Disleksija predstavlja poremećaj koji se manifestuje prilikom učenja čitanja. Simptomi su : premeštanje redosleda slova u reči (npr. od-do), zamena slova (npr. b-d), izostavljanje (npr. krava- kava) i dodavanje slova (npr. oblak - obalak). Dete sa ovim poremećajem zastaje pred početak čitanja reči, ponavlja prvo slovo više puta, „secka” višesložne reči na slogove, odvojeno čita reč po reč, ne poštuje ortografska pravila (zarez, tačka), preskače redove, pogrešno razume ili ne razume pročitanu reč ili tekst, nepravilno diše u toku čitanja i stalno prekida čitanje radi predaha.

Disgrafija je poremećaj u savladavanju veštine pisanja. U razvojnoj hijerarhiji govora i jezika, pisanje se razvija poslednje i može da se nauči jedino ako su sve prethodne funkcije i sposobnosti uspešno razvijene. Simptomi diskgrafije su : vizuelni (pogrešno oblikovanje i neuočavanje razlike između slova, loša prostorna orijentacija i okretanje slova na suprotnu stranu), auditivni (zamena slova slična po mestu izgovora), govorno-jezički (oskudan rečnik, gramatički nepravilna rečenica).
Poremećaj grafomotorike se ogleda u neurednom rukopisu, loše postavljenim slovima u prostoru stranice, redovi su izlomljeni, talasasti ili kosi, reči su međusobno stisnute, slova su ispravljana docrtavanjem dolova, ne nadovezuju se već se preklapaju ili su nejednaka, nekad su tanka, a nekad pritisak para podlogu pri pisanju.

Na osnovu simptomatologije, izrađuju se individualni planovi i programi tretmana za svako dete. Roditelj ima važnu ulogu u realizaciji programa, koji je veoma širok i uključuje vežbe : auditivne percepcije (razlikovanje, pamćenje, analize i sinteze glasova), vizuelnog pamćenja i razlikovanja slova, grube i fine grafomotorike artikulacije glasova, logomotorike, impresivnog i ekspresivnog govora, pisanje štampanih malih i velikih slova azbuke u svesci s kvadratima, pisanje rečenica, zatim diktat, prepis i slobodan sastav.
Tretman disleksije počinje čitanjem reči od dve grafeme, zatim od tri, pa se prelazi na reči sa četiri grafeme, čitanje dužih reči, čitanje rečenica od prostih do složenih, kraćih i dužih tekstova, posle čega sledi čitanje u sebi, prepričavanje, rad na brzini i izražajnom čitanju.

Izuzetno važno!

Deca čiji je problem disleksija i/ili disgrafija često su intelektualno natprosečna, pa na svoj poremećaj mogu da reaguju povlačenjem u sebe, izbegavanjem čitanja i pisanja i drugih školskih zadataka. Iz tog razloga, treba dete na vreme odvesti kod logopeda, koji će proceniti vrstu i težinu poremećaja i uključiti ga u tretman.