Nbava kua
spectator45
(you can`t touch this)
11. септембар 2012. у 18.13
Mi ekipa smo sidili na zidiću iza trafike. Moj drug Dino je rekao: „Daj, čoviče, meni tata šes miseci nije primija plaću, a svako jutro ide na posal! Mama mu je rekla da šta koji klinac ide na posal ka zadnji ludaš umisto da skuplja plastične boce po komtejnerima!” Onaj Rino Sajla je rekao: „Ma nije to ništa! Meni je tata prije godinu dana popija otkaz u firmi, al ga još kolju četri krebita! Sad mama ne može kupit kruv i mliko bez da digne peti krebit!” Onaj Kane Šteta je rekao: „Ma nije to ništa! Nama je banka skupila stan jerbo nismo mogli plaćat krebit! Sad stanujemo u podrumu sa kumpirima i kapulom! Prvi susid nam je pantagana Maksi! Juče ga je mama išla žicat da ima li za posudit ćikaricu cukra!” Onaj flomić Boban je rekao: „Ma nije to ništa! Nama je isključilo struju jer pošto nismo plaćali račune! Kur.ca nam se doma ne vidi! Sinoć mi je tata iša zažvalit stolnu lampu jerbo je mislija da je to mamina glava! Čisti mrak, čoviče!” Onda je iz pravca trafike naišao onaj barba Mario. Barba Mario je nama rekao: „Alo, ekipa, šta se radi?” Moj drug Dino je njemu rekao: „A evo, takmičimo se ko je veći Hrvat!”
spectator45
(you can`t touch this)
15. септембар 2012. у 17.25
Dica su posla u školu, pa evo jedna tema, jeste stara i sažvakana, ali je možda neko nije pročitao: Kako sam proveo letnji raspust [sastav] Stranice: (1/1) NiKooLaa: Ove sam godine proveo ga s obiteljom na moru. Ja, sestra i burazer. I babo i majka. Isto. Ja: sam išo svako jutro sam pohljeb a babo je se napijo popodne po najgorem ćelopeku. Jedno dva dana nisam išo na plažu jer sam se od nećeg osuo. Drugi dan mora babo je slomijo majku pred narodom. Niko se ni okreno nije. Takav je narod. Majka je govorila nama djeci daće dajđa Denis slomiti baba kad se vratimo. Dajđa Denis je samim tim majkin brat. On je musliman ko i mi. Zaljubijo sam se. U Sandru: ona je polapola. Majki nije bilo pravo. U vezi toga. Sandra je odlična u školi. Ima velke plave oči. Kad me poljubila zamantalo mi se. Seka se ubola ne ježa. Vriskala je dvasata. Kad smo je odveli doktoru on je reko da nije jež nego srća. Noga joj se zagnojila. Pa smo morali nazad. Ja sam se jedino obradovo tome što će dajđa Denis slomt babu. Jer dosta je više bilo. Njegovog ... Peksinluka. Kad smo došli kući dajđa je došo da se pozdravi jer on je se vraćo nazad u Ameriku. Majka mu nije rekla ništa za babu. Meni je zaprjetila da šutim. Neće kaže da se dušmani raduju. Neće ni da se dajđa sekira. Malo mu je firme. Dvaput mu je puco čir. Ja sam je pito kakvi dušmani a ona je rekla da niko ionako ne gleda svoja posla nego jedva ćeka neki belaj. U komšiluku. Takav je narod. Ove godine je buraz kreno uprvi razred. On je isti babo. Prvi dan se pobijo dvaput. Majka je plakala a babo mu je uzo toblerone. Takav je babo. Samo nek je ukontru svima. Burazerova učiteljica je rekla da preporućuje se pažnja roditelja. Ja sve mislim da kad se dajđa Denis opet vrati iz Amerike babo će morat selit se iz kuće. Majka je predala za rastavu. Još nesmije da mu kaže. Ali će mu sigurno reć. A narod nek jede govna. Nije se zbog naroda ni udavala.
spectator45
(you can`t touch this)
21. септембар 2012. у 09.15
da vas potsetim drushtvance moje...:)
Veselo koračam Debelo sam zagazila ka 50-oj i nisam ni malo ushićena kad čujem šta me čeka. Horor!
Volim ja tako o nekim stvarima da razmišljam unapred. Da se psihički pripremim, pa da kasnije lakše podnesem eventualni neuspeh.
Slušam ove starije koleginice kako kažu: „Šta si do sada u’vatila.. u’vatila si. Kad pređeš 50-tu počećeš da nudiš”. I tu se debelo zamislim…
Prvo …
Kada je pogodan trenutak da počnem sa tim „nutkanjem” i hoću li ja taj trenutak da prepoznam?
Razumete valjda… trenutak je trenutak, ako ga omašiš… ćorak.
Zato pretpostavljam da bih morala da se oslonim na neki unutrašnji glas, krik, vapaj….whatever…
U svakom slučaju, nadam se da će valjda doći do neke promene, koju ću da prepoznam i koja će mi nedvosmisleno dati do znanja kada i kako da odreagujem.
Znači „vatam trenutak” u letu… ok!
Sledeće…
Kome da nudim?
Mislim, mogla bih kolegama, ali to bi se podvelo pod mobingovanje, znači… otpada.
Strankama…? Možda, ako nije zakonom zabranjeno, moraću da se raspitam.
Slučajnim prolaznicima? Taman posla! Nisam baš toliko slobodna, iako je slobodno tržište najbolje za razmenjivanje robe i dobara. Samo, ja ne bih da trgujem, već samo da nudim, pa da mi vrate… neoštećeno. Tzv situacija „Dobro se dobroim vraća” …jasno!
Pretpostavimo da odokativnom metodom nađem NN konzumenta mog dobra (dobro=vadžajna).
Kojim bih to pitanjem mogla da zainteresujem potencijalnog korisnika moje dobre mog dobra?
Šta god da mi padne na pamet deluje uvrnuto. Evo primera…
- Hoćete li Vi moju vaginu? (Uz kaficu recimo…)
- Da li biste se poslužili mojim međunožjem? (Na šetalištu, dok gledamo zalazak sunca…)
- U potrazi sam za potencijalnim uživaocem mog preponskog „prostora”, da li ste zainteresovani? (Na autobuskoj stanici, dok čekam prevoz do/sa posla)
- Da li biste konzumirali deo moje intime do određene dubine? (Na bazenu recimo…. zbog dubine, da bi bilo lakše za percepciju)
- Raspoložena sam da Vašu istraživačku sondu „ugostim” na neko vreme… da li bi bilo tehnički izvodljivo? (Za ovo bih morala da posetim npr. Sajam tehnike i naučnih dostignuća… opet zbog lakše percepcije)
Ne znam. Meni je ovo totalno bezvezna situacija. Postoji li neka kulturnija verzija?
U stvari… kad bolje razmislim…zašto da nudim? Ja sam dama. BRE!
Nego, mnogo se ja bakćem trivijalnostima, a ne znam da li ću sutra živa dUstanem.
I ako ustanem… šta ću da kuvam? Sve smo iz’eli za Uskrs. Bem ti goste :D
Poruka lične prirode: Neno, Mašo …zar ne mislite da su dve posete za dva dana IPAK previše? :D :D :D Ljubim vas :***
PS Htele ove dve da mi se uvale i danas…. eeeeee cvrc! Zauzeta sam. Blogujem!
