Da recept ne bi bio suviše težak, biću opširan. Kod nas postoje tanke, srednje i debele kore. Tanke su za pite, odnosno slatke pite (sa višnjama, jabukama i sl.).

Debele su za gibanicu. Međutim, ja sada za ovu gibanicu koristim tanke ili bar srednje. Preporučujem tanke.

Kore su obično dimenzija 35 cm x 35 cm (to je u inčima oko 14 " x 14 "). U tom jednom pakovanju ima ih 12-13 komada ako su tanke ili 6-7 komada ako su srednje.

Predlažem da jedan paket tankih kora presečemo makazama na pola. Tako dobijamo 24 kom dimenzija 35 cm x 17 cm (ili 14 " x 7 "). Pazite jer se kore brzo suše na vazduhu, pa dok radite držite ih na gomili a kad počnete ne prekidajte dok ih ne smotate.

Prvo smutite fil: izdrobiti sir viljuškom, pa dodati jaja, promešati, dodati ulje i na kraju mineralnu vodu (kod svih dodavanja pravilo je - od gušćeg ka ređem). Uzeti okruglu tepsiju za pečenje, namazati je puterom i naliti hladnom vodom da odstoji malo (ako ima vremena), pa prosuti vodu i tako postižemo da se u tepsiji stvori kao neki zaštitni film, služi da se testo ne zalepi pri pečenju.

Puna šolja ulja služi da se gibanica dobro kuva sa svih strana u vrelom ulju. Ne bojte se! Štos je u tome da se na kraju, kad je gibanica gotova, kad ulje najviše vri, pleh izvadi iz rerne (pazite kako ćete to) i da se sav višak ulja ispe u sudoperu. Tako će gibanica biti ukusna ali ne i masna.

Mineralna voda gibanici daje vlažnost i pomaže da naraste. Može se koristiti i mleko ali onda treba dodati malo praška za pecivo u fil. Knjige kažu da u gibanicu obavezno ide i kajmak, ja ga ne stavljam nego radije koristim malo kisele pavlake (gibanici treba malo jače mlečne masnoće).

Sad treba savijati "kolca" ili "ružice".

Koru takoreći celu ispolivati filom (kašikom), pa je savijati (rolovati) kao palačinku, onako ležerno. Zatim tu palačinku spljeskati da se dobije jedan uzani pravougaonik, traka, pa onda rolovati tu traku. Što su trake tanje i više, više ih stane u pleh, pa taktizirajte.

To kolce stavimo u pleh, uz ivicu onaj slobodan kraj da se ne odmotava. Zatim pored njega sledeće kolce pa tako dok ne napunite pleh. Ako je ostalo malo fila, natopite kolca odozgo (može i samo uljem) naročito tamo gde su krajevi kora. Peći u zagrejanoj rerni dok ne porumeni i dobro zamiriše. E sad moje iskuštvo kaže 40-45 minuta na 200-220°C (to je valjda 400 F).

Kad je skoro gotova (gore je porumenela ali ne skroz), i onako puna ulja samo kipi, vreli pleh sa gibanicom izvaditi iz rerne i odliti sve ulje (koliko god možete). Gibanica se dobro pofajta hladnom vodom i ponovo vrati u ugašenu rernu da od vode smekša, ali i da se ta voda upije. U ugašenoj rerni treba da stoji bar 15 minuta, a ako je duže neće smetati.

Treba da se lista ko stari telefonski imenik i ne sme da curi ulje, a mora da bude sočna.

Ovo je suština ideje, sve vam je jasno, a vi slobodno improvizujte na temu. Samo da znate, kakav sir - takva gibanica.

Kad se pita izvadi (onako cela poklopi se tanjirom pa prevrne i onda vrati na drugi tanjir za posluživanje). Narasla i srasla izgleda kao buket ruža. Sada svako čupne po ružicu i tako se služe, nema sečenja.

Ako pretekne, lepa je i hladna, uz jogurt recimo (inače topla bolje ide uz pivo).

Pečenje je važno.

Može i na jačoj vatri, recimo 220°C ali posle 25-30 minuta pogledajte i ako je potamnela odozgo, pokrijte je običnim papirom. Posle izlivanja ulja ne vraćajte papir, bacite ga.

Preporučujem ružice, mada može i kao torta: prva ružica se stavi na sredinu pleha, druga se omotava oko nje, sledeća opet okolo dok se ne napuni pleh. Onda se seče kao torta. U ovom slučaju ne treba deliti kore na pola, neka trake budu malo više. I još nešto, računajte da će ružice narasti pa ih nemojte jako utezati i nek se ne guraju u plehu, nego onako malo slobodnije, labavije.

Ovo sam pravio 1 000 puta i teško može da se pogreši, čak su i netalentovani amateri uspevali da zasene goste.

Probajte!