Da pogledamo sta Duška Klikovac istrazuje kod metafora:
" Dva glavna shvatanja metafore su metafora kao stilska figura i metafora kao mehanizam za stvaranje novih leksičkih značenja-posle čega se čini pokušaj da se ti pristupi objedine polazeći od metafore kao kognitivnog mehanizma.

Pravi razliku između pojmovnih metafora koje služe razumevanju jednog pojma kao drugog, i slikovnih metafora, pomoću kojih se jedna pojava vidi kao druga...,
a zatim nudi nova kognitivistička definicija metafore, koja obuhvata oba procesa, tj. da i pojmovne i slikovne metafore mogu biti i stilsko sredstvo i leksički mehanizam."

Sledi da je shvatanje metafore samo kao stilske figure velika iluzija

Мало ме буни та анафора, јер то на грчком значи "остатак"

pogledah u Recnik, pa kaze:
im. αναφορά f. (anaforá), plural αναφορές- referenca, izvještaj, račun

Анафора има везе са Литургијом, али не као део.
Наиме, знамо сви да се на крају дели нафора.
Тој нафори смо откинули слово А, јер ттеба да се каже анафора.
Остатак.
Од чега?
Од просфоре. Просфра је причесни хлеб, од ког се изреће са средине и даје за причест, уз вино, онима који су се припремили за причест.
А но што остане, то је (а)нафора, која се после даје свима.

Једном било у квизу питање како се зове причесни хелб.
Фрајер дговорио "нафора" и добио 50.000 динара.

немају појма о ни што саставаају квиз.