Ne volim jagnjetinu, ovčetinu, ne volim svinjsko pečenje, iznutrice (osim pileće džigerice), koziji sir,čvarke, viršle, paštete i kokos. Sve ostalo volem.

u zavisnosti od toga ko je (zapravo kako) napravio klopu, pomnogo toga se mozhe voleti ili nevoleti :).
recimo kao mali nisam vol'o sarmu, i dan danas uglavnom kad keva napravi, ono-munem jednu, chisto da prezhivim do sledećhe klope.
dakle kad ja pravim klopu - ne mogu se setiti da ima i jedna klopa da se ne obzhderem od iste k'o prasence. bash sam danas evo umesio rezance ovde ekipi - podavishe/smo se. 1 kg brashna sam utroshio, i 300tinak g sira pomasnoga i t.d. - nismo bash sve munuli, al' nije bash ni mlogo ostalo (nas 4voro, pri tom „ova moja” klopa tu i tamo k'o 'tica).
recimo one preslatke kolache koje standardne „keve” prave u principu ne gotivim bash neshto specijalno.
e, da, sad se setih, recimo dzhigericu krupnih sisara koja se tu i tamo jeli klopa, ne mogu da se setim da sam nekad igde klopao i da sam pomislio neshto tipa „u je, kako je ovo dobro, vol'o bi i ja ovo ovako da spremim”.

На врху листе је ALIUM SATIVUM, знан као бели лук, чешњак итд, али га обично називам именима која нису за јавност. Није то само -не волим, једноставно не једем. Избегавам да једем код других, по ресторанима, а ако само посумњам да неко понуђено јело садржи горе наведено, без имало куртоазије и куртоафрике одбијам, прво љубазно... Халал и кошер су лако зезање, када се удубим да проучавам састав неког „производа”, или полуготовог јела. Да не пишем као руски класик, од минималне количине „тога” имам болове у желуцу (и до 3 дана!)као да сам појео букет кактуса са траком од бодљикаве жице, а задах да и не помињем.Профилактички брисани са списка сухомеснато, ајвар и гомила традиционалних, контаминираних јела.
Изнутрице: сва она танка, дебела црева, бубреге у обе боје,плућа, шкембад, ребра- нисам јео ни '93!
Џигерицу могу, понекад, под условом да није (а обично јесте!) загађена оним под Но 1. :Р
Крилца, ноге, пилеће главе, тртице и слично, нисам ни покушао.
Супа, а махом и чорба, лоше стоје од позних '50.
Како сам постао сам свој газда, кувар и Врховни командант, једноставно и без много приче сам их избацио. У просеку, Ако поједем ( зарад некакве дипломатије),4-5 тањира поменуте „вруће, масне и прљаве воде” једне календарске године, следеће једноставно прескачем, да се не „овердозирам”.
Што ли ме зову манијак, да ми је знати? ;)
Са поврћем махом немам проблем, а од воћа грејп спада у неукусне, тј екипу за игнорисање.

Uh pa ja u sve sto kuvam stavljam bijeli luk.I supu isto kad kuvam,iskuvam meso,ubacim povrce na 10 min,ocijedim,ispasiram i vratim u vodu i klinci sve jedu.Tu bude svo povrce koje može da se kuva.Poslije ovih corbica/supa mi nije ni bitno da li su jeli glavno jelo.Neki dan je MM izjavio da nikad nije jeo praziluk ( ne zna koliko ga je pojeo u supi,ali ajde,ne odajem se).
E sad,ljuto obozavam,meksicko uglavnom jedem,oni znaju fino da zaljute zeznuli su i Juznu Prugu,dok kinesko/vijetnamsko samo jedem one makarone Lo Mein ili kako već sa govedinom i piletinom,u kinesko/vijetnamske restorane ne idemo jer mi klinci imaju alergiju na kikiriki a ovi dosta koriste ulje od kikirikija.
Fast food ne jedemo uopste,Mc,Burger King i te nebuloze.

Ne jedem ništa sto nije spremljeno po mom ukusu. Mogu da ne jedem, banalni primer, i običnu pitu ako je neko spremio suvu, ako treba da natrcavam na sir i ako je zilava pa treba da je kidam zubima.

Neko spomenu kelj. Ja kelj ne volim jer ja ne znam da ga spremim. Smrdi mi. Ali ako vidim kod nekog drugog dobro skuvan kelj ja ću ga jesti.

Ono sto definitivno ne jedem a ni ne volim su sve vrste iznutrica. Jedem iskljucivo samo krtinu od mesa, i onaj sam tip koji trebi po mesu dok mu ne odstrani svaku zilicu i svaku masnocu. Ja zilu nađemi u bifteku. Mrzim masno meso i prevrce mi se zeludac kad pod zubima osetim zilu (to ako mi je promakla u trebljenju). Zato recimo ne jedem rusku salatu po kucama jer nikad ne znam da li su stavili onu jeftinu zilavu prasku sunku ili su bili fini pa su te zile izvadili.

Ne mogu da jedem ni jagnjetinu ako mi smrdi na ovcu. Ne jedem ništa sto mi smrdi. Ako ne znam šta jedem jer do tad nisam, elegantno pomirisem hranu. Ako mi se ne svidi miris, nema sanse da je jedem. Isto tako ako mi se na oko ne svidja izgled hrane, ma moz da bude najbolja na svetu, ne jedem.

I dok moj muž uzme svinjsku glavu (ono kao peceno prase a glavu niko neće) i hirurski ocisti sve i pojede (usi, jezik, obrazi, mozak) ja sam samo posmatrac. Za njega ne postoji recenica „ja to ne volim” a ja ne bi prasece uvo stavila u usta pa da mi neko da 100 eura za to.

Ne eksperimentisem sa stranim kuhinjama mada u BG i nemam gde. Nit ima dobrog kineskog restorana nit nekih drugih kuhinja.

moj muž je rastao pored oca koji je klao svinje (i ne samo svinje) ko od sale... lepo ga je naucio pre nego sto je ovaj ljudski poceo i da hoda da jede pihtije, glodje svinjske i kokosje nozice, jede krvavice i sve ostalo sto možeš i ne možeš da zamislis a jede se...

zato on danas ne bira... njemu skakavce da stavis na tanjir on bi to mrtav ladan jeo samo ako mu se svidja ukus... ne postoji to jelo koje mm ne bi probao iz bilo koje kuhinje sveta...

suprotno njemu, meni se serviralo samo najbolje meso, cisto, ocisceno... ja sam plodove mora pocela da jedem sa 20 godina a mnogo kasnije mnogo toga sto kao dete nisam volela...

bila sam izbirljiva sacuvaj boze pa tek kad sam ja pocela da kuvam onda sam pocela da jedem i ono sto mi je kao klinki odvratno... :)

Pazi, ne biste nikada probali svinjsko uvce, dzigericu, crevca, skembice... sve lepo isprano iz 5 voda i odstajalo u sircetu, a jedete vegetu i razne suhomesnate salame podriguše, pune hemikalija i otrova!?

Ovo uopste ne jedem:
Podvarak, posle njega se osecam kao da imam kamenje u stomaku.
Ne volim ni creva i iznutrice (osim dzigerice, nju obozavam).
Krvavice.
Mozak.
Kari i sve sto ima kari ili kumin.
Neke (zapravo mnoge) budjave sireve.

Nisam probala, ali mislim da ne bih mogla da jedem ni skakavce i sve te lokalne azijske specijalitete.

Patlidzan ne volim, ali ga jedem. Jedem kada moram i slano-slatke kombinacije, mada mi to nikada ne bi bio prvi izbor.

A ostalo sve jedem, u stvari sve zavisi kako je spremljeno i da li su ciste serpe/tanjiri iz kojih jedem. Sto sam starija, sve sam izbirljivija :)

svo povrce dolazi u obzir i svo voce... takođe sve sto dolazi iz slane/slatke vode... sve slatkise obozavam ali meni torta nije torta ako nema kilo cokolade i kilo oraha...

recimo rakove obozavam, mogla bi da živim na njima ali ima jedan problem, ja raka ne diram prstima... znaci ništa sisanje kljesta, pipkanje prstima i tome sl... samo nozem i viljuskom otvaram raka ili kulturno sacekam da mi muž ili keva ociste meso...

Mici,kad sam procitala šta sve ne volis da jedes,uplasila sam se kako bih te docekala kad mi dodjes u goste!
U kolacima nikako ne jedem kokos i suvo grozdje.Što se tiče slane hrane,ne mogu da jedem przenije sa lukom i sva jela u kojima je crni luk krupno iseckan.Ne obozavam boraniju,spanac,blitvu i slatki kupus,ali mogu da jedem.Ne volim kombinacije slatkog i slanog...Ali,uglavnom,nisam mnogo probirljiva.

„U kolacima nikako ne jedem kokos i suvo grozdje.”

ovo ni ja...

Ne volem da jedem premasnu hranu, zivu ribu I sushi, obozavam cokoladu i dobar kolac, uzivam u slatkishima. Svaki dan volim da jedem lagana jela, mada ne uzivam nešto posebno u hrani, nisam gurman, hrana mi sluzi za pokretac energije. Kad treba da se vidim s prijateljima vise se odusevim nekoj shetnji nego nekom restoranu...

Poz

ja mogu sve da jedem al sto Sasa gore kaže, tačno zavisi kod koga jedem i ko spremi.

jedino mi je cudno da Bane gore kaže da nikad ne jede beli luk ni u kojoj varijanti jer se krug hrane uzasno suzava i jednostavno ne shvatam da neko kuva bilo šta bez belog luka,
meni obično kuvanje ide ovako, u 90 posto slučajeva:
zagrejano ulje,
proprzen sitno iseckani ili zgnjecen beli luk
i onda sve ostalo u raznim kombinacijama :))

razumem da neko ne podnosi živi, presan beli luk ali kuvani, przeni, peceni beli luk gubi sva ona svojstva koja uticu na probleme u osetljivom stomaku

Сужавања нема, избацивања инкриминисаног има (без звезде у кругу!).
Једноставно, где се у рецепту појављује као састојак, ставим мало ђумбира, више црног, празилук или ништа.
У мојој кухињи непожељно је и помињање, а камо ли уношење!

Пре пар година, другар је темељно сређивао свој стан, па је тих пар месеци са драгом му провео код мене. Једини услов, кирија, како год, био је апстинирање од поменутог. Једно поподне долазим с посла, сморен за медаљу, кад ме још од уласка у зграду запахну, кхм, мирис (радије га доживљавам као смрад),мрског ми алиум сативума!?
Није ставио, часна пионирска...
Крене „преметачина”, кад оно фабрички слатко-кисели сос садржи неки проценат, дакле, у јелу се мери промилима! Гори сам од лабрадопра дресираних да откривају дрогу или експлозив!Наравно, ТО јело (иако другар кува као змај!), нисам ни лизнуо.
У праху, грануле, овако, онако- ма нема потребе за експериментима, знам резултат.

hahaha Bane, strasan si :P ljuti protivnik pomenutog zacina :))))

praziluk je stvarno dobra zamena za pu pu daleko ga bilo :)))))

Nemam pojma Liketa, ali taj Kineski beli luk mi je odvratan.
Ja koja stvarno nisam probirljiva i svu hranu mogu da jedem, ali od tog luka mi je 2 dana muka i boli me zeludac.
Možda je taj Kineski neka druga sorta ili ko zna kakvim pesticidima ga prskaju i gaje, ne znam, ali stvarno ne mogu da ga ni u hrani smislim, a kamoli sirovog.
Mnogo se po ukusu razlikuje od onog koji na pijaci kupim direktno od našeg seljaka, ali u zadnje vreme tog našeg domaćeg belog luka nema bas često na Srpskim pijacama.
E kad smo i luk stigli da uvozimo, pored onakve naše plodne zemlje.
Šta da kažem, osim
„Stidi se Srbijo!”

Pa i nije isključeno da mu nešto fali, odnosno da ga nečim ''hrane'' jer je taj beli luk veliki, a što se tiče ukusa meni je OK. Kod domaćeg me nervira što treba da odvojim dosta vremena da očistim one malecke češnjeve. Ali je stvarno sramota što uvozimo beli luk i to ni manje ni više nego iz Kine.

KOd mene na pijaci ga ima, košta oko 40 dinara. Pošto je malecka glavica, kad preračunam koliko koristim belog luka trebalo bi mi oko 400-500 dinara mesečno

vi kukate za beli luk iz kine a ja ne mogu da nađemdomaći krompir već kupujem italijanski po samoposlugama...
kažu los prinos krompira bio prošle godine pa mora da ga uvozimo a ja sam ubeđena da sve naše sto je dobro pokupe rusi a mi onda uvozimo iz picckovca šta stignemo...

„sve naše sto je dobro pokupe rusi a mi onda uvozimo iz picckovca šta stignemo...”

:)))

siroti bane, on kod nikog od nas ne bi ništa jeo... svi smo „zagadjeni” belim lukom :)