sto je
komunizam ništa drugo već kopija hrišćanstva u kojem je jedan covek
bozanstvo. Ko se istom suprostavio - sledila su surova prevaspitavanja, drugim rečima vesala. Iz mojeg kraja (okruga) svojevremeno je bio po tome poznat izvesni prota Milan Smiljanic -'zlatiborac'. Osim sto je posecivao Beli Dvor,javno je znao reci: „krst nosim - petokrakom ponosim”. Tokom drugog rata isticao se 'pop' Vlado Zecevic. Tim povodom se desio 'bratoubilacki' rat cije posledice i dan-danasnji osecamo.

P.s. Moj sogor se u poratnom dobu zateka`o u vreme privremenog
blagostanja i tako nasao u ulozi isturenog 'pijuna' sa dobrom
zaledjinom koja mu je 'garantirala' opstanak - do daljnjega.
E sad što se po nekad spotice praveci pogreske-propuste (lapsuse)
nije za zamjerit` jer to je kao sto znamo;'nasa borba dala'...

Kave veze ima rasizam sa nacionalizmom, pa nema nikakave osim sto mrzis pravog zdravog coveka zato što si nakrivo nasadjen.
Nacionalisti često zloupotrebljavaju patriotizam pa je meni tako zabranjeno da volim rodni kraj jer me tz hrv. nacionalista
naziva četnikom a srbijanac ustašom a ja ...

„Nacionalisti često zloupotrebljavaju patriotizam pa je meni tako zabranjeno da volim rodni kraj jer me tz hrv. nacionalista
naziva četnikom a srbijanac ustašom a ja ...”

Sogore tako je to od vremena kad su 'divlji zamenili pitome'.
Pa smo tako svi od reda postali, tj. izjednaceni sa drugovi i drugarice. Dakle sogor neopredeljen: ni tamo ni amo već svačiji-niciji. A ko je svačiji - taj je i ničiji - ziv mi ti. Kao ono u firmama sve narodno i 'druže snadji se', pa tako dok 'ne doteraste cara do duvara'.
E sad ono ustaša ili četnik bilo samo od 41- 45. Polozili oruzje sto milom sto silom, i to je to. Nigde ne primetih obiljezja 'U' niti
kokardu u mojem veku, već svuda bejase petokraka-sa pet kraka.

U mojem slučaju i mnogih koje poznajem i družim se, nije zabranjeno da
posecujem svoj kraj. Pa čak i tazbinu ljutu Krajinu, iako je u pasosu
naznacena nacionalna pripadnost - kužiš? I to 10x za 5 decenija i kusur, a krstario Jugom - od Triglava do Djevdjelije...

Đe me nađe,
Ovo mi je najveci propust u poslovnoj karijeri.
Bio sam na listi kandidata za ovo putovanje ali naravno da sam
otpao. Isao je moj sef (inače banijac od Gline) sa još jednim starijim i iskusnijim kolegom te čitava urednicka svita. I pored najajcih tehnickih kvalifikacija moje nepune dve godine staza nisu bile dovoljne za ovakvu privilegiju iako mi nebi bilo prvi put stati ispred njega.
Bilo je to jedno od njegovih naj putovanja pricalo se mnogo o tome.