Uvod

U dolinama srednje Azije, vodeći svoje legije protiv Kralja Mitridata, rimski vojskovođa Lukul otkrio je malo okruglo drvo pokriveno crvenim bobicama. Probao je te bobice i zarekao se da ih nikada neće zaboraviti. Nakon pobede nad Mitridatom vratio se u polje u kome je rasto drvo sa crvenim bobicama. To plemenito stablo bilo je trešnja. Svojim oficirima naredio je da pronađu i ponesu hiljadu sadnica ovog drveta koje rađa te tako ukusne bobice. Pedeset godina kasnije, jedan deo Italije bio je pokriven Lukulovim trešnjama. Dugo nakon toga njezina semenka upotrebljavala se za proizvodnju ulja koje je sprečavalo pojavu srčane kapi, a peteljka kao izvrstan diuretik. Ove dve osobine trešnje pomalo su već i zaboravljene Međutim, danas se zna da njen bogat sadržaj celuloze, a siromaštvo u kalorijama (60 na 100 g) predstavljaju dobar međuobrok, koji može da pomogne u borbi protiv suvišnih kilograma. Trešnja je bogata kalcijumom i zato uspešno eliminiše natrijum iz mokraće. Natrijum zadržava izlučivanje vode iz organizma, pa je trešnja zato i dobar diuretik. Dobre trešnje su sjajne. Njihova boja je manje ili više tamna, što zavisi o vrsti ali zato treba izbegavati trešnje čija je boja bleda i one koje imaju tvrdu kožicu. Takvi plodovi nisu dovoljno zreli. Zbog toga se teško vare pa mogu izazvati teškoće u radu organa za varenje. Trešnje nikada ne treba jesti na početku obroka, jer njihovo delovanje koči akciju sokova za varenje, što posebno otežava varenje mesa. Do naglasimo - posle trešnje nipošto ne treba piti vodu, a još manje pivo ili neko drugo alkoholno piće.

Sastojci

Priprema