Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde

Secam se davno, još u zlatnom bokalu,
Prvi put sam video mikrofon, staj'o na astalu,
U senci hladong kestena, gde je moja draga nestala,
Ja urez'o sam ime, bacio prve rime,
Ja sam odrast'o na pesmama gradskih boema,
I pricama alasa kojih danas vise nema,
Kalio se s najboljima, po zadimljenim birtijama,
Udvarao se damama, kockao sa limparima,
Nekad kuci srećan, nekad sve izgubio,
Nekad ženu grlio, nekad kaldrmu ljubio,
I nisam sebi sudio, gde god bi se probudio,
Bol je bio isti, s njim sam se udruzio,
Zato secanja sam skupljao, k'o oziljke da podsete,
Da nije uvek bilo samo hladno I sivo,
Da krv crvena k'o vino, bojila je noći
Kroz odraze u casi, to su bile tvoje oci,
A ja sam morao da odem, fijaker me je cekao,
Beograde zbogom, mnoge ti stvari nisam rekao.

refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde

Zaboravi me draga, zaboravi da te volim,
Nastavi da živis, možda više ne postojim,
Grlim secanja u mraku, dok ih kljucom sreće bojim,
Da ne mislim na krike shto cuju se niz hodnik,
Dok borim se sa ranama, sanjam da,
Opijam se vinom, rakijom I tamburama,
Starom violinom, I pocepanim glasovima,
Tuznom pesmom cigana, dimom, i polomljenim casama,
Sa boemima mojim se nadvikujem za stolom,
Gadjam, pesmama recitujem, otimam za slovom,
Zbog samo jednog stiha, moj zivot sad je gotov,
Pun stih u srcu, dok kroz prozor gledam otok,
Sanjam da mirisem tvoj pogled, dok se privijas uz mene,
Suze mi poteku kao kise u jesen,
'Ej ne svani pusta zoro, pusti me da ceznem
Nikad ne svani dok u meni ima pesme,
Al' ja sam morao da odem, jer nekome sam smetao,
Beograde zbogom ovo ti josh nisam rekao.

refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde

Danas rane vise bole, nego zuce iza skole,
Nego zvuci ove strofe, ja sam morao da odem,
Al' sad sam opet ovde, al' sve nam se izgubilo,
Posekli su kesten, gde sam nekad tebe ljubio,
Ne mirisu lipe, nema stare violine,
Nema ciganina sedog da za moju tugu brine,
Moj Beograde
Izgubio sam korene, dzabe nosim ordenje,
Kad niko me ne poznaje,
Pa zvezdu Crnog Djordja, dadoh sad za bokal grozdja,
Šta će meni orden, kad ja nemam bilo koga,
Samo nespokoj i bol, moji najbolji drugovi,
U kafani lomim case dok mi dusa ne iskrvari,
Balada disidenta, jedna tuzna srpska pesma,
Nekim buducim kafanama, za bolja vremena,
Neka zastane u grlu, kad je neko drugi peva,
Sve je isto u mom kraju, samo mene vise nema,
Ja sam morao da odem, takav nikom nisam trebao,
Beograde zbogom, pamti dobro šta sam rekao!

refren (2x)
Da li se secas kako bilo nam je pre,
Posle svega šta sad ostalo je, moj Beograde