...
Осим што је Свере Јохан Квале, бивши амбасадор Норвешке у Приштини, добио Орден Светог Саве другог степена, његов портрет краси зидове Призренског конака изграђеног у оквиру комплекса манастира Високи Дечани.
Квале је, да подсетимо, пре три године позвао Хашки трибунал да привремено пусти на слободу Рамуша Харадинаја. Упркос томе и чињеници да је Норвешка признала Косово, у СПЦ се нису двоумили да одликују Квалеа. Превагнуо је финансијски моменат јер је Влада Норвешке била један од водећих донатора за изградњу Призренског конака.
- Поред икона светитеља, зидове црквених просторија традиционално красе портрети српских патријараха, епископа и игумана. Међу њима могу да буду и портрети најугледнијих заслужника, попут краљева или царева, али само у оним црквеним зградама које су они подигли сопственим средствима. Историја сведочи да међу њима могу бити слике других верујућих великих приложника ако они то затраже, а надлежни епископ буде благонаклон. У супротном, ако би у Цркви тако нешто самоиницијативно било рађено, то би било најобичније удвориштво. Речју, ако је бивши амбасадор Квале тражио и епископ рашко-призренски Теодосије одобрио, није спорно што је Квалеов портрет у Призренском конаку - објашњавају професори теологије.
Иначе, албански лидери у Приштини приписују Квалеу заслуге „у напретку односа манастира Високи Дечани и општине Дечани, јер је он на крају своје мисије на Косову био део прве посете представника Православне цркве косовским институцијама”.
- И ја сам поносан што сам пријатељ обе стране. То ме чини веома срећним, јер видим да се оно на чему смо радили дуго времена се дешава пред нама, што је веома добро - рекао је тад Квале, кога су Албанци прогласили за почасног грађанина Дечана.
Тито знао где му је место
Веома су ретки случајеви да у црквеним и манастирским одајама православци стављају портрете неправославних високодостојника и њихових верника, ма колико заслужни или угледни били.
- Чак ни у атеистичко време, када су Титове слике по директиви висиле у свим просторијама државних и јавних установа, српским патријарсима на памет није падало да Брозове портрете каче по црквеним одајама - присећају се стари професори богословља.