TEČA O MLADOSTI. Teča pomera svoju figuru. Ostavlja topa nebranjenog. - Kad si mlad, mnogo lako zaključuješ i mnogo brzo odlučuješ. Od drveta ne vidiš šumu. - Možda šumu ne vidim, ali tvog topa vidim. Jedno drvce manje. OSAMDESETE. Oktobarska klasa na pauzi. Većina leži na travi. Jedan petlja nešto oko puške. -Odakle je onaj momak? -Niko živi ne zna. Niti mi njega razumemo, niti on nas. Ne zna srpski, ne zna albanski. -Aslan, pitaj ga nešto na turskom. Pita. Kreće neka konverzacija. Slaba. -Šta kaže? -Priča turskim dijalektom. Pominje karamanlıću. -On se zove Karamanlica? - Ne, valjda se dijalekt tako zove. Živi na nekoj planini. Nekoliko razbacanih kuća. Nemaju struju. Prvi put je video voz kad je krenuo u vojsku. Jednom ga je stric vodio do prvog naseljenog mesta. U kupovinu. Tada je video automobil. - Šta mislite kako će Karamanlica naći devojku? - Nema baš veliki izbor na toj planini. -Kakva crna devojka? Koja devojka je toliko luda da ode u tu pustoš? Nema nade za njega. - Može odmah u manastir. - Žao mi Karamanlice. Jeste nekako jadan i žalostan, ali je dobar momak. Juče mi je pomogao, kad sam se spetljao sa nameštanjem opreme. -Aslan, pitaj ga kako misli da nađe devojku? Pita. Onaj mu nešto govori. Dugo. Pratimo Aslanov izraz lica. Širi oči, diže obrve. - Nešto mu čudno priča. Klima glavom. Prevodi. -Momci, on ima više iskustava sa devojkama nego svi mi zajedno. Žamor. Neverica. -Laže! -Ili nisi dobro razumeo. -Ili si loše preveo. -Dobro sam ga razumeo. Prvi put se oženio sa četrnaest godina. Otac mu kupio ženu. Drugu ženu je doveo malo pre vojske. Nju je oženio iz ljubavi. Nije kupljena. Obe ga čekaju kod kuće.

http://priceotecama.blogger.ba/