Najprikladnije smokve za sušenje su svetle sorte ranijeg dozrevanja. Mada su najprikladnije one male svetle smokvice koje se suše čitave (beru se sa peteljkom). Krupne plave smokve se takođe suše, ali tako da ih se prethodno pritisne prstima da se spljoste i na taj način lakše osuše jer su premesnate.

Smokve se nikad ne beru rano izjutra zbog rose i vlage nego sredinom dana a pogotovo ne nakon kiše. Suše se na sunčanom i prozračnom mestu na podlozi od letvica ili nanizane na konac i obešene (ovo je vrlo retko i praktikuje se kod manjih količina i kod nizanja za suvenir dok je uobičajeno slaganje na letvice). Ukoliko ih se suši na letvicama trebaju biti razmaknute oko 1 cm. Kada pobele, okreće ih se na drugu stranu kako bi se podjednako posušile. Kada prestanu biti zelene (osuše se) može ih se prebaciti na plahte ili jutu. U večernjim satima ih se još tople zamota i nosi u kuću ili pokriva poklopcima kako bi ih se zastitilo od vlage (isto tako i kad pada kiša) i kako bi dodatno sazrele. Ujutro se otkrivaju. Kada postanu dovoljno suve, čuva ih se u prozracnoj ambalazi na podrumskoj temperaturi uz dodatak lorbera i grančica koromača. Odlozene osušene smokve odlažu se u za to pripremljeno mesto a nove se beru i suše tako da je to kontinuirani proces čitavog leta.

Osušene smokve konzerviraju se sumporom a na kraju se ispiru morem - zagrijava se morska voda u velikom loncu i smokve na par trenutaka ubace a zatim brzo vade. Taj postupak unistava sve zametnute licinke muha i ostalih nametnika.

U osušenom stanju šećeri u smokvama dosezu 66 %, a magnezij 58 mg/100 g. Kako magnezij pomaže da se šećer u krvi pretvori u energiju, suve smokve su dobra energetska inekcija i prirodni antidepresiv.

Suve smokve osnova su brojnih slatkih delicija, dodaci slatkim i slanim jelima, podloga raznim voćnim rakijama.