Reč izdajnika stigla gde treba. Potera krenula. Reč prijatelja stiže pre nje. - Kreći odmah! Neko je odao gde se kriješ! - Gde da pođem sa nosećom ženom? Nećemo daleko stići. Čekaću ih ovde. Pašće bar nekoliko njiovih glava. - Ne luduj! Ima jedna krčma, gore u planini. Sakriće vas krčmar. Polazite! Na tavanu krčme. Kroz pukotine na daskama gleda skoro praznu prostoriju. Krčmar briše čaše. Nekoliko putnika drema pored ognjišta. Gleda ženu. Spava. Pod glavom joj zobnica. Pokriva je ponjavom. Osluškuje. Topot konja. Sve bliži. Potera! Proverava kubure. Napunjene. I puška. Gasi sveću. Miran je. Neka bude Božja volja. Skinuo je dosta glava. Odavno otkupio svoju. Žao mu samo žene. I nerođenog deteta. Gleda kroz pukotine. Krčmar otvara vrata. Propušta pridošlice. Nisu Turci! Neki prosci. Isprosili mladu. Vode je kući. Dobro je. Vraća kubure u pojas. Leže. San ga hvata. U snu, crni konji. I svatovi bez pesme. Neko ga doziva kroz noć. I puca. Budi se. Prosci šenluče. Pucaju u tavanicu. Diže kapak. Silazi niz stepenice. - Ne pucajte, ako Boga znate! Gore leži žena. Rodiće svakog časa! Pijani brka vitla kuburom. - Šta nas briga što se kučka šteni! Grohot i cerekanje. Podvriskivanje. - Nemojte ljudi! Nismo dušmani! Brka za glavu viši od njega. Jednom rukom ga obara na pod. - More, marš! Puca u tavanicu. - Sad je dosta! Ustaje. Vadi kubure iz pojasa. Nišani u glavu. Krčmar skače. - Nemoj harambašo! Kasno.

http://priceotecama.blogger.ba/