E al svidja mi se nik, a i blag je s uvredama. Mora da je dobio po njonji.

Velika buducnost je pred tobom.

verovatno imamod skole vise od tebe, no nebitno...

apsolutno me zabole za tomu, borisa, cedu, i ostale infantilne idiote...palamudeci o politici, i pricati o njima bi me samo spustalo ispod nekog nivoa postenog, i normalnog trezvenog coveka...a toliko imam zanimljivijih stvari u zivotu od toga, tako da sam apolitican...

i to je to...eventualno neka blaga levica, i to je to...cela ova planeta zemlja je nastanjena ljudima, i svako ima pravo na jedno parce nje, a ne da par njih drže veci deo te iste planete...tako da...s.e.r.e. mi se od politike, politike u Svrbiji, itd itd itd...i inače, zabole me tuki za to koliko si i da li si skolovan, i da li uopste postojis, i koliko si politican...jednostavno otisli smo još jedan stepenik nize kao narod i to je to...

Mare

KALAMUNJA - Honore-de-Balzak, freddy krüger...

Krmeljiv, brkat, masan...Treba mu pod hitno skratiti lanac, da ne rezi, laje i cvili ovde..i poslati ga nazad u stenaru.

Luis La Grande, sto bre menjas nik, nije te valjda banovao ovaj nas Sicer ?
Tebe je bar lako prepoznati, po mrznji se poznajes sisaru.

Feđa Dimović – Otvoreno pismo autorima deklaracije „Preokret”

Dragi Čedo, Vuče i Žarko, dragi lideri manjina, drage moje javne ličnosti,

Ovom prilikom vam se obraćam, jer sam oduševljen deklaracijom «Preokret», kojom ste mi naprosto otvorili oči. I ja sam kao većina građana Srbije (nikako naroda) dugo bio u mraku, koji su oko mene stvorili jeftini mitovi i primitivni nacionalizam.

Od škripe gusala i zveketa oružja nisam mogao da čujem svoje misli, niti da poslušam svoje srce. Hvala što ste imali hrabrosti da pozovete na otrežnjenje sve nas koji smo dugo lutali po lavirintu lažnog srpstva i pravoslavlja. Jer ko još veruje u Boga u 21. veku? Samo ludak i primitivac koji misli da se duhovnost maže na ‘leba. Samo neki iracionalni tip, koji misli da su ljudi dobri i pošteni i da se čovek ponekad može osloniti na drugoga, umesto isključivo na sebe.

Čemu svi ti silni molebani i odlasci u crkvu, zbog tamo nekog Kosova, kad je mnogo pametnije provesti vreme u nekom lepom tržnom centru. Unapred se izvinjavam što ovo pismo pišem groznom ćirilicom i nadam se da ćemo uskoro svi pisati latinicom – kao i sav civilizovan svet. Odavno ne vidim poentu srpskog jezika.

Zašto ga u narednom mandatu neka odlučnija vlada ne bi ukinula? Zašto da lomimo jezik nečim što je toliko arhaično i prevaziđeno, umesto da svi lepo govorimo engleski, francuski i nemački? Kad naša zemlja jednog dana bude konačno slobodna i podeljena na interesne zone velikih slobodarskih sila, možda će nam se taj san i ostvariti.

Ja već dugo vremena sanjam isti san. Sanjam kako se kroz centar Beograda šetam bulevarom Henrija Kisindžera i skrećem u Kušnerovu ulicu, da popijem kafu u mom omiljenom kafiću «Al Kaida». Dok odbijam dimove hašiša iz nargile i pijuckam kafu iz fildžana, gledam oko sebe sofisticirana lica NATO vojnika, koji se smeju i ispijaju pinte holandskog i belgijskog piva. U trenutku blažene sreće, zapahnjuje me nepodnošljiv smrad i odjednom ugledam gomilu dronjavih seljaka u narodnim nošnjama, kako tegle krompir i luk na pijacu…

Tu se naglo probudim iz sna, prestravljen jezivim prizorom šajkače, koji mi još uvek treperi pred očima. Muka mi je kada pomislim da delim isti vazduh sa tim zatucanim kreaturama, umesto da se grlim sa prelepim Flamancima, Valoncima i drugim prosvećenim narodima.

Oprostite mi, drugovi moji, što mi je trebalo toliko vremena da prelomim u sebi neke stvari. Dugo sam se, kao miš, skrivao u rupi sopstvenog neznanja i konformizma. Sada, kada vidim, sve te sjajne ljude koji su podržali «Preokret», ne mogu više da zabijam glavu u pesak. Hoću i ja da budem tako revolucionaran i hrabar, kao ove javne ličnosti koje se nalaze na tom spisku istine. Hoću i ja da kažem «ne» tom Kosovu i «ne» pogrešnoj politici, a «da» Evropi, «da» novim ulogama, «da» novim projektima, pozicijama i privilegijama.

Tek sada shvatam zašto su me isterali iz istinoljubive «Politike». Nije njeno uredništvo krivo što me je cenzurisalo i branilo mi da kritikujem moćne, kriv sam ja zato što nisam hteo da pišem uspavanke za narod, kao svaki normalan novinar. Jer narodu je potreban svakodnevni odmor, da bi mogao da pruži svoj maksimalan doprinos korporacijama.

Ne treba tu neka bitanga da mu svojim škrabotinama brani da spava. Braniti gladnom čoveku da prespava svoju glad je najgori mogući zločin, i ja priznajem da sam kriv. Krivi su i moji drugovi iz Beogradskog sindikata, zato što stalno dave sa tom pričom o časti i poštenju.

Da smo se na vreme osvestili i shvatili realnost, možda bi i mi sada bili bogati začetnici «Preokreta». Ovako mi ostaje da se samo pridružim već započetoj ideji, naravno, pod uslovom da prihvatate mene bludnog sina.

Ja vam svečano obećavam da ću ispraviti sve svoje mane i zablude. Prestaću da idem na slave kod svojih staromodnih prijatelja. Neću više konzumirati bilo šta što ima prefiks «nacionalno» – prestaću da jedem nezdravu nacionalnu hranu i da idem u nacionalne parkove, gde se skupljaju huligani i nacionalisti. Neću nikada više pisati ćirilicom i navijati za Novaka Đokovića.

Neću sedeti u kafani «Verona», zato što se ta kafana nalazi u blizini Ruskog doma. Promeniću naziv predavanja Beogradskog sindikata iz «Projekat Srbija» u «Projekat Evropska unija». Naučiću albanski, bosanski, crnogorski i vojvođanski jezik, da bih se bolje slagao sa komšijama, osim, naravno, sa ovima iz Republike Šumske, koje ću da izbegavam u širokom krugu.