mog muza kuhinja nije interesovala „ich” do pre jedno godinu-dve (i 16 god. braka)... nit je u nju zalazio nit je dizao za stolom nešto teze od kasike a ja sam ga lepo naucila da sedne za sto, jede, ustane i ode...njemu je samo servirano... kuhinja je bila moj raj i uopste mi nije trebao unutra...

onda je odjednom samoinicijativno postao kao majonez - u sve se mesa...

sad sprema lakse stvari, secka i pomaze meni, pece meso, eksperimentise... a ja? ja kad ona kuva lepo sednem na trosed i cekam da zavrsi i samo sednem da jedem...

jedina mana te price je sto on mnogo vise isprlja sporet i kuhinju od mene i ne pada mu na pamet da to ocisti pa ja idem za njim...

nemam pojma kako je odjednom kuJna pocela da ga privlaci... valjda tolike godine gleda mene pa je nešto i naucio...

E to i mene izluđuje: „Ajde, kad si već na nogama donesi...biber”,
a ja ustala i krenula na drugo mesto.
Ne volim niko da mi se mota oko sporeta, čak i kad mi se ponudi pomoć - odbijem.
Kuhinja je samo moja! Sa te strane sam mnogo sebična.

Moj muž zna svako jelo da spremi i često mi pomaze u kuvanju. Kada imamo goste na rucku, gotovo pod obaveznim mi nešto pomogne, tipa ljuscenje, seckanje. On je jednostavno takav, uvek spreman da pomogne. Dusa od coveka :o)) Samo mi se ponekad pozali da mu dajem samo bezvezne poslove- ljuscenje luka, krompira... Kaže nije vise u vojsci :o)

Dok sam radila u smenama, ukoliko ne stignem ujutru da spremim rucak, on spremi bilo šta i bas ukusno skuva. Secam se, ja dolazim sa posla i na spratu mirisem dali ima šta toplo za veceru :o))

Ciscenje mu nije najjača strana, ali meni nije teško da pocistim. I, naravno, pustim ga da kuva na njegov način. Stisnem zube, vristim u sebi „ stavi malo djumbira i belog bibera” ali se držim po strani, dok gleda ;o))

Inače, dnevni ili vikend jelovnik pravimo zajedno. Uvek njega pitam prvog šta mu se jede i tako i spremim. Dogovorimo se šta bi deca jela, jer oni ne jedu sve sto spremamo i po tome odlucimo šta će se spremati. Doduse, ja sam svakodnevno u kuhinji i spremam a ako mi zatreba pomoć, zagrmim :o)

Cerka je pokazala interes za kuvanjem pa joj dajem jednom nedeljno „casove kuvanja”. Njoj je to posebno zanimljivo i bas se raduje našim kulinarijama.

pa sve zavisi šta ocekujete od svog muskarca... ja nikad nisam zelela da mi se muž petlja po kuci i ako ga je mama naucila sve da radi i zna sve da uradi... od toga da opere kupatilo, sudove, usisa, pospremi za sobom i da ne nabrajam dalje...

ja sam mog muza naucila tako da se ne mesa u moja posla što ne znači da ako sam bolesna nemamo šta da jedemo i živimo u svinjcu...

muskarac nema osecaj kao žena da sve dovede do savrsenstva pa ako mu ja kažem usisaj tepihe on to i bukvalno shvati pa coskove zaboravi...

isto tako i ako zna da skuva dosta toga, nema osecaj da treba da opere sporet nakon kuvanja... često rasprema on sto na kome jedemo ali zaboravi da usisa mrvice od hleba...

ne mogu ja njemu, a i neću, da skacem po glavi da sad mora ovo ili ono i da serundam non stop... takav je, nema ocecaj...

šta hoću da kažem, nikad nismo delili kucne poslove, nije me zanimalo i sve sam radila sama... jedinu zelju koju sam imala kao mlada je da jednog dana imam ženu da mi cisti kucu i danas je imam... sa tom brigom manje, kuvanje i održavanje kuhinje mi ne pada teško, automatski ni muž za kojim idem koji je sustinski najbolji muž na svetu...

pa pomogne mi žena tu i tamo :) - recimo njoj utrapim da pere sudove, to me baš onako smara.
inače u retkim situacijama kad ona pravi klopu, pa kad krene nešto da secka i kad vidim kako se zlopati (i kako demolira nož i dasku :) ), ja uzmem pa joj iseckam čas'om, čisto da olakšam sebi život, t.j. da se rešim mogućnosti nerviranja.
uzgred, kupio sam joj sad nedavno neki hi-q nož u germaniji dalekoj, pa mislim da ću se manje nervirati kad čujem kako cenjena gospa seče šargarepicu silom koja je potrebna da se recimo odvoji slonovska šunka :)

Moja kuhinja je minijaturna i dvoje čini gužvu:) Dok se ja bavim završavanjem jela, suprug i ćera postavljaju sto; ako u toku jela nešto zatreba ustaje jedno od njih dvoje, a poslije jela sklanjaju iza sebe. Suđe u mašinu stavljamo naizmjenično, ko prvi krene, a sada se i ćera uvježbava. Moj suprug zna i da spremi ručak, naročito kad je bilo koje pečeno meso u pitanju - u tom slučaju ja sam zadužena za salatu. Kad nam padne šećer, može i koh od griza:) Ali, to je već rjeđe, jer kaže da je to ipak moj resor! U nabavku uvijek idemo zajedno,ali ako sam ja u nekoj gužvi, suprug to obavi sam. Jednostavno, tako smo navikli i tako to funkcioniše svih 20 godina braka.

hahahahah komunikativna, nije ni caj, krenuo da pije vodu ustvari, ja ga to samo hvalim i lažem da je zlatan :))
cuti dobro vam nisam stavila sliku gde kuva samo u bokseru, to bi već bila porno kulinarija pa se mislim nema smisla..

e ja nikad nisam pravila testo za pizzu, to je uvek bio njegov fah... mada je prosto odokativnom metodom: brasno, voda, kvasac da naraste u malo mleka, maslinovo ulje, so... ostavis da naraste, razvuces, stavis u pleh pa nafilujes cime hoćeš...

paradajz sos: uzmes konzervu pelata, možeš i bilo koji drugi ako nemas pelate, stavis u dublju ciniju i rucnim mikserom ga usitnis... dodas malo maslinovog ulja, bosiljak i soli po ukusu... pola kasicice secera da ne kisi paradajz... ja origano ne stavljam mada to ljudi rade...

na zalost nismo imali ni pelate nego srpski paradajz da ne kažem kecap i umesto mozzarele maasdam kackavalj... to ti na sve lici samo ne na IT pizzu ali ziv se covek na sve navikne pa tako i ja na srpsku pizzu umesto one lepe italijanske :))

eto, ko kaže da nema dobrih muzeva koji sve znaju da rade... :)

inače i moja kuhinja je mala, nema 3m duzine i 1 sirine (kad oduzmem elemente) i prvo mi je muž smetao jer dvoje se jedva zaoblaze a onda sam navikla da se mimoilazimo na kant...

još kad je poceo da se mota po kuhinji isao mi na zivce jer me stalno zapitkivao gde je ovo, gde ono, koji tiganj ili serpu da uzmem, kako ovo hoćeš da spremim itd... i onda ja moram da mu dodajem, pokazujem i smaram se sa njim... međutim kako je vreme prolazilo, tako je on ucio i sad je super... on kuva ja se sklonim sa strane i još sam srećna jer ne moram ja...a kad vidim da je raspoložen za kuvanje procvetam u trenutku jer to znači da ću sve da dobijem na gotovs...

a tek sto je postao „smrt” za ženu koja nam cisti kucu, ko da je on ceo zivot bio cistacica... ide za njom i proverava i kad nadje da je ova preskocila likuje... meni ne smeta ako negde nije skinula paucinu a njega to nervira...

E pa moram i ja da pohvalim mog muza:)Što se kuvanja tiče,zna da skuva pasulj,ali mi pomogne oko sudja,pogotovo kad dosta spremam,i sto kaže Pomoravka,uvjek ostavi cistu kuhinju iza sebe.

Ono šta moj muž sprema, ja se ne mesam, i sam objavljuje svoje recepte. Kada objavi onda procitam i sama se zacudim kako neka od jela sprema. Svako ima svoje specijalitete. Kada nešto kuva ja se ne mesam, a kada ja kuvam on se ne mesa.I dobro funkcionise.

to je sad stvar ukusa i mogućnosti... recimo deverova žena, i ako ima pare da plati, pored troje dece sve radi sama i non stop cisti za decom... kaže niko ne može kao njena ruka da ocisti... slazem se... ja uvek mogu bolje od žene koja mi cisti kucu ali me mrzi... mrzi me da perem prozore, ribam podove, lomatam se po kujni i ostalo... ovako dodje vikend, ja i mm zalegnemo svako na svoju poziciju na trosedu i odgledamo pola sezone neke dobre serije umesto da provedem 4 sata ribajuci kucu... dodje žena na svakih 20 dana, temeljno sve ocisti i zavrsi posao... o tome da imam skoliozu i da me hronicno boli kicma da ti ne pricam :))

tviti meni nje bre zao... sve su to sitna deca, ona ceo dan u pokretu, jedan ne jede sir, drugi ne jede ovo, treće malo ne jede ništa od onoga sto jedu ono dvoje starijih... pa samo dok spremi svima da jedu, odvali ledja od stajanja...muž radi ceo dan (a i mom deveru ko mom muzu vera ne dozvoljava da se dovate nečega niti mu žena to trazi), ona sama sa detetom...

100x sam joj rekla, ok ti cistis bolje ali zeno draga ti svaki dan cistis, dozvoli da ti žena uradi one najvece poslove pa ti i dalje cisti ono lagano...

nisam se ni ja rodila sa sluzavkom i ja sam cistila moj stan uvek subotom da nedeljom mogu da odmaram... onda su stigle razne skolioze i ostale boljke... ako treba da legnem 2 dana u krevet posle ciscenja zato što mi kicma nije ni za k. onda ću da platim 30 eura mesecno i da me bole uvce za kucu... :)

Moj muž je zaduzen za sledeće specijalitete:
palacinke
vocna salata
kafa
:)))

Као матори нежења, логично да сам Катица опште праксе, задужен за све.
Друштво ми, ето, већ трећу годину прави сестрић, пиле ујаково, који је дошао на студије.
Није с раскида да скува, спреми. Уме да обрадује и дочека ме ручком. Што самоиницијативно, што по договору. Још се навадио да пегла,за разлику од мене. Пеглу сам купио због једне свадбе (не као поклон!), средио кошуљу (тачније груди и крагну, сако нисам намеравао да скидам ;) ), и од тог момента скупља прашину.

ustvari htela sam da kažem da me kosta kad dodje jednom mesecno 30 eura, ne da joj je plata 30 eura mesecno... nije srbija bas afrika :)

videla sam ja da si pogresno protumacila pa sam ti zato razjasnila :)
uglavnom se ide na sat i za moj stan ženi je potrebno oko 8-9 sati da sve ocisti... jednom pere prozore, drugi put recimo „rastura” kuhinju, pere frizder, rernu, vadi sve iz elemenata...
kod mene žena ne pegla zato što sam ja magistrirala kako osusiti ves a da se ne izguzva, nemam pojma ni gde mi je pegla a daska je u podrumu... muž mi i onako ne ide u kosulji i odelu (zbog prirode posla) tako da nemam ni šta da peglam...
tepihe saljem 3x godisnje na pranje u tepih servis a između jednog i drugog dolaska žene ja jedino perem kupatilo i naravno održavam kuhinju... na kraju krajeva nas je dvoje u stanu, mi ni ne prljamo, jedino nam ker kvari pricu, ne zna da opere noge kad se vrati iz parkica :)

Žena mi nekad pomogne, mada najviše volim sam da sve pripremim, ocistim I ženu khm khm poljubim :o)

Ozbiljno.

Pozdrav

Госпон Саша, на жалост, нисам тамо већ у Београду. Пасош истекао, тј не важи од '89. црвени, са грбом СФРЈ!
Био сам тамо ( за сада једини пут) давне '81.
Тада смо нас петорица веселих студенарта изнајмили стан на пар месеци, али преко дебеле везе. Гарантовао је за нас педседник привредне коморе вароши знане као Токијо, мало ли је? Захваљујући гарантору с једне и нашој бројности и сналажљивости с друге стране, кирија нам је била упола мања од цене у хостелу!
Искрено, немам појма како је сада, али ћу се распитати...
Иде преко агенција -са кауцијом, гомилом папирологије, а институција „намештен” или полунамештен стан није им блиска!
Соба је имала сијалицу, плакар//ормар, врата и прозор. Кухиња чак судоперу, радну површину и висећи део (добро, и прикључак за градски плин). Купатило коцкасту седећу каду, плински бојлер и туш славину, а посебна просторија: шоља, даска,троугласти водокотлић, да боље легне у ћошак (са умиваоником и чесмом на врху-рационално до бола: переш руке а уједно пуниш за испирање том водом!).
Дакле, футоне, тј мадраце, јастуке, покриваче, плински решо, шерпу универзалну (лонац, џезва, тигањ или чајник- по жељи и потреби ), купили, ситнији прибор скарабуџили.
Фрижидер добили полован, ТВ спасли из контејнера (црно бели, али уз пар шамара, радио као прави). Куд је био „прозор у свет”, још и писаћи сто, даска за сецкање... Један од оних класичних, у дрво обложених.

Постоје, али не обавезно.
Ми смо купили јефтине, танке футон душеке (нешто као „Лио” јоргани), које смо увече ширили по татамију, поду од фине асуре, а кад устанемо- уроламо и у плакар. Тако смо у просторији у којој смо прилично „кнап” лежали нас петорица правили седељке са 20-25 учесника. Само разбацати јастучиће и ето...
У већим становима обично комбинују, западњачке и своје собе.
Када сам после више од месец дана таквог спавања легао у „нормалан” кревет, чинило ми се да тонем и давим се! Премекано брате. :)

mene prošle godine kad sam kupio dušek za krevet što sam nam napravio trgovac ubeđivao da je to pretvrdo za moju težinu (t.j. lakoću), a naročito u žene mi moje. mislim težinu. ili ti telesnu masu. - za sad najboljiji krevet = moj krevet. ono- pravi indijansko-afrički. indijanski zato što se sklopi u stanje „spreman za transport” za oko 2 minute, a afrički zato što na njemu opušteno mogu da se krešu afrički slonovi, i ono - nit' će da propadne, nit' će da škripucka :)
-ko god mi je bio u gostovima-ja ga turim da on spava na mom tom krevetu, a ja spavam na podu - i za sad ko god je lalao u mom krevetcu rekao je da je ultra-sega-mega. zaključak: baš se pravim važan sa svojim krevetom :) .
al' ustvari htedoh reći da nemam problem da kuntam na goloj zemlji- samo onaj gym podmetač ispod, i meni super. -a kad knjavam negde gde je krevet mekan-premekan, uglavnom kad se više smorim od nespavanja premestim se na pod.

da. evo na primer da ja napišem kako sam juče doneo gomilu gluposti što sam si kupio za po kujni, i da ih je „ova moja” evo sve raspakovala i rasporedila po istoj, tako da ja sad ne znam šta je gde.
doduše podigao sam svoj novi lepi fancy-shmancy zwilling-henkel nož na visinu gde ona ne može da do'vati :)