Презвитер из Чачка Владе Капларевић, који је теологију завршио у Москви, сведочи даРуси никад не износе храну на гробове предака



Изношење хране на гробове предака је својствено многобожачким религијама, не приличиправославним Србима, нити то данас ради иједан други народ на свету. Сутра, на Задушнице, на хумкепочивших ваља понети жито, вино, свећу, тамјан и молитве, а све друго није у духу православља.



Ову поруку, дан уочи великог православног празника, понавља и Владе Капларевић, презвитер на службиу Чачку, који је теологију студирао у Москви.



–



Верници у Србији акценат стављају на обичаје који су у вези са одласком на гробље и, уместо омолитви, размишљају о храни, пићу и цигаретама које ће изнети на гробове својих упокојених. Тако бацајувелики новац на штету, не на корист предака. Црква и свештенство СПЦ небројено пута говорили су оовом феномену у Срба, али се још одржао –



каже Владе Капларевић за „Политику”.



Свештеник подсећа да типик Јерусалимске цркве, као најверодостојније богослужбено правило којекористи већина помесних цркава, прописује да се у одређеним данима посебне службе певају у храму, запокој, помен и спасење упокојених предака наших, свакако православних верника који су припадализаједници цркве и учествовали у њој. Тако је установљено да се обавезно четири пута годишње овеслужбе обављају у храмовима, у једну од субота пред сваки пост. Изузетак је велики (васкршњи) пост кадасе у другу, трећу и четврту суботу пева служба за упокојене. Суштина ових служби је заједничка молитваверника који су окупљени на светој литургији и на парастосу и који се моле за „покој, олакшање, блаженууспомену и спасење душа” верних који су се упокојили пре нас, доносећи кољиво (кувану пшеницу) ипалећи свеће.



Међутим, у нашој традицији то је занемарено, а одржао се пагански обичај изношења хране и пића нагробове.