Sladak je :)

Zašto ti macor nije kastriran? Pa takav meni ne bi usao u kucu!

Sve je to lepo Todorova, ali neodgovorno od vas. Prvo sto je za njega rizik od smrtonosne povrede veci, jer ima potrebu da se stalno bije sa drugim macorima oko teritorije, a drugo sto on napravi gomile macica koji će zavrsiti na ulici. Kao da ih na ovom svetu nema već dovoljno, pa još malo treba popuniti sklonista.
Moj macak je kastriran, pa je mrsav kao stipaljka i ima i previse energije. I kolega ima kastriranog, pa ne može da ga na'vata u kucu, ali se ne bije sa drugima i ne luta tako daleko.

Taj komsijski macak bi bio takav i da nije kastriran,takav je po karakteru,znam takve. Ja sam imala macka,sada imam dva psa i svi su kastrirani. Puni su energije,veseli i zivahni,obozavaju da se igraju i uopste se nisu promenili posle operacije. Jedino ih više ne zanima sex:) Doduse ovog mog muskog djavolcica moram da pazim da se ne ugoji,ali on je po prirodi alav,tako da i to nema mnogo veze.
Nekada davno ,kad sam bila dete,prisvojila sam macu i smatrala je svojom iako mi je bilo zabranjeno da je uvodim u kucu a i gazda kuce je bio naopak covek. Ona se omacila i ja sam bila jako srećna dok se nisam jedno jutro probudila i videla da macica nema...kasnije sam saznala da ih je gazda pokupio i resio ih se na način o kome ne bih sada da govorim. Bila sam očajna. Dosao je oped period parenja,ona se vracala povredjena posle nekoliko dana...ja sam je negovala kako sam znala i umela. Jednog dana opet je otisla i vise se nikad nije vratila :(

I ja se uzasavam sto moj macak ne izlazi napolje, ali nema druge opcije. Živimo u velikom gradu, u jednoj od najprometnijih ulica. U stanu na trecem spratu. I ja sam poslednji put hodala po travi pre 20 godina, od tada po betonu, parketu i povremeno pesku. Zbog svega toga sam imala uzasnu dilemu da li da uopstem uzmem zivotinju. I onda sam pomislila kakve bi mu bile alternative - da ostane u kavezu u sklonistu i ceka neverovatni udarac srećne zvezde da od svih stotina hiljada napustenih zivotinja u jednom tromilionskom gradu pored svih onih lepih, rasnih i zdravih macaka bas njega takvog crnog i bolesnog uzme neko ko ima kucu sa dvoristem u mirnom i zelenom kraju. Druga verovatnija opcija je bila da ga zbog pretrpanosti sklonista posle par meseci uspavaju, to se na zalost redovno ovde desava, jednostavno ih ima previse po ulicama. Sreća ne udara bas tako često i ne sve, pa sam pomislila da mu je ovo ipak bolja varijanta od kaveza ili inekcije za uspavljivanje. I svaki dan se pitam da li sam učinila dovoljno da uziva u tom nekom svom macecem zivotu.

Bas zbog toga sto sam puno puta plakala zbog napustenih zivotinja koje su rezultat nekontrolisanog parenja ili neodgovornih vlasnika koji ih izbacuju na ulicu, borim se za kastraciju i za njihovo udomljavanje.

Volela bih da razumes Todorova i nešto uradis, ne radi se ovde o meni i mom licnom mišljenju, već o drugim nevinim zivotima za koje smo mi indirektno odgovorni.

Pozdrav svima, posebno avlijanerki! Macak je predivan i ja bih se najviše zbog njega plasila da ga pustam napolje. Ja imam dve barabe (koji nikada ne izlaze iz kuce a ni sa kreveta) od kojih mladji nije kastriran jer zaista ne pravi nikakvih problema osim u februaru ali tada samo ja stradam. Naravno da ću ga sterilisati kao i sve moje zivotinje do sada ali sam htela da ga jednom parim posto je prelep Persijanac (uz svu odgovornost za potomstvo).

Joj Todo, kako je meden tvoj Rubi!
Ja obozavam kučiće i mačke, ali nazalost nisam u mogućnosti da im pruzim utociste, jer sam stalno na putu i ne bi imao ko da brine o njima.

Ne razumem se puno u odgajajanje mačaka, ali mislim da nije zdravo ni humano da macka živi u soliteru na ne znam ti kom spratu i da ne vidi beli dan.