Kindergarden je nešto kao zabaviste. Ta godina sluzi da se deca naviknu na skolu (mnogi od njih - suptrotno verovanjima našeg neobavestenog sveta - nisu isli u predskolske ustanove jer su bili kod kuce sa mamama ili sa babama i dedama). Mnogi budu uznemireni, ne znaju da se ponasaju u razredu, često se desava da se deca upiske od uzbudjenja ili sto nisu pitala da idu u WC na vreme. Izgube se na putu do WCa... Čak i za decu koja su isla u predskolsko velika je razlika u tome kako se radi. U predskolskom su imali igranje i samo igranje, a ovde pocinje da se radi i drugacije je dan organizovan (vise rada mnogo manje igranja, nema spavanja).
U kindiju je cilj nauciti sva slova, citanje i pisanje jednostavnih reci (cat, hat, mum, dad).

Mi nismo radili nikakve dodatne zadatke kod kuce. Sad vidim da sam napravila ispravnu odluku jer nije bilo ni potrebe. Meni je bilo zao da se deca ne igraju. Kad će se igrati ako neće u tim godinama?

Australijski skolski sistem je fenomenalan jer prati u stopu razvoj deteta. Ozbiljni domaći zadaci dolaze tek negde oko 3 razreda čini mi se, do tada je bilo sve zezanje.

Sistem ocenjivanja je drugaciji i to značajno nego onaj koji mi pamtimo.

Znam za naše ljude koji dovlace zbirke zadataka iz Srbije i rade ih tokom godine, paralelno sa ostalim detetovim obavezama. Sa moje tacke gledista to je preterano. Može se biti str8 A student i bez dodatnog rada kod kuce (mimo skolskih domaćih zadtaka). Kao neko ko je svojevremeno radio matematiku preko leta mogu s ponosom i olaksanjem da kažem da je strpljenje i razumevanje vaznije od nabubane zbirke zadataka.

Da pitam gospodju „BREBRE” jel se radi o privatnoj il državnoj skoli. Meni je lično zao dece od 3 godine koja imaju „domaći zadatak” a tek su izasli iz pelena. Mi smo mogli da biramo dal ćemo da pocnemo prvi razred u 6 il 7 godina, a danas neka deca već u skoli s 4 godine.

Sa djecom ucim samo ako vidim da su nešto propustili u skoli. Uglavnom im pogledam šta su uradili iz domaćeg, ili prepricam na moj način ako je u pitanju neka interesantna tema. A ako vodim da ne znaju da urade domaći, što se desi otprilike jednom ili dva puta godisnje, onda ih davim po nekoliko dana i radim sa njima dok to sasvim ne savladaju tako da mogu dalje sami.
Moj stariji sin je isao u prvi razred po tom sistemu koji pominjes. Bilo je naporno jer on je preskocio prve dvije godine i posao u prvi razred sto je ustvari treca godina skolovanja, a za njega je bila prva. Bilo je zestoko, jer je morao da sustigne druge. Radili smo zajedno po sat vremena svaki dan, sto je po mom mišljenju previse za taj uzrast. Srećom, preselismo se u drugu zemlju i drugi sistem. On sad ide u državnu skolu koja ima sistem sličan Montesori skolama. Ovaj sistem je bolje prilagodjen kompletnom razvoju djeteta, ne forsira konkurenciju već razvoj kompletne licnosti i korisne jedinke u drustvu.No, vidjecemo šta će biti kad pocnu ocjene, u sedmom razredu.