ПИШЕШ ЛИ ?

Пишеш ли девојко ?
Пишем по мало
А ти песниче?

Пишем корењу, трави и жилама
Римујем глисту са краватом и вилама
Ноћима јече у мени шуме неке далеке
Покојници размењују осушене руже
Грле у празно одјеке и горке лелеке.

А тебе је свуда

У каменом пољупцу
У ходницима глувих речи
Кадиш земљу испод земље .
Сијаш ко сребрне рибе
Ето . А ти?

Пишем

Приче о небу и облацима
О ластама моје мртве самоће
Слажем даљине и кораке ко пузле
Данима јече у мени реке неке далеке
Рођаци машу крвавим сабљама
Нигде страшног непријатеља
Друштво сећање и празни кораци.
И неки тужни, тужни
одјеци.

А тебе нема па нема
Кажу људи грлио се са реком
Дивљом и плавом
Кажу то се и слутило
На зло се дало
Због песме и кафане
Платио је
главом.

Дишеш ли девојко?
Дишем а ти песниче?

Хтео бих да могу
да се свађам мало
Да плачем ко соко,
Да псујем судбину
Самом себи да претим
Да љубим
Да се у свитање румено
Негде
Опет
Пробудим.

Залуд ми је дисање у ништа.
Залуд је плач црног пришта.

Дишеш ли ти девојко?

Дишем, по мало.
Дишем, па пишем
Хоће плућа али срце худо не да
Дишем
Па се давим
У снове падам
У Бога се надам
И молим
Да нестане смрти клете.
Да најзад угледам себе
Ко дете
Ко дете.

Дишем по мало.
Дишем,
Па опет и опет пишем.