Diskusije : 30+

 Komentar
Ravnodušnost ili razočarenje?
Amazonka
19. decembar 2012. u 14.42
Nije važno ko je ovo napisao, ovo bi mogla biti bilo čija životna priča.
Mene zanima šta vi mislite o ovome, i ima li vas još koji prolazite kroz slična iskustva?

Citiram:

„Rođena je i odrasla u nesrećnoj porodici, u kojoj roditelji nisu hteli niti znali da pruže ljubav, prošla kroz bolan period odrastanja, vremena studija takođe nisu bila laka, u prelomnim godinama ratova, sankcija i svakojakih kriza, ali nesrećne ljubavi bile su najteže iskustvo.
Volela je jako i davala sebe u potpunosti, ali zauzvrat je dobijala – patnju, prevaru i razočarenje. Da li su ti muškarci bili pogrešni? Kako god, ali pravih nije bilo.
Boreći se za opstanak u Srbiji, teško je nalazila posao u struci, pa i radila raznorazne poslove radi golog opstanka, čak i fizičke poslove sa završenim fakultetom... a i kada je nalazila poso, najčešće je prolazila kao i većina u Srbiji: premalo ili nimalo plaćena za svoj rad, ili, bolje rečeno, radeći kao rob za kapitaliste koji su u srpskoj varijanti pravi goniči robova.
Konačno joj se pružila prilika da ode u inostranstvo tek posle četrdesete, i sada radi ono što mora a ne ono za šta se školovala i što voli da radi. Život je i napolju skup, posebno za samce, i svodi se na život ”od danas do sutra„ za one koji su (pre)kasno uspeli otići iz Srbije.
Teško je naći nove prijatelje u inostranstvu, posebno u kasnijim godinama. A ljubav? Iduće godine puni 45, i, iako i dalje dobrog izgleda i mladolika, odustala je od ljubavi već odavno. Izgubila je nadu da će naći ”pravoga„. Sve joj je postalo svejedno: hoće li imati nekoga pored sebe ili će ostatak života provesti sama, da li će imati nekretninu ili bilo šta drugo (koja je svrha toga, kad nakon višedecenijskog isplaćivanja prenaduvanih cena nekretnina koje realno ne vrede ni polovinu od tražene cene, svi u Kanadi na kraju završe po staračkim domovima i ne uspevaju da uživaju u onome za šta su odvajali i odricali se skoro celoga života?).
Posledica svih razočarenja u životu? Nešto što nazivaju ”krizom srednjih godina„? Izgubljena nada? Umor i zasićenost zbog svega lošeg što joj se u životu dešavalo? Ona nije sigurna šta je pravi razlog ovom stanju. Ali, na kraju, i to joj je postalo – svejedno...”
Pandora69
(mi´´)
19. decembar 2012. u 15.11
Jel ima ta osoba zelje, planove za budcnost?
Amazonka
19. decembar 2012. u 15.29
Verovatno ima, ali se umorila od dosadasnjeg neostvarenja istih.
djavo666
19. decembar 2012. u 15.33
Svi, pre ili kasnije prodju kroz ista iskustva, bili voljeni u detinjstvu ili ne.Za sve sto želiš u zivotu,moras da se izboris,i da platis skupu cenu...jer kako bi inače umeo da cenis to što imaš.
I te kuce, i kola, i posao za koji strahujes,i deca i žena, i prijatelji...sve sto imaš i bez čega ne možeš, sve te to poseduje.
Poseduje te, plasi te da bi ga mogao izgubiti,i na kraju vidis da je kuca propala, da su kola stara, da te žena ne voli, da deca žive svoj zivot bez tebe, a da prijatelji nisu pravi...i da nisi gospodar ničega.
Postoji hiljadu nacina da nadjes nekoga sa kim možeš da živis,da krenes iz početka u novi zivot sa nekim koga zanimaju iste stvari kao i tebe...ali da ga zadržiš,za to treba puno energije zivaca i prilagodjavanja koje oni od 40 i kusur godina bas i nemaju.
Ko je zdrave pameti spreman da sa 40 godina prolazi ponovo kroz sva ona bracna sranja i razocaranja? Možda neko ko sebi nadje partnera koji ima 20 godina manje.
Mada...sve je moguće s obzirom da su bas svi ljudi,koliko ih god ima na ovoj planeti, razliciti.
Nadje se i tu uvek neki kukolj da vam da nadu.
Pandora69
(mi´´)
19. decembar 2012. u 16.10
Zbog čega zaliti zbog propalih ljubavi,loših poslova, prijatelja, samoce i svega onog sto osobu muci?
Koji je pravi razlog tog osecanja?
Pronaci sebe je najbitnije.Nakon toga sve će doći na svom mestu.
Nikad nije kasno krenuti od početka.Treba živeti i uzivati u zivotu.Priustiti sebi uzitak u običnim svakodnevnim situacijama.
djavo666
19. decembar 2012. u 16.27
Tako je! Treba kroz zivot putovati lako, bez teskih kofera punih proslosti.
polako_bolan
20. decembar 2012. u 01.46
0
Ravnodušnost ili razočarenje?
Amazonka
19. decembar 2012. u 14.42

Nije važno ko je ovo napisao, ovo bi mogla biti bilo čija životna priča.
Mene zanima šta vi mislite o ovome, i ima li vas još koji prolazite kroz slična iskustva?

Citiram:

„Rođena je i odrasla u nesrećnoj porodici, u kojoj roditelji nisu hteli niti znali da pruže ljubav, prošla kroz bolan period odrastanja, vremena studija takođe nisu bila laka, u prelomnim godinama ratova, sankcija i svakojakih kriza, ali nesrećne ljubavi bile su najteže iskustvo.
”„”„”
Interesantno, niti su je roditelji niti muskarci voljeli. Ništa pozitivnog u njenih pola veka zivota?

Volela je jako i davala sebe u potpunosti, ali zauzvrat je dobijala – patnju, prevaru i razočarenje. Da li su ti muškarci bili pogrešni? Kako god, ali pravih nije bilo.
„”„”„”
Pravi muskarci i žene budu pokupljeni na brzaka, a ostali (ni pocmu značajni)se koprcaju, inate, zale...


Boreći se za opstanak u Srbiji, teško je nalazila posao u struci, pa i radila raznorazne poslove radi golog opstanka, čak i fizičke poslove sa završenim fakultetom... a i kada je nalazila poso, najčešće je prolazila kao i većina u Srbiji: premalo ili nimalo plaćena za svoj rad, ili, bolje rečeno, radeći kao rob za kapitaliste koji su u srpskoj varijanti pravi goniči robova.
Konačno joj se pružila prilika da ode u inostranstvo tek posle četrdesete, i sada radi ono što mora a ne ono za šta se školovala i što voli da radi. Život je i napolju skup, posebno za samce, i svodi se na život „od danas do sutra” za one koji su (pre)kasno uspeli otići iz Srbije.
„”„”„”
I u DE nema svako posao! Npr, arhitekte rade kao konobari

Teško je naći nove prijatelje u inostranstvu, posebno u kasnijim godinama. A ljubav? Iduće godine puni 45, i, iako i dalje dobrog izgleda i mladolika, odustala je od ljubavi već odavno. Izgubila je nadu da će naći „pravoga”.
„”„”„
Da, teško je naći prijatelje, pogotovo ako ti svasta smeta na ljudima koji te okruzuju

Sve joj je postalo svejedno: hoće li imati nekoga pored sebe ili će ostatak života provesti sama, da li će imati nekretninu ili bilo šta drugo (koja je svrha toga, kad nakon višedecenijskog isplaćivanja prenaduvanih cena nekretnina koje realno ne vrede ni polovinu od tražene cene, svi u Kanadi na kraju završe po staračkim domovima i ne uspevaju da uživaju u onome za šta su odvajali i odricali se skoro celoga života?).
Posledica svih razočarenja u životu? Nešto što nazivaju ”krizom srednjih godina„? Izgubljena nada? Umor i zasićenost zbog svega lošeg što joj se u životu dešavalo? Ona nije sigurna šta je pravi razlog ovom stanju. Ali, na kraju, i to joj je postalo – svejedno...”
„”„”„
Nabrojana osjecanja ukazuju na malo tezi oblik depresije

A kako bi bilo da uzvrati osmijeh ljudima? Da prihvati udvaranje iole normalnog muskarca i da ne trazi u njemu perfektnog tipa?
Da se malo seta za ruke i ljubaka, kažu da je dobro za depresivce?

Dosta ljudi umire između 60 i 70 godina starosti, tako da je toj nasoj pacenici ostalo još najmanje 200 mjeseci mladosti:)

Chika svabo je od nje stariji chitavih 30 mjeseci, ali se osjeca dobro i bez dozivotne partnerke:)
u grad izlazim uglavnom sam, često naletim na žene koje takođe sjede same. Ponekad nam se sretnu pogledi, rijetko se osmijehnem, jer ne želim da narusavam svoju samocu i mir:) pa nije bre ta žena zasluzila da je lažem i varam, zato i ne pokusavam da joj pridjem i pravim drustvo

Uostalom, uz pivo i smart telefon(internet), nije dosadno po restoranima i kafeima:) nekad ni ne vadim mobilni iz dzepa, jer je interesantno oko mene:)

Naravno da bi toj pacenici i meni srećniku bilo bolje da smo srećnim vezama ili brakovima, ali ni ovako nam nije loshe:)

Eto, ona je i u nekakvoj prednosti u odnosu na mene, ”lepa je„:)))
Abogami i mladja 30-tak meseci:)

Ah da, ona se brine samo o sebi a ja kichmam za sebe i chetvoro djece, stvarno joj je naporno. Da je blize, oprao bih joj vikendom sudje i tangice:)
Amazonka
21. decembar 2012. u 13.26
Ova prica je sastavljena od zivotnih iskustava vise osoba, pa se može smatrati imaginarnom ali u isto vreme i stvarnom, jer ima takvih iskustava negde i nekada, kod oba pola.

Interesantno je videti šta ljudi misle o raznim iskustvima.
djavo666
21. decembar 2012. u 14.02
Sve je to stvar trenutnog raspoloženja...zivot je pun oblaka, pa te nekad sunce greje a nekad ne.
Pjer
(svratio samo na 5 minuta)
22. decembar 2012. u 17.26
Danas će biti lepo svima onima koji ne traže mnogo.

Dusko Radovic
mrsolj1971
(veterinar)
22. decembar 2012. u 19.24
Po mom nekom iskustvu to su tipovi ljudi cija su ocekivanja prevelika (od samih sebe, od zivota, od partnera, od muskaraca, žena). Manje drasticni primeri imaju nekoga ali nikad nisu zadovoljni zivotom, uvek im nešto smeta, uvek bi da imaju malo vise, da im deca budu malo vise pametnija, da im muž bude malo vise prodorniji, malo vise nezniji, malo bolji otac... i tako u nedogled). Drasticniji primeri su k'o gore opisana osoba... ti zavrsavaju sami, nekad im se posreci pa rade u struci (oni koji misle da su dobro odabrali)... imam drugaricu sa bivšeg radnog mesta, slična situacija ima blizu 45, nikad nije imala momka, sve joj kao niko ne odgovara, nije lezbejka... e pre par godina mi je priznala da je u vezi sa svojih sefom, covek izgleda dobro, ima blizu 60, nije velika razlika, ALI Srbija je u pitanju, on ima i ženu, cerku, unuce... ne pada tome na pamet da se zbog nje razvede, a ne verujem da i ona to trazi od njega... i šta onda... ništa... traje dokle traje njemu lepo, ima mladju, njoj lepo, ima savrsenog muskarca koji zna vise od nje, koji ima autoritet, ugled, karijeru... e sad nije do kraja njena, ali šta da se radi... nasli su se negde.
Amazonka
23. decembar 2012. u 00.38
Postoji jedna izreka koju sam čula nedavno: „Ko dugo bira, dobije onoga ko nosi protezu.” (tj. starca). Na kraju tako ispadne, kao u prethodnom primeru...
boneida
(andjeo)
23. decembar 2012. u 06.34
Po meni u zivotu ne treba birati već prihvatiti ljude ...ja imam izreku...ko birka birka ,nema mirka...
dulebg
(posmatrach)
23. decembar 2012. u 15.11
То проклетство „претераног улагања у везу” јесте одлика одређених људи. Немам објашњење, али могу да претпоставим да ту игра пуно фактора: неверица у своју вредност (реализација кроз другога), очајна жеља за блискошћу, одлука да неће живети као њени родитељи.

Претерано улагање гуши другу страну, а неретко изазива и садистичку реакцију: ми смо људи проклети, склони да презремо свакога ко нас не презире, те да дакле мучимо и кињимо оне који би нам дали душу. Осим тога, ко зна - можда дотична и није све испричала: можда управо ОНА покреће канцер, у свом страху да не вреди и да ће пре или касније бити одбачена?

Но у описаном случају видим да се дотична „спасила” из сваке те „садо-мазо” комбинације, што указује да је ипак довољно здрава да прекине кад све крене као и прошли пут. Она само не зна тајну: како некога привући и задржати, а да то не побегне у болесно напуцавање „ко ће кога?”
elektra4-
26. decembar 2012. u 18.08
probirac nadje otirac
a cujes u dalekom svetu ja koliko znam lkidi sa podrucja ex yu se potpomazu pa tako ne mora biti usamljena
a ne mora sve da bude tako crno, neka se nadje u poslu, nečemu da je zadovolji, dadne oglas u novine da trazi .ebaca...
dulebg
(posmatrach)
26. decembar 2012. u 18.56
Еф, кад те стисне депресија - то ко хоботница
- а кажу да антидепресиви изазивају зависност и пад осетљивоати
Matorac
28. decembar 2012. u 02.23

Depresivac ne zna gde su mu se patike denule, zato ne može na sport
Depresivac cita crnu hroniku
Depresivac pokvari i virtuelno druzenje
Depresivac slusa klasicnu muziku ili sinana sakica
Depresivac je po treci puta izabrao pogresnu bransu i posao
Depresivac uziva u prirodi, gledajuci opstanak na TV
Depresivac voli i sex, ali mu je i onaniranje naporno odnosno nema smisla
Depresivac je ponovo naleteo na neuzvracenu ljubav
Depresivcu smeta i kosmicka prasina
Depresivca deprimiraju nedepresivni ljudi

Depresivac je ustvari invalid, za ciju invalidnost nema ortopedskih i drugih medicinskih pomagala. Kokain je bolji od antidepresiva, ali je nelegalan.

Ko je malo srećniji, on ima urođenu depresiju, tako da nije ni svestan kako je lepo biti nedepresivan
Ova tema postaje depresivna, neka su je izdvojili od zdravih
dulebg
(posmatrach)
30. decembar 2012. u 10.04
Ал срећа је лепа само док се чека ??!
slatkoodsljiva
(glumica)
04. januar 2013. u 09.29
Voli da izigrava žrtvu a nije. Jer da je ona tolika žrtva koja maksimalno daje sebe, zatalabesala bi se u 18- toj u nekog macho mena izrodila mu djecu, kucila se, obilazila familiju I probudila se tek u 40 I nekoj sa gorkim okusom u ustima da je bila žrtva. A ti kažeš da je ona I kao mlada djevojka znala da se izvuce iz situacije koja je mogla učiniti žrtvom. Ja mislim da je to jedno sebično I nesposobno stvorenje koje obozava da glumi žrtvu jer je tako lakse umjesto da upregne dupe I uradi nešto sa svojim zivotom.
Ako nije stekla prijatelje u inostranstvu, sto je malo cudno jer ja sam I kao cistacica imala s kim da procaskam, gdje su joj prijatelji iz rodnog grada pa malo na skype, malo na FB da s kim poprica?
 Komentar Zapamti ovu temu!

Looking for Lava Rock Bracelets?
.