жалсоно је да модератор не брише овакве подметачине.
...

Најновија демонска (како би рекли „опитни старци”) подметачина једне од експозитура, како верујем, бившег комунистичког режима, ткз. „Борба за веру”, је како папа Франциско назва православне цркве болесничкима.[1]У потврду те тврдње, они цитирају речи папе Франциска где се уопште не помиње Православна црква. Пишу како је папа Фрањо (називају га по хрватском, а не српском!) „упутио своју поруку Фанару 5. новембра, у време своје пастирске беседе на Тргу светог Петра у Риму, у присуству хиљада римокатоличких верника”. Реч је о општој аудијенцији 5. новембра 2014. а Фанар се нигде не помиње. Текст се може видети на више језика на званичном ватиканском сајту.[2] Како се нигде не помињу ни Фанар ни Православна црква, ниједној од званичних аутокефалних ПЦ није пало на памет да нешто протестује.





Да погледамо текст који борбаши цитирају, али у мом преводу, а не њиховом, „стилски”, дорађеном:

„Нема здраве цркве ако верници, ђакони и презвитери нису сједињени са владиком. Црква која није сједињена са епископом је оболела црква. Исус је желео ово јединство свих верника, као и ђакона и презвитера, са епископом. А они то чине са свешћу да је управо у епископу видљива повезаност сваке цркве с апостолима и са свим другим заједницама, сједињеним са њиховим епископима и Папом у једној Цркви Господа Исуса, која је наша света хијерархијска мајка Црква”.[3]



Свети отац, када се погледа цео текст говори уопштено о идеји/идеалу јединствене цркве и који ни најмање не одступа од нацрта св. Кипријана Картагинског, кога радо расколници источних цркава помињу. Папа помиње павловски канон о особи епископа, коју треба врлине да красе, а да је сваког презира достојан онај који епископству тежи из каријеризма. То је карикатура епископства. Наглашава то јер је извор свакодневних скандала.





Говори, следећи линију Игњатија Богоносца, о онима који се самовољно одвајају од својих владика; назива то болесним стањем – Богоносац би рекао да је такав сам себе осудио јер се одвојио од олтара и хлеба Божијег. Монархијанска и хијерархијски структурисана црква је кредо неодвојиво од православне и католичке цркве. То је оно што делимо, док је у протестаната систем мање хијерархијски, а често одвојен од таинственог (сакраменталног).





Када се контестуализује папин говор, ми видимо да је он усмерен на одвајање од епископа због саблазни, пракса која је одувек постојала, али коју црква није одобрила. Од епископа се одваја када је овај званично осуђен и смењен. Скандали потресају КЦ као и ПЦ. То не даје за право клиру и верницима да изађу из ње. Да остану и да се боре против зла, то да, али не и да се самоизолују.





Папа не помиње случајно бискупа који је прелетео преко 30 сати да би дошао до њега и тако на делу показао везаност за њега. Подсећа тим примером на КЦ у Кини. Тамо имају 2 КЦ: једна „национална” која није под папом и друга која га прихвата. Исте примере можемо наћи и у ПЦ. По 2-3 синода, расколе и јереси које цепају тело цркве. И ту се треба сетити папиних и Кипријанових речи: црква је под епископом. Без јерархије нема цркве. За такво стање ће сваки теолог рећи да је болесно.





Папин дискурс се односи на „унутрашњу ствар”. На линији је Другог ватиканског сабора и папе Рацингера који о ПЦ говоре као о аутентичној цркви, али којој само фали и јединство са римским епископом, тј. да се овај препознаје као Први, а константинопољски одмах до њега. Јединство је циљ ка коме се тежи, када ће бити и остварено, то само Отац зна, али нико ко је здрав са једне или друге стране, одељеног брата не назива болесником. Ја то могу само рећи за ове наше расколнике који су самовољно напустили СПЦ и све друге ПЦ са којима је ова у канонском јединству.

Не ради се о томе какав је папа него да се лаже у име одбране Православља од људи који просипају мржњу у име Православња а за њих је папа измислио хришђанство. И у томе учествује модератор који не брише лажи и подметања и мржњу мада нет све трпи па ни не треба ништа брисати јер је тешко све то исправити:))