Maja Tesic:

Али се по ко зна који пут питам колико је људи и ко је све дошао у земљу Србију да је брани и да помогне онима који су сматрали да су дужни да је бране. Да ли ће се икада знати и сазнати коме треба да се поклонимо, захвалимо, коме свећу да запалимо за здравље, а коме за покој душе. Кога у молитвама да поменемо, а од кога да окренемо главу. Да ли ће се икада разићи магла коју су нам пред очи спустили ти „прекоокеански”? Овај човек је добио највише могуће одликовање од своје земље. Да није пожелео да живи као сваки обичан човек, да није сео на мотор, да се једном у животу уплашио, бар мало, једном нечега да се уплашио – он би сада шетао свога пса испред своје касарне, ја не бих читала вести о њему и не бих знала да постоји. Он који је сматрао да је дужност и част да помогне мојој земљи. Која за њега не зна. Вероватно би му било непријатно да слуша хвале и прима почасти. Али да ли смо ми смели да дозволимо да нам се ово догоди? Која је највећа мера за срамоту и стид? Колико може да нас буде срамота? Јел може, бар до преко океана. И колико је све исто. И деца која страдају, и избегавање служења војног рока, и сакривање, и безобразно провокативна новинарска питања и мирни једноставни војнички одговори. Па читајте, ко уме да чита. Да ли ће ова магла коју су на нас спустили икада да се подигне да видимо бар где да се окренемо. Па да се окренемо ка истоку. И да тако останемо. Да видимо, Срби, браћо моја, одакле светлост долази. Где су наши. Где смо своји.
Брате, када нас напусте наши, ми желимо покој њиховој души, а Руси Царство небеско. Шта сада Теби да кажем, када је твоја душа спокојна, а већ си у Царству небеском.
Срби, браћо моја, када већ трпите маглу у којој живимо, бар свећу упалите и помените Тољу и све што су са њим дошли и отишли јер су знали шта је част. И одбрана православља. Осврните се око себе, можда их још има међу нама, оних што се нису скривали, оних што су нас бранили и одбранили, иако не знамо. Имамо на кога да будемо поносни. Да су се сви сакрили и побегли, већ нас не би било. И окрените се ка истоку. Тамо сунце излази. И Русија је тамо. Можда још није све изгубљено, ако знамо шта нам је чинити.