Prijatelji...to prvo lice je kad ti se dive kad te neizmerno vole i podržavaju...dok njihova senka na zidu odaje figuru koja simbolise zavisnost mrznju i izdaju...kad je najteze...

Covek postane jak tek kad shvati da je na svetu sam... potpuno sam...na zivot dolazimo sami tamo nas docekaju a tako nas i isprate..nekog uz pocasti nekog..radi reda...a verovati...pa živimo da bi verovali..i posle svakog razocarenja ja sa mojim prijateljim idem u novo razocarenje svesno...jer oni su moji ucitelji zivota...uce me da podnosim udarce i opet stanem na noge...i volim kad mi zavide i kad me ogovaraju i kad mi se smeju...e to su prijatelji oni koji su tu samo kad njima nešto treba...

Dole više ne pripadam...a ovde sam stranac...i za 10 godina shvatih samo jedno ...prijateljstvo ima nekoliko lica...