Bracela,

Obzirom da si pokrenuo temu, bilo bi zanimljivo da dadnes i svoj
doprinos o istoj - pa da nastavimo.

Bracela, sudeci po svemu sto nas je snaslo, 'dogorelo je do nokata'.

U prilog postavljenoj temi,evo još jedan koji na to ukazuje.

Pre tri nedelje (13 nov 1922)u Bg-u je odrzan skup naših znanstvenika
iz tkr. svih oblasti stvaralastva,a koji ukazuju da je doslo krajnje
vreme da se cuje i njihov glas u javnosti...:

https://www.youtube.com/watch?v=qdhc3pRgQ6M

Ovaj link se odnosi na prvi sastanak - tj. početak

https://www.youtube.com/watch?v=R2YoSjCQEb4

šta te konkretno zanima? mislim, koji deo, kakve (ako) nedoumice imaš?
ovde je stanje nepromenjeno od oktobra 44'. -dakle razbojnicka, hochschtaplerska, neradnicka, pokvarena i zla banda vlada oruzjem - kojim je i dovedena na vlast - sovjetskim doduse - pa su im utrapili spagine i tt-jce u ruke, u međuvremenu su taj deo arsenala malo modernizovali :) - a sve ostalo je isto.
tada su imali rock-stara za slikanje, za koga je glupa raja zaista mislila da je neko ko se pita i ko ista odlucuje - i dok su dakle oci reflektori kamere i mikrofoni bili upereni u rok stara - udbasi su kokali, pljackali, i generalno krcmili po zemlji kako su hteli - k'o da im je dedovina (a nije - sve je bila gola protuva, pre rata najveci meni poznat domet je bio lik koji je bio skolski drugar mog dede, bio je cuvar svinja seoskih - nije imao čak ni svoje - i posle rata je postao general (da bi bio general, moras da odradis osnovnu, srednju, vojnu akademiju, majorski ispit, stabnu skolu/verovatnonekigeneralski ispit. - ovaj covek nije ni celu osnovnu zavrsio bio, recimo).
doduse, kakvi generali, takvi i rezultati u borbi (sremski front, recimo. doduse, to je bilo politicki instruirano - bas da bi nemci pokokali klince ovde iz tog podrucja, jer srbija, domaćinska, radna i vredna NIJE htela komuniste, je l'...).
danas, ta ista ekipa, drzi ovog coveka i likove oko njega koji se slikaju - da se slikaju, dok oni i dalje rade šta im padne na pamet, i get-away se with that. simple as that.
dakle, opusti se, i ako si od verujucih, upali nam neku svecu - ako skoknes do neke crkve/manastira, pa zabodi u onaj pesak za svece, ako ne - mo's i u svojoj kuci. sveci i visi igrači ne polazu zapravo mnogo na zemaljske zezancije, kao sto su nekretnine zvane crkve i manastiri. (piše i u bibliji, je l'). u svakom slučaju, iz meni nepoznatog razloga, na ovim prostorima je data nešto veca jurisdikcija sotoni, nego li nekim pozitivnijim snagama, to jest, možda i nije, ali imam eto takav utisak već podugo vremena.

Sa navrsene 23 znao sam eto da sam Srbim.
Da su ustaše Nemci i Turci najvece zlo sa kojim se susrela moja narodnost. Znao sam da nisam katolik, da mi je Bozic 7 Janura a slava na Sv.Jovana.
Nije mi padalo na pamet ni poželeti živeti istocnije od Novske niti juznije od Une. Pola posla je već bilo gotovo sa slovencima dok mi vojni odsijek nije odredio smer, pravac prestonica.
Skoro dvadeset najboljih godina sam formirao svoj srpski lik, uceci ekavicu i izigravajuci lalu kosmopolitu.
U vreme pojave Slobinog pluralizma jednom tako odvedem dete kod doktora, cerka mi inače nema srpsko ime, sestra je pregleda pa joj kaže, jao sto imaš lepo ime... ko ti dao tako lepo ime?
moja osmogodisnja kcerka ponosno odgovori a ja u zemlju da propadnem.
Ja sam Srpkinja a mama i tata su Hrvati...
Dan sanas u mojoj kuci postoji sličan neprevazudjen jaz između cerke srbijanke i tate krajisnika.

„Sa navrsene 23 znao sam eto da sam Srbim.”

Auuuuu sogore moj...a šta si to tad biJo? - ako nije tajna!
;-)

Hvala sogore moj, sad mi je nešto jasnije...

simo šta to znaci juznije od une, imajuci u vidu da una tece bas po pravcu jug-sever, prakticno pravolinijski :)
haha, ovo „a mama i tata su hrvati” by dete, me podseti na onu scenu iz „o pokojniku sve najlepse”, kad drug antisa čini mi se (zvonko lepetic), pita klinca za goluba kako se zove? (golub), pa kaže, jao, kako lijepo ime, a od čega je tako debeo - i klinac kaže, ima ku’ruza (zaporavih gde) - i razbojnici crveni ulete naravno, i sve odnesu - pa chale (boro scepanovic) golubu zavrne pevalicu, a mali cika-antisi onda otpeva da ima još zita već zaboravi gde… -u svakom slučaju, vrhunski film, prosto ne mogu da vrerujem da je prosao sfrj cenzuru…
vidi, pomalo razumem ceru ako joj ti (kraisnik) tu i tamo ides na ganglije, posto covek mora da bude (i to je neretko - jednosmerno) nacionalno vrlo samosvestan, da bi skontao, i da mu ne idu na nerve kraisnici. mnogo neotesan narod, bucan, kurcevit (a bez k…, ili barem nije toliki, je l’…), pri tom, najradje bi sad od ove naše srbije napravili f’ckin dinaru, ono - da bude krs i lom k’o dinara i velebit - nemoj plodna ravna vojvodina, nemoj plodna brdovita sumadija - daj ono belo kamenje i sprzenu travu - k’o u rodnom kraju… :)
ponekad kad ih posmatram ovde šta i kako - pomislim da su možda tu i tamo agenti hrvatske udbe, posto se prema srbiji odnose i ophode, paaa, gore nego da smo endeha. bez zezanja. mada opet, znam i nemalo fenomenalnih likova kraisnika. -sto opet dolazi na ono moje - svega svugde ima, pa sad, samo zavisi ko šta (i koga) trazi. -al ‘ ko šta trazi - to i nadje. pa u tom smislu, uglavnom gde god se zadesim naletim na dobre ljude. ne’m pojma…
ps - ja sam skontao sa 7 god. da sam ja srbin - kad sam krenuo u skolu, i drugar adis, mundzos, me pitao - šta sam ja? (a u tom smislu), da li sam hrvat, ili srbijanac, ili musliman, ili šta? - i ja rek'o - ne'm bre pojma..
i ništa, dodjem kuci, i pitam kevu šta smo mi? i kao kako to mislis šta smo? - pa reko' pit'o me drugar, on je musliman, jel' smo mi srbijanci ili hrvati ili šta? i kaže keva aaa tooo... pa mi smo srbi, ali nije to sad bas nešto mnogo važno...(kao sto nije važno ni to što je adis mundzos - sve dok je dobar covek, je l'...).
posto sam vojvodjanin poreklom / srem - pa kad je slava, u vojvodini to kažu „svecari” - i kao okej sve, i dolazili su kod dede i babe ono „svi” tu sa kojima su se druzili, i tu je bilo i pravoslavnih i katolika - i dodju ljudi najnormalnije na tu slavu - al' nisam ja to imao pojma da sad to kao mi (srbi) imamo, a ovi drugi neki komsije (katolici) nemaju.
i tako to...
ukratko, gro raje na našim prostorima su prestali da budu jugosloveni, kada su im de-be jugosloveni - koji su ih u zatvore terali kada kažu (naročito da) su srbi, ili hrvoji ili već stagod..., i onda kada su skontali da zemlja ide pod led - odjednom postadose vatreni i srbi i 'rvati i „turci” i tako dalje...
bukvalno mi je muka od tih commy-yu likova. ono, tera na povracanje.

„Moz' biti da sve to i nije tako teško razumeti i pratiti ako si deo tog zbivanja i suzivota svojih sunarodnika, ali biti na drugi kraj sveta nije isto niti se dozivljava sve šta se tamo desava na isti način, kao sto ti je to već dobro poznato.”

Nije sporno bracela,

Za ovih pola veka boravka u dijaspori - 'drugom kraju sveta', uvek sam bio u toku zbivanja i suzivota svojih sunarodnika pa s` time i drugacije dozivljavam tamosnja zbivanja u poredjenju sa bracelom. Osim mene i nasi potomci koji su stekli-primili osnove svoje pripadnosti,pocev od maternjeg jezika,obicaja i folklora, sto je uobicajeno za 'dodjose' svih 'fela'. Čak odlazili u posetu da na licu mesta vide i uvere u svoje korene. Osim toga još uvek održavamo veze,ne samo sa rodbinom 'Starog Kraja',već i sire od toga.

Kako se da zakljuciti iz tvojih predjasnjih oglasavanja, Ti si se dolaskom u obecanu zemlju - iskljucivo posvetio znanju i zvanju imajuci malo ili oskudno dodira sa svojim 'zemljacima'. Kako u etnickim sredinama-krugovima, tako i posetama 'Zavicaju-starom Kraju', pa tako ovdeka navracas - tek koliko jezika radi.
Bar tako si u nekoliko navrata ovdeka spomenuo - ako se ne varam.

Prema tome; sasvim je opravdano i logicno da Ti i ja sasvim drugacije
vidimo,shvacamo i dozivljavamo tamosnja zbivanja.

Stovani sogore,

Drugim rečima; nek svako nosi svoju zabludu i tacka.

Dolaskom u Njemacku sretao sam ovdje novopridosle sa prostora Jugoslavije, i ja sam bio novopridosli.
Rat je tamo bio u punom jeku, pa obzirom da se radilo o etnickim sukobima ulazio sam u kontakte sa novopridoslima sa rezervom.
Međutim bas nikog nije smetalo dal si Hrvat, Srbin, Albanac, Bosanac..čak sreo sam jednog mladog covjeka iz Srebrenice.
Svi bez razlike su u kontaktima sa drugim nacijama bili izuzetno fer i prijateljski. Probleme su imali samo između sebe Hrvati sa Hrvatima, Bosanci sa Bosancima.. tako naslusao sam se svega i svasta kako pricaju svoj o svome..
I meni je prvim danima pomogao musliman iz Bosne, a moji me cinkali policiji za strance.

Da napomenem da se radilo o novopridoslim, oni nasi koji su u Njemackoj bili već godinama.. sto kažu „daleko bilo”. Em bjezali oni od nas, em bjezali mi od njih.

-

Zanimljivi I pomalo razliciti pogledi. Mi smo prilično razliciti... živeli u razlicitim uslovima.
Putovao Sam pomalo po ovom delu koji opisuje Simo. Tu se vidi Dvor koji je brdovitiji I zapusteniji od Novog grada, a o Prijedoru da ne govorimo. Da, I ta kulturna raznolikost ima svoje cari, zato mi je Balkan toliko zanimljiv. Veliki gradovi ne toliko,nemaju dusu.
Beograda, 80-tih godina se sjecam po prljavstini, ciganima koji prose,...nervoznim ljudima koji psuju majku jedan drugomu...,

Zapravo, pravi smisao je da se ponesto dobrog naucis od okolice.
To je ono sto je rekao Branko Djuric mad se preselio u Sloveniju. Rekao je da su Bosanci u Sloveniju kulturno napredniji jer imaju onaj bosanski stil zezanja, ali i slovenacku ozbiljnost I marljivost. Svakoje, naravno, u svoje vreme.
Najgore je mad mislis da si najpametniji, pa ništa ne usvajas. To su oni „savrseni”.
Naravno, za usvajanje znanja, jezika, kulturnih obrazaca..., ti je potrebno vreme.

I naravno,slazem se da nikad ne zatvaras vrata do kraja kad odlazis jer nikad se ne zna... :)))))

:)
ali bukvalno je bilo tako, stvarno ne lažem i ne izmišljam.
toliko smo mi „mi” u srcu, da imam utisak da sam mogao vezanih ociju peske da dodjem bez da promasim putanju. :)