Жито се сади (или како се већ каже) на Св. Варвару, односно 17 Децембра.

Evo kako ja već godinama sadim zito pred Bozic. Vece pre (23.12) potopim zito u hladnu vodu i ostavim ga tako do ujutru. Ujutru ga ocedim od vode i rasporedim po posudicama. Zita stavim do manje od pola posude, jer prilikom rasta i pustanja korena jako se izdigne. Onda te posudice poredjam na jednu tacnu i iznesem na terasu ukoliko temperatura napolju nije ispod 0, i ostavim ga tako ceo dan. Uvece ga unosim unutra i samo ga polijem sa vodom i posle par minuta odlijem vodu, pridržavajuci zito da mi ne ispadne. Tako radim svaki dan i taman za Badnje vece mi bude lepo, zeleno zito. Već 31.12 pocne polako da nice. Ukoliko je napolju jako hladno onda ga držim na podu ispred vrata od terase, dalje od radijatora. Zitu je potrebno hladno i svetlo mesto i dovoljno vlage ali ne previse. Ukoliko mu je toplo onda brzo proklija i nikne i bude visoko, tanko, bledo zeleno i brzo se susi.
Pošto živim u stanu gde je centralno grejanje i toplo je u svim prostorijama zito sadim 24.12. Na selima gde se lozi u kucama uvek ima neka prostorija gde se ne lozi pa se zito drzi u hladnijoj prostoriji ili između duplih prozora, gde mu je dovoljno hladno, ima dovoljno svetla a ne moze da smrzne. U takvim uslovima zito se sadi, koliko ja znam, 19.12 i tada može da se odrzi do 19.01 (Bogojavljenja), gde se u našim krajevima i iznosi zito kada se svete kuce.
Ranije sam pokusavala da sadim zito koje je za ljudsku ishranu (Belija, od kog se pravi koljivo) i nije mi uspevalo, tj sporo je klijalo i raslo i bilo je nekeko kao „bolesno”. Tako da ako kupite zito u prodavnici ili u prodavnici zdrave hrane nemojte ocekivati neki uspeh.
Nadam se da sam vam pomogla.

Ja još nisam stavila moje, ne znam jel da stavljam ove godine, pretoplo mi je svuda u stanu :/

U Novom Sadu na „Ribljoj pijaci” sam kupio prekrasnog jezica koji je napravljen od strugotine, zita, najlon carape (zenske - svakako)i malih crnih tackica za oci i nos.
„Fajta” se svakoga dana i ocekujem da mu bodlje (iznikla psenica) budu sasvim pristojne do Bozica.
Stat što ne može slika da se okaci!
A cena mu je bila 1,5eur/komad

tako je sejanje a ne sadnja :-)

andjelina upamti oprezno sa vodom tj vlagom da se ne ubudjavi i daj tom zitu i topline i svetlosti da bude zdravo. Meni su 2 staklene plitke posude bas dobro krenule,u sobi su na stolu u grejanoj prostoriji.

Ако хоћете то правилу онда се сади 17 Децембра (по новом календару), на Св. Варвару.
Ово је објашњење сејања:

На дан свете великомученице Варваре 17. децембра сеје се жито у коме се на Божић пали кандило. Домаћица у један плитки тањир сеје жито (без земље или са њом) које се доста залива само водом.

У средини тањира ставља се једна чаша тако да средина остане не попуњена житом да би се на дан Божића могло поставити кандило. Жито треба држати на топлом месту и често га заливати. Када почне са растом повремено треба и да се шиша да би расло равномерно.

На Бадње вече израсло жито се лепо обреже, увеже се тробојком траком и у средину се стави чаша до пола напуњена водом а од пола уљем и стави се фитиљ па се тако запали и гори цео дан Божића.

Овде ваља напоменути и шта је то што је у народу познато као ВАРИЦА и САВИЦА.
Када се сеје жито за Божић тада се спрема и посебна врста хране, која се спрема само овога дана. Наиме домаћица у један већи лонац приставља храну од разних житарица и разног поврћа; кукуруз, пшеница, пасуљ, грашак, углавном зрнасти плодови и то се на лаганој ватри крчка док се добро не скува. Назив ове врсте хране је варица јер се спрема на празник свете великомученице Варваре, док је назив савица јер се ова спремљена храна једе сутрадан на празник преподобног Саве освећеног.

Колико се сећам некад се везивала врпца, која није морала да буде српска тробојка око жита, да га држи да не иде на све стране, а жито се шишало по потреби да би изгледало лепше.
Треба пазити са водом, јер ако је нема доста жито се осуши, ако је има превише, хоће да се убуђави.

Нема на чему Славице.
Нажалост данас ти добри стари обичаји полако нестају.
Неког мрзи, неко неће да се петља, другима није модерно, а са тим обичајима нестајемо и ми.
Некада пре више година баш овде на кулинарству смо доста расправљали о разним обичајима и како се где слави.
Било је интересантно.

Било би бар интересантније.
Мада сада ми се чини да су сви некако увредљиви, па ако неком нешто неко каже одмак кукање.
Незнам дал још увек има неког од старог друштва, Геги, Смотана, Зорица, Бранка и Ћоса, Камени, Писе, Бата,Мајлов и остало друштво.
Тада се нај мање писало о рецептима, бар не о оним у кувару, већ како је неко нешто направио, или ако би неко нашао неки рецепт из нафталина.

Хвала на податцима.
Жао ми је за Мајлов, нисам знао, и ја ретко кад навратим овде па нисам видео ту вест.
Значи сви се мувају около али не пискарају много.
Ваљда су решили да буду добри у 2012, ипак требало је да дође крај света, па ваљда за сваки случај.
Никад се не зна.