Грци користе Новојулијански или Миланковићев календар који је прихваћен као званичан календар православних цркава на сабору у Цариграду 1923.
Исти је прихваћен и од СПЦ, а и од осталих превославних цркви укључујући и Руску, али је примена истог одложена док се све православне цркве не договоре да почну да га употребљавају.
505, тај реформисани Јулијански, или Новојулијански се тренутно поклапа са Григоријанским, али ће кроз неколико стотина година доћи до разлике и Григоријански ће морати да се мења.
СПЦ употребљава Јулијански календар а не реформосан Јулијански.

Нек ти је сретно Бадње Вече.
Григоријански се разликује од Јулијанског јер је свака стота година преступна без разлике дал је по реду четврта.
2000 је била четврта и зато није дошло до измене.
Проблем са Грегоријанским је да ни он није тачан.
Миланковић је прорачунао да свака стота година која може да се подели са 9 а остане 2 или 6, то је преступна година.
Чак ни овај календар није 100% тачан, јер и он ће морати да се поправи кроз 28,800 година.
Ово дељење стоте године са 9 а да је остатак 2 или 6 ће довести до разлаза са Григоријанским јер је по Григоријанском свака стота преступна.
Значи ипак није исто.

Zahtevi i zelje opozicije su permanentni...

ne skreci sa suncane staze.
Sebe smatram opozicijom kada je u pitanju SPC I njena vlstodrsnst
bezveznog julijanskog kalendara.
Reko sam da je Milankovic popravio Gregorijanski a time I julijanski calendar, za cije se greške znalo od ranije,
Sad ispada da mi Srbi nismo prihvatili Gregorijanski zato što nije perfektan, pa nam Bog poslao srpskog genija da napravi skoro novi puno bolji , ali mi onda nadjosmo da je steta zbog tradicije jer nam odgovara da iritiramo ostale komsije uobrazavajuci odanost vernosti istinskom hrišćanstvu u kojem gajimo razdor I razlog da se pojavljuju likovi poput mene kojih ima olalaa,
Mucni glavom pa se okani gluposti koje tvoje nevolje proglasavaju nacionalnom tradicijom zbog nečijeg biznisa , I to još u ime religije.
Vladika Sumadiski je pre par godina ponosno izjavio da će SPC biti
zadnja koja će preci na novi calendar, čak posle Rusije I Svete Gore,
ala mu je beseda.
Kao što se on gresnik grcevito bori za to ocuvanje tako I ja protiv istog. Vladike su mahom stariji ljud I nazalost pored sve svoje
mudrosti ne shvataju kakvog sotonskog neprijetelja imaju u dansnjem
Networku

Питам се питам којег се календара држе све Правосалвне Цркве при израчунавању датума Васкрса и зашто?

Питам се питам може ли Васкрс да се празнује кад и јеврејска пасхва па чак и прије ње по грегоријанском календару и смије ли се то чинити ?

Питам се питам шта би било са свим нашим српским славама да се календарски покатоличимо?

Па питам се питам колико би ми Срби имали старокаленмдараца у том случају (погледај јадне Грке)?

Питам се питам шта има везе обични календарски датуми са вјерским календаром?

Питам се питам шта би са свим оним (10)светитељским празницима које папа гргур прескочи (гдје ли му је душа)?

Питам се питам зашто ли је Господ Бог казнио Патријарха Цариградског Мелетија и да ли је то довољан наук сличнима ?

У Србији СПЦ је далеко већа од тих осталих Цркви, тако да говорити о њима је као кад би говорили о хришћанству као религији у арапским земљама.
Друго који календар те Цркве употребљавају?
Стари или нови?
Интересантно је да рецимо и у Велсу нову годину славе по Јулијанском календару (Gwaun Vally), и да то ником не смета.
Узгред зашто је први Јануар, почетак године?
Тај дан нема никакав астрономски или религиозни значај, једноставно Стари Римљани су у част Бога Јануса, решили да година почиње првој Јануара (месец именован по Јанусу), и сви сад то прихватамо.
21 Децембра, дан почиње да буде дужи, 3 Јануара земља је нај ближа сунцу, итд,итд.
Према томе логичније би било да је неки од тих дана узет за почетак године а не први јануар.
Сад ако нов дан почиње у поноћ, односно кад се прђе половина ноћи, логично би било да и нова година почиње кад земља почне да се удаљава од сунца или кад почне да му се приближава (Јули).
У суштини календар и нема неку важност за било чега осим да некако рачунамо време.

Који те Гугл спопао?
И коме то смата Јулијански календар?
Колко видим само неколицини вас, којима смета јер не можете да једете и пијете заједно са комшијама, који славе по новом.
А и ми Срби смо толико јак штих, да се цео свет узбуђује дал ми славимо по овом или оном календару.
Зато не пиши глупости, већ просто кажи да је теби лично лакше да га славиш по новом, и зато си за нов календар.
Доста више са тим увијањем, те свет ово, те свет оно.

Stevo tvoj komentar ću ignorisati..
Maja
„ja smatram da je problem vise u necem drugom...nas Bzic 7.jan. nije i ne može biti komercijalizovan dok ovaj 24/5. dec. jeste ...kod njih se krka i jede čitav mjesec..kod nas je sve obrnuto...mi postimo...u tome je sustina...
dakle od nas zapad nema vajde kako god okrenes”
Majo ti mora da si vrlo mlada ili neobavestena, osim sto si debelo u pravu da je kod nas sve obrnuto.
Kod nas nije Bozic „komercijalizovan” zato što smo vekovna sirotinja I stalno gledamo da nam neko pomogne, naročito iz inostranstva.
Kod vas Srba se posti mesec dana, a kod nas Srba u mom seniorskom
zivotu se bozicni post ne drzi tako reci uopste.
Za Arandjelov dan po selima je pocinjao dvonedeljni svinjski pokolj I najveci mrs, u godini sa takmicenjima poput kobasicijade, takodjer se pekla rakija I pijancilo amesari u Decembru, deset dana pre Bozica imaju novi pokolj povaj put prasica prasica.
Ni jedna samoposluga u Srbiji ne belezi pad prodaje masne hrane, kao ni apoteke smanjenu prodaju kontracepcja, a u Augustu broj abortusa nije redji nego ostalim mesecima. Najveci svetski krkanluk u masnoj hrani, pijancenju i sexu dogadja se u Srbiji osam dana pre Bozica.
Dakle da se ne foliramo i ne otimamo za srpstvo.
Bolnicarka kod tebe i starih Grka je sve OK

Jest Majo u pravu si zapad nam servira mnogo toga, naše kolo
je lepse od beckog valcera, čak su ga Turci, Arapi i Kurdi preuzeli od nas.
Jedini nas prijatelj sa zapada je Rimljanin Julije Cezar.

Stevo Srećna ti ova vasa Nova Godina kao I svim brojnim vernicima za koje imate čak i dovoljno stolica u crkvi, please za vreme posta Tim Hortons bez krima OK.

Svakako onima koji su daleko, da se I oni priblize te da nas bude sto vise jer je to Bogu milo.

...појам и доживљавање ВРЕМЕНА је у оквиру Христове Православне Цркве веома важно питање. Јер у оквиру правилног односа према времену се налази и правилан однос према календару као некавом оквиру истог.

У прилог овој теми наводим делове текста из: ЦРКВА И ВРЕМЕ
Владимира Димитријевића

http://www.sv-luka.org/misionar/n3_crkvaivreme.htm
„Као боголико биће, човек је једини који на овом свету има осећај времена. Све животиње живе, сматрају научници, у непрекидној садашњости; човек, пак, зна за прошлост, садашњост и будућност, и своје поступке управља према томе. Са друге стране, време као пролазност, оно што доноси старење и смрт, време као сасуд напуњен историјским збивањима и сменом епоха, јесте осенчено палошћу потомака Адамових. Прародитељи, намењени вечности, у тренутку иступања из заједнице са Богом живим, упознају време као смртоносца, и у времену доживљавају све последице палости; почев од рађања, преко растења, до старења и изнемогавања, што се завршава привременим одвајањем душе од тела... Човек је, учи нас старосрпски, чело-вјек, биће које је челом (лицем) окренуто вечности; истовремено, он је и плен пролазности и распадљивости... Било је потребно да се Син Божји оваплоти и да Својим очовечењем освешта сву творевину, па и само време које се, у људским делима, пројављује као историја. Човек је, Богочовеком, тако ишчупан из канџи греха, смрти и ђавола и сједињен са Небеским Оцем. Време, које је на известан начин било сарадник трулежности, преко Цркве, Тела Христовога, постало је средство спасења, које се по Апостолу искупљује и служи као увод у Осми, Невечерњи Дан. Богослужбени круг Цркве, свакодневно узвођење пролазности у вечност, Литургија као отворено царство Оца и Сина и Духа Светога, у којој се, мада га историјски није било, сећамо и Другог и славног Христовог доласка зато што смо причешћени - ето дивног одговора православног хришћанства на питање: ”како поступати с временом?„”

Календар и јединство Цркве

За време Свете Литургије свештеник возглашава: „И удостој нас да једним устима и једним срцем славимо и певамо Твоје величанствено Име, Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.” Једна уста и једно срце - то је циљ литургијског постојања Цркве,„један Господ, једна вера, једно крштење...” Божанствена Литургија није приватна ствар, него је дело целе Католичанске цркве Христове. Неки пут се деси да свештеник служи у храму у коме, на Литургији, присуствује само црквењак. Па ипак, иако се црквењак не причести, свештеник возглашава: „примивши пресвете, пречисте и животворне страшне Христове Тајне, стојећи смерно, заблагодаримо Господу.” А црквењак, појац, благодари Богу што смо се причестили и моли Га да целог дана останемо у Његовој светињи и поучавамо се правди Његовој. Литургија је служба целе Цркве и црквењак и свештеник славе Господа због свих оних који су се, било где, у било ком Православном храму, причестили Светим Тајнама Христовим. Сва Црква присуствује у Литургији било које парохије. Ово је саборност у простору. Али постоји и саборност у времену, јединство са целокупном свештеном прошлошћу Цркве, а постоји и саборност небоземна, када се временско сједињује са Вечним, управо кроз богослужење.
После увођења новог календара, дошло је до нарушавања јединства између помесних цркава у слављењу православних празника, али то не значи да су цркве новог календара безблагодатне пустиње. Док црква у Русији, Србији, на Светој Гори, скупа са јерусалимском Мајком Цркава пева „Дјева данас рађа Онога који је пре сваке твари”, новоклаендарци певају: „Данас Христос долази да буде крштен у Јордану”. Док цркве које се придржавају орачког календара певају химне Богојављењу, новокалендарциславе Светог Макарија Великог. Црква је увек и свагда била свештена симфонија, никад вавилонска какофонија. треба да певамо „једним устима”да би нам Бог даровао „једно срце.” А да ли је данас тако? Од Првог Васељенског сабора Црква Божја пева скупа; у двадесетом, несрећном векунађоше се људи који нису били достојни ни да помињу имена Отаца Првог Сабора који уведоше нови келендар, цепајући тиме литургијско јединство Православних. „добро”, рећи ће неко. „Пасху и даље славимо скупа.” Али, питамо се, зар су Божић, Богојављење, Преображење, мање битни? И колико су мање битни? Зар кроз те празнике не славимо истог Господа, који нам је дао једну веру и једно крштење? Зар да за Васкрс, Вазнесење и Тројице будемо једно, а за Божић и Богојављење раздвојени? Зашто? Зар није Онај који је васкрсао, вазнеосе на небо и послао Духа Светога исти Онај који се родио у Витлејему, крстио на Јордану, преобразио на Тавору?
Као што је познато, недеља после Тројица је недеља Свих Светих. Селе те седмице иза Тројица нити се клањамо, нити постимо, као ни после Божића и Васкрса. Пасха може да падне само између 22. марта и 26. априла, па је она у складу са тим „рана” или „позна”. Ако је Пасха рана, апостолски пост траје дуже, а ако је позна, траје краће. Овај пост је вековима чествован од Православних као пост од изузетне важности: године 1725. патријарх Јеремија III је лишен престола јер је покушао да овај пост устали на 12 дана, а године 1783. патријарх цариградски Калиник доживео је исто јер је хтео да апостолски пост сведе на седам дана.
А шта се дешава приликом примене нобог календара? Ако Пасха падне, нпр. 25. априла (8. маја по новом календару), недеља Свих Светих се у новокалендарским црквама слави после Петровдана, што је недопустиво! Сам, пак, Петровдан, пада у среду после Педесетнице. То јест, по логициновог календара, требало би, да се уочи Петродана, одмах после Тројица, пости! А канони то забрањују! Неко може рећи да ови случајеви нису неко вапијуће нарушАвање канона, да је то ситница. Али такав приступ, допустив у обичном животу, сасвим је неприменљив на област црквену. Црква Божја као Тело Христово, није организација, него организам, а у Живом Телу нема ситница - сваки, најмањи орган, свака жива ћелија Тела Црквеног има важну и непоновиву функцију, и уклањање истте доводи до ненадокнадивих губитака, до болести, кадкад тешке и опаке.
Канон 56. VII Васељенског сабора налаже да се сви постови у Цркви спроводе по заједничком поретку. Да ли је данас тако? Док цркве православног календара посте припремајући се за Божић, дотле новокалендарци мрсе, славећи Божић! Дух Свети је сишао на апостоле и осенио их када су били заједно сабрани на једном месту (Д.Ап. 2,1). Шта би било да је једна група апостола примила Духа Светога једног дана, а друга група рекла: „Ми ћемо истог Духа примити касније, за тринаест дана, па неморамо сада да будемо са вама?” Осетивши ово, свети Јустин Ћелијски је, пре Другог светског рата, плакао и туговао што је цариградски патријарх, који би требало да чува јединство православне васељене, то исто јединство угрозио.
Читава књига „Црква и време” је плач о томе и позив на размишљање тим поводом.

Амин!