O obrezivanju žena
MC_
(Bihilist)
11. septembar 2014. u 18.34
O obrezivanju žena
(napomena: tekst nije napad na žene, naprotiv...)
U svetu korektnog islama žena treba da bude pokrivena. Njena intima, njeno telo pripada muzu, domu i porodici. U tom smislu žena nije vlasnik svog tela. Njeno telo izolovano je od zajednice u kojem živi i ona ne može da ga ponudi na trzistu. Telo, vlasnistvo muza, oca ili brace deo je porodicnog kapitala i na trzistu žena nastupa indirektno, preko posrednika.
U modernom kapitalizmu žena treba da bude otkrivena. Njena intima, njeno telo nalazi se na stalno trzistu, žena je vlasnik svog tela, stavise, ona ga naprekidno procenjjuje, održava zbog trzista i prodaje na trzistu. Pošto je zensko telo samo trzisna vrednost, ono je neprekidno u okvirma trzisnih odnosa u koje žena ulazi direktno.
Kontrola zenske seksualnosti jeste jedano od osnovnih preduslova za razvoj civilizacije. Muskarci su kukavice, oni ne mogu podneti ženu kakva jeste, oni su neprekidno u strahu i teze represiji nad ženama. I dok se ponegde u tu svrhu i danas koriste mere sakacenja (amputacija klitorisa radi smanjenja intenziteta dozivljaja), u demokratskom svetu trzista, kontrolu zenske telesnostu regulise samo trziste preko vlasnika tela - žene same.
Vlasnistvo i pitanje vlasnistva nad telom jeste obaveza u „civilizovanom drustvu”. Integritet tela, nekada skrivenog ispod nosnje više ne postoji, telo je jevano, fragmentirano – samo skup delova od kojih je poželjno sastojati se. Delovi koji su opsteprihvaceno „ruzni” smanjuju trzisnu vrednost žene na trzistu relacija i partnera, nasuprot tome, sastavni delovi žene koji odrazavaju tekuce preference trzista podizu njenu vrednost. Sa svih strana se sugerise da zadovoljavanje odredjenih estetskih kriterijuma jeste i merilo opstanka na trzistu.
Zadovoljavanje potreba porodice vise nije dovoljno. Žena neprekidno mora da zadovoljava drustvo igrajuci najrazlicitije uloge koje su joj nametnute. Uloga, definisanih medijima ima bezbroj i žena svakodnevno mra da igra ulogu ljubavnice, majke, poslovne žene, kurve, umetnice, itd. U tom smislu, biće emancipovane žene vise i ne postoji, osim možda u nekoj pukotini između sna i svesti. Savremena žena je prikaza, posto mora da bude sve, ona efektivno nije ništa.
Zadovoljavanje patrijarhalnog muskarca zamenjeno je zadovoljavanjem Sistema, jednog patolosko proširenog, principa svemogućeg Oca, imaginarnog muskarca ciji je autoritet potvrdjen snagom medija koji kontrolisu i žene i muskarce. Ovaj apstraktni otac, srodan protestanstskom Bogu ne može se zadovoljiti, on zahteva, ne dajuci, on propisuj, ne objašnjavajuci. Njegov autoritet je neprikosnoven.
U paradoksalnosti situacije, žena jeste vlasnik tela, ali telo vise nije njeno. Telo je javno, za tela važe propisi kao za održavanje automobila ili kuca. To su „njene noge, njena stopala, njene grudi, njene usne. Sve se da popraviti i promeniti u skladu sa propisanim merilima i zahtevima Svemogućeg. Realni muskarci jesu samo eksponenti Oca, kao sto su to i ostale žene. Konkurencija među ženama jeste bespostedna i nemilosrdna. U toj borbi nema zarovljenika, a rat svih protiv svih je neprekidan, bas kao sto govore i ideoloske premise modernog, ”demokratskog„ drustva izgradjenog na premisama hobsovskog fasizma.
U razcijenom kapitalizmu, žene koje ne žele da ucestvuju u ovoj igri smestaju se u ranoj mladosti na marginu drustva, te svoje odbijanje da ucestvuju u trzisnoj utakmici imaju platiti sporim umiranjem i ulogom narkomanke ili dusevne bolesnice. U tomsmislu one su najcesce isklucene iz procesa radjanja. Ova efektivna sterilizacija ima za ulogu da spreči sirenje netrzisnih uticaja između generacija.
Ono sto preostane jeste beskrajna sreća soping molova i beskrajna depresija zivota domaćica kada se vrate u svoja predgradja. U odgajalistima sitema, fenomen međuzenske agresije (high school queens, girls groups) ne nalazi na objašnjenje koje je i nemoguće u okviru kapitalisticke sociologije. Ova agresija upravo raste kako trziste preuzima ženu.
Ovaj razvoj zaista ženu čini ravnopravnim sa muskarcom. Iz stanja potcinjenosti u kome je bila vekovima žena ulazi na trziste ravnopravna ostalim robama. Obrezivanje, bolni potez nozem ili komadom razbijene flase sada je naucnije, sveobuhvatnije. I traje neprekidno, čitav zivot.
MC
”
radio-aktivna-kifla
14. septembar 2014. u 10.36
Habits rhymes with rabbits. Maybe that´s because both reproduce
themselves like mad.
Why not make a real effort to stop the cycle?
Not with rabbits, of course.
But with the habits.
Anyway, neke žene smatraju da je bolje da ne talasaju i da se ne bune,
jer će time da iskorace iz tradicionalno definisanje zenske uloge.
Svaka borba za jednakost ima svoju cenu, a one ne žele da je placaju.
But I say...
Živele žene koje su pomerale i koje pomeraju granice.
Long live Feminizam!