Ne mogu da živim bez bola

/EPISODIUM DEPRESSIVUM PSYHOTICUM/

Lezim pod srusenom kucom

Crvljiv u prahu i pljuvacki

Mozak nema zraka srce lupa

Kao pijani postar na otvorena vrata

Nema živih nema mrtvih

Tek poneki predmet salutira u tisini

Sada je jasno da nebo ne postoji

To se pauk raščerečen sunča

Nokti duboko urasli u meso

Njezni sati bez buducnosti

Šta je teze od zemlje na kovcegu?

Ljepota koju ne mogu da uprljam

Napustio sam sve fotografije

Moje rijeci nemaju potpisa

Spokojno hrčem grbav i zao

Ni dijete ni čovjek ni biće

Kada bi Užas znao da se objasni

Nacrtao bi srednji rod u mantilu

Bez gravitacije i horizonta

Abortiranog dinosaurusa koji se uspravlja

Pustoš je to slijepa i gorda

Prijelepa nimfa sa spolovilom starca

U ličnoj karti umjesto podataka piše:

Ne mogu da živim bez bola