Divan tekst, moram ga kopirati ovde odma! Skinula sam i tu knjigu što se preporucuje pa kad procitam možda stvarno pocnem sa tim.. Ozbiljno razmišljam o tome zato što evo danas sam jela pasulj i u stomaku mi je takva tezina - neopevana :/ ... A nisam ga puno pojela...
*****
Ја сам слободан човек, жена која више не стаје на вагу и не поставља себи од раног јутра питање – шта ћу да кувам данас…

Тако говори Маја Волк, драматург, сценариста, професор, радио и телевизијски водитељ, фадо музичар и мама троје одрасле деце. Необична и по томе што јој у кухињи шпорет служи за одлагање старих новина, јер га није укључивала у последње три године. Нема ту ни оне четири беле смрти (со, шећер, брашно, маст), нема детерџента за прање судова, ни шерпи и прљавих лонаца. А нема ни кафе.

– Цео живот сам кубурила са дијетама, калоријама, гојила се, мршавила, бивала болесна, а никако нисам повезивала свој живот и оно што ми се дешава са онимшто једем. Знам да сам мрзела поврће од малена, да су ме терали да једем кувано и кашиком, а да сам ја постала месождер, чија је омиљена храна била – печење, кромпирићи, гибаница, крвава џигерица и резанци са сиром. Једино што ме је некако спасавало, а да то нисам ни знала, било је моје обожавање воћа – каже она.

У градовима у којима је живела и студирала обично није имала новца за ресторане нити је волела да кува, па је живела на воћу. То што се добро осећала, са пуно енергије, приписивала је лепотама Париза, Сиднеја и Стокхолма, не помишљајући да своје здравље дугује управо том јефтином воћу.

– Уосталом, тада нико није говорио о здравој храни, а вегетаријанци су били као секта, исто као и фанатични макробиотичари. Истина, у Аустралији сам две године била здрава, тен ми је био савршен, коса жива и густа, моја црева, ојађена операцијама у детињству и навикнута на лаксативе, одједном су сама радила, а ја сам све то приписивала благодетима мора и климе. Двадесет година касније, моје тело, изнурено и исцрпљено, деценијама лоше храњено, одлучило је да прекрати себи муке и да умре – оболелоје од рака. Прошла сам кроз агресивне и варварске методе медицине и кад су завршили самном, била сам инвалид – без пљувачних жлезда, без епиглотиса, ишчупаног гркљана, трајно опале косе од губитка тежине и стреса, мртве коже, са имунитетом на нули, старица којој су испадали зуби од радијације и хемотерапије и чија крвна слика ничим није могла да се поправи – искрено говори ова жена.

– Кренула сам, као и сви, са идејом да ће ме јака храна оснажити – ударила сам по месишту, кајмаку, сиру, сланини и џигерици – и направила још гори хаос. Појавио се холестерол, а крвна зрнца се увећавала у милиметрима… И онда, сломљена депресијом, не на ивици, већ на дну нервног слома, обратим се човеку кога знам десет година и који је трајно здрав и све млађи, виталнији сваке године, за кога сам знала да се чудно храни, али нисам се нешто уносила у то. Замолила сам га да ми открије своја знања – истиче Маја. – Тог дана је почео мој преображај, путовање у сасвим нови свет, свет трајног здравља, свет будућности, свет који је одувек био надохват руке, свет природе, истине, праве животне радости и љубави према себи. Нисам ни сањала да ћу променом исхране променити цео свој свет, од размишљања до вредносних судова, од понашања до карактера.
Ипак, она истиче да је битно да се зна да исхрана живом храном није још једна од могућих дијета, која ће тренутно помоћи или неће помоћи. То је, по њеним речима, опредељење за здравље и живот, насупрот болести, старењу и смрти. – Реченица „У рају нема кувања, котлићи су у паклу”, коју ми је учитељ Груја на самом почетку рекао, била је као песма из самог раја, као одговор на мој дугогодишњи унутарњи отпор према кувању. А одсуство рецепата – слобода истраживања и ослушкивања себе – додаје Маја Волк.

Ипак да идемо редом.

– Прво, постоје само две врсте хране. Мртва ижива. Кувана и пресна. Жива храна је жива, зато што кад ставите кувану шаргарепу у земљу, ништа не никне, а кад ставите пресну, нешто никне. Једући сирову храну, уносите живе биљне ћелије, са ензимима (витаминима), који нестају и при благој термичкој обради, а они су носиоци свег блага,а кад њих нема, тело троши своје, метаболичке ензиме, којих има ограничено, кад их потроши, умре. Просто речено, једући живу храну, продужавате живот – уверава нас.

– Ми смо једини облик живота на Земљи који термички обрађује своју храну и једини смо толико болесни. Шећерну болест смо добили кад смо са меда прешли на прерађени шећер. Данас, готово сва храна у себи садржи шећер, који не само да је штетан, већ изазива зависност (отуда деца не могу да живе без кечапа) – подсећа.

И сад, изненађење за љубитеље млека.

– Ми смо једини сисари који кад престану да сисају мајчино млеко, пређу на крављу сису, и то цео живот! Животиње немају остеопорозу нити проблем са калцијумом, јер калцијума има свуда. Те болести изазива кравље млеко, прављено за теле, које има и рогове и копита,и треба да нарасте са 40 килограма на 200 за годину дана… У њему има казеина, материје од које се праве туткало и лепак… Треба ли даље да причам? Али млечна индустрија, моћна као и остала прехрамбена индустрија, од малена нас учи да је кравица добра – упозорава ова дама, која свежим изгледом потврђује своју различитост.

Evo me, par dana sam na tome :)
Odlično sam za sada, stvarno.
Voce povrce zitarice ..super!
Sve sto mi treba :)
Prvi put sam probala sirovu psenicu (odstajalu u vodi preko noći, stvarn o ima ukus kao kuvana.

Sasaaa :)))
uvek duhovit hehe