Mada sam tu skolu prosao od 1973 pa do 1980, ipak možda malo pomognem.

U to vreme porodilje su imale samo 8 sedmica bolovanja posle porodjaja, sto znaci, dete / deca su već od svoje 9-e nedelje zivota isli u jaslice. Bila je to državana ustanova i svakako- u tom slučaju nemacka.

Prvo sincica (posle i cerkicu) smo uzimali iz jaslica oko 17 casova.
Svakako, odmah kuci, na kupanje i ruckic/vecericu... igrice i smeha..

Apsolutno-APSOLUTNO nisam zeleo da se bakcemo sa jezicima, osim sto je bilo strogo zabranjeno da se deci bilo ko u nasoj kuci obrtai na Nemackom. Deca su rasla i tako spontano i nenametljivo ucila dva jezika i verujte bez ikakvih problemma, NAPROTIV, FANTASTICNO (i danas ima ne veruju da su rođeni u nemackoj).

Polaskom u peti razred deca su dobili engleski, a već u setom (gimnazija) dobili si i francuski. Osim sto sam se interesovao za domaći rad, deci nisam ništa mnogo pametovao, mada ja to volim. :)
Bili su na razmeni djaka (francuska, krace vreme), ali sve u svemu, njihov engleski i Francuski su bili vrlo solidno savladani.

Igrom slučaja htelo sa da smo odselili u Kanadu, sto je već tada 20-ogodisnjacima bilo vrlo lako.. uklopili su se u oba zvanicna kanadska jezika odlično. Znaci, deca pricaju po 4 jezika i to divno!

Njihova deca takođe pricaju po 4 jezika (unuke po 17 i unuci po 12 godina), ALI Ništa SILOM/NAMETLJIVO OSIM DA SE SRPSKI PO SVAKU CENU PRICAO U KUCI. (jedna unuka „govori”-uci već i peti - Spanski, odlično napreduje, a casove je uzela dobrovoljno)

Možda ova pesma, koju sam napisao pre 20ak godina takođe da neko dodatno objašnjenje... kažem, možda???

OSTANITE LJUDI I DOSTOJNI SVOJE KULTURE, OSTANITE ONO STO SU VAM DEDOVI I PRADEDOVI BILI. NAJLAKSE CE DECA NAUCITI JEZIK DržavE U KOJOJ ZIVE, ALI Ništa NEćE BITI OD NJIHOVOG MATERNJEG JEZIKA AKO RODITELJI NE BUDU SVESNE I SAVESNE KOLOVODJE.

ИЗДАНЦИ СРПСКЕ ДИЈАСПОРЕ
ЧИЈА ЛИ СУ ОНО ДЈЕЦА

Чија ли су ова дјеца на западу сјајном,
ма све љепота једна од коријена наших,
кад започну разговор заплако бих горко,
отме ми се уздах - за њих се уплаших.
Их бин Зоран, Ај ам Милан,
Је суис Рада, ио соно Ранка...
Само једно разумех у групи,
када рече, ја се зовем Бранка.
Не личе на сирочад из дјечијег дома,
нити би се рекло да им ишта фали,
али родитељи њихови - горди над гордима,
синови и кћери су „странСКи” језик знали.
Не учише их језик наших прадједова,
да им дијете знаде изговорит име,
да зна родну груду од оца и мајке,
и да каже, поносим се тиме.
Не осјетих топлину ону коју знам,
па пођох замишљен уз уздахе тешке,
до виђења чико, рече само Бранка,
душа ме заболи, које ли грешке. (??!)

autor: K. Jerinic Kolja

Bozeeeeeeeeeeeeeeeeeeee.. pa ja sam u prvom mahu razumeo da su 2 i 4. razred, a srećice su samo dve i 4 godine..(??!)

Ja se ne bi ponosio oni čim se ti ponosis. Ostavi ih bar malo da budu decica. :(

Kasno ste poceli.:) Trebali ste sa 6 meseci početi sa 16 jezika!