Diskusije : Roditelji

 Komentar
Muka
mb_ona
(isto)
19. decembar 2010. u 20.40
taman sam se navikla da imam djecu
kad

odrastose

ne mogu da se snadjem
ponasam se kao zadnja ludjakinja

neki savjet?

da ne idem u detalje, teško mi je...
LeaDiKaprio
(shumska)
20. decembar 2010. u 11.01
:(

Jesu samo porasli pa se više ne maze (welcome to the club!) ili su otisli od kuce?

Za ovo drugo - šta da ti kažem, proćiće. Razmišljaj zašto je to dobro i koliko si dobar posao obavila (ili ti i muž, ako ste zajedno podizali decu).
Seti se šta si oduvek htela da radis ali nisi imala kad. Šta vise, napravi listu stvari za koje nikad nisi imala vremena i kreni da ih radis, od prve stvari sa spiska, pa do poslednje.

I taman kad stignes do pola spiska eto tebi unucica... E onda vise nećeš imati vremena za spiskove.
mb_ona
(isto)
20. decembar 2010. u 16.11
:(
-
:(((

Jesu samo porasli pa se više ne maze (welcome to the club!) ili su otisli od kuce?
-
nisu još otisli od kuce ali će uskoro ako se ja ne prilagodim novonastaloj situaciji

ne mogu da prihvatim cinjenicu da odrastaju i da ja tu više ne mogu bogznasta učiniti...
... upravo se radi o tome, da vidim koliko toga sam propustila da učinim za njih i nadala se da ću imati vremena da to nadoknadim, kad ono, malo morgen.

nisam sigurna da mogu imati povjerenja u njih. da mogu ostaviti njima samima da odluce o nekim stvarima. nisam sigurna da su spremni...
a vrijeme doslo...

jaooo, da sam samo znala...ma...a joj majko mila...
sto reko dzoni: hej, zivote, teško jbt. mani me se zivote itd.

Larami
21. decembar 2010. u 12.14
Eto tu je problem.Nas egoizam majke /roditelja.

Utuvimo u glavu jednom za svagda da su nam deca data samo na pozajmicu.

Biti očajan sto su deca odrasla i krecu svojim putem je ,blago receno apsurdno.Nema veze sa pamecu, ni logikom.

Majka sam kao i ti (sin 36, cerka 27),znaci prošla sam „odlazak”.
Nikad nisam imala takvu tugu i očaj kao ti,kada su odrastali i odlazili na neki način.

(nikad oni ne odu ni kada su daleko;))

Naprotiv, bila sam zadovoljna i sretna sto sam obavila „zadatak” i izvela decu na put što se kaže.

Prema tome draga koleginice, glavu gore i budi majka do kraja.
Veruj tvojoj deci pa i ako pogrese i posrnu ti si uvek tu da im das ruku i ljubav kao i uvek.:)

(Neće valjda da zauvek budu bebe da udovolje tebi?!Ne daj Boze)
Larami
21. decembar 2010. u 12.28
p.s.

Sad izvinjavam ti se sto nisam sposobna da čitam između redova...
Ono sto nisi napisala možda...

Da odu od kuce u 15,16,17 godina? Ne može!
Sve dok ga/nju ne prođe pubertet.Tu se bijemo do zadnje kapi krvi.

Dok nisu zavrsili skolu,debelo punoletni? Ne može!

Posle, kom obujci kom opanci.

Moju decu ni puskom iz kuce i familije ne možeš oterati.Lepo im,volimo se.

Sve zavisi.

Ne budi tuzna,ne gubis ih.
Oticice, vratice se...

Sedi u fotelju i cekaj ih.To oni hoće, da si tu uvek za njih.

Budi!

Ma koliko te to suza kostalo.

Majku, od porodjaja do kraja zivota, boli za svoju decu.
Nisi izuzetak, nego pravilo.
LeaDiKaprio
(shumska)
21. decembar 2010. u 13.10
Nisi nešto raspoložena da pricas pa ne znamo o cemu se konkretno radi? Zašto mislis da nisu sposobni za samostalni zivot i izazove koji im dolaze?

Jel to oni idu negde daleko ili...?

Nemoj da gnjavis sebe kakva si majka BILA. Vodi racuna kakva ćeš majka DA BUDES.
mb_ona
(isto)
21. decembar 2010. u 16.53
nisam raspoložena
još se presabiram, sokirana sam
nisam spremna
kako da ih pustim da odrastu kada je zivot sranje zivo

plasim se,
vjerovatno nisam normalna
jadna moja djeca...
dodje mi da pobjegnem od kuce

LeaDiKaprio
(shumska)
22. decembar 2010. u 10.12
Pa i tebe su tvoji pustili da odrastes, i vidis da si dovde dogurala. Tako će i oni.

Svet je isti kao sto je i u tvoje vreme bio: isprepletano klupce lepote i opasnosti.
mb_ona
(isto)
22. decembar 2010. u 13.03
Pa i tebe su tvoji pustili da odrastes, i vidis da si dovde dogurala. Tako će i oni.
---
?!
e jesi me utjesila, bas ti hvala...

neće valjda.

Pantija
22. decembar 2010. u 13.34
Larami, jesi li ti ista ona Afrikanka na koju je cerka nozem nasrtala? Ako nisi, moje izvinjenje, a ako jesi, onda cuti i ne laži o tim idilama...

Mb_ona, najveca ti je greška sto svojoj deci uskracujes pravo da prave greške. Kako mislis da će nauciti? Dobar roditelj treba da pusti dete da samo nauci i da, da napravi greške. Manje ili vece, ali svi mi to radimo, pa imaju pravo i oni. Tako se uci i kada malo bolje razmislis, ono sto nam u jednom trenutku izgleda tragicno, za 10 godina je nevažno. Ti kao dobar roditelj treba da budes uz njih, da oni znaju da imaju tvoju podrsku ako pogrese (dok god je sve legalno). A ostalo, pa Boze moj, to je zivot. Najsigurniji i najbrzi način da ih izgubis je da im branis i zaustavljas ih u njihovom odrastanju. U tom slučaju će ti odleteti prvom prilikom i teško da će se ikada vratiti.

Pozdrav i nemoj decu da gusis SVOJIM strahovima i dilemama.
mb_ona
(isto)
22. decembar 2010. u 14.29
hvala pantija,

upravo to se i desava, ali ja si ne mogu pomoći

ne znam kako se to radi. jače je od mene.

imam neku grešku. moram malo da čitam na tu temu i saznam o tudjim iskustvima.

nisam znala da je tako komplikovan odnos majka-kcerka...

moja mi nije nikada djelovala tako? nisam to vidjela od nje?

ja sam prestravljena i kada bih mogla stavila bih je pod stakleno zvono...

uzasno. svjesna sam svega ali si ne mogu pomoći. prestravljana sam.
Pantija
22. decembar 2010. u 15.40
A šta mislis da ćeš postici time sto je stavis pod stakleno zvono? Šta će nauciti? Kakvim će se iskustvom obogatiti? Jel' mislis da je bolje da grešku napravi (AKO je napravi, roditelji vrlo često potcenjuju svoju decu) sada kada ti možeš da pricas sa njom o tome i da je podržiš ili kada se za 10 ili vise godina nadje u istoj ili sličnoj situaciji a ti ne budes bila pored nje (a to će se desiti po zakonima prirode)?

Zeno draga, hitno trazi strucnu pomoć, nasla si se u situaciji kada bi mogla nepovratno da ostetis vas odnos i treba to da sprečis. Malo je teško davati uopstene savete bez da znamo šta ti je konkretan problem, ali zvuci kao da su najveci, zapravo jedini problem tvoji strahovi. Sve najbolje
mb_ona
(isto)
22. decembar 2010. u 16.04
:(

ali zvuci kao da su najveci, zapravo jedini problem tvoji strahovi.
--
...pa i jesu i ja znam to... ali nije samo to u pitanju

Zeno draga, hitno trazi strucnu pomoć, nasla si se u situaciji kada bi mogla nepovratno da ostetis vas odnos i treba to da sprečis.
---
...znam. moracu...

hvala
LeaDiKaprio
(shumska)
23. decembar 2010. u 01.57
Jao bre mb, kako to peicas... Pa šta ti fali? Ne kažem da ti je zivot idealan, ne znam te i ne poznajem, ali ciji zivot jeste??

Ne možeš spasiti dete da napravi greške, to niko ne može. Ono sto možeš je da je naucis da izadje na kraj sa bilo cime sto joj zivot donese. Može biti nešto dramaticno, ali i ne mora. Sve je to zivot.

Tako i svi mi živimo, mladji i stariji. Ne radi se o tome šta joj se u zivotu desava nego kako ona izlazi na kraj sa time. Bas zato imaš ljude za koje bi rekao da žive u blagostanju a oni žive mizerne zivote i sa druge strane imaš ljude za koje mislis da bi se obesila da si na njihovom mesu a oni žive srećni i veseli.
mb_ona
(isto)
23. decembar 2010. u 09.24
Ne možeš spasiti dete da napravi greške, to niko ne može. Ono sto možeš je da je naucis da izadje na kraj sa bilo cime sto joj zivot donese. Može biti nešto dramaticno, ali i ne mora. Sve je to zivot.
---
SVE ZNAM!! ali...

nisam ekipirana JA, prvo...pa, onda, vjerovatno ne mogu ni njima da pomognem...

nije bitno, ovo je ipak nije tema za razgovor sa totalnim strancima, pretpostavljam

eto kako sam se JA snasla i šta mogu njima da ponudim?!
nemam nikog bliskog kome mogu da se pozalim, niti koga da me savjetuje...pa sam dosla ovdje? hej!? uzas...
Krasotica
(magistra)
28. decembar 2010. u 05.47
Zvučiš kao neko ko odlično zna da je u krivu i s krivim motivima, koje onda krije ko zmija noge (ne bi li dobila podršku za svnoj pogrešni stav?). Npr stalno potenciraš to „deca” i sl, a nećeš da spomeneš da su to (vjerovatno-odavno) odrasli ljudi i da se ne radi o pubertetlijama. Kroz masku brige niječeš svoju bolesnu posesivnost, a kroz „komplikovani odnos majka -kćerka” svoje ne-htijenje da dopustiš kćerki život u kome ti nemaš glavnu riječ. Da - odnos tvoje majke i tebe nije bio tako „komplikovan” jer ti mati nije bila posesivna. I još nešto, to tvoje nije „normalno” niti je prouzrokovano strahom, samo tvojom sebičnošću i bolesnom željom da upravljaš tuđim životima.
PustaZelja
(veciti student :))
05. januar 2011. u 15.26
Ma rodi sebi novo. :)
Larami
06. januar 2011. u 09.35
Larami, jesi li ti ista ona Afrikanka na koju je cerka nozem nasrtala? Ako nisi, moje izvinjenje, a ako jesi, onda cuti i ne laži o tim idilama...
__________________

Na sreću nisam ta :)))) (sacuvaj Boze,strava)

Izvinjenje primnjeno:)

mb_ona net, kao sto i sama znaš, nije najbolje mesto za razmatranje privatnih i delikatnih problema.
Još te vise ukopaju :(

Niko te ovde nije razumeo ni 10%.Normalno.
Niti si ti nas diskutante razumela.Koji svaki vodi na svoju stranu,iz sopstvenog iskustva.A teoretisu na tvom „slučaju”.Posebno oni koji nisu majke.

Niko nije kriv.

Majcinska ljubav je toliko silna da je nerazumnjiva.

Svi mi želimo svojoj deci sreću i sve najbolje.

Nazalost, nikada se nije desilo da osim sto smo im dali zivot, da smo uspeli da im zacrtamo u mozak i iskustvo.
To moraju sami, kao sto smo i mi.
(eh, da sam poslusala moju majku,zivot bi mi bio fantazija)

Želim ti sve najbolje i ne brini...

Da su oni živi i zdravi ostalo sve dodje na svoje mesto.
Po zasluzi;)

mb_ona
(isto)
07. januar 2011. u 18.37
hvala...

mislis da ja ne znam da net nije najbolje mjesto za to?

sila boga ne moli...
Larami
08. januar 2011. u 11.49
Da, koleginice majko...;)

Sve ista „prica” od početka,njihovog rođenja, pa do našeg majcinskog kraja ako Bog da da budemo pre njih.
Bol i briga, radost, sreća...zeznuto hahaha

Ma šta ti mislis da sam ja spokojna sto mi se sin razveo posle 7 godina braka?(srećom bez dece)
Živi daleko,sam i nesretan.
Samo cutim i brinem se opet za njega iako je već 36 ipak je dete za mene.Da se ne propije, da ne padne u depresiju?

A kad je odlazio,ozenio se i otisao u pm, iako sam bila sigurna da je pogresan potez teoretski, a pokazao se i prakticki, nisam ni zucnula, pozdravila sam tu njegovu odluku sa „odusevljenjem”, napravila veliku svadbu.Volela sam snajku,bila mi ko cerka jer oni su se voleli šta ćeš vise?
Od malena mu se nisam mesala u odluke, bila sam demokratska majka.

I najviše me boli sto je nesretan!!!

Rodis ga lepog, zdravog i pametnog,i das svoj zivot da mu napravis sretan zivot.Kad ono nesretan!!!

Bem ti zivot!Zahebana lutrija.

Prema tome drzi se.Znam šta osecas, mislis ...

Ali nema nam druge varijante.

A ima i gore i mnogo gore...čak i stravicno.

Srdacno te pozdravljam i solidarna sa tobom, koleginice majko :)
mb_ona
(isto)
08. januar 2011. u 12.58
veliko hvala!
:)

malo mi je bolje.

ali sad se sekiram za tvog sina :)))))izvini, smijem se sama sebi.
nemam ništa pametno da ti kažem, nazalost. ? da mi je neko i pricao,
kao sto nije, ne bih mu vjerovala. ja sam mislila da je u zivotu dovoljno da želiš i da se potrudis oko toga i sve će biti uredu...
kad ono...sipak! da sam kojim slučajem znala, izabrala bih da udaram kamen čitav zivot u zamjenu za ovo...

nema nama pomoći, izgleda. kada se rodis kao žena, pa još postanes majka...ma, šta da ti pricam kad sve znaš...

hvala na razumijevanju i podrsci

pravda_i_istina
16. februar 2011. u 02.38
nisam sve citao, pa ću najkrace, ako znaš onu:

mala deca - mala briga, velika deca - velike brige

mi nikada ne prestajemo da brinemo za svoju decu - to je prosto tako
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Chakra Necklaces and Bracelets?
.