Iznutrice, bljak! Doduse obozavam ono što se racuna u iznutrice i vecini ljudi je bljak (ovdje je čak pseca hrana, a ne ljudska), a to su tripice, skembici. Obozavam ih!!!
I pojedine kombinacije kao npr. onaj cervis, nisam nikada jela, samo sam citala, ali sam opis mi je smucio zivot. Citala sam o tome u Bosanskom kuharu od A.Lakisica, a ovaj me post ispod podsjetio.
I to bi bilo to. Ostale stvari volim ovisno o raspoloženju;)

ja sve hoću da probam samo da nije zivo i da ne mrda. Recimo,nisam mogla da zamislim da jedem, a kad sam probala,odusevila sam se:na parcetu hleba,onaj crni neki graham,namazan med od bagrema,odozgo snit kozijeg starog budjavog sira i odozgo biber. To ne da je dobro,nego nisam ni sama verovala da ću ja to da jedem,muž me naterao da probam:)) od tad hoću sve da probam samo da nije zivo(sem ribe)

Potpisujem mamu-2!!!!Strasno reagujem na mirise i nema sanse da probam!Skembice,koje moj muž obozava i obavezno ih jede kada smo u Srbiji,ne bih nikada mogla probati.Jednostavno,samo od pomisli na to kida mi se u zelucu.Onda,svarglu,kavurmu,crevca,zivu ribu,tartar beef,papke(nogice),mozak,djigericu,zecetinu,konjetinu,ima sigurno još toga,neeemaaa sanse da probam!Pre bih pristala na 25 po ..zici:-)M.

djigericu-dzigericu

Moja cerka i ja obozavamo lazanje,ali to je neka nasa kombinacija,koju smo mi osmislile,a moj muž i sin neće to da jedu ne zato što im nije ukusno,već zato što im to nije ni jelo ni predjelo.Moj sin je jednom da ne bi uvredio sestru koja je spremala lazanju,jeo istu sa hlebom.Mi smo umirale od smeha,a on kaže da samo tako može da se najede.

Majlova,šta je ovo,jel su
paprike ili se meni svuda prividjaju? Ostavi nam recept.

Volim sve da probam pod uslovom da nema odbojan miris.

Majlova, jel ovo na slici kavijar (meni bar liči)?

Mogu i volim sve da probam. Pogotovo egzotične stvari i jela do kojih nemam prilike često da dođem. To naravno ne znači da mi se sve to mora i dopasti ali...volim da probam. Ipak ima i nečeg na šta ipak ne bih mogla da zinem, a to su stvari koje previše liče na sebe kao što su prženi skakavci, crvi i drugi insekti. Za tako nešto ipak NE HVALA.
Ne volim da vidim ni jagnjeću/ovčiju glavu - ja bih im i u mesarama navukla štaniclu.

Ja sam jako osjetljiva na mirise i na ... hmm ... kako to da kažem ... texture ... onaj osjecaj u ustima, kako se nešto ponasa pod zubima. Zrnasto, gumeno, sluzavo me tjera na povracanje. Morski plodovi ne dolaze u obzir, bas zbog tog osjecaja. Probala sam rakove i hobotnicu, i isti nagon za povracanje sam imala sa oboje. Meso jedem samo ako nema apsolutno nikakvih zilica.

Sa druge strane, još nisam naisla na nešto od povrca ili voca što ne podnosim. Ima povrca i voca koje volim vise ili manje, ali mogu sve da jedem.

Što se izgleda tiče, ne volim bledunjavu hranu, volim boje. Ipak, neću nešto probati ako ne znam šta je.

Ova donja recenica odnosi se na Stanoja

Kod nas na selu je sasvim normalno jesti hleb i grozdje.

Cuj,trtica,pa oko nje se bijemo.

Joj a meni to nekako nema lep ukus, pa uglavnom spremam supu od ribića, koji obozavam,pa makar imao i koju zilicu i bio masniji. Samo malo posolim, pa ga jedem čak i bez sosa, koji takodjeR obozavam.
Eh... :)
Moja rodbina,pa,svi vole i siju i krilca i trticu i skembice,osim mene.
A i nogice. A ja ne volim hrskavicu.
A krilca volim sa rostilja.

Pošto je vizuelno za mnoge od izuzetnog značaja da vam ukratko ispricam šta sam juče videla u jednoj od tv kuhinja.. retko gledam te emisije ali sam se juče bukvalno naterala da je ispratim do kraja..

Ovako pravo se onaj tip sto vodi emisiju, inače vrlo nesimpatican, nešto izvestaceno kezio i prenemagao a onda je predstavio goscu koja će tog dana kuvati.
Gosca je imala lakirane nokte, na svakom prstu po jedan-dva prstena a bluza s ogromnim repastim rukavima je na samom početnu nagovestavala da će se svako malo nalaziti „u supi” :))
O toma kako je bila nasminkana ne bih ni zapocinjala.

Zatim je voditelj, kada se pojavi neka animacija, onako kao da će uslediti emisija za decu ushiceno razgovarao s animiranim likom zapodevajuci razgovor s „glavnim kuvarom” koji se takođe debilno smesio!
Onda je taj kuvar, vrlo nesimpatican takođe, preporucio da se sampinjoni peru, jaja razbija o rub posude za mikser ne skidajuci je s postolja (kao da ga nije briga za mogućnost da se i ljuske nadju unutra).. inače kobojagi se spremao da pravi neku tortu!
Sok pomorandze i limuna je takođe cedio iznad posude, umazane ruke tokom cele emisije čak ni jednom nije niti obrisao niti oprao.
Kora za tortu mu je izgorela, fil je sipao u silikonski pleh ali u tolikoj meri da je curilo na sve strane..

Da više ne „meracim” ali oni su to bez blama nazvali:
„hrana za oci” :(

Vrhunac svega je kraj emisije kad to što su spremili jedu neskromno hvaleci te buckurise govoreci kako „ocekuju samo pohvale”!

Da bude ironija još veca od publike traže i da im salju SMS poruke ne bi li još i koju kintu izmamili za svoje gluposti.

Epa sto je mnogo puno je.. VIZUELNOG :))

Jao Kaca sto si me nasmejala.
Ja isto svaku hranu MORAM da pomirisim!
Hahaha...
Nisam jedina, uhh...
Ima jedan snimak sa nekog rođendana u restoranu, bila torta neka, pa fina nije losa, kao minjon tako nešto. I sad kako se to snima sve i ja vidim na snimku sebe kako uzimam malo torte na kasicicu prinosim diskretno da pomirisim, pola sekunde razmišljam da li mi je lepo i pojedem. Ja sam umirala od smeha sto to ima snimljeno. Mislim znam da to radim,svesna sam toga,ali moram sve da pomirisim to mi je jako bitno i onda sam saznala da je to sasvim normalno, da je kod nekih ljudi čulo mirisa istancano i bitno tako da me to od tada ne sekira.
:)
Samo nastavi sa njuskanjem, i ja ću :)

Da miris je jako važno čulo jer je jedino koga se ne možemo secati tj. ne možemo ga memoriski vizualizirati, kao neki podatak, već je čulo koje se trenutno oseca.
Secanja na mirise jedino pobudjuju slični mirisi koji se opet trenutno osete pa nas tako vrate u npr. srećno detinjstvo :)
Hoću da kažem npr. miris sarme se oseti upravo tada kada se kuva a secanje na pojam sarma se memorise ali nazalost bez mirisa!

Procitajte knjigu Patrik-a Ziskind-a „Parfem”.. glavni junac čak uspeva da memorise mirise :)
Film je malo mucniji ali takođe vanredno dobar ali knjiga je ocaravajuca!

Da to što sam mislila napisala sam ali nisi procitala :)

Film je inače snimljen po knjizi.. rekoh dobar ali knjiga je posebna ;)

Ja nikako ne mogu da jedem kuvani kupus, niti mogu biti u prostoriji kada se kuva.Suvo grozdje sam jela do '92 god. najela se jedne veceri nije bilo ništa drugo slatko i zbrstim podosta humanitarnog pakovanja, povratim i nikad vise.Čak ne mogu ni pletenice sto imaju suvo grozdje a kamoli šta drugo.Jagnjece pecenje ne volim, povraca mi se i od njega ali svaki put probam i naravno pljunem , ali se nadam da ću to možda da zavolim nekada jer sam čula da je dosta ljudi projelo jagnjetinu kasnije.Eto te tri stvari se sjetih na brzinu.A moj deda je jeo supu sa hljebom, makarone sa hljebom i sljive sa pogacom.Ajedna komsinica je umakala krompirusu u secer i jela, eto i to mi sad pade na pamet.

mama-2 pretpostavljam da onda nikad nisi probala ni kavijar:)

Ja sam iz Vojvodine, mislim da je to dobar preduslov za gurmana, i jedem sve:) Da sad ne nabrajam, nekolicini ovde bi slosilo:)) A da ne kažem da bi osetljiviji i povratili:))

Ne ustrucavam se da probam, a probala sam dosad sve i svasta. U svakoj zemlji zavolim nešto novo i tako obogacujem svoj jelovnik.
Nikad mi nisu bili jasni ljudi koji nešto ne vole da jedu, a pogotovu oni koji nešto ne vole bez da su probali!:))

Kod nas za rucak teleci bubrezi - vrh vrhova!! :) Ko voli nek izvoli!

Kad spomenuste puzeve da vam prenesem crticu iz mog detinjstva.

Jedne godine na nasoj seoskoj zadruzi osvanuo plakat da se otkupljuju puzevi. Inače se tu otkupljivalo sve moguće ali kad su se spomenuli puzevi babe se pocele krstiti u neverici da „to neko može da jede”.
A kupci su bili 'talijani koji su dolazili s hladnjacama u ugovoreno vreme i isplacivali na licu mesta.
Selo siromasno i svaki dinar dobrodosao pa se s prvim kukurekanjem petlova čitavo selo dalo u potragu za puzevima. Jer puzevi su skupljali po rosi pa ja valjalo poraniti.
Nama deci to bilo zanimljivo prvo jutro jer nam je glavni pokretac bilo obecanje da će mo dobiti „koji dinar”
Prvo jutro smo nekako i ustali, drugo smo se malo neckali a treće su nas morali povlaciti za usi:)

Nije bilo grma, živice, ruba sume koji nije bio temeljno procesljan. Jadnim puzevima pretilo je istrebljenje.
Tih dana komsije su se samo sretale u grmlju i drzeci puzeve u rukama jedina razmena informacija bila je koliko je ko sakupio puzeva.

Na dan dan kad su 'talijani dosli s hladnjacama sa okolnih proplanaka spustali su se seljaci natovareni vrecama s puzevima. Ko nije znao o cemu se radi pomislio bi da se vracaju iz ljute bitke jer su bili izgrebani provlaceci se kroz sve to grmlje.

Talijani su zadovoljno trljali ruke, bili su zadovoljni i seljaci ali i mi deca . Jedine žrtve u svemu tome bili su jadni puzevi.

Taj nagovestaj talijanske kuhinje prohujao je kroz selo kao najblazi proletnji vihor jer mu niko i nije pridavao neku paznju. Bilo je nezamislivo da neka baba (koje su inače bile zaduzene za kuvanje) zameni svinjsku kolenicu u loncu sa puzem golacem.

E bas me nasmeja ujutru, uz caj, sa ovom tvojom pricom o puzevima i golubovima.

Raspisali ste se o puzevima,pa o puzevima.Ima i drugih groznih stvari.Moj muž može sve da proba.Nekad,kad smo bili mladji,kad odemo na more,on zaroni,izroni skoljku,otvori je i pojede je.Meni se okrene zeludac.I plodove mora nikako nisam htela dugo da probam,a sad jedem,ali nemam sad puno prilika.Ali,ipak,pored toga da lepo izgleda,najvaznije mi je,da hrana lepo mirise.

Valjda si u pravu,imam predrasude prema nekim stvarima.