E, ala si joj pomogao Mostro… Nije svačiji zivotni put da bere grozdje „dok se ne ukaze nešto bolje”… Možda žena sa takvim uslovima i neće da se mrda iz svoje kuce.
Elem, iako nisam iz finasijske struke, da probam da ti napisem šta znam. Ekvivalentno zanimanje za racunovodju u Italiji je commercialista i to se postaje posle zavrsenog ekonomskog fakulteta. To su privatnici, imaju svoje kancelarije i bave se finasijskim stanjem manjih i većih preduzeca. Pored fakulteta potreban je strucni ispit, tj. licenca kao sto je imaš u Bosni (ali ti to ovde ne vazi). Zaradjuju zavisno od broja klijenata koje imaju, ali generalno se ne zale.
Drugi izbor je rad u nekom preduzecu u odeljenju finansija. Uglavnom i ovde traže fakultet i plate su tek nešto vece od plate radnika. Sa velikim znanjem i bez italijanske diplome se verovatno može naći posao, ali to zavisi od toliko mnogo faktora da nema smisla da filozofiramo.
Ako si odlucila da dodjes u Italiju online kurs sigurno neće da skodi, kao početak da se upoznas sa terminologijom i steknes uvid u stvari kako ovde fukncionisu. Posle toga ti ipak preporucujem nostrifikaciju strucne spreme koju imaš, licenca ti može pomoći da skratis vreme ucenje i dobijes manje ispita. To funcionise tako što, za početak, kontaktiras italijanski kulturni centra u Bosni (dobices informaciju u Ambasadi o tome) i onda sledis ono sto ti oni kažu. Nostrifikaciju možeš obaviti iz Bosne ali i dok živis u Italiji (pod uslovom da imaš italijanske papire). Sve to može da traje i da kosta (svaki papir koji predas mora da bude preveden kod zvanicnog prevodioca i overen Apostilom npr.) i isplati se kao rešenje na duge staze, tj. rešenje za zivot u Italiji.
Uzmi u obzir i da je ovo samo prica o obrazovanju, kako doći do papira za boravak i rad je drugi i još komplikovaniji problem.
Srećno

Nije svačiji zivotni put da bere grozdje „dok se ne ukaze nešto bolje”
---------
pa neka konkurise i za direktorska mesta, bilo bi mi drago da se može i tako. Ali poznajuci Italijane, teško da je to ostvarljivo. Sad su i oni u cabru sa poslovima, već sam o tome gore napisao. A sem toga, to je toliko ljubomoran narod, da popizde i kad vide da stranac vozi neka dobra kola, a taman posla da ga još stave za direktora.
Nije ni moj zivotni put da berem grozdje, nisam to ni radio, ali danas je uspeh u Italiji dobiti i takve poslove !