Majstor Jan

Sklopim ko monah
šake ne grudi
i krenem
od zida
do zida,
pravo
i natrag.
Sad.
Hodam i brojim
do četri
potpuno sam.

Tako me učio majstor Jan...

klečim
na tvrdom drvenom
podu,
saginjem
glavu i istežem se,
Jan posmatra moj pad i
pokazuje mi put,
on je ćelav i nosi
veliki drveni štap
i dok govori,
tok nepoznate enegije
me
obuzima i
prestaju sve misli...
Ako pomislim,
sve nestaje,
ako posegnem,
sve prestaje,
ako pokušam da kažem,
sve će potonuti
i zato moram ponovo,
kako se mozak prazni,
tako se punim,
kao da nosim vodu
u vedru bez dna...

Deca trče oko mene,
i nebu se iznad
menjaju boje,
dolazi veče,
nestaje
trenom i ovaj dan.
Čekam da vreme
potpuno stane.
Ćutim i hodam.

Da li je živ još majstor Jan?

MC