Strast ti je vise nako u opozitu a ljubav nekako, kako bi ti kazo...ko kad ides bos po travi pa ti posle sve carape zelene...a i obrnuto, kad ides u carapama pa opet zelene ali ne unutra nego spolja, sem ako je bilo kise pa probilo i unutra.
Eto...a ono drugo pitanje da li bi smeli, mislim da ne bi.

Da,da bas tako...sve je to u vezi sa ganglijama, a nije iskljuceno ni da uticaj vrse i endokrine zlezde.

Ја сам нашо на сајту цркве зашто све не ваља страст.

PA to smo rekli Spinoza i ja, strast potice iz raznobojnih bubrega.
Kant je hteo nesot da kontrira ( on je uvek voleo da kontrira ) al je morao da se slozi. Za razliku do raznobojnih bubrega koji su prosti i jednostavni dusa je picajzla, stalno nešto izvoljeva.
Tako su naucnici utvrdili da u zivotu prosecan muski homosapiens mnogo vise puta dobije zelju za zalegne sa nekim primerkom zenskog homosapiensa nego da sa istom trkne kod maticara na primer.
NAuka inače još uvek nema razionalno objašnjenje za ovaj fenomen.

Пам немој да се секираш: жене обично боље познају мушкарце, а за свој пол се занимају спорадично и без већег ентузијазма. И вице верса...

eh ta strast, dok ima strasti ima i ljubavi ;)

Пам, јел ти то наводиш нас на неко зло?

Леоне припази на критеријуме док си у глади
припреми им шпрајцове

Strast je povezana sa donjom glavom, a ljubav sa gornjom

Leone...ne znam zašto, ali čini mi se da si zreo da se ponovo zaljubis.
Good Luck!

hvala djavole, mislis zreo sam ko kruska ;)

Leone, zreo si i srcem i dusom...a u kruske se ne razumem. :)

А страст је нешто друго: страст је компатибилност гена, ми гене по свој прилици ишчитавамо чулом мириса, само што неких мириса ето нисмо свесни. А и око нам је спремно за лик и фигуру са савршеним поклапањем - пријави га/је, извади из невиђене гомиле.

И да обрадујем Пам: постоје особе „нулте групе” које су компатибилне са много других. И постоји тиха већина која није компатибилна ни са самим собом ((

Оћеш рећи: не мож да одеш до посла, а да ти неко у трамвају не нуди брак?!

Ех Пан, није ми познато какав је друштвени живот на бициклима. Знам само кад се возиш трамвајем: да свако јутро долази исти трамвај, са истим возачем, путници унутра су годинама једни те исти, свако чита своје новине (стално исте) - тако после свратиш у пекару и купиш што и јуче ... и упорно ти се чини да си у „Дану мрмота”.

Имам утисак да у великим градовима човек себи створи неко сеоце и живи у њему као у постељици, заштићен ваљда од превеликих бројева?

Steta Dule sto si se tako osecao:)...ja bih uzivala:)

Pa da, razocara se covek kad ima prevelika ocekivanja:)

Ма треба се држати свога стада.
Било наишло једно време: по кафићима, позориштима, летовањима - нигде никог познатог, све „деца”; ал благо мени - на вежбама за труднице, бироима за запошљавање, лабораторијама за крв и урин - хехејј све Наши! Сад ћемо да прелистамо Политику, да видимо дал је неко постао славан - па му изашла слика.