Велики поздрав свим старим познаницима: Бориши, МЦ-у и осталима. Корона ме је навела да се вратим на почетке свог интернет бивствовања. Ево како:

Ако имате стари компјутер и оне мале дискете погледајте да ли још раде – док раде. Мој је прорадио а дискете су биле пуне снимака из 1998. и следећих година, до 2003, са тада јединог већег српског виртуелног сајта са форумима за дискусије свих врста: Сербиан Кафеа.
И тако, док сте се ви борили са вирусом из Витешког реда Круне, ја сам живео у безбедној прошлости коју је протресло само силеџијско НАТО бомбардовање Србије и неколико мањих ратова, ту и тамо. Дискете су биле пуне тадашњих бегунаца у, тада младу, виртуелну стварност препуне прича, исповести, песама и питања први пут поверених празнини екрана. Упућене су у белину простора, на лебдеће адресе где су их читали, опонирали им, коментарисали или им се дивили други непознати бегунци из целог, шареног света.
Тада сам схватио да је то ПРЕДИСТОРИЈА ИНТЕРНЕТА, чудо комуникације у зачетку, које постоји још само на тим малим дискетама које све теже учитава мој стари, разглављени компјутер.
И док су Витезови реда круне побеђивали и гинули, учећи нас већ заборављеном елементарном животу, ја сам ту предисторију интернета из 1998 – 2003. године пренео у ново, пост-коронарно доба. Ено је на мом сајту под насловом АРХИВА ИНТЕРНЕТА – укупно близу хиљаду тестова свих врста. Погледајте и проверите да ли је Раде из „Насељавања Византије” у праву: времена су увек иста – каже он - само се газде и шанкери мењају.