НЕУМИТНОСТ ЖИВОТА И ПОПУЊАВАЊЕ РУПА ПРОПУШТЕНИХ ТРЕНУТАКА

Људи дижу револуције
Такмиче се на олимпијским играма
Обарају рекорде
И дронове
Једу пице и испијају пива
А у рововима гину младићи
За нечије идеале, паре и интересе

Ми смо старији за годину дана
Сада су свадбе у току
Мењамо одела и хаљине
Градове и ципеле
Дочекујемо децу и играмо на весељима
Спајамо их са родбином, браћама и сестрама
И нама се то чини јако важним
Желимо да закрпимо онај свет који смо оставили
И онај у који смо отишли.

А рез се пара, троши.
Ми мењамо дотрајале вц шоље
Поправљамо бетонске стазе
Гитујемо дрвене прозоре
Проширујмо терасе
За неке нове прилике.

Окупљамо родбину која живи и без нас
Попуњавамо рупе пропуштених тренутака
Јер не живи се на две столице.

Дочекујемо неку децу
Коју нећемо водити на сладоледе
И игралиште
И маштамо о великим скуповима где ће се цела родбина скупити-

А онда нам неко уз јутарњу кафу објасни кратко и јасно
Како тога нема више
Како сви живе своје животе
И како сви гледају своја посла
И како су сада другачија времена.

И ми ћемо на неки свадбама очекиваним дуго
Чути музику наше младости
И уз пар пива ноге ће бити исте оне као пре 40 година
И хаљина ће скакати истим темпом
И мирисаће тај салаш на житна поља
И кукурузовину
И канал и трску
И само за трен куцаће исто оно срце истим жаром.

Пожелећемо да викнемо свима, да су сва времена иста
И да се све на овој земљи понавља
И да су људи и мириси нешто шго се памти
И да доброта не излази из моде
И да су и стари људи некада волели
И да се вера у људе наслеђује од родитеља
Као и поштење

Да су гладне мачке гладне као и пре сто година
И да су напуштени керови несрећни још од оног дан када су издали своје претке
Зарад наше љубави
Да увек има хране за још једна уста
И љубави за још једно срце.

Јер сви се рађамо и умиремо да би се кроз нашу децу поново родили.

Срећни !